Новогодишња ДНК недеља 2026

[Кековац]

30. Врлинић, Ђурђевдан, Бојанци/Чрномељ, R1a-Z283>Z280>CTS1211>YP4278

Врлинићи се помињу још 1539. године, тачније Иваниш Врлинић, поменут као један од цетинских Срба којима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије. Том приликом су Бојанци и насељени. Други део ових цетинских Срба се населио у Жумберку.

У односу на модални хаплотип гране R1a-YP4278 резултат Врлинића карактеришу маркери DYS385=11-15, DYS449=32 и DYS576=20. Иако не постоји подударање на овим карактеристичним вредностима, хаплотипу Врлинића су најближи хаплотипови тестираних из рода који такође слави Ђурђевдан, а у коме су Ераковић (Штиково/Дрниш) , Кешељ (Раникуће/Зови До/Невесиње), Граховац (Невесиње) и Тадић (Црна Бара/Богатић). Уз исту крсну славу и предање о пореклу Врлинића из Далмације одакле је и Ераковић, ова сличност може бити солидан показатељ да се ради о припадницима истог рода. Препоручујем Врлинићу да размисли о неком од геномских тестова.

[Ojler]

22. Бабић, Ђурђевдан, Калудра/Беране, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>Y441928, Ћетковићи-Вајмеши

Тестирани припада роду шекуларских Ћетковића, који носе надимак Вајмеши. О њима је доста писано на засебној форумској теми о Шекулару.

О Бабићима из Калудре Милосав М. Барјактаровић у књизи „Хроника о Калудри 1676–2006 – легенда и истина“ наводи следеће:
Братство Бабићи пореклом су од Братства Церовића из Дробњака. Калударски Бабићи потичу из Шекулара из шекуларског засеока Ћетковића. Један млади момак из Ћетковића дошао је у Калудру и служио код Ралевог брата као најамник. Ралев брат имао је младу и лијепу ћерку која се заљубила у младог момка из Ћетковића. Младић се ожени Ралевом синовицом. Тако је братство Бабића у Калудри постало од њега, а презиме добише по баба Јани. Данас Бабића има: у Шекулару, горњим селима и у Калудри и сви су они једнобратственици. У Шекулару и Калудри су задржали презиме по баби Јани Бабић, а други су се престројили у Шекулару у Боровиће, у Ровцима у Томовиће, а у Горњим селима у Шекуларце. По баба Јанином сину Младену — Ћетку у Шекулар постало је име засеока Ћетковићи. Да су Бабићи у Калудри огранак Бабића из Шекулapa непобитан је доказ Гусарице. И данас им је заједничка својина ова планина. Заједно је косе и користе за испашу као послиједњи неподијељени посјед некадашње бабовине. Данас у Калудри постоји више огранака (трбушчића) Бабића. Недовићи, Вељовићи, Спасојевићи, Вуковићи, Новаковићи и Радовановићи.

Слично предање наводи и тестирани Бабић:
Знам да смо дошли из села Тушине код Шавника, да смо из племена Дробњака и да смо били од Церовића или у јако блиском сродству са њима. Тачно када смо се доселили у Калудру код Берана не знам, то је било негде у 19. веку неки кажу да су побегли у Васојевиће након убиства Смаил Аге.

Не улазећи у тачност осталих навода из забележених предања, може се констатовати да је веза Ћетковића и Бабића са дробњачким Церовићима оповргнута генетичким тестирањима. Дробњачки Церовићи припадају хаплогрупи I1-M253>Z2336>P109>FGC33034 и роду Дробњака-Новљана. То, наравно, не искључује могућност да су Ћетковићи у Шекулар досељени из Дробњака. О овој теми свакако би више могао написати наш члан Nebo.

