133. Јањатовић, Јовањдан, Бјељевине, Српско Поље, Оточац,
J2b-M205 > Y22059Тестирани помиње предање о пореклу из околине Ужица. Ово су магловита предања крајишких Срба, која треба узети с резервом, будући да су они у тим областима још од 16. века. О Јањатовићима се у литератури каже следеће (С. Павичић):
“Međutim je u rano proljeće 1611. Brloško polje ipak dobilo naseljenike, iako ne one iz Liča. Bili su to opet lički Srbi koji su dotada živjeli u Podlapcu, mjestu između Ribnika i Udbine. Oni su zbog te seobe stupili u svezu sa senjskim kapetanom Gušićem prvih dana 1611. nudeći da će iz toga turskoga kraja prijeći četiri sela. Turci su osjetili da Podlapčani nešto spremaju, te su počeli paziti na njih. Prvo je uspjelo izbjeći 13 porodica, a nešto kasnije još njih 50. Sve te doseljenike naseli kapetan Gušić u Brloškom polju. Osim samoga Brloga i Gušić-polja tu su oni s vremenom stekli i Dubravu. Drenov Klanac i Glavace, te im se područje uza Sjeverni krak Gacke pružilo sve do Škara i Staroga sela. Na tako velikom zemljištu mogli su se bez veće nevolje uspješno razvijati. U toj su seobi došli: Baklajići, Bastajići, Bjelobabe, Brankovići, Budisavljevići, Crnojevići, Dabovići, Drakule, Glumci, Grubori,
Janjatovići, Karleuše, Kneževići, Lalići, Lavrnje, Ljubobratovići, Ljubotine, Mileusnići, Milinčevići, Nećaci, Nikšići, Ogrizovići, Price, Puhale, Slavkovići, Tomići, Varde, Vlašići, Vrzići, Vukadinovići i Žakule. Neki od tih rodova imali su i po dvije, tri porodice. One su bile jake i po 10-15 članova, te je to naselje bilo razmjerno vrlo jako. U svom naseljenju moglo je imati oko 550 čeljadi. Kako se zna, otočko je naselje 1623. imalo 396 stanovnika, a prozorsko jedno 30. Ovo novo brloško bilo je prema tome za jednu četvrtinu jače od onoga staroga stanovništva na otočkom području. Na dobroj zemlji, uz obilje ratarskoga tla Brložani su se dobro razvijal. Prema krajiškom popisu oni su 1658. imali već 74 kuće i 691 čeljade sa 233 čovjeka za oružje.”
Јањатовић има блиско поклапање са претходно тестираним Јањатовићима из Оточца, као и Јањатовићима из Моровића код Шида (ранији досељеници из Лике). Осим тога, њима је блиска и једна повећа група српских породица из Крајине од којих већина слави управо Јовањдан. Најбројнији су на простору Лике, а припадају им и познати лички Усорци. Дубински су тестирани и припадају подграни
J-Y22063:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22063/Списак сродних породица је заиста велики, па ћу издвојити само звучније родове:
Мандић, Јовањдан, Јошан, Удбина
Мандић, Јовањдан, Вребац, Госпић
Наранчић, Јовањдан, Вребац, Госпић
Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац
Дивјак, Јовањдан, Шкаре, Оточац
Хркаловић, Јовањдан, Турјански, Врховине
Драгосавац, Јовањдан, Вребац, Госпић
Дупор, Јовањдан, Штикада, Ловинац
Дупор, Јовањдан, Горњи Карин, Обровац
Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо, Карловац
Боројевић, Јовањдан, Љубина, Двор
Вишекруна, Јовањдан, Тичево, Босанско Грахово
Даље порекло ове групе није могуће са сигурношћу утврдити без дубинског тестирања породица из Старе Херцеговине. Оно може бити на простору Источне Херцеговине и Старог Влаха, где има сличних хаплотипова.