Српски ДНК месец 2025

[Милош]

73. Михајловић, Лазарева субота, Луково, Рашка

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити ретка вредност DYS390=25 и мање ређа DYS439=12. Остале вредности су модалне. Најближи на пројекту му је један резултат који још увек није јаван, из истог места као и тестирани, али са другом славом. Деле споменуте карактеристичне вредности и имају једну разлику на упоредива 23 маркера.

У литератури је забележено: "Михаиловићи, 4 кућа, Лазарева субота, су досељени из Лече под Рогозном, а предак из Метохије". Исто предање је навео и тестирани.

https://www.poreklo.rs/2018/02/24/poreklo-prezimena-selo-lukovo-raska/

Препорука за неки од напреднијих тестова (BigY, WGS)...

[Милош]

77. Михајловић, Аранђеловдан, Кокино, Старо Нагоричане

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS385=13-15, DYS535=22, 643=11. Потпуно поклапање на упиредива 23 маркера има са двојицом тестираних из околине Трговишта, чији резултати нису јаван. Такђе овом роду припада још један резултат из околине Новог Брда, који такође није јаван. Сви славе Аранђеловдан.

Михајловићи су пореклом из села Сурлице код Трговишта, а даљим пореклом из Кратова. Ово савршено одговара и овом генетичком резултату, јер и тестирани из околине Трговишта имају исто предање.

Тестираном редлажем неки од напреднијих тестова, попут BigY-a или WGS теста.

[Милош]

88. Јовановић, Аранђеловдан, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити најпре врло ретка вредност DYS437=16, а затим и DYS570=19, DYS481=29, DYS635=22  итд. Иако имају 5 разлике на упоредива 23 маркера (једну двоструку) и различите славе, рекао бих да му је по хаплотипу најсличнији Ристић из Плане код Параћина. Иако су и географски релативно блиски, не бих ову везу потврдио, да не бих тестираног којим случајем навео на погрешан пут у истраживању порекла. Зато предлажем тестираном да одради неки од напреднијих тестова (BigY, WGS) који ће дати јасније смернице.

О самом пореклу Јовановића немам никаквих информација, као ни сам тестирани, што појачава значај неког од напреднијих тестова.

[Милош]

99. Миливојевић, Св. Климент, Заклопача, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=15, DYS385=14-16, DYS389II=30, DYS458=18, YGATA=11, DYS570=17, DYS635=24. И поред 5 разлика на упиредива 23 маркера, рекао бих да му је пре свега због ретке славе, али и карактеристичних вредности попут DYS385=14-16, DYS389II=30, DYS458=18, DYS570=17, најближи Кузмић из Мраморца код См. Паланке. Интересантно је да Кузмић има вредност DYS449=20, и да га због тога нисмо сврставали у PH908. Овај резултат може то да промени.

Кузмић, Свети Климент, Мраморац, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. По комбинацији 14 - 16 би можда могао бити близак једној породици из необјављених истраживања која такође слави Светог Климента.

У литератури о Кузмићима стоји:

Данас су у селу ове фамилије:

"Кузмићи (Јоцковићи, Пајковићи) 25 к. Слава: св. Климентије. Њихови прадедови дошли много пре Устанка из села Вране (Црна Гора). Задржали се и неко време остали у селу Мачетову (призренски), одакле дошли у Шумадију. По њиховом причању, у исто време и из истих крајева су дошли: Маринковићи у Церовац, Старчевићи у Церовац, па у Башин, Гитарићи у Саранове, одакле прешли у Селевац и Добраву (смедеревски)."

http://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-selo-mramorac-smederevska-palanka/

Оно што овај резултат чини занимљивим јесте то да су Кузмићи потомци Карађорђевог стрица Мирка, конкретније његовог сина Кузмана. Према томе, највероватније да је ово хаплогрупа и хаплотип династије Карађорђевић.

Због значаја ове гране, рекао бих да је императив да тестирани Миливојевић одради неки напреднији тест, попут BigY-a или WGS теста.

[Милош]

109. Божовић, Лучиндан, Гошево, Нови Пазар

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, и њеној грани Y56203>Y134578, односно подграни Y134585>Y190065. Од карактеристичних вредности се може издвојити једино DYS389=14-32. Остале вредности су модалне за ову подграну. Због ове карактеристичне вредности се не може повезати ни са ким из ове подгране.