Терминална хаплогрупа којој припадају Ћетковићи одређена је WGS тестом Девића из села Ровца код Берана, којим је утврђено да припадају грани I2-Y441928. Модални хаплотип Ћетковића нема изражених специфичности. Нешто ређом се може сматрати вредност DYS576=17, а код појединих припадника рода јавља се и вредност DYS481=27. Обе вредности поседује и хаплотип тестираног Бабића.

Од припадника овог рода до сада су познати хаплотипови Девића (Ровца/Беране), Јовановића (Сирогојно/Чајетина), Бабића (Ћетковићи/Мезгаљи/Беране), двојице Шекулараца (Курикуће/Беране) и један необјављени резултат тестираног из Белог Поља код Пећи. Сви они славе Ђурђевдан, а хаплотип тестираног Бабића показује блискост са резултатима свих тестираних припадника рода.

[drajver]

30. Врлинић, Ђурђевдан, Бојанци/Чрномељ, R1a-Z283>Z280>CTS1211>YP4278

Врлинићи се помињу још 1539. године, тачније Иваниш Врлинић, поменут као један од цетинских Срба којима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије. Том приликом су Бојанци и насељени. Други део ових цетинских Срба се населио у Жумберку.

У односу на модални хаплотип гране R1a-YP4278 резултат Врлинића карактеришу маркери DYS385=11-15, DYS449=32 и DYS576=20. Иако не постоји подударање на овим карактеристичним вредностима, хаплотипу Врлинића су најближи хаплотипови тестираних из рода који такође слави Ђурђевдан, а у коме су Ераковић (Штиково/Дрниш) , Кешељ (Раникуће/Зови До/Невесиње), Граховац (Невесиње) и Тадић (Црна Бара/Богатић). Уз исту крсну славу и предање о пореклу Врлинића из Далмације одакле је и Ераковић, ова сличност може бити солидан показатељ да се ради о припадницима истог рода. Препоручујем Врлинићу да размисли о неком од геномских тестова.

Значајан резултат. Као што сам и раније више пута помињао, Врлинићи су можда данас и најстарије презиме у Срба које се очувало у континуитету (први пут записано у првој половини 16. вијека). Било би још значајније кад би се урадио и дубински тест.

[Иван Вукићевић]

Као што сам и раније више пута помињао, Врлинићи су можда данас и најстарије презиме у Срба које се очувало у континуитету (први пут записано у првој половини 16. вијека).

Можда најдуже постоји у том крају, али сигурно не и код Срба у целини. Живаљевићи из Велике, Срдановићи из Метеха и Раденовићи из Плава се помињу још 1330. године у Дечанској хрисовуљи. Сва три презимена су и данас у употреби.

[drajver]

Можда најдуже постоји у том крају, али сигурно не и код Срба у целини. Живаљевићи из Велике, Срдановићи из Метеха и Раденовићи из Плава се помињу још 1330. године у Дечанској хрисовуљи. Сва три презимена су и данас у употреби.

Можда за Живаљевиће постоји континуитет, јер се заиста помињу на подручју Плава још у 14. вијеку. За Срдановиће и Раденовиће нисам баш сигуран, јер се помињу на више разних мјеста ван плавског краја, али не и на подручју Плава.

[Иван Вукићевић]

Можда за Живаљевиће постоји континуитет, јер се заиста помињу на подручју Плава још у 14. вијеку. За Срдановиће и Раденовиће нисам баш сигуран, јер се помињу на више разних мјеста ван плавског краја, али не и на подручју Плава.

Двојица Срдановића (Драгуј и Милко) се у Дечанској хрисовуљи помињу као мађупци у селу Комарани у жупи Плав. Комарани су данашња Комарача. Лијеви и Десни Метех су практично засеоци Комараче којој гравитирају.

Сладко Радновић (без Е између Д и Н) се у Дечанској хрисовуљи помиње као становник Града у жупи Плав, док се Обрад Радиновић помиње у Великој. Ту се не може са потпуном сигурношћу тврдити да су то данашњи Раденовићи, али највероватније јесу пошто је познато да су староседеоци.

