Ово је занимљива тема, само ми питања у вези са њом нису баш јасна, посебно прича о православцима и њиховом статусу, која нема никакве везе с овим. Ради се о новим презименима која су настајала током 18. в. под млетачком влашћу. То се дешавало на територији читаве Далмације у истом интензитету као на овом малом подручју, тако да ово није ништа специјално. За простор око Дрниша знам за стотине случајева, а у неким селима је од једног презимена у 18. в. настало њих десетак, као од православаца Бешевића у Баљцима, Малешевића у Миочићу, Кашића у Житнићу, па католика Обућина у Седрамићу, Бабића, Зоричића, Рајчића у Далматинској Загори, између Дрниша и Унешића.
-Што се тиче овог подручја, анализирани су само католици и сва наведена презимена су сигурно била католичка од првог млетачког катастра 1709/1710. године. Деспотовићи су могуће били православци у ранијем периоду, јер се име Деспот јављало само код православаца, а одмах до њих су били православци Стричевићи од којих је исто настало 7-8 презимена као што су Беара, Ливаја, Стрижак, Пркут. Видимо да о њима не пише ништа, јер су анализиране само римокатоличке матичне књиге. Дакле, да поновим, ниједно од наведених презимена у овом раду није било православно у 18. в.
-Оно што је уочљиво анализом млетачких катастара је то да ако су у селу била два власника истог имена и презимена, додаван је њихов надимак, а управо од тог надимка је касније настало ново презиме.
