Николићи - Површани I2-PH908>FT14506

[Божо]

131. Станишић, Топла, Херцег Нови, Тројичиндан, I2-Y3120>S17250>PH908

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=14 и снижене вредности маркера DYS576=17 и DYS570=17. На три маркера се разликује од хаплотипа Дангубића (Аранђеловдан, Жрвањ/Љубиње). Деле све три карактеристичне вредности маркера (с тим што Дангубић на маркеру DYS439 има још вишу вредност 15), тако да је врло могуће да су ближе повезани.

Сава Накићеновић је у свом раду о Боки из 1905. године записао следеће о Станишићима из Топле:
Станишићи из Главске, има 150 год., славе Тројчин–дан

Тестирани је такође навео да Станишићи потичу из Главске, а споменуо је и да су дошли 1698. или 1699. године. Старо презиме им је по предању било Кнежевић или Серден, а надимак Шупљеглави.

Саво Пујић у свом раду Ономастика Површи требињске наводи следеће податке о роду Николића из Главске, од кога судећи по предању потичу Станишићи:



Станишићи вероватно потичу управо од поменутог Јована Николића који се населио у Топлој.

Ово је врло значајан резултат јер открива порекло рода Николића из Главске, као и његову везу са родом Дангубића и Самарџића - Дољана, које смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Предања о даљем пореклу Дангубића и Самарџића су оборена, тако да се тај род може сматрати староседелачким у селу Дола у Билећким Рудинама, одакле се раширио на суседни Жрвањ код Љубиња. Колико је овај род близак са родом из Главске може се утврдити једино дубљим генетичким тестовима, па би то уједно и била препорука тестираном што се тиче даљег истраживања.

Поштовани, ово би могло бити јако значајно откриће. Као прво неоспорно је доказано да ми Станишићи потичемо из Главске од Станише Томова који је дао Земљу за Топаљску цркву СВ. Спаса у Херцег Новом, што пише и у овом документу из Књиге Сава Накићеновића. Такође сродни смо са осталим родовима који славе СВ. Тројицу и то је тачно. АЛИ јако битна ствар, сви старосједилачки родови са Зубаца дјеле исту хаплогрупу  I2 > I-FT14506 као на пример: Ратковићи, Сорајићи, Даниловићи, Јелићи, Миладиновићи, Климовићи КАО И ПАР РОДОВА У ПОПОВУ као што су: Унковићи, Будинчићи, Милетићи који важе за старинце. Прича о Трешњеву и Цуцама на крају испада као оборено предање које ко зна како је настало, а ево и зашто.

НИКОЛИЋИ СУ ВЛАСТЕЛИНИ И ГОСПОДАРИ ПОПОВА ПОЉА ЗА ВРИЈЕМЕ СРПСКЕ ЦАРЕВИНЕ, претпостављам да су мјењали презимена кроз вријеме јер су врв били гоњени од стране Турака или не знам ни ја чега. Породице са којима дјелим хаплогрупу Миладиновићи и Чоловићи, који су на Зубце дошли из Попова и држе до предања да су од Гргуревића који такође живе у селу са њима а то су Турменти, изгледа да су Гргуревићи од Гргура Николића који је баш био господар попова, а такође за Братство Даниловиће важи да су прије зубаца живјели у Шуми требињској у селу Бихово код Волујца одакле су и моји Станишићи односно  Шупљеглави - Николићи дошли, такође ти Николићи у Цуцама су од Кривокапића, а знамо да су кривокапићи  J2 > J-FT413312 хаплогрупа као и сви остали родови у Зети или брдима од којих нико нема нашу хаплогрупу, Недалеко од њих су и Николићи Чевљани са такође другом хаплогрупом I2 > I-Y263686 сем један род Брновића за које се и прича да су из Херцеговине дошли. Тако да надам се да сам на добром трагу

[Божо]

Ја сам тестирани (I2 > I-FT14506), Моји Станишићи су дошли у Херцег Нови са владиком Саватијем Љубибратићем, Дошли су Станиша Томов са Женом Аном дјевојачки Љубибратић. [Ово је податак из црквених књига и књиге вјенчаних]. Затим Станиша Анин муж дарује Цркви Земљу за изградњу нове богомоље на Топлој а то је данашња црква СВ.Спаса.

