Молба Уредништву СДНКП

[M_Glavonjic]

(Први део)

Молба Уредништву СДНКП

Поштовани,

Имајући у виду све до сада изнете систематизоване резултате о класификацији Тарских Никшића, упућујемо званично молбу Уредништву да се огласи и заузме јаван и јасан став поводом предложене класификације Тарских Никшића у складу са новим резултатима генетских тестирања.

Наиме, на форуму је више пута понављано становиште да унутар гране I2-FT190799 нема припадника Тарских (Полимско-тарских) Никшића. Савремени дубински резултати (WGS, BigY, Т2Т као и SNP анализе) недвосмислено оповргавају ову тврдњу: више десетина родова, које сами истраживачи сврставају у Тарске Никшиће, потврђено припада управо овој грани. Због тога је даље понављање супротних тврдњи не само научно неодрживо већ и штетно за кредибилитет самог СДНКП.

Штавише, занемаривање ових резултата значило би свесно довођење у заблуду истраживача и урушавање угледа пројекта, што би представљало озбиљну одговорност Уредништва.

Ради транспарентности, прилаже се анализа порекла полимско-тарских родова са крсном славом Лучиндан, њихових дубинских резултата, као и резултата исељених родова који су се и раније доводили у директну везу са полимско-тарском облашћу (Бихор, Бијелопољски крај, Брсково и Потарје) и припадношћу роду Полимско-тарских Никшића:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211342#msg211342 (1. део),

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211343#msg211343 (2. део)

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211344#msg211344 (3. део)

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211345#msg211345 (4. део)

Важна напомена: у првом делу анализе представљен је тада род Требаљеваца као један од аутентичних огранака Тарских Никшића. У међувремену, добијена су два значајна SNP резултата који потврђују разгранатост овог огранка у Потарју и у исељеништву, најпре:

- Савића из Гостиловине код Мојковца: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg212053#msg212053

- а затим и Радовановића-Колашинца из Босуте код Аранђеловца: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg212335#msg212335

Увид у анализу о Полимско-тарским Никшићима је посебно значајан јер се директно надовезује на Милошеве раније изнете тврдње о фамилијама које потичу од Полимско-тарских Никшића и њихове у међувремену добијене резултате дубинских тестирања, који су показали да на десетине наведених таквих родова, без изузетка, припада хаплогрупи I2-FT190799. Анализа се уједно ослања и на закључке господина Драјвера, који је на форумској теми о жупи Брсково систематизовао најзначајније резултате Тарских Никшића под овом хаплогрупом. Тај став до данас није добио ниједан приговор, иако смо више пута јавно позивали господина Милоша да се о овим налазима изјасни.

Такође, од њега је, као аутора хипотезе о Тарским (Полимско-тарским) Никшићима као генетички различитом и засебном роду у односу на Никшиће Грачанице, Роваца и Требјесе, више пута захтевано да представи научну методологију, на основу које је 2016. године формулисао своје закључке о Тарским Никшићима и званично их презентовао широј научној јавности 2021. године у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, као и да ли су његови својевремени закључци добили додатне и адекватне генетичке потврде и уколико јесу, да презентује резултате који у потпуности искључују везе I2-FT190799 грана и Полимско-тарских Никшића.

Са друге стране, представљена је у кратким цртама научна методологија Пројекта генетичко-генеалошког истраживања рода Никшића, дајемо је још једном на увид: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211458#msg211458

Његов (Милошев) једини суштински приговор био је покушај да повеже порекло рода Требаљеваца и осталих Полимско-тарских Никшића, са родом Требјешана и племеном Ускока, представљајући их као наводне главне носиоце бројних и лепезастих I2-FT190799 никшићких грана у полимскотарској области и у исељеништву.

На такве тврдње одговорено је свеобухватном и аргументованом анализом, која показује да иза њих не постоји ниједан валидан доказ. Ова анализа у пет делова је заснована на генетичкој профилизацији Требјешана, усменим традицијама, бројним историјским изворима, османским дефтерима, подацима о њиховој демографији и миграцијама, као и грађи о Ускоцима, веома израженој хетерогености и историјској улози овог племена (прва три дела анализе): https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg212124#msg212124

Истовремено, између трећег и четвртог дела анализе, указано је на сву неопходност примене аргументованог одговора, методолошке доследности, дисциплиноване научне следљивости и објективности, које су више него потребне у ситуацији када нека хипотеза није у стању да се методолошки и логички одржи пред бројним проверљивим и релевантним историјским чињеницама као и резултатима дубинских генетичких тестирања: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg212143#msg212143

Додатно, у четвртом делу анализе, посебна пажња посвећена је употреби званичних родовских презимена код прибраћених родова, што доприноси још бољем разумевању генетичке хетерогености исељених Требаљеваца у околини Придворице, док је у петом делу дат и кратак осврт на бројне појаве измишљених предања на полимско-тарском простору, као и на новије облике самоидентификација тамошњег стариначког становништва са родовима попут Васојевића и Куча и славним личностима из прошлости.

