Sloveni bi trebalo da su imali izdužene glave u odnosu na Balkance?
Opet, ja se ne bih previše uzdao u antropologiju.
У комбинацији са неким другим дисциплинама, може бити доста добар показатељ. Цитираћу Тибора Живковића, оне најважније закључке о простирању староседелачког становништва у време доласка Словена и антрополошким налазиштима у оквиру популација. Прилично су логични резултати.
"Оно што смо закључили, на основу историјског, археолошког и лингвистичког материјала, дакле мимо антрополошких показатеља,
јесте да су староседеоци остали на просторима средишњег Балкана у далеко већем броју него што се то раније претпостављало. У питању је један широки појас који је попут какве раселине раздвојио источну од западне јужнословенске групе а то је могао да учини само у случају да је та ромејска популација била изузетно бројна. Поред овог широког, етнички хомогеног простора чије постојања пре свега заснивамо на антрополошким и лингвистичким изучавањима, постојала су и острва Ромеја/Романа оријентисане у правцу север–југ почев од Сингидунума, Арсе, Призрена и потеса између Охридског и Преспанског језера. Историјски извори упућују на постојање изолованих група Ромеја/ Романа у околини Сингидунума, Арсе и охридско/преспанског територија, док за Призрен податке црпимо из антрополошког материјала."
"
Такође, антрополошки материјал био је од највеће важности приликом разматрања хипотетичне територије насељене хомогеним ромејско/романским живљем дуж линије Тимок–Скопље–Призрен. Поређењем антрополошког материјала са историјским, археолошким и лингвистичким, чини се да смо успели да употпунимо етничку слику Балканског полуострва за раздобље VII—XI века. У сваком случају потврдило се и у пракси да је антропологија наука од које можемо очекивати значајан допринос у разрешавању сложеног проблема какав је славизација."
Дакле видимо да је на простору централног Балкана, у већем броју опстало староседелачко становништво, уз одређене оазе и у другим областима. Овај староседелачки "клин" између источнојужнословенске и западнојужнословенске групе може се наслутити и данас на основу генетичких резултата, све од Македоније, преко Шоплука, Јужне и Источне Србије, до Румуније.
Управо антрополошки материјал из те области указује да је
карактеристика аутохтоног становништва брахикранија и мезокранија. Словенска популација, са различитих некропола широм Западног Балкана (од 9. до 12. века) показује
доминантну долихокефалију.
"Показало се да славизација почиње почетком VII века без учешћа антрополошке компоненте. Она је међутим каснијег датума с обзиром да Словени нису наишли на етнички празан простор а што се разликовало од области до области. Они су користили исте некрополе, иста насеља али без мешања јер антрополошки нису доказани прелазни типови. Њихово ширење из првобитних Склавинија као организационих облика трајало је неколико столећа, опет условљено микро и макрорегионалним чиниоцима, да би после једног миленијума имали данас један антрополошки састав у коме је преовлађујући динарски антрополошки тип домаћег порекла, уз језик, који је словенски."
Današnji Poljaci mahom svi kratkoglavi, zaobljeni, a trebalo bi da je kontra.
Пољаци (и други Источни и Западни Словени) су доживели процес брахикефалије преко других агенса. Немају везе са динаризацијом. Али су и они, као и Јужни Словени (Срби и Хрвати) на тим најстаријим доступним налазиштима изразито долихокефална популација.