У литератури се наводи:

"Божовић, 1 кућа, су од Тошића у Кузмичеву, прешао из Окоса; одељаци су Божовићи у Батинићу".

https://www.poreklo.rs/2017/12/13/poreklo-prezimena-selo-gosevo-novi-pazar/

"Божовић, 1 кућа, Св. Лука, дед досељен из Кузмичева, старином од Никшића".

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-okose-novi-pazar/#google_vignette

"Тошићи, 2 куће, Св. Лука, су пореклом од Никшића".

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-kuzmicevo-novi-pazar/#google_vignette

Како је грана Y190065 стара око 650 година, једино има сврхе одрадити BigY или WGS тест.

[Милош]

125. Недељковић, Лучиндан, Милочај, Краљево

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, и њеној грани Y56203>Y134578, односно подграни Y134585>Y190065. Од карактеристичних вредности  за ову подграну се могу издвојити  DYS576=17, DYS481=30. Остале вредности су модалне за ову подграну. Најближи му је по хаплотипу, али и географски, Сретеновић из Миоковаца код Чачка.

Сретеновић, Лучиндан, Миоковци, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578, роду Тарских Никшића. Географски, а и по хаплотипу му је најближи Глишовић из Мајдана, који су се из околине Сјенице, преко Јавора, доселили изгледа најпре око Гуче, где налазимо Чопиће, а затим један део је отишао ка Руднику, док други западно, од којих могу бити Сретеновићи.  Сви они могу бити у вези са Чопићима из Бијелог Поља, који су  даљим пореклом из Поља код Мојковца, где се као Чопићићи и спомињу у Добриловинском катастиху почетком XVII века. Сретеновићи имају једну разлика на упоредива 23 маркера са многим Тарским Никшићима. Имају нижу вредност 481=30 попут Башчаревића из И. Колашина, али немају њихову карактеристику 389II=30, па је могуће да је то приватна мутација код Сретеновића, иако су сви Тарски Никшићи са славом Лучиндан у генетским смислу веома блиски.

Сретеновићи су такође доселили у Миоковце из сјеничког краја, преко Јавора и ивањичког Старог Влаха, између 1770-1780. Надимак рода је Инђићи. Родоначелник Сретеновића је Сретен Савић, који се спомиње у чибучком тефтеру из 1823-1825. Он се 1825. спомиње као Сретен Инђић, док је Савић добио по оцу Сави. У пописима из 1831-1832 се спомиње као Савић (Милош Обрадовић, Миоковачки родописи, Чачак 2001, стр. 655). Управо надимак Инђићи ојачава ову везу са Глишовићима- Чопићима, јер се у Добриловинском катастиху у кући Чопићића, између осталих имена, спомиње и ретко женско име Инђија.

Старије презиме Недељковића је Јованчићи у засеоку Борак, а по речима тестираног надимак рода су Кубуревци. У литератури се наводе као староседеоци у Милочају.

Као и код претходно тестираног, пошто је грана Y190065 стара око 650 година, једино има сврхе одрадити BigY или WGS тест.

[Небојша]

77. Михајловић, Аранђеловдан, Кокино, Старо Нагоричане

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS385=13-15, DYS535=22, 643=11. Потпуно поклапање на упиредива 23 маркера има са двојицом тестираних из околине Трговишта, чији резултати нису јаван. Такђе овом роду припада још један резултат из околине Новог Брда, који такође није јаван. Сви славе Аранђеловдан.

Михајловићи су пореклом из села Сурлице код Трговишта, а даљим пореклом из Кратова. Ово савршено одговара и овом генетичком резултату, јер и тестирани из околине Трговишта имају исто предање.

Тестираном редлажем неки од напреднијих тестова, попут BigY-a или WGS теста.

Ово је род Стубличана. У овом крају има доста досељеника управо из Горње Пчиње. Неки су досељени у 19. веку, а неки често и након Првог рата. Носе неретко родовске надимке по селима из Пчиње из којих потичу: Црночерани, Коћурани, Марганчани, Радовничани, Ђерманци, итд.

Неких Стубличана (Аранђеловдан) има и у селима Врањске котлине. Такође су пореклом из Горње Пчиње, па је сва прилика да су исто са овим Стубличанима.

[Небојша]

135. Лакић, Ђурђевдан, Пискавица, Бања Лука, J1-ZS4416 > ZS9949


Лакићи припадају генетичком роду херцеговачких Влаховића. Уже, блиски су им посебно тестирани са простора Поткозарја, слава Ђурђевдан 385=14-19: Врачар, Приједор; Војновић, Чађавица; Капетановић, Горња Козица; Саџак, Козарска Дубица; Вуруна, Градишка и други. Код Срба је ова хаплогрупа најзаступљенија управо на потезу Змијање - Поткозарје, око 5%.