Управо такви феномени представљају једну од главних и препознатљивих карактеристика генетичких истраживања у овим и нешто ширим областима. Од тих појава нису изузета ни предања међу Полимско-тарским Лучинштацима, који су се током времена често самоидентификовали са новијим досељеницима Ровчанима али и са Никшићима Жупљанима и Требјешанима, носиоцима фиктивне немањићке традиције, на шта је својевремено указивао и др. Жарко Шћепановић.

[M_Glavonjic]

(Други део)

Вредно је истаћи да је велики број истраживача одавно упознат са нашим радом на „демистификацији“ хипотезе о Тарским Никшићима, покренутом управо ради исправљања дугогодишњих погрешних претпоставки. Форумска тема о роду Никшића, већ годинама привлачи велику пажњу, предњачи по броју прегледа, броју дубински тестираних фамилија на широком српском етничком простору, учешћу бројних истраживача као и активних сарадника на теренима, што најбоље показује колико се и од СДНКП очекује одговорност, озбиљност и јасан став у решавању овог питања, које је годинама изазивало забуне и поделе у оквиру самог СДНКП.

Тачне класификације бројних родова није само питање научне коректности, већ и кључни предуслов за даљи развој пројекта.

За СДНКП она доноси више непосредних користи:

- јачање кредибилитета и научне релевантности пројекта, заснивањем на проверљивим подацима и избегавањем произвољних тумачења;

- унапређење базе података, што омогућава лакшу систематизацију резултата, упоредну анализу и прегледност у оквиру форума;

- мотивисање нових тестирања, јасна и научно потврђена структура родовских грана повећава и јача кредибилитет СДНКП и подстиче нове учеснике на генетичка истраживања;

- отварање могућности сарадње са академским институцијама, чиме се СДНКП позиционира као поуздана научна референтна тачка;

- очување угледа форума, СДНКП и научне заједнице, јер уређена и доследна класификација представља темељ поверења међу истраживачима и сарадницима.

Очување угледа подразумева и спремност да се раније постављене хипотезе преиспитају у светлу нових података. Прихватање и исправљање грешке не значи губитак кредибилитета, већ управо супротно: показатељ је зрелости, научне одговорности и интегритета пројекта. Само на тај начин СДНКП може наставити да се развија као поуздана и угледна истраживачка платформа, а то је најважније од свега.

С тога, због свега наведеног, сматрамо нужним да Уредништво:

1. Анализира најновије резултате и, уколико их оцени исправним, званично објави кориговану класификацију Полимско-тарских Никшића у оквиру хаплогрупе I2-FT190799. Тиме би се испоштовао основни принцип генетичке класификације на пројекту, по којем се родови именују по родовско-генетичком, а не по племенском принципу;

2. Јасно се огради од ранијих тврдњи које нису у складу са новим налазима, ради избегавања даљих забуна. Као први корак, потребно је да се назив теме формиране 2016. године „Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578“ преименује по родовско-генетичком принципу, тако да се за припаднике ове хаплогрупе више не користи родовска одредница „Никшићи“;

3. Усмери будућа тестирања ка дубљој профилизацији огранака FT190799, који према свим доступним подацима представљају генетичко језгро Полимско-тарских Никшића;

4. Прилагоди структуру форума, премештањем рода Никшића из секције херцеговачких у секцију брдских родова, у складу са добијеним резултатима и профилисањем огранака Y52621 и FT190799;

5. Размотри у будућности отварање теме о рашким родовима у оквиру исте секције форума, у којој би, поред рода Никшића, били систематизовани и други родови простора Старе Рашке. Према досадашњим генетичким резултатима, за многе родове се са великом сигурношћу може претпоставити да припадају старијем слоју становништва ове историјске области, што ће временом будући налази потврђивати или оповргавати.