Живаљевићи и Срдановићи су потпуно неспорни.

[drajver]

Двојица Срдановића (Драгуј и Милко) се у Дечанској хрисовуљи помињу као мађупци у селу Комарани у жупи Плав. Комарани су данашња Комарача. Лијеви и Десни Метех су практично засеоци Комараче којој гравитирају.

Сладко Радновић (без Е између Д и Н) се у Дечанској хрисовуљи помиње као становник Града у жупи Плав, док се Обрад Радиновић помиње у Великој. Ту се не може са потпуном сигурношћу тврдити да су то данашњи Раденовићи, али највероватније јесу пошто је познато да су староседеоци.

Живаљевићи и Срдановићи су потпуно неспорни.

Могуће. Видио сма Комаране за Срдановиће, али сам се био пребацио на Комаране око Пријепоља. Видим да је ово ипак локалитет у околини Плава.

[Nebo]

22. Бабић, Ђурђевдан, Калудра/Беране, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>Y441928, Ћетковићи-Вајмеши

Очекивано. Бабићи из Калудре су огранак Бабића из Шекулара, потомци Млађена Спасојева Бабића (рођен крајем 18. века) који је негде око 1815-20. отишао преко планине у Калудру и населио се код Ралевића, како је Ојлер и цитирао. Они су се тамо јако умножили. Марко Млађенов је имао 4 сина и 14 мушких унука, тако да је ово јако велико братство, чак мислим и да су бројнији од шекуларских Бабића.

Тестирани потиче од Јеврема Млађенова, Марковог рођеног брата. Од њега су Бабићи у Доњој Ржаници, Алугама и Будимљи, а од Јевремовог сина Млађена су Млађеновићи у Ровцима.

Оно што се провлачи у предању калудерских Бабића, а није тачно, је прича како је Млађен (не Младен) у ствари био Ћетко. По коме се онда зове село и братство Ћетковићи у Шекулару ако је исељеник у Калудру био Ћетко? Млађен је чукунунук нашег родоначелника Ћетка Илијиног. Мада, не спорим, можда су и Млађена из неког разлога звали Ћетко, није искључено.

Дакле, четврти син Ћетка Илијиног - Вујица имао је сина Спасоја чија жена је била Јана. Од Спасојевих синова почињу да се називају Бабићи. Од Јоксима су Бабићи и Ђоровићи у Шекулару, од Максима Ђорђијевићи у Мурини, а од Млађена Бабићи и др. у Калудри, Ровцима, Доњој Ржаници...

[Nebo]

Слично предање наводи и тестирани Бабић:
Знам да смо дошли из села Тушине код Шавника, да смо из племена Дробњака и да смо били од Церовића или у јако блиском сродству са њима. Тачно када смо се доселили у Калудру код Берана не знам, то је било негде у 19. веку неки кажу да су побегли у Васојевиће након убиства Смаил Аге.
Не улазећи у тачност осталих навода из забележених предања, може се констатовати да је веза Ћетковића и Бабића са дробњачким Церовићима оповргнута генетичким тестирањима. Дробњачки Церовићи припадају хаплогрупи I1-M253>Z2336>P109>FGC33034 и роду Дробњака-Новљана. То, наравно, не искључује могућност да су Ћетковићи у Шекулар досељени из Дробњака. О овој теми свакако би више могао написати наш члан Nebo.

Овде је мој млади рођа (тестирани) лепо написао оно што није било јасно покољењима наших предака. Дакле, стално се провлачила та прича како је родоначелник Ћетко био од Церовића. Генетика је показала да није. Али, то не искључује да су наши преци били у сродничким односима с њима (ујчевина...). А да су преци Ћетковића у Шекулар дошли из Дробњака, говори и чињеница да Ћетковиће у Шекулару зову не само Вајмеши, него и Дробњаци.