Савет за даље - дубински WGS тест.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/

повезани текстови:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=833.0
https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

[Кековац]

175. Секулић, Ђурђевдан, Коврен, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054, тачније генетичком роду Дробњака, и његовом огранку Вранеша (FGC22054). Има прилично модалан хаплотип за овај генетички род, а потпуно поклапање има са неколико породица које славе Никољдан, а то су Нешић из Фекетића, Мосуровић из Бучја и Вараклић из Седобра. Због модалности хаплотипа ову потенцијални везу треба испитати дубинским тестовима.

Милета Војиновић у књизи Пљеваљски крај за Секулиће каже да су старином из Маоча, али да су их одатле истиснули Мицановићи, па су се населили у Коврену и Горицама. Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу из Бјелопавлића, што је овим резултатом оборено.

[Петар М. Демић]

104. Радојчић, Јовањдан, Љубина, Двор, J2b-M205 > Y22059


Ово је други тестирани Радојчић из Љубине код Двора, исте хаплогрупе. Њихове хаплотипове одликује неколико специфичних вредности, које у овој комбинацији не поседује ни једна крајишка породица J2b-M205. У питању су: 385ab=15-20 / 15-21, 389II=27 и 458=17. Појединачно, ове вредности могу да се јаве код славељника Св. Јована у Крајини, Драгосавац, Грачац и Мрђеновић, Зут, Двор. Први Радојчић је радио појединачни SNP и испао је позитиван на J-Y22063. Упркос овим приватним мутацијама, постоји велика вероватноћа да су Радојчићи у вези са већом групом крајишких Јовањштака J-Y22063, чије је језгро у Крајини око личких Усораца.

Према подацима из друге половине XVIII вијека, Радојчићи су у Љубини имали најмање 5 породичних задруга. Ријеч је о роду који је давао свештенике.

Осим Радојчића, Јовањдан у Љубини прослављају још Боројевићи, Видаковићи, Таталовићи и Цветковићи.

[Петар М. Демић]

124. Ракас, Никољдан, Зут/Двор, I2-Y3120

Тестирани је навео да је презиме Ракас раније било надимак фамилије Ивановић која се доселила на Банију у село Зут. Такође је навео да је један од припадника фамилије истраживао њихово порекло и установи да су старином из села Крушце, које је данас део општине Палилула у Граду Нишу. У литератури нисам пронашао податке о Ракасима у Зуту.
Према наводима Петра Демића, које преноси тестирани, Ракаси су забележени први пут у селу Зут и другим местима по Банији 1772. године.
Ракаси су вероватно исти род као и Ракасовићи, који су забележени у Обљају код Глине 1772. године.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS449=35 и DYS460=11, а у мањој мери и вредности DYS570=17 и DYS635=24. Нажалост, локуси DYS449 и DYS460 на којима Ракас поседује карактеристичне вредности нису део стандардног хаплотипа од 23 маркера који се добија PowerPlex Y23 панелом, каквих је већина у бази Српског ДНК пројекта. То значи да на 23 маркера хаплотип Ракаса нема изражених специфичности, па на том сету маркера има приличан број сличних хаплотипова, али без могућности да се утврди колико те сличности заиста указују и на ближе родословне везе. Поменућу два резултата који на 23 маркера са хаплотипом Ракаса имају најближе подударање (21/23) и такође поседују нешто ређе вредности DYS570=17 и DYS635=24, па самим тим и највише обећавају. То су хаплотипови Ђуричића (Влашковци/Козарска Дубица, Ђурђевдан) и Булута (Пребиловци/Чапљина, Никољдан). Ова два хаплотипа делују интересантно и у погледу могућих миграторних кретања становништва. Ипак, на маркерима на којима се разликују од резултата Ракаса хаплотипови Булута и Ђуричића поседују своје карактеристичне вредности, што их додатно удаљава од Ракаса. Зато је поменута сличност више назнака могућности која би се морала проверити додатним тестовима.

Према подацима из друге половине XVIII вијека, присуство Ракаса/Ракасовића потврђено је у селима Добретин (најмање 1 породична задруга), Зут (најмање 3 породичне задруге), Кирин (најмање 1 породична задруга), Клинац (најмање 4 породичне задруге), Обљај (најмање 2 породичне задруге) и Чемерница (најмање 1 породична задруга). Крсна слава Ракаса из Добретина, Зута и Обљаја је Никољдан, што је и изворна крсна слава Ракасовића из Клинца (неки огранци у Клинцу прослављају Аранђеловдан и Ђурђевдан као преузете славе), док у Кирину више нема Ракаса. Није ми познато која је крсна слава Ракаса из Чемернице, али вјерујем да и они прослављају Никољдан.