6. Преиспита одлуку о трајном бановању Владимира Бојановића, имајући у виду да су ранија бановања у значајној мери проистекла управо из неслагања са спорном и непроверљивом хипотезом о Полимско-тарским Никшићима, у научним тумачењима и различитих приступа анализи. У интересу кредибилитета и унутрашње кохезије пројекта, било би важно омогућити да се сва стручна мишљења равноправно разматрају, уз акценат на потреби за објективношћу, дијалогом и фер третманом, а не на персоналном питању и уз поштовање научних аргумената и без личних квалификација.

Уколико Уредништво не уважи предложене кораке и не заузме јасан став у складу са новим налазима, наставићемо доследно и истрајно свој рад, уверени у исправност изнетих доказа и методолошку утемељеност свих наших закључака. Наш циљ је истина заснована на проверљивим подацима, и на том путу нећемо одступити, без обзира на могуће отпоре. Сматрамо да је управо у оваквим ситуацијама неопходно показати истрајност, јер аргументовано исправљање старих погрешних претпоставки не представља слабост, већ снагу и зрелост једног пројекта који тежи научној кредибилности и истини.

У том случају, одговорност за одржавање застарелих или нетачних тумачења остаће на самом СДНКП. Наш циљ није продужено форумско полемисање, већ систематично представљање резултата широј научној јавности, кроз будуће аналитичке и публицистичке радове. Уверени смо да ће време потврдити оправданост оваквог приступа, заснованог на проверљивим чињеницама, научној објективности и одговорности према истраживачком раду.

Уколико Уредништво ипак садржајно преиспита раније ставове у складу са новим налазима и уважи предложену класификацију Полимско-тарских Никшића, тај чин нећемо доживети као повод за било какво ликовaње или личне сатисфакције, већ искључиво као потврду да је једно важно истраживачко поглавље заокружено на научно утемељен и достојанствен начин, који доприноси јаснијем разумевању порекла рода Никшића и ширег генетичког наслеђа Полимско-тарског подручја.

Истовремено, спремни смо и да, уколико дође до разумевања и прихватања предложених корака, у духу обновљене сарадње изађемо у сусрет и господину Милошу, како бисмо заједничким снагама допринели да се и његов род додатно генетички испрофилише, на обострану корист и у интересу целокупног истраживачког подухвата. Наравно, уколико он то буде желео.

С поштовањем,
уреднички тим Пројекта генетичко-генеалошког истраживања рода Никшића
(Владимир Бојановић,
Предраг Т. Шћепановић и
Мирослав Главоњић)

[Небо_Сав]

Као и обично, заморно је читати ове  патетичне постове  надуване  вештачком интелигенцијом, са  вишком речи и китњастим   реторичким понављањима, са једне стране, а, опет, као и обично, у постовима потписника Молбе,  инсинуира се Уредништву (и уредницима) СДНКП  -  пристраност, фаворизовање одређених регија и наводна тенденциозност у тумачењу резултата Никшића. Као да је  питање о пореклу  Тарских Никшића - питање живота или смрти, као да није реч о местима  која се налазе  у кругу од  30-ак километара.    Што рече Клинт Иствуд (један амерички филозоф): највише ме нервирају људи који себе доживљавају сувише озбиљно. 

    За неупућене, у овој "молби Уредништву СДНКП"   реч је о класичном реторичком трику - о замени теза: каобајаги - неки су овде  бановани због својих ставова о пореклу Тарских Никшића, а не због сталног  изношења инсинуација на рачун уредника и  Уредништва, па и целог друштва "Порекло" ("ви, пореклаши",... ) и упорном кршењу комуникационих правила на  форуму. Као што видимо,   нема признања греха, нема катарзе, нема покајања... дакле...

[НиколаВук]

Замолио бих без емотивне комуникације, која даље води ка кршењу Правилника. Г. Главоњић ће свакако добити одговор на своје обраћање у току данашњег дана највероватније.

[M_Glavonjic]

Поштовани Небосаве,

Хвала на јављању.

Иако не припадате Уредничком тиму и иако Ваше обраћање није релевантно и не доприноси теми, одговорићу Вам ради прецизности, јер је потребно нагласити неколико чињеница.

Дискусија о пореклу Тарских Никшића, као и о гранању самог рода Никшића у целини, траје континуирано још од 2020. године и обухвата велики број систематизованих порука, анализа и резултата који су настали далеко пре појаве вештачке интелигенције и било каквих технолошких алата у овом процесу.

