Одговор нам је био сво време пред очима, бар мени, само га нисам могао својевремено схватити а ни прихватити у целости, све док није стигао днк резултат Оташевића. Сада, када сам поново узео у руке књигу од Ердељановића и уз оно предање Секулића, рекао бих да је мистерија решена. Не умем да качим слике на форуму зато ћу преписати оно што је Ердељановић написао о Булатовићима на 150. страници књиге Племе Кучи:
"Булатовићи у Раћесима (23 пород.) и у Сјеницама (1 пор,) пореклом су из Херцеговине, одакле су се најпре населили у племену Ровцима у селу Мртво Дубоком. По претку Булату прозвали су се тамо Булатовићи и свакако су узели и ровачка крсна имена: Лучин-дан (18. окт.) и Илин-дан (20. јула), која и сад славе. Пре десет пасова морали су из Роваца бежати од крви и дођу у Куче на место старог, напуштеног села Раћеха. Ту измоле земљиште од тадашњег кучког војводе, па се на њему настане. У Раћесима су њихови родови: Оташевићи (8 пор.), Тодићи (4 пор.), Будинићи (4 пор.) и Томашевићи (6 пор.) За пример навешћемо пасове Булатовића-Оташевића: Радивоје-Глиго-Дмитар-Милић-Лука-Оташ-Бошко-Дмитар-Вучета-Станоје (досељен у Куче)-Вуксан-Булат. Она кућа Булатовића, која седи на Сјеницама, пребегла је у исто време с осталим рођацима из Роваца у Куче и отишла право на Сјенице. Она има још и презиме БоланЏићи, а слави сад Св. Николу и Св. Шћепана, јер је своје старе свеце заменила овима, које слави већина Куча." То су наравно и они Бојановићи који се претходно помињу на страници бр. 135.
Резиме: Булатовићи-Оташевићи уз Томашевиће су важили, бар до јуче и свакако међу њима (по признању првог тестираног Будинића-Бојановића), за онај прави, изворни ентитет Ровчана у Кучима. Други ентитет су чинили Будинићи-Бојановићи, трећи Тодићи и оба су важила за "прибраћенике" Оташевићима. Међутим, днк резултат, Ердељановић па и само предање Секулића су потврдили супротно од тога. Сви они су један исти род, који је стигао негде из Херцеговине по Ердељановићу (из Берана по Секулићима) у Ровца. Ако бисмо набрајање пасова Оташевића узели под тачним, враћање десет пасова уназад од 1905. године, од када је Ердељановић ходио међу Кучима, означио би период између 1600-1650. године у којем би се нашла година рођења њиховог претка Булата у Ровцима, ко којем су се касније у Кучима прозвали Булатовићи. Јасно је да овде није реч о оном првом, "правом" Булату, по којем је и настало Никшићко, Ровачко братство Булатовића а који је живео 50-100 година пре рођења њиховог Булата, односно да се ради искључиво о жељи да их као новопридошле досељенике у Ровца остали Ровчани што боље прихвате и да се тако привежу уз њих (узимање Ровачке славе Лучиндан је још један доказ тога а и видимо кроз пасове да је Булат дао име свом сину Вуксан). Нешто касније, Булатов унук Станоје бежи од крви из Роваца међу Куче, у којима ће се овај род касније разгранати. Није искључено да им у наредним миграцијама, о којима је овде било речи на другим темема, пристижу и још неки рођаци који су остали у Ровцима, па отуд и мишљење о њима да су они "прибраћеници" Оташевићима (Тодићи). Неки припадници (не сви) тог рода доживљавају похару од стране кучких Поповића 1774. године, они одлазе у Беране и од тих избеглих касније настају Секулићи и Шћеповићи (отуд оне три разлике на маркерима између Секулића и Будинића).
Наравно, предање као и свако предање би требало узети са резервом, али уколико жеља и даље постоји, требало би неко даље порекло овога рода и њену матицу одн. први део предања Секулића (миграције Пирот>Метохија>Беране (око 1400-те године)) као и она поклапања са већ поменутим тестиранима из Србије и Македоније ваљано испитати у Берлину (иначе Секулић пише да им је ранија слава била Никољдан, што се поклапа са славом коју славе тестирани из Пећи, Дечана, Пирота..), пошто је већ онај други део Секулића предања и миграцијама међу Куче - решен.