С обзиром на оволику разгранатост Ракаса/Ракасовића на Банији током друге половине XVIII вијека, јасно је да презиме Ракас није настало у Зуту. Нема никаквих помена Ивановића међу Србима у дворчанским селима.

[Слобо]

89. Самарџија, Ђурђевдан, Буковача, Петровац, I2-Y3120 > PH908


Самарџије из Бјелајског поља пореклом су из Далмације. О њима се каже следеће (Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925):

Буковача
"Самарџија - две куће у Баљковцу, три у Подђуриновачи. Славе Ђурђевдан. Населили пре 130 година из Кистања у Далмацији."

Јањила
"Самарџија - две куће. Славе Ђурђевдан. Пореклом су из Далмације. Преселе најпре у Унац па убрзо потом у Буковачу. Пре 70—80 година преместе се овамо."

И сам тестирани спомиње порекло из Пађена код Книна, где је било Самарџија са овом славом и где већина становника слави Ђурђевдан. Као даље порекло наводе околину Билеће (Пађени). Ово треба схватити у контексту да већина аутора повезује ове топониме сличног-истог назива.

Самарџија припада генетичком роду крајишких Ђурђевштака 385=15-15. У оквиру овог рода налази се велики број породица из Босанске Крајине, Лике и Далмације.

Продановић, Ђурђевдан, Жегар
Граоња, Ђурђевдан, Ервеник
Зорић, Ђурђевдан, Срб, Грачац
Петровић (Зорић), Ђурђевдан, Демировац, Козарска Дубица
Пражић, Ђурђевдан, Млаква, Перушић

Петровићи-Зорићи су радили дубински тест, па на основу тога можемо претпоставити да читава ова група припада подграни I2-Y95760: I-Y95760 YTree

Блиске су им вероватно још неке крајишке породице са истом славом. Потенцијално су блиске и неке херцеговачке породице, а дубинским тестирањем може се проверити ова веза.

Ових Самарџија из Буковаче има и на 23andMe, стари резултат, I2-M423.

Какве су шансе да су ове Самарџије сродне са Самарџијама из невесињског округа а који такође славе Ђурђевдан?

[Драган Обреновић]

84. Ракочевић, Аранђеловдан, Штитарица/Мојковац, R1b-U152 > R-FGC90545, род Богићевци и Дрљевићи > Богићевци

Хаплотип тестираног се у потпуности уклапа у род Богићеваца, који одликује следећи филогенетички низ:

R1b-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545

Најближа поклапања са разликом на једном маркеру од 25 упоредивих су:

1) Ракочевић, Аранђеловдан, Павино Поље/Бијело Поље
2) Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница
3) Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница

Тестирани има и још прегршт поклапања на генетичкој дистанци 1 и 2 са другим тестираним припадницима рода Богићевaца. Њихова презимена и места порекла за сада не можемо наводити, јер су део текућих, још увек необјављених истраживања.

Други Ракочевић, из Павиног Поља, већ је урадио дубински тест и налази се на YFull стаблу. Захваљујућу тој чињеници све је јасно и у овом случају је већ STR тест на 25 маркера поуздано утврдио генетичко порекло. Евентуални додатни WGS још једног Ракочевића би само помогао да се ближе генетички профилише братство Ракочевића.

О роду Богићеваца и Дрљевића имамо и посебну тему на нашем форуму:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.msg7969

[Видоје]

Поздрав братијо,
кад ће 147.?
 Погоресмо чекајући... 

[Ojler]

174. Морачић, Стевањдан, Вучитрн, I2-Y3120

Морачићи су фамилија из Вучитрна. Тридесетих година 20. века забележено је да су се у Вучитрн доселили из вучитрнског Новог Села Беговог, где су дошли из Ибарског Колашина, а да су даљом старином из Мораче, по чему су и добили презиме. Према предању које се чува у породици раније презиме им је било Моравчић и носили су га до пред крај 18. века. Наводе и да су се у Вучитрн доселили око 1800. године.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS385=14-14, DYS549=12 и DYS635=25. Марачић припада истом роду као и један нејавни тестирани из Штрпца који такође слави Стевањдан и поседује карактеристичне маркере DYS385=14-14, DYS549=12 и повишену вредност на DYS635=24. Њихова веза у предањима није позната. Сличност постоји и са једним такође необјављеним резултатом тестираног из Драгољевца код Истока, који слави Ђурђиц. Тај хаплотип поседује карактеристичне маркере DYS385=14-14 и DYS549=12, а од резултата Морачића одступа на три маркера.