[Иван Вукићевић]

44. Николић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић, I2-Y3120>S17250>PH908>FT382557>BY127711>BY93199

Припада роду Озринића, као и двојица претходно тестираних Николића од истог братства. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS533=14 (коју међу Озринићима имају једино Николићи) и снижену вредност маркера DYS635=22.

Петар Пејовић у свом раду о Озринићима наводи следеће:



До сада нико од Озринића из истоименог села код Никшића није урадио дубљи генетички тест (BigY или WGS), тако да би то требао бити наредни корак за даље истраживање.

[Иван Вукићевић]

38. Влаховић, Лучиндан, Бабљак, Колашин, I2-Y3120>S17250>PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944>Y483870>Y250780>Y571460

Припада роду Никшића, односно подроду Ровчана - Влаховића има модални хаплотип за Влаховиће.

Ово је четврти до сада тестирани Влаховић. Припада ужој грани Ђурашевића.

Рајко Раосављевић наводи следеће о Влаховићима у свом раду о Морачи, Ровцима и Колашину:

[argo]

55. Станић, Видовдан, Водотеч (заселак Ивакуша), Бриње, E-V13>Z1057

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Станић, Видовдан, Нови Сланкамен/Инђија
- Станић, Видовдан, Бриње
- Хрњак, Јовањдан, Крбавица/Кореница
- Гостојић, Никољдан, Госпођинци/Жабаљ
- Бамбураћ, Игњатијевдан, Вукошевац/Суња

Тестирани је навео да Станићи по предању потичу из Истинића код Дечана. Надимак или старо презиме им је Папраћани.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Moguće da se ovdje krije mjesto njihovog nekadašnjeg prebivališta. Selo Papraćani zabilježeno je u osmanskim defterima u nahiji Novi kod Gospića. Stanića je do nedavno u tom kraju bilo u mjestima Divoselo i Lipe.

[stefan333]

Malo off-topic, ali kad ste pominjali najstarija prezimena očuvana u kontinuitetu, dodao bih i paštrovske Mikoviće, koji se u obližnjoj Crmnici pominju u povelji kralja Milutina još 1296. godine

[Црна Гуја]

3. Хрустановић, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће и млађој подграни YP417>YP418>FTB20451>BY71087>FTB3834. На припадност овој подграни могле би указивати две специфичне вредности које поседује Хрустановић, DYS385=11-13 и повишена DYS448=21. Најближи тестирани са којима дели наведене вредности су Арнаут из Косора код Врлике (Аранђеловдан) и Луковац из Старча код Колашина (Св. Врачи). Хрустановић се од Арнаута разликује на 4 од 25, а од Луковца на 4 од 23 маркера. Арнаут је урадио дубински тест и потврђено је да припада грани FTB3834, па је препорука Хрустановићу додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се потврдила припадност овој грани, као и време раздвајања од линије тестираног Арнаута.

Тестирани је у упитнику навео само да му је предак Ђуро Звиздић из Гацка, а слично је забележено и у доступној литератури:

ХРУСТАНОВИЋИ муслимани, стара породица, живе у Гацком. Касније су се прозвали Кадрићи. По некима су род са братством Звиздићима, Паши-ћима, Хоџићима и Циљевићима. Чувају традицију да су потомци властелина Ђуре Звизда.

[Црна Гуја]

10. Василић, Јовањдан, Бањица, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се повишене DYS389=14-31, DYS438=12, DYS533=13, као и јако специфична DYS570=18.2. Најближе поклапање има са Павловићем из Крушевица код Херцег Новог (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23, и са Мрдићем из Шумате Главице код Требиња (Митровдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Међутим, ако у обзир узмемо и славу и географску блискост, вероватније је да Василић припада истом роду као и Костић из Смиловог Лаза код Новог Пазара (Јовањдан), Ћоровић из Алуловића код Новог Пазара (Св. Врачи), Радовић из Каменице код Лепосавића (Јовањдан) и Димитријевић из Орахова код Рашке (Јовањдан). Василић се од Костића разликује на 2 од 23, од Ћоровића и Радовића на 3 од 23, а од Димитријевића на 4 од 23 маркера. Узевши у обзир јако специфичан хаплотип, као и чињеницу да нико од блиских поклапања није још увек дубински тестиран, препорука Василићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална (најмлађа) подграна испод Z280.

