Биће да је ово ипак село Бучје у садашњој општини Ново Горажде, у непосредној близини некадашње тврђаве Самобор.
И ја сам исто то закључио, па не могу лако да прихватим другу локацију (између Прибоја и Пљеваља), бар када се ради о попису из 1475/77. године. Такође и аутор-преводилац овог пописа закључује да је то данас село у околини Горажда.
На почетку овог пописа су пописани хасови цара, пре свега рудници гвожђа: сами Пазар Чајниче (порез на чисто гвожђе 3316, од сваког ложишта одн. пећи узима се по 8 акчи, самокова 6 по 150, годишње 900), села Клушчићи (домова 6) и Мркојич (20), данас оба у општини Чајниче и село Кржава (порез на чисто гвожђе 250, одн. 8 акчи по пећи, самокова 10 по 100, годишње 1000). Сва ова места су у околини Чајнича, које је близу Горажда, без обзира што је данас село Кржава у општини Пљевља.
Одмах иза самог Пазара Чајниче, пописано је село Бучје, "припада Поблаћу, хас цара, домова 47, неожењених 10, испенџа 1425" (порез на гвожђе 120, самокова 2 - порез 250). Није наведено да је рудник гвожђа, али због овог пореза на гвожђе, очигледно, имало је пећи за топљење руде. Због тога је тешко поверовати да је руда топљена тако далеко - у Бучју између Прибоја и Пљеваља.
С друге стране, истим пописом, у Нахији Самобор са Прибудом и Виницком, у жупанлуку Ивана, пописан је у селу Средње Бучје "тимар Радивоја..., припада Прибуду", селу Доње Бучје "тимар Алије Факиха посадника тврђаве Самобор, припада Прибуду", а део села Горње Бучје дато је ћехаји Самобора Хизиру (пописана само два немуслимана, који су раније вршили разне оправке на тврђавама, а сада постали раја). Укупно у ова три села пописано је 30 домова (само 1 муслимана) и неожењених 9. Не помињу се никакви порези на гвожђе и самокови. Аутор-преводилац овог пописа закључује да се ради о данашњем селу у околини Горажда. Другим речима, требало би да се ради о претходно пописаном селу Бучју, хасу цара? Не знам да ли је могуће да у истом попису (у макс. размаку од 2 године) Бучје, хас цара, припада Поблаћу, а ови тимари у истом селу Бучју (Средње, Доње, Горње) припадају Прибуду?
Такође, у попису Херцеговине из 1585, у нахији Прибуд (каза Фоча и Чајниче), у селу Горње Бучје, пописан је тимар Бећиров (3 раније баштине немуслимана, а сада у руци муслимана). То су свакако потомци раније пописаних немуслимана који су вршили разне оправке на тврђавама, па постали раја).
Међутим, у попису Херцеговине из 1585, у нахији Кукањ (каза Пљевља), пописан је зеамет Мехмедов у три махале села Бучја (махале Доња Села, други назив Понор, Средња Села и Горња Села). У махали Доња Села пописана 21 баштина и 25 неожењених, све немуслимани. У махали Средња Села пописано 10 баштина муслимана, 16 муслимана и 4 немуслимана без баштине. У махали Горња Села, пописане 4 баштине немуслимана и 5 баштина немуслимана у руци бакала Хасана. Како је претходно наведено, у истом попису (из 1585) имамо пописано и Горње Бучје у нахији Прибуд, које је препознатљиво из ранијег пописа (1475/77), па се поставља питање о ком се овде Бучју (из три махале) у нахији Кукањ ради? Аутор-преводилац овог пописа закључује да је то "данас насеље Бучје у месном подручју Потоци, у околини Пљеваља". Ово данас насеље постоји, али оно није између Прибоја и Пљеваља. Можда је аутор-преводилац у праву, мада ми ове махале (Горња, Средња и Доња Села) делују просторно прегломазно за поменуто данашње (мало) насеље? Можа је и у реду, не познајем тај географски простор.
Ето, навео сам суштину приче. Можда се коначно разрешење крије у дефтерима које је Зор навео (из 1520, 1530, 1572), али не знам где се могу пронаћи.