Податак:

Ана је рођена у Љубову одакле су и Љубибратићи, били су властелини након распада Српског Царства, нешто више о њима имате овдје https://srbiubih.com/ljubibratici/



Да се вратимо у годину 1600, када су Николићи из Попова (А не из Трешњева) дошли на брдо Волујац и обновили цркву СВ. Тројице у крају волујца и ту се населили једно вријеме, а Волујац повише те цркве има ледину повише које се засеок зове "Разбиглава"
 Ево и слике:   И још једне


Одатле им надимак Шупљеглави од чега је касније настало и презиме. Након 1630их  један дио фамилије сели се у Главску (од којих су моји Станишићи) затим једни се селе у Ортијеш и Лакишевине код Мостара а трећи иду у Попову Луку на Пељешцу гдје примају Католичанство и презиме у Шупљеглав Кнежевић

Ево примјерка      
 а касније остављају само ово Кнежевић.  у Периоду селидбе (У том прериоду сви братственици су се презивали Шупљеглави Николићи 1638 отпр). Шупљеглави Николићи од којих сам ја долазе у главску, гдје су затекли породицу Милишића који су ту од памтивијека, и дан данас живе у Главској, Милишићи и остали који су живјели по селима околи прозваше их Кнежевићи јер су потекли од Николића кнезова Попова поља.

Чињеница је да исту хаплогрупу као ја имају бројне фамилије у Зупцима и Попову: Ратковићи, Климовићи, Даниловићи,Јелићи, Кисини, Зубци, Миладиновићи, Чоловићи, Гргуревићи, Ћурићи (фамилије са Зубаца) и Унковићи, Дангубићи, Будинчићи, Милетићи, Екмечићи и Сорајићи (фамилије из Попова и околине) који важе за старосједиоце без чистих доказа досељења. Ратковићи имају предање да су сродни са Милојевићима тј. да су од 2 брата Ратка и Милоја и да су дошли са Чева, што изгледа није тачно с обзиром да Милојевићи припадају хаплогрупи I2 > I-FT16449 а Ратковићи I2 > I-FT14506 која не постоји на Чеву што обара предање. Ствар која још додатно потврђује и утемељава причу о поријеклу од Николића Властелина у попову је податак од Миладиновића, Гргуревића и Чоловића који каже да су доселили на Зупце 1699 из Чваљине у ПОПОВОМ ПОЉУ те да су раније били Гргуревићи од Гргура Николића властелина који је живио у 15 вијеку. Такође податци постоје за породицу Даниловић да је у Зупце дошла из Бихова што је одма до Волујца одакле су моји и да су носили презиме Кнежевић јер су исто као и ми од Николића кнежева Поповог, само што нису живјели на волујцу код разбиглаве као моја грана те нису носили надимак Шупљеглави.
 

[Иван Вукићевић]

АЛИ јако битна ствар, сви старосједилачки родови са Зубаца дјеле исту хаплогрупу  I2 > I-FT14506 као на пример: Ратковићи, Сорајићи, Даниловићи, Јелићи, Миладиновићи, Климовићи КАО И ПАР РОДОВА У ПОПОВУ као што су: Унковићи, Будинчићи, Милетићи који важе за старинце. Прича о Трешњеву и Цуцама на крају испада као оборено предање које ко зна како је настало, а ево и зашто.

НИКОЛИЋИ СУ ВЛАСТЕЛИНИ И ГОСПОДАРИ ПОПОВА ПОЉА ЗА ВРИЈЕМЕ СРПСКЕ ЦАРЕВИНЕ, претпостављам да су мјењали презимена кроз вријеме јер су врв били гоњени од стране Турака или не знам ни ја чега. Породице са којима дјелим хаплогрупу Миладиновићи и Чоловићи, који су на Зубце дошли из Попова и држе до предања да су од Гргуревића који такође живе у селу са њима а то су Турменти, изгледа да су Гргуревићи од Гргура Николића који је баш био господар попова, а такође за Братство Даниловиће важи да су прије зубаца живјели у Шуми требињској у селу Бихово код Волујца одакле су и моји Станишићи односно  Шупљеглави - Николићи дошли, такође ти Николићи у Цуцама су од Кривокапића, а знамо да су кривокапићи  J2 > J-FT413312 хаплогрупа као и сви остали родови у Зети или брдима од којих нико нема нашу хаплогрупу, Недалеко од њих су и Николићи Чевљани са такође другом хаплогрупом I2 > I-Y263686 сем један род Брновића за које се и прича да су из Херцеговине дошли. Тако да надам се да сам на добром трагу

На лошем сте трагу. Родови Николића (чија је слава Тројчиндан) и Зубаца (чија је слава Ђурђевдан) су два потпуно различита генетичка рода. То што припадате истој грани (I2-FT14506) једино значи да имате заједничког претка за кога је процењено да је живео пре 1600 година:
https://www.yfull.com/tree/I-FT14506/
Стотине српских родова припадају овој грани.

