177. Петровић, Никољдан, Височки Одоровци/Димитровград, I2-Y3120
Још један резултат где се практично нема шта написати осим карактеристичних маркера. Становништво села Височки Одровци није обрађено у литератури, тако да о пореклу Петровића нисам ништа пронашао. Већину становника овог насеља раније су чинили Бугари, а данас је број Срба и Бугара у селу једнак, с тим да број и једних и других стално опада, као и у већини насеља тог краја. Село Одоровци, уписано као Ходоровче, спомиње се у кази Шехирћој (Пирот) у непотпуном списку отоманских војнука из 1606. године, са 14 насељених и 10 празних војнучких баштина. Тестирани је навео да је у његовој породици презиме мењано из генерације у генерацију и да је узимано углавном по имену деде. Иако су та патронимска презимена била са завршетком на "-ов", типичном код Бугара, његови преци су се од давнина изјашњавали као Срби.
Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS19=14, DYS385=14-14, DYS389ii=33, DYS458=16, делимично и DYS635=22. Међу хаплотиповима у које имам увида нема ни једног који је макар и приближно сличан овом резултату. Најближи хаплотипови у бази Српског ДНК пројекта (укупно четири) одступају од резултата Петровића за шест вредности и нису од родословног значаја.
Тестираном преостаје да покуша даље истраживање са неким од геномских тестова.