Српски ДНК месец 2025

[Делија]

И мене занимају ове моје драге комшије Кнежевићи, досељени из Чајетине у Криву Реку (1873. и 1874. помињу се Димитрије и Миаило Кнежевићи, житељи криворечки).

У којој књизи сте пронашли тај податак? Уколико би се ту правио родослов на пример , можемо ли се надати некој грађи из цркве (макар до прве трећине 19.века) и која црква би могла бити у игри?

[Небојша]

168. Стевановић, Никољдан, Липова, Врњачка Бања, J2b-M205 > Y22059


Није ми познато да постоји монографија која се бави пореклом становништва Липове. Овај крај насељен је углавном из Старог Влаха и са Косова. Хаплотип тестираног поседује две специфичне вредности, 643=10 и 456=13. Прва је типична за племе Угреновића из околине Никшића, а друга за род Никољштака из Старог Влаха и Шумадије. С обзиром на славу и географску блискост, рационалније је претпоставити да постоји веза са групом из Старог Влаха. Цитираћу у потпуности објаву резултата Костића из Ивањице:

60. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица, J2b-M205 > Y22059


Костићи из Свештице се сматрају староседеоцима. Имају потпуно поклапање са већином тестираних из овог генетичког рода, који је доста раширен на простору Старог Влаха. Припадници овог рода присутни су на читавом потезу од Нове Вароши, преко Ивањице, до Чачка, а има их и у Шумадији око Тополе. У мору J-Y155375 на простору Старог Влаха, ово је једна прилично раширена група Никољштака која, по свој прилици, припада другој подграни. Нико од њих није радио дубински тест, али на основу 111 маркера Костића из Чачка и маркера 587=20, врло вероватно да је реч о подграни J2b-M205 > Y22059 > Y22063. У питању су:

Костићи, Никољдан, Чачак
Костићи, Никољдан, Светшица, Ивањица
Белићи, Никољдан, Остра, Чачак
Николићи, Никољдан, Блазнава, Топола
Поповићи, Никољдан, Кушићан, Ивањица
Поповићи, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
Цветковићи, Никољдан, Маскова, Ивањица
Зечевићи, Никољдан, Милатовићи, Лучани
необјављен, Никољдан, Тисовица, Нова Варош

Индикативно је да међу тестиранима који поседују ретку мутацију 456=13, слава Никољдан заступљена са преко 50%. Овој групи из Старог Влаха условно могу бити блиски Новаковићи из Подгрмечја (Никољдан, 456=13), као и једна необјављена породица из околине Струге у Западној Македонији. Они такође славе Никољдан, а имају родовски надимак Бошњаковци, или Бошњаковићи, због предања о пореклу "из Босне". Осим тога, поменута вредност јавља се и код неких родова из Старе Херцеговине и Западне Србије (слава Аранђеловдан), као и код још неких породица из Северне Македоније.

На мапи су припадници J2b-Y22059 са комбинацијом 456=13, слава Никољдан




Пожељан BIGY700 тест.

[Equinox]

176. Драгићевић, Никољдан, Чунгула, Блаце

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модала одступа на маркеру DYS481=26, што није превише од помоћи око одређивања ближег сродства са осталим припадницима ове хаплогрупе, јер се ово одступање јавља код двадесетак припадника овог генетичког рода у нашој бази и што је још важније присутно је у неколико различитих грана хаплогрупе I1-P109>FGC22061. Драгићевићу саветујем BigY-700 или WGS тест уколико жели даље да истражује своје породично порекло помоћу генетичке генеалогије.

Кандидат је у упитнику навео да је порекло његове породице из Пипера, што је вероватно накнадно исконструисано предање. Драгићевићи из Пипера славе Аранђеловдан, тестирани су и припадају хаплогрупи R1b-Z2103>Z2705.