Да се вратимо у годину 1600, када су Николићи из Попова (А не из Трешњева) дошли на брдо Волујац и обновили цркву СВ. Тројице у крају волујца и ту се населили једно вријеме, а Волујац повише те цркве има ледину повише које се засеок зове "Разбиглава"

Да ли постоји било какав извор за тврдњу да су се Николићи из Попова населили на Волујац? Или је то само лепа жеља о пореклу од властеле?

[Божо]

На лошем сте трагу. Родови Николића (чија је слава Тројчиндан) и Зубаца (чија је слава Ђурђевдан) су два потпуно различита генетичка рода. То што припадате истој грани (I2-FT14506) једино значи да имате заједничког претка за кога је процењено да је живео пре 1600 година:
https://www.yfull.com/tree/I-FT14506/
Стотине српских родова припадају овој грани.

Да ли постоји било какав извор за тврдњу да су се Николићи из Попова населили на Волујац? Или је то само лепа жеља о пореклу од властеле?

Искрено хвала на одговору, и заиста би хтио да мало дубље зађем у податке. Наиме ако толико родова који су живјели тако близу припадају од 1 човјека врв да има ту нешто (то боље ви знате алилогика тако каже). У приложеној поруци пише да су исти Николићи живјели и у волујцу гдје постоји и чатрња. Нису сад неки аргументи потврђени писано јер је то било заиста давно и јако је тешко изложити материјалне доказе за то, међутим.
Николићи са Трешњева су огранак Кривокапића са тотално другом хаплогрупом као и Николићи из Озринића, то све можете и провјерит.
Мој далеки предак је у Херцег Новом дошао са Аном Љубибратић што значи да је ожењен од племићке куће, Милишићи су их по доласку назвали Кнежевићима ради поријекла Кнезова поповог, као и остали. Миладиновићи причају да су од Николића из Попова,(Заиста је записано да су на зупце дошли из Попова) а са њима дјелимо хаплогрупу (не вјерујем да смо толико далеки)(иста нам је подграна). Попово је познато по Трешњама, може бит да је неки стари топоним као Трешњево Поље у Шуми или Попову, а такође може бити да је за вријеме Петровића предање о поријеклу из Старе ЦГ заживјело јер је тад пробуђена национална свјест против турака и сви су хтјели да су са Косова и из Старе ЦГ, па је могуће да су чули за Николиће из Озринића или цуца (мада мислим и поприлично сам сигуран да се тада још нису одвојили од Кривокапића) и почели да својатај.
Такође ми је племеник Шупљеглав из околине Мостара рекао да је баш ту гдје су они сад и у околини гдје је плодна земља (околина Житомислића манастира) био посјед средњовјековних Николића па претпоставља да су се вратили на своју земљу. Такође моја подграна и хаплогрупа се виђа највише у Херцеговини а у старој ЦГ има само род Брновића из Даниловграда за које се и каже да су порјеклом из Херцеговине. Такође може бити да су од стране Турака протјерани на цуце и тамо били неки кнезови ни то не искључујем с обзиром да су цуце насељене Херцрговцима и Зећанима који су бјежали у тај безводан крај.

Много би ми значио одговор од вас или било кога јер сматрам да ово може бит велико откриће.

[Ojler]

Наиме ако толико родова који су живјели тако близу припадају од 1 човјека врв да има ту нешто (то боље ви знате алилогика тако каже).
...
Такође моја подграна и хаплогрупа се виђа највише у Херцеговини.
...

Како сте дошли до закључка да се грана I2-FT14506 виђа највише у Херцеговини?

[Божо]

Како сте дошли до закључка да се грана I2-FT14506 виђа највише у Херцеговини?

Просто сам гледао преко српског ДНК пројекта родове и са ким дјелим своју хаплогрупу и истраживао, испоставило се да су то већински родови у Херцеговини, такође си резултати свих тих фамилија јавно објављени на Пореклу и на овом форуму. Постоје родови и у војводини за које пише да су дошли за вријеме Чарнојевића тамо гдје су сад а у Зети и Брдима не постоји род са том хаплпгрупом

[Ojler]

Просто сам гледао преко српског ДНК пројекта родове и са ким дјелим своју хаплогрупу и истраживао, испоставило се да су то већински родови у Херцеговини, такође си резултати свих тих фамилија јавно објављени на Пореклу и на овом форуму. Постоје родови и у војводини за које пише да су дошли за вријеме Чарнојевића тамо гдје су сад а у Зети и Брдима не постоји род са том хаплпгрупом

