Моришка култура је култура раног бронзаног доба са подручја Србије, Мађарске и Румуније. Мислим да заслужује да се прокоментарише као посебна култура из бар два разлога:
- налазила се на територији Србије
- генетички је солидно истражена
Питања на која би се могло покушати одговорити су:
- какво је генетичко поријекло становништва моришке културе?
- постоје ли назанаке генетичког континуитета припадника ове културе и данашњих популација истог подручја?
- шта се десило са становништвом моришке културе у каснијим вијековима и у којим би их савременим популацијама могли наћи?
Географски, моришка култура обухватала је доњи ток реке Мориш, данашњу тромеђу Србије, Румуније и Мађарске. У Србији је то подручје крајњег сјевера Баната.

Као неки увод, пренијећу закључке о моришкој култури које је још 1983. године написао Милутин Гарашанин у Праисторији југословенских земаља 04:
"Моришка група припада подунавско—балканском комплексу у коме треба тражити и основне елементе њене генезе. Сигурно је да је при томе домаћа енеолитска компонента имала видну улогу. Одређени принципи код скелетног сахрањивања у погледу односа пола и положаја скелета имају стару традицију у енеолитским групама овог подручја Tiszapolgar (Тисаполгар) и Bodrogkeresztur (Бодрогкерестур), у чијем је формирању јака источна, степска компонента. С друге стране, на јак удео ране бронзанодопске Нагyрев—групе упућује инвентар фаза I мокринске некрополе. Такав је случај са огрубљеним судовима и оним са метличастом орнаментиком, док крчази са једном дршком могу бити везани и за винковачку групу, а у крањој линији и за вучедолску традицију. Пехари са две дршке прве фазе некрополе (Питварош-тип), уско се везују са облицима групе Бубањ-Хум. С обзиром на утврђене широке везе које су носиоци моришке групе одржавали са суседним, па и удаљенијим подручјима, овде се може помислити на преузимање овог елемента и у том смислу говорити о утицајима са југа. При томе, међутим, ништа не доказује да су у питању померања људских група. Напротив, вероватније, изгледа, да се ради о преузимању елемената са стране у контактима разних подручја. Све појаве везане за порекло извесних врста објеката моришке групе, посебно накита, више упућују на јаке економске везе него на факторе одлучујуће у генези становништва.
Интересантна су међутим, антрополошка запажања на скелетима мокринске некрополе. Иако су извршена на 310 скелета, ова су испитивања у погледу одређивања расне припадности становништва ограничена на свега 88 скелета. При томе је 40 приписано нордијској раси, 17 тауридској раси, 16 кромањонској, а 15 медитеранској.
Ова антрополошка слика мокринске некрополе упућује, према томе, без улажења у више детаља, на интензивну мешавину разних физичких група, што показује такође контакте и повезивање елемената првобитно различитог порекла. О ближем вредновању ових налаза досада се, међутим, не би могло говорити без потпуније компарације са антрополошким материјалом других па и ранијих група овог подручја, које ће бити значајније за утврђивање њихове генезе и порекла."