45. Самоуковић, Ђурђевдан, Урдук, Хаџићи,
J2b-M205>Y22059Од раније смо имали резултат Бошњаковића из Качера код Ужица и Самоуковића из Хаџића (
огранци рода Ђурића из Заовина) са 23andMe (SNP J-M205), али сада смо добили и маркере за овај род. Помињали смо и раније те резултате, стога цитирам део објаве:
Бошњаковић, Ђурђевдан, Качер, Ужице, J2b-M205
Качер
Уз Карађорђев устанак, из Заовина, од братства Ђурића, долази Симеун Ђурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи у Качеру, славе Ђурђевдан.
Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, 2013
Заовине
Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско... По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи - Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи - Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи - Граховци (на брду Грахово), Ђурићи - Веселиновићи (на Полому), Ђурићи - Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи - Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи - Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.).
Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004
ДНК тестирањем откривено је да Ђурићи из Заовина нису огранак дробњачких Караџића (друга хаплогрупа), али њихово порекло заиста упућује на крајеве око Дурмитора и
старо племе Крича (
подграна J-Y155375). Наиме, најближа днк поклапања постоје на простору Затарја, Старог Влаха, Расинског округа и Крајине, а хаплотип карактерише вредност
15-17 на маркеру 385, као и типична за грану Y155375
вредност 15 на маркеру 458. Самоуковићу су генетички најближи:
Милинковић, Ђурђевдан, Семегњево, Чајетина,
Тодовић, Никољдан, Челебић, Фоча, једна
муслиманска породица из околине Пријепоља,
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус,
Каралић, Ђурђевдан, Александровац,
Карајовић, Аранђеловдан, Александровац,
Вучета (потпуно поклапање), Ђурђевдан, Омарска, Приједор,
Сурла, Никољдан, Глогово, Грачац и
Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка.
Самоуковића је на попису БиХ из 1991 било у следећим местима око Хаџића: Касатићи (42), Мишевићи (7), Пазарић (5), Урдук (27), Жуновица (6), Брадина код Коњица (9).
Није тачно утврђено када су из села Петњице у Дробњацима дошли Ђурићи у Заовине. Вероватно крајем XVII века улазе у миграционе токове. Једно време живели су око Пљеваља. Број Ђурића се веома динамично увећавао великим наталитетом. Године 1840. највише је њихових кућа, то су домаћинства и задруге: Милисава, Веселина, Павла, Трипка, Косте, Спасоја и Тадије. Распоређени су у засеоке: ђурићи–Спајићи, Ђурићи—Поповићи, Ђурићи–Граховци, Ђурићи–Веселиновићи, Ђурићи—Радовановићи, Ђурићи–Трифковићи, Ђурићи–Костићи.
Бајина Башта и околина до 1941, Стеван Игњић, 1985
Од ових Ђурића из Заовина воде порекло:
Прота Милан Ђурић
Историчар Иван Ђурић