ВАСИЛИЋИ (2 к, Јовањдан — 20. јануар) су око 1830. године прешли из драгачевских Горачића; други кажу да су из старовлашког краја (Челице—Кућани—Ојковица). Oд имена неког претка образовано им је презиме. Уочи Другог светског рата неки су прешли у суседну Виљушу, а касније су засновали домаћинства и у другим местима: Чачак (2 к), чачанска Трнава (5 к) и чачански Кулиновци (1 к).

https://www.poreklo.rs/2019/10/24/poreklo-prezimena-selo-banjica-cacak/

[Христифор]

3. Хрустановић, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће и млађој подграни YP417>YP418>FTB20451>BY71087>FTB3834. На припадност овој подграни могле би указивати две специфичне вредности које поседује Хрустановић, DYS385=11-13 и повишена DYS448=21. Најближи тестирани са којима дели наведене вредности су Арнаут из Косора код Врлике (Аранђеловдан) и Луковац из Старча код Колашина (Св. Врачи). Хрустановић се од Арнаута разликује на 4 од 25, а од Луковца на 4 од 23 маркера. Арнаут је урадио дубински тест и потврђено је да припада грани FTB3834, па је препорука Хрустановићу додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се потврдила припадност овој грани, као и време раздвајања од линије тестираног Арнаута.

Тестирани је у упитнику навео само да му је предак Ђуро Звиздић из Гацка, а слично је забележено и у доступној литератури:

Биће да је предање тачно пошто имамо тестираног Звиздића из Гацка на 23andMe и испао је R1a-M458>L1029>YP417.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg203389;topicseen#msg203389

[Кековац]

46. Смиљковић, Никољдан, Љутова, Куршумлија

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања у нашој бази, а од карактеристичних маркера бих издвојио DYS385=13-15 и DYS390=24. Прва карактеристична вредност се најчешће среће код припадника огранка I1-P109>FGC22061>FGC22054, то јест Вранеша, али је присутна код још неких огранака ове хаплогрупе, на пример код гране I1-P109>FGC22061>FT36856, то јест Косовчића, као и код неколико тестираних родова из Дробњака. Друга вредност је много ређа, али се и она јавља код неколико различитих родова, који припадају одвојеним гранама ове хаплогрупе.

Смиљковић је у упитнику навео да су његови преци дошли након Берлинског конгреса у Љутову из Ибарског Колашина. Тамо имамо један разгранат род, који припада грани I1-P109>FGC22061>FT408946>Y237563 чији припадници славе Ђурђевдан, али као малу славу славе Никољдан. Један необјављени припадник овог рода дели вредност DYS390=24 са Смиљковићем. Могао би му због поседовања исте карактеристичне вредности бити близак и Вратоњић из Лисе код Ивањице, који такође слави Никољдан. Ове везе морају бити проверене SNP тестовима. За даље тестирање препоручујем Смиљковићу проверу на SNP FT408946, као повољнију опцију, или уколико је у могућности неки од дубинских тестова.

[Иван Вукићевић]

35. Бурсаћ, Плавно, Книн, Ђурђевдан, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>S2972

Највероватније припада роду Булатовића - Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS549=13, коју нема ниједан други припадник овог рода. Најближе поклапање има са хаплотипом једног од тестираних Булатовића (Лучиндан, Раћи/Подгорица), од кога се разликује само на поменутом маркеру.

Тестирани је навео да се поуздано зна да су Бурсаћи дошли у Плавно 1692. године са простора Санице у Босанској Крајини.