Драгићевићи су староседеоци села Тврђан (Лепосавић), који су заједно са већином осталих становника Тврђана исељени 1879. године у новоослобођени топлички округ.

Драгићеви синови - Милета и Андрија су почетком 19. века живели у две одвојене задруге у Тврђану.

Крајем 50-их година 19. века су се Андрија и његов син Василије иселили у Горње Казновиће (Рашка).

Милетини синови Радоица и Вукосав су се иселили у Чунгулу 1879. године, где су 1884. године пописане две задруге – Милетић Вукосава, са 4 члана, од којих су двојица били синови Тодор и Ананије, и Милетић Радоице, са 16 чланова, од којих је било 6 синова – Јеротије, Драгић (име добио по прадеди), Војин, Мојсило, Провил и Станоје.

У Тврђану је остао средњи брат – Богосав – Бојо, који је као и Радоица био један од истакнутих Ибарско-дежевско-рашких устаника у Српско-турским ратовима и од кога потичу садашњи Бојовићи у Тврђану. 

[Ojler]

190. Васић, Никољдан, Пиперци/Бијељина, I2-Y3120

Преци данашњег становништва Пипераца почињу да насељавају ово село у 18. веку. У једном чланку о Пипперцима наводи се да су Васићи били друга фамилија која се населила у селу, одмах после Нинића (данас Лазићи и Томићи). Презиме носе по родоначелнику Васи и његовом брату Гаври, чији су преци били ковачи. Тестирани као свог најстаријег посведоченог претка наводи Драгића. Каже да му је предак дошао из Србије, можда из ваљевског краја, а претпоставља да би старином могли бити из Херцеговине. На попису 1991. године у Пиперцима је пописано 25 Васића.

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS458=18, DYS449=29, DYS576=19 и у мањој мери DYS570=17. Овај резултат има неколико веома интересантних блиских хаплотипова који би тестираном могли помоћи у потрази за далеким рођацима.

Први је хаплотип Секулића из оближњег села Миросавци у општини Лопаре, који слави Мратиндан. Ова два хаплотипа се разликују на једном маркеру од 23 упоредива. Секулић је радио тест на 23 маркера, па му није одређена вредност на DYS449, али поседује све остале карактеристичне вредности које се јављају и код Васића, па бих рекао да се може закључити да је у питању исти род. Секулићев деда се доселио из Мезграје, данас на југу угљевичке општине, а као даље порекло навео је да су "од Зворника".

Другу, можда и много занимљивију групу потенцијалних сродника Васића чине Милобратовићи, херцеговачки род који слави Лучиндан. Са већином њихових хаплотипова резултат Васића се разликује на један до два маркера од 23 до 25 упоредивих, а они такође поседују маркере карактеристичне за Васића. Међу њима је и хаплотип Јовељића из Кореташа код Лопара, који је и географски близак Васићу. Сви Милобратовићи који су радили тест на маркеру DYS449, такође поседују веома снижену вредност DYS449=29, као и Васић. Код припаднике хаплогрупе I2-Y3120 oвако снижена вредност може бити индикација да они који је поседују уствари припадају млађој грани I2-PH908, чак и ако на маркеру DYS448 имају вредност 20, што се у случају Милобратовића и показало као тачно. Милобратовићи су дубинским тестовима утврдили да припадају грани I2-Y3120>PH908>I-FT16449>I-Y151633>I-BY169079>I-Y183830, што би могла бити и грана Секулића и Васића.
Род Милобратовића је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине".

Тестирани Васић сада свакако има доста опција како може даље наставити потрагу за својим генетичким сродницима. Добра ствар је што су Милобратовићи већ генетички профилисани, па се може тестирати на појединачне СНП мутације и проверити претпоставку о сродности. Идеално би наравно било ако би урадио велики геномски тест. Свакако не би било лоше анимирати и Секулића, како би се потврдила њихова међусобна веза.

[Воихна]

У којој књизи сте пронашли тај податак? Уколико би се ту правио родослов на пример , можемо ли се надати некој грађи из цркве (макар до прве трећине 19.века) и која црква би могла бити у игри?

Ова два податка су из књиге венчаних Цркве мачкатске (1853-1880). Матичне књиге ове цркве постоје у Историјском архиву у Ужицу и то: венчаних од 1853. до 1936, рођених од 1849. до 1926. и умрлих од 1854. до 1935. године. Најранији матични подаци (од 1837) су у књигама гостиљске и сирогојнске цркве, али не верујем да су од користи за Кнежевиће.
Такође, у самој Цркви мачкатској постоје књиге: венчаних од 1904, рођених од 1926. и умрлих од 1936. године. Ова црква је опслуживала шире подручје укључујући и Чајетину (до 1892).

[Иван Вукићевић]

159. Совиљ, Никољдан, Саница Горња, Кључ, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Највероватније припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује вредност 24 на маркеру DYS390 за разлику од хаплотипова огромне већине тестираних припадника овог рода, укљујући и претходно тестираног Совиља, од чијег хаплотипа се разликује на два маркера.

Совиљ, Никољдан, Врточе, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Нема потпуних, али има велики број релативно блиских поклапања у табели. Поседује две нешто неуобичајеније вредности, DYS385=16-19 и DYS576=18. Тестирани је у упитнику навео предање да су на просторе Крајине дошли из Херцеговине, из околине Невесиња.

Занимљиво је да се новотестирани Совиљ на два маркера разликује и од појединих припадника рода Томића - Морачана, који припадају потпуно различитој грани: E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890

У упитнику је навео да су се Совиљи у Саницу Горњу доселили из Кијана код Грачаца.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради прецизног утврђивања места на филогенетичком стаблу.

[Иван Вукићевић]

162. Томић, Јовањдан, Солотуша, Бајина Башта, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада разгранатом генетичком роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице (општине Прибој и Пљевља). Већина припадника овог рода слави Јовањдан, а мањи део слави Никољдан. Хаплотип Томића поседује повишену вредност маркера DYS549=13, док већина припадника овог рода има вредност 12 на том маркеру.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. У етнографском раду Љубомира Павловића у коме је обрађена Солотуша наводи се да потичу из околине Прибоја, што је у складу са овим резултатом:
https://www.poreklo.rs/2013/01/18/poreklo-prezimena-selo-solotu%c5%a1a-bajina-ba%c5%a1ta/?script=cir

Род Поблаћана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а имамо и засебну тему о њему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0

[Иван Вукићевић]

166. Шукиловић, Ђурђевдан, Шљивовица, Чајетина, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Највероватније припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS449=34 и DYS635=24 и снижену вредност маркера DYS385a=15. Од хаплотипова неколико припадника овог генетичког рода разликује се на два маркера, од којих Ђурђевдан слави само један тестирани из Вишеграда чији резултат још није објављен. Вероватно су Шукиловић и тај тестирани ближе повезани с обзиром да Љубомир Мићић у свом раду о Златибору наводи да су Шукиловићи дошли из Вардишта код Вишеграда у 19. веку:
https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1ljivovica-%C4%8Dajetina/

Снижена вредност маркера DYS385a=15 карактеристична је за Кунарце из Заваита код Фоче, који такође славе Ђурђевдан.

Тестирани је навео да Шукиловићи по предању потичу из Требиња.

[Ojler]

184. Жижовић, Ђурђиц, Горњи Бранетићи/Горњи Милановац, I2-Y3120>S17250>Y4882

Жижовићи на подручју Горњег Милановца живе у селима Леушићи, Горњи Бранетићи и Ручићи. Према предању које се налази у литератури, средином 18. века доселила су се три брата из Црне Горе и сваки се населио у једно од поменутих села. Жижовићи из Ручића ипак наводе да се њихов предак Вујо доселио из Бранетића, а прецизирају да су старином од Никшића. Такође се наводи да им је раније слава била Ђурђевдан. Тестирани је навео да су се доселили пре 1806. године од Никшића, а преко Сјенице и да су вероватно мењали Славу.

Од Жижовића у Леушићима су Милановићи којих има и у Коштунићима, а можда и друге фамилије из Леушића које славе Ђурђиц: Јовановићи-Сарамандићи, Васиљевићи, Маријановићи-Ћивше, Милосављевићи и Миличићи. У Такову Жижовића има и у Брусници, Бољковцима и Горњим Бањанима, где су се насељавали из неког од поменута три села.

Хаплотип тестираног карактеришу веома ретке вредности DYS437=16, DYS448=19 и DYS449=34, а у мањој мери и маркер DYS576=17. Овом резултату је близах хаплотип Челиковића из Лозња, такође у општини Горњи Милановац, који слави Ђурђевдан, стару славу Жижовића. Њихови хаплотипови разликују се на једном маркеру од 17 упоредивих. Иако су упоредиви на само 17 маркера, нема сумње да обојица тестираних припадају истом генетичком роду, с обзиром да и хаплотип Челиковића поседује веома ретке вредности DYS437=16 и DYS448=19, као и то да им се подудара слава и да живе у суседним селима.
За Челиковиће је забележено да су дошли из Заовина на Тари, а да су старином из Тепца, данас општина Жабљак. Челиковићима су сродни Јездићи.
У једном научном истраживању је утврђано да Челиковићи припадају млађој грани I2-Y4882, па је то грана којој припадају и Жижовићи. И једнима и другима препоручујем да размисле о дубинском геномском тесту како би генетички профилисали своју грану и утврдили старост родословне везе.

[Кековац]

188. Кнежевић, Аранђеловдан, Чемериковци, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11920>P95. Ово је веома ретка хаплогрупа код Срба. Среће се практично само у Старом Влаху. До сада јој припадају

• Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани
• тестирани из необјављеног истраживања чија породица даљим пореклом потиче из Вранеше код Кокиног Брода, Аранђеловдан

Од модала одступа на маркеру DYS390=22, модална вредност је 23. Ретко се среће одступање на овом маркеру. Од поменуте двојице одступа и на маркеру DYS570=18, али судећи према подацима из страних база Кнежевићева вредност је модална.

Добијени резултат указује на већу старост овог генетичког рода на подручју Старог Влаха, на шта указује и Данило Станојевић у књизи Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, стр. 40 у издању из 2013, где Кнежевиће из Доброселице убраја у најстарије становништо на Златибору. Хаплогрупа I2-M223>Z161>L801 се иначе везује за сеобе германских народа у позној антици.

[Ojler]

181. Ковачевић, Петковдан, Долови/Даниловград, I2-Y3120

Ковачевићи из Слатине, која као микрорегија обухвата и села Долови и Пољица у општини Даниловград, хетерогена су група фамилија која се сматра усељеничком у племену Бјелопавлића. Слатинске Ковачевиће чине три братства која су се временом стопила у једну заједницу. Основу чине изворни слатински Ковачевићи који сматрају да су у Бјелопавлиће дошли из Грахова, од тамошњих Ковачевића, у првој половини 17. века. Уз њих су се у Бјелопавлићима прибили Мур(ј)еновићи који наводе да су се доселили из Цуца, као и Абејевићи који су такође усељеници али о свом пореклу ништа не памте. Сви они данас носе презиме Ковачевић. Ковачевићи досељени из Грахова би требали славити Ђурђевдан, славу граховских Ковачевића, али су притиснути Бјелопавлићима узимали за славу Петковдан, док су стару славу славили потајно. Ковачевићи-Мурјеновићи славе Јовањдан, славу за коју сматрају да су је донели из Цуца, али изгледа да је и код њих било прихватања Свете Петке као славе.

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS390=23 и DYS385=14-14, а у мањој мери и DYS576=17, те DYS635=24. Овај резултат се веома добро поклапа са резултатом Маликовића који је такође из Слатине и слави Петковдан. Иако Маликовићи имају другачије предање о пореклу и не сматрају се Ковачевићима, подударање хаплотипова на 24 од 25 упоредивих маркера и исте поменуте карактеристичне вредности које поседују не остављају места сумњи да се ради о истом генетичком роду. Треба ипак нагласити да су тестови показали да су и Маликовићи разнородни, па је овај огранак вероватно прибраћен уз изворне Маликовиће.

Овом генетичку роду припадају и Ковачевићи-Мурјеновићи из Долова са славом Јовањдан, који су тестирани пре више од 10 година и у чији хаплотип сам имао увида. Пошто не знамо којем огранку Ковачевића припада тестирани, на основу овога можемо претпоставити да је од рода Мурјеновића, али оних који су узели славу Бјелопавлића, Петковдан. Ако то није сличај, већ припада изворној грани слатинских Ковачевића, онда овакав резултат руши предање о разнородности Ковачевића и прибраћивању Мурјеновића.

И Ковачевићи и Маликовићу препоручујем да размисле о геномском тесту.

[Иван Вукићевић]

Међу шесторицом раније тестираних Ковачевића из Долова, који сви имају идентичан хаплотип на 17 маркера, имамо двојицу који су по родослову од изворне гране Ковачевића и четворицу који су из гране Мурјеновића.

Сада када смо добили хаплотип Ковачевића на 25 маркера и кад знамо да један од двојице Маликовића припада истом генетичком роду као и Ковачевићи, основано можемо претпоставити да тај Маликовић не потиче од изворне гране Маликовића, већ да је од Ковачевића. Резултат другог тестираног Маликовића (R1a-Y3219) би требао бити меродавнији за Маликовиће.

[Ojler]

Међу шесторицом раније тестираних Ковачевића из Долова, који сви имају идентичан хаплотип на 17 маркера, имамо двојицу који су по родослову од изворне гране Ковачевића и четворицу који су из гране Мурјеновића.
...

То би значило да је у питању други сценарио који сам навео, односно произилази да предање о разнородности Ковачевића и прибраћивању Мурјеновића није тачно и да се ради о истом братству. Врло чудно...

[Иван Вукићевић]

То би значило да је у питању други сценарио који сам навео, односно произилази да предање о разнородности Ковачевића и прибраћивању Мурјеновића није тачно и да се ради о истом братству. Врло чудно...

Вероватно је неко од Ковачевића отишао у Цуце, па се касније или тај или његов син вратио у Долове.

Проверио сам сад своју преписку са организатором тестирања. У нашој евиденцији је погрешно било наведено да су четворица од уже гране Мурјеновића, а заправо су само тројица.

[Иван Вукићевић]

171. Петровић, Митровдан, Горњи Матејевац, Ниш, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS19=12 и DYS385a=15 и повишене вредности маркера DYS439=13, DYS576=19, DYS438=11 и DYS635=23. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео да су преци Петровића дошли из Сјенице за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Раније презиме им је Стевановић.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

178. Станојевић, Аранђеловдан, Предејане (село), Лесковац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS635=23. На три маркера се разликује од хаплотипова двојице тестираних чији резултати још нису објављени.
- Никољдан, Мала Ријека/Расиња
- Савиндан, Пријепоље
Мало је вероватно да су ближе повезани имајући у виду различите славе и географску удаљеност.

Станојевићи су познати по надимком Караманци. Били су хајдуци по Грделичкој клисури, па су се касније населили у селу Предејану које се налази поред истоимене варошице.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

180. Рапајић, Јовањдан, Крбавица (заселак Вујинове Главе), Плитвичка Језера, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5635>FT183738

Тестирани припада разгранатом роду из Босанске Крајине чија је крсна слава Јовањдан. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS458=15, коју нема ниједан до сада тестирани припадник овог рода. Од хаплотипова претходно тестираних Рапајића и Рапаића из Крбавице разликује се на два маркера.

Коментар резултата претходно тестираног Рапајића:

160. Рапајић, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Најближе поклапање има са Рапаићем (који нема слово Ј у презимену) из истог места, од кога се разликује на два маркера. Деле карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32, DYS549=13 и DYS533=11 и груписани су у род Ж у табели СДНКП.

Породица тестираног Рапајића нема предање о даљем пореклу.
Претходно тестирани Рапаић је навео у упитнику да су се у Крбавацу доселили између 1550. и 1580. године, као и да припада ужој грани Корадића.

Рапаића има и околини Бриња у Лици, где су се доселили 1639. године са подручја које је тада било под турском окупацијом.

Дубљим генетичким тестом Мајсторовића (Јовањдан, Рисовац/Босански Петровац) утврђена је припадност овог рода грани E-BY125229, која је на истом нивоу на филогенетичком стаблу као и E-FT183738:
https://www.yfull.com/live/tree/E-BY5635/

[Милош]

150. Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити они ређи: DYS390=23, DYS19=15, DYS385=14-16, DYS576=17, као и нешто чешћи DYS391=12. Резултат потврђује везу са раније тестираним из истог рода.

Јаргић, Свети Врачи, Приштина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања на пројекту, мада би можда на основу појединих вредности могао бити повезан са Суботићем из Врбе код Гацка.

Тестирани је трећа генерација Јаргића која је рођена у Приштини. Место одакле је досељен прадеда тестираног није упамћено. Поред заједничког презимена и крсне славе, Јаргићи из Приштине су се до 1999. бавили трговачким занатом што недвосмислено указује на континуитет са Јаргићима - Ковачанима."

Ћамиловићи, Св. Врачи, Вучитрн, Косово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две разлике на упоредива 23 маркера са Јаргићем који је из Приштине и слави такође исту славу. И по предању су ова два рода повезана, тако да је генетика потврдила то предање.

О самим Ћамиловићима добио сам следеће податке:

Ћамиловићи су једна од најстаријих косовски грађанских родова који је кроз више од два века уживало посебан углед. Први пут се у Вучитрну помињу у 18. веку и представљају најстарије поименце наведене исељенике из Ковачице. Атанасије Урошевић их је забележио као стари трговачки род из Трепче, који је одсељен у Ковачицу а затим је из Ковачице прешао у Вучитрн.

Атанасије Урошевић је забележио да су Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези исти род и да свих заједно, у време његовог теренског испитивања има 15 кућа у Вучитрну, као и да се из Вучитрна у 19. веку иселилио 8 кућа Ћамиловића у Солун. Радослав Павловић пак, наводи да се 8 кућа иселило у Ђевђелију, што је остало упамћено у породичном предању једног од огранака Ћамиловића.

Тестираном предлажем неки напреднији тест попут BigY или неког WGS теста.

[Милош]

158. Бранковић, Никољдан, Репиште, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS390=25, DYS458=18, DYS576=19. Нема нека посебна поклапања, изузев једног резултата који није јаван, из околине Врања, а даљим пореклом из косовског Поморавља. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле све споменуте карактеристичне вредности, али не и славу. Када се све узме у обзир, врло је могуће да генетичка веза постоји.

Тестирани није навео ништа о свом пореклу, а ни у литератури не могу препознати ком роду припадају Бранковићи. Већина у селу слави Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2016/01/27/poreklo-prezimena-selo-repiste-vladicin-han/

Тестираном наравно предлажем неки напреднији тест (BigY, WGS).

[Марен]

Лепо откриће! Прва повезница ове крајишке групе са источним српским крајевима и то исте славе. Колико ће још крајишника бити пореклом из Старог Влаха.