Тестираном препоручујем неки од напреднијих ДНК тестова, попут BigY-a или WGS теста.

[Ojler]

177. Петровић, Никољдан, Височки Одоровци/Димитровград, I2-Y3120

Још један резултат где се практично нема шта написати осим карактеристичних маркера. Становништво села Височки Одровци није обрађено у литератури, тако да о пореклу Петровића нисам ништа пронашао. Већину становника овог насеља раније су чинили Бугари, а данас је број Срба и Бугара у селу једнак, с тим да број и једних и других стално опада, као и у већини насеља тог краја. Село Одоровци, уписано као Ходоровче, спомиње се у кази Шехирћој (Пирот) у непотпуном списку отоманских војнука из 1606. године, са 14 насељених и 10 празних војнучких баштина. Тестирани је навео да је у његовој породици презиме мењано из генерације у генерацију и да је узимано углавном по имену деде. Иако су та патронимска презимена била са завршетком на "-ов", типичном код Бугара, његови преци су се од давнина изјашњавали као Срби.

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS19=14, DYS385=14-14, DYS389ii=33, DYS458=16, делимично и DYS635=22. Међу хаплотиповима у које имам увида нема ни једног који је макар и приближно сличан овом резултату. Најближи хаплотипови у бази Српског ДНК пројекта (укупно четири) одступају од резултата Петровића за шест вредности и нису од родословног значаја.

Тестираном преостаје да покуша даље истраживање са неким од геномских тестова.

[Кековац]

Поздрав братијо,
кад ће 147.?
 Погоресмо чекајући... 

147. Милошевић, Никољдан, Грање, Вишеград

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања ни са једним до сада тестираних припадником овог генетичког рода, пре свега због нешто ређе повишене вредности DYS389II=29. Можда би најближи могао да му буде Маричић (Ђурђевдан) из Комадина код Ивањице, јер се разликују само за једну вредност на маркеру DYS570, који много брже мутира од маркера DYS389II, на којем деле исту вредност 29. За Маричића се може наћи податак у етнографској литератури да су се доселили из долине Лима, а да су пореклом од Дробњака. Могуће је да се један огранак овог рода преселио из долине Лима и на Грање. Препоручујем Милошевићу WGS тест уколико је заинтересован за даље истраживање. Тренутно је актуелан попуст код многих компанија које нуде овај производ.

[Драган Обреновић]

139. Маравић, Никољдан, Селиште/Дрежница/Огулин, R1b-U106

Тестирани је у упитнику навео да Дрежнички Маравићи међусобно имају надимке како би се разликовали, а да његови Маравићи имају надимак "Гајићи". Навео је и позната имена предака:

Јанко -> Никола -> Никола -> Раде -> отац тестираног -> тестирани

Хаплотип Маравића се одлично уклапа у хаплогрупу R1b-U106, a поседује две карактеристичне вредности које се издвајају у односу на модалне за ову хаплогрупу. То су снижена вредност DYS390=22 и повишена вредност DYS449=31.

У табели Српског ДНК пројекта Маравић има блиска поклапања са два необјављена резултата из Дрежнице, која припадају истој мушкој лози као и он. Осим њих, нема поклапања у табели Српског ДНК пројекта која са њим деле ове карактеристичне вредности маркера.

Од Маравића из Дрежнице је и легендарни NBA кошаркаш "Pistol Pete" Маравић, један од најбољих шутера у историји и играч кога су сматрали "уметником кошарке":

https://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Maravich
https://www.rts.rs/lat/sport/kosarka/5735747/pistolj-pit-maravic-kosarka-nba-liga-.html

Ако има интересовања за даље истраживање, препорука за Маравића је да уради велики тест (WGS или Big Y-700) како би се одредила млађа подграна којој припада.

[Видоје]

Хвала  "Кековац" на брзом одговору...

[ВелиборЛазић13]

Kad je već tako biću malo bezobrazan pa ću vas zamoliti da malo analizirati povezanost sa prezimenom Matavulj pošto nam je ista slava a geografski smo relativno blizu hvala još jedno

Са Матавуљем сте на два разлике, од чега један маркер који је међу онима који брже мутирају. То је свакако озбиљнија веза по сва три критеријума која смо помињали, што је Иван у анализи Вашег резултата и навео.