Лоше сте извели закључак. У односу на број становника, Херцеговина је убедљиво најбоље тестирана регија у истраживањима СДНКП. Чак и у апсолутним бројевима држи друго место. Поред тога, за разлику од већине осталих регија ДНК узорци из Херцеговине су били обухваћени научно-истраживачким радом у коме је испитивана мутација FT14506. Код других то није случај, па су тестирани остали на нивоу PH908, што не значи да и они немају исти или већи удео FT14506. Када се све то узме у обзир и очекивано је да проценат заступљености Херцеговаца у укупном броју до сада тестираних припадника гране FT14506 буде највећи. А ипак није! Стари Влах тренутно има више тестираних са узорком FT14506 од Херцеговине. Не заборавите такође да у бази СДНКП постоји велики број узорака из истраживања која још увек нису објављена.
Даље, није тачно ни да нема гране FT14506 у Брдима. Тренутно је она тамо заступљена са око 5%, што уопште није лоше ако се има у виду да за ту регију нису рађене циљане анализе FT14506 мутације. Све у свему, рекао бих да нема места за закључак о некаквој ексклузиви FT14506 у Херцеговини иако јесте високо заступљена.

Рекао бих да упадате у класичну замку усвајања предања као светиње која је неупитна, па онда све друго што сазнајете покушавате да уклопите у ту причу. Везалисте се за Николиће и све што може да помогне ту причу прихватате као чињеницу. А шта ћемо са херцеговачким Вукосавићима, Јакшићима, Матићима, Михајловићима и Ћоићима који такође имају предање о пореклу од Николића, а припадају грани I1-M253>Z63? Зар није и њихово предање у најмању руку равноправно са Вашим? Чињеница је да ми не знамо ништа о генетици Николића, нити о њиховим стварним потомцима, тако да су све то само недоказиве приче. Исто тако имамо барем пет-шест генетички различитих херцеговачких родова који тврде да су пореклом Милорадовићи, а колико их је од Павла Орловића, Богуновића, Мрњавчевића или Немањића, броја им се не зна.

[Божо]

Лоше сте извели закључак. У односу на број становника, Херцеговина је убедљиво најбоље тестирана регија у истраживањима СДНКП. Чак и у апсолутним бројевима држи друго место. Поред тога, за разлику од већине осталих регија ДНК узорци из Херцеговине су били обухваћени научно-истраживачким радом у коме је испитивана мутација FT14506. Код других то није случај, па су тестирани остали на нивоу PH908, што не значи да и они немају исти или већи удео FT14506. Када се све то узме у обзир и очекивано је да проценат заступљености Херцеговаца у укупном броју до сада тестираних припадника гране FT14506 буде највећи. А ипак није! Стари Влах тренутно има више тестираних са узорком FT14506 од Херцеговине. Не заборавите такође да у бази СДНКП постоји велики број узорака из истраживања која још увек нису објављена.
Даље, није тачно ни да нема гране FT14506 у Брдима. Тренутно је она тамо заступљена са око 5%, што уопште није лоше ако се има у виду да за ту регију нису рађене циљане анализе FT14506 мутације. Све у свему, рекао бих да нема места за закључак о некаквој ексклузиви FT14506 у Херцеговини иако јесте високо заступљена.

Рекао бих да упадате у класичну замку усвајања предања као светиње која је неупитна, па онда све друго што сазнајете покушавате да уклопите у ту причу. Везалисте се за Николиће и све што може да помогне ту причу прихватате као чињеницу. А шта ћемо са херцеговачким Вукосавићима, Јакшићима, Матићима, Михајловићима и Ћоићима који такође имају предање о пореклу од Николића, а припадају грани I1-M253>Z63? Зар није и њихово предање у најмању руку равноправно са Вашим? Чињеница је да ми не знамо ништа о генетици Николића, нити о њиховим стварним потомцима, тако да су све то само недоказиве приче. Исто тако имамо барем пет-шест генетички различитих херцеговачких родова који тврде да су пореклом Милорадовићи, а колико их је од Павла Орловића, Богуновића, Мрњавчевића или Немањића, броја им се не зна.

Хвала на указаној статистици, драго ми је да чујем мишљење људи који се више разумију у ово, наравно све ово јесте на нивоу предања, и то да су са Трешњева такође спада у категорију предања чак је мање логичније него да су из Попова. Ја не усвајам предање нит узимам ишта за чињеницу само мислим да од свега то има највише смисла. Такође људи у тим периоду тада су гледали како да преживе и остало а најмање је било битно да се запише нешто тако поготово у тако сутовим крајевима. Желим да се ово све лично испита и донесе закључак зашто су Старозубачки родови међусобно у сродству и одакле су заправо (рачунам и своје презиме. Ако можете по вашем искуству и мишљењу да ми кажете шта бисте од свега узели за чињеницуа шта за предање или предања? И који би ми био следећи корак испитивања поријекла ако би хтио да протврдим упитно?? Хвала свакако

[Божо]

Лоше сте извели закључак. У односу на број становника, Херцеговина је убедљиво најбоље тестирана регија у истраживањима СДНКП. Чак и у апсолутним бројевима држи друго место. Поред тога, за разлику од већине осталих регија ДНК узорци из Херцеговине су били обухваћени научно-истраживачким радом у коме је испитивана мутација FT14506. Код других то није случај, па су тестирани остали на нивоу PH908, што не значи да и они немају исти или већи удео FT14506. Када се све то узме у обзир и очекивано је да проценат заступљености Херцеговаца у укупном броју до сада тестираних припадника гране FT14506 буде највећи. А ипак није! Стари Влах тренутно има више тестираних са узорком FT14506 од Херцеговине. Не заборавите такође да у бази СДНКП постоји велики број узорака из истраживања која још увек нису објављена.
Даље, није тачно ни да нема гране FT14506 у Брдима. Тренутно је она тамо заступљена са око 5%, што уопште није лоше ако се има у виду да за ту регију нису рађене циљане анализе FT14506 мутације. Све у свему, рекао бих да нема места за закључак о некаквој ексклузиви FT14506 у Херцеговини иако јесте високо заступљена.

Рекао бих да упадате у класичну замку усвајања предања као светиње која је неупитна, па онда све друго што сазнајете покушавате да уклопите у ту причу. Везалисте се за Николиће и све што може да помогне ту причу прихватате као чињеницу. А шта ћемо са херцеговачким Вукосавићима, Јакшићима, Матићима, Михајловићима и Ћоићима који такође имају предање о пореклу од Николића, а припадају грани I1-M253>Z63? Зар није и њихово предање у најмању руку равноправно са Вашим? Чињеница је да ми не знамо ништа о генетици Николића, нити о њиховим стварним потомцима, тако да су све то само недоказиве приче. Исто тако имамо барем пет-шест генетички различитих херцеговачких родова који тврде да су пореклом Милорадовићи, а колико их је од Павла Орловића, Богуновића, Мрњавчевића или Немањића, броја им се не зна.

Већина родова из Старог влаха са тим генетским кодом потиче или из Пљеваља или из Дробњачке порвши као што су Џукићи и Јеловци и из Љубињског котара добар дио потиче од Дангубића и Екмечића(по сопственом предању а то се уклапа са хаплогрупом) баш сам  истраживао о томе и ко носи тај генетски код. А што се тиче мојих Станишића односно Шупљеглава и Николића, поћу на Трешњево лично и причаћу са народом старијим и кладим се да нико ништа о томе неће знат.

[Ojler]

Хвала на указаној статистици, драго ми је да чујем мишљење људи који се више разумију у ово, наравно све ово јесте на нивоу предања, и то да су са Трешњева такође спада у категорију предања чак је мање логичније него да су из Попова. Ја не усвајам предање нит узимам ишта за чињеницу само мислим да од свега то има највише смисла. Такође људи у тим периоду тада су гледали како да преживе и остало а најмање је било битно да се запише нешто тако поготово у тако сутовим крајевима. Желим да се ово све лично испита и донесе закључак зашто су Старозубачки родови међусобно у сродству и одакле су заправо (рачунам и своје презиме. Ако можете по вашем искуству и мишљењу да ми кажете шта бисте од свега узели за чињеницуа шта за предање или предања? И који би ми био следећи корак испитивања поријекла ако би хтио да протврдим упитно?? Хвала свакако

Да сам на вашем месту за почетак бих се фокусирао на проверу везе са родом Николића - Трешњеваца, односно фамилијама са матицом из Главске који славе Духовски понедељак: Шупљеглавима, Серденима, Кнежевићима и Дамјановићима. Пронађите једног од њих и убедите га да се тестира. Ваш хаплотип има довољно карактеристичних вредности да се тестом покаже ако сте сродни.

И само да не буде забуне: у претходном коментару када сам помињао Николиће, мислио сам на средњовековне Николиће, господаре Попова. Веза са Николићима из Главске је свакако веома могