https://science.orf.at/stories/3231861 Занимљив чланак са аустријске државне телевизије ОРФ
Словенске миграције промениле Европу
Чланак се односу на ову студију
https://www.nature.com/articles/s41586-025-09437-6 The second half of the first millennium ce in Central and Eastern Europe was accompanied by fundamental cultural and political transformations. This period of change is commonly associated with the appearance of the Slavs, which is supported by textual evidence1,2 and coincides with the emergence of similar archaeological horizons3,4,5,6. However, so far there has been no consensus on whether this archaeological horizon spread by migration, Slavicisation or a combination of both. Genetic data remain sparse, especially owing to the widespread practice of cremation in the early phase of the Slavic settlement. Here we present genome-wide data from 555 ancient individuals, including 359 samples from Slavic contexts from as early as the seventh century ce. Our data demonstrate large-scale population movement from Eastern Europe during the sixth to eighth centuries, replacing more than 80% of the local gene pool in Eastern Germany, Poland and Croatia. Yet, we also show substantial regional heterogeneity as well as a lack of sex-biased admixture, indicating varying degrees of cultural assimilation of the autochthonous populations. Comparing archaeological and genetic evidence, we find that the change in ancestry in Eastern Germany coincided with a change in social organization, characterized by an intensification of inter- and intra-site genetic relatedness and patrilocality. On the European scale, it appears plausible that the changes in material culture and language between the sixth and eighth centuries were connected to these large-scale population movements.
На челу истраживачког тима био је Валтер Пол са Института за историју универтзитета у Бечу (значи бечко-берлинска школа
), члан Аустријске акедемије наука.
Научници долазе до закључка да словенске миграције нису биле систематичког типа са устаљеном хијерархијом и војском која осваја нови животни простор, већ се више радило о једном дужем процесу где су породице и заједнице мигрирале на нови животни простор и тамо се интегрисале са постојећим становницима. Радило се о обимним миграцијама где су се германска племена повукла са простора северно од Дунава ка простору Римског царства, те су словенске заједнице заузеле овај простор северно од Дунава мирним путем. Пол полази од тога да су словенске заједнице биле мање, углавном аутономне заједнице и савези који су практично били контра-модел у односу на строго хијерархијски организовано друштво Римског царства. На овај начин створили су могућност стареседеоцима да лако уђу у интеракцију са новопридошлим Словенима и да се интегришу, а касније вероватно и асимилирају са словенским заједницама.
Студија такође закључује да је у периоду 6. до 8. века 80% генског фонда у Источној Немачкој и Пољској измењено. Док је у регијама северно од Карпата генетска промена била тако рећи комплетна, на простору Балкана дошло је до мешања словенских досељеника и староседелачких заједница. Сличне трагове ширења Словена налазе и у Источној Аустрији, али тамошњи гробови нису били део овог истраживања јер се за њих ради посебна студија.
Пол сматра да је ширење словенске популације није био јединствен процес већ једна динамична трансформација,под директним утицајима локалних контекста и историје. Фактор успешности који је допринео ширењу словенске популације и утицаја је по Полу пре свега био један прагматични егалитарни животни стил, који је допринео популарности словенских заједница код староседелаца.
Велики успех студије представља чињеница да су научници успели да реконструишу порекло словенског становништва. Свуда где су од 8. века присутни Словени нашли су сличне генетске трагове, који јасно указују на порекло Словена са простора између Балтика и Западне Украјине, каже Јоша Грецингер, немачки стручњак за еволуциону антропологију.
Према Полу велики проблем када је у питању истраживање раних Словена и њихове историје је чињеница да су оставили врло мало трагова. Спаљивали су своје мртве, користили једноставну ручну грнчарију, њихове елите (које је свакако било мало) нису се издвајале скупоценим накитом, нису имали писмо, а ни јасно видљиве симболе етничке припадности.