О Булатовићима из Куча имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7861.0

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

32. Балтић, Лучиндан, Поља, Мојковац, E-V13>FGC44169>FGC57496>BY169463>BY169811

Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS393=14 и снижену вредност маркера DYS390=24, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Вредност маркера DYS393=14 у оквору овог рода имају још само Ћирковић (Ђурђевдан, Ђурисело/Крагујевац) и Дрпић (раније Радошевић, Ђурђевдан, Колашин), док још нижу вредност маркера DYS390=23 имају Бојовић (Ђурђевдан, Власово/Прокупље) и један тестирани чији резултат још није објављен (Ђурђевдан, Бања/Прибој).

Хаплотип Балтића се на два маркера разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Чичић, Ђурђевдан, Брајковача/Жабљак
- Рондовић, Ђурђевдан, Премћани/Пљевља
- Анђелић, Ђурђевдан, Жабљак
- Дрпић (Радошевић), Аранђеловдан, Колашин

Балтићи по предању потичу од Срезојевића из Роваца (тестирани је споменуо ово предање, као и могућност да потичу од Булатовића). За Балтиће из Штитарице је утврђено да припадају роду Никшића, односно подроду Ровчана и млађој грани I2-FT190799>Y189944>Y483870>Y596558>Y250780:

БАЛТИЋ је позитиван на Y250780. Дакле, овим резултатом је потврђено ровачко порекло Балтића из околине Мојковца. Остаје нам да сачекамо WGS резултате Ровчана, пре свих Булатовића и Радовића, и у случају успешне профилизације ровачког братства Булатовића предложићемо Балтићу тестирање на њихову заједничку SNP мутацију. На другој страни мало се прича замрсила пошто до даљњег остаје нерешено порекло Јововића из Мочиоца код Ивањице, са старијим родовским надимком/презименом Балтић. Ако би се некада тестирали Балтићи из Урсула, сазнало би се којима су генетски ближи (мојковачким или ивањичким Балтићима), ипак можда нам на ово питање индиректно одговори WGS тест Јововића. Уколико се испостави да је Јововић близак са Вејсиловићима и Тахировићима из Урсула, сва је прилика да и урсулски Балтићи припадају њиховој подграни.

Додатним тестирањем је утврђено да не припадају још млађој грани I2-A32852, којој припадају Шћепановићи и Срезојевићи, што значи да потичу од неке друге гране Ровчана.

С обзиром на резултат претходно тестираног Балтића, може се закључити да тестирани чији смо резултат сада добили припада грани овог братства која не потиче од Балтића по мушкој линији, већ од неког од братстава рода Шаранаца.

[Небојша]

35. Бурсаћ, Плавно, Книн, Ђурђевдан, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>S2972

Највероватније припада роду Булатовића - Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS549=13, коју нема ниједан други припадник овог рода. Најближе поклапање има са хаплотипом једног од тестираних Булатовића (Лучиндан, Раћи/Подгорица), од кога се разликује само на поменутом маркеру.

Тестирани је навео да се поуздано зна да су Бурсаћи дошли у Плавно 1692. године са простора Санице у Босанској Крајини.

О Булатовићима из Куча имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7861.0

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Једно од многобројних предања (углавном новијег датума) крајишких Бурсаћа спомиње и порекло од Мрњавчевића. Па ево је веза, додуше са Кучима - Мрњавчићима. Шалу на страну, род крајишких Бурсаћа је генетички добро профилисан (тестирани су и они из Плавна раније), реч је о хаплогрупи R1a-M458>A11460. Блиски су им Зељковићи, Танкосићи, Бауци и Моммчиловићи, а вероватно и још неки крајишки родови са славом Ђурђевдан.

Ова подграна E-V13 је екстремно ретка у Крајини и овде је готово сигурно реч о призећивању. Интересантан може бити резултат Ђапића E-S2972 из околине Дрниша (такође Ђурђевдан), који је у Крајини најближи тестираном Бурсаћу - географски и генетички.