Не бих знао коју Владимирову анализу да окачим као доказ тога, јер их има на стотине. Мени су лично најдраже оне анализе које се тичу порекла моје породице и бистричких Млађеновића, у чему нам је доста помогао и Пеђа, на чему сам обојици неизмерно захвалан. Ево рецимо једне анализе у 11 делова, чија систематизација је трајала преко 15 дана:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg197744#msg197744

Видели сте и ону најновију анализу у пет тачака који представља кључни момент у разјашњавању Милошеве хипотезе. Она показује да смо не само критички анализирали хипотезу, него и да смо применили методолошки приступ који спаја генетичке податке, демографију, усмена предања и историјске изворе о Требјешанима и Ускоцима, дакле, све оно што недостаје у Милошевом приступу. Пет дана је трајала наша припрема систематизованог одговора, и иако је Влада инсистирао и на употреби података о тачном бројном стању Требјешана, пописаним мушкарцима и женама који су се 1804. иселили у Русију и још неким ситним појединостима, нисам их прихватио након приговора од стране господина Ojler, већ смо се усредсредили на одговор приговору. Иако су и ти подаци веома вредни, у овом контексту би вероватно одвукли пажњу од суштине, а суштина је управо методолошка недоследност Милошеве поставке и то што се хаплогрупа FT190799 и генетичка стварност Бихора, Полимља и Потарја не могу објаснити преко Требјешана и Ускока.

Такође, важно је напоменути да се предлог о преиспитивању одлуке о трајном бановању Владимира Бојановића не односи на личну молбу, већ на заједнички предлог аутора (Пеђе и мој), изнет у духу солидарности према нашем најзаслужнијем члану за профилизацију рода, као и жеље за професионалном коректношћу и да се унутар пројекта створи простор за објективан дијалог и уважавање различитих истраживачких ставова. Образложење тог предлога јасно је дато у шестој тачки обраћања.

Наш став остаје доследан:
ова тема не представља „питање живота или смрти“, како сте навели, већ питање методологије и научне доследности. У том духу, тежимо да се свако истраживање третира једнако, без обзира на регион или појединца, и да се кроз културни и аргументован дијалог допринесе јаснијем разумевању генетичке прошлости Никшића и Полимско-тарског подручја.

Када говоримо о генетичкој профилизацији рода Никшића, то није успех само Владимира Бојановића и Пројекта ГГ истраживања рода, већ и успех целог СДНКП, без чије инфраструктурне подршке ниједног тренутка није била могућа, што је и сам Владимир често наглашавао, и јавно и путем приватних преписки. Стога би и одговор Уредништва требало да буде у складу са тим духом заједништва и објективности, јер не видимо ниједан разлог да се и у случају Полимско-тарских Никшића (укључујући и Бихорске) не признају грешке, јер је реч о огромном броју тестираних  фамилија, ако су се већ признале у случају појединих других родова.

Не очекујемо одговор ни за дан, ни за два, нити уз примену вештачке интелигенције, већ искључиво уз примену методолошких доследности и свих родовско-генетичких мера које је СДНКП увек настојао да задржи као свој стандард.

Ипак, један део Вашег обраћања ми је посебно занимљив, и признајем, драг:

Што рече Клинт Иствуд (један амерички филозоф): највише ме нервирају људи који себе доживљавају сувише озбиљно. 

Уколико сматрате да је наш највећи „грех“ то што смо озбиљни професионалци у овом хобију, онда је то комплимент који радо прихватамо. Штавише, трудићемо се да тај „грех“ у будућности буде још израженији, на добробит свих, а посебно оних попут Вас, који овај хоби доживљавају мање озбиљно.

С поштовањем,
Мирослав Главоњић

[Небо_Сав]

Поштовани г. Главоњићу,
Ценим Ваш напор да расправу у овом случају подигнемо изнад "јетрвања", и надам се да ћете  убудуће успети да тај тон пренесете  и на дискусију о генеалогији Никшића — без  прозивки и инсинуација према друштву Порекло. Интересантно ми је, а то сам приметио и код Владимира Бојановића  - да у темама невезаним за Никшиће - можете да будете смирени и духовити. Само  вам је, изгледа,генеалогија Никшића - црвена марама... 
Драго ми је и што је са ваше стране препознат значај Друштва „Порекло“ и његове инфраструктуре за генеалошка истраживања. Иначе, Вашу посвећеност и озбиљност у истраживању, као ни резултате, нисам доводио у питање, ни групно ни појединачно. Свако добро вам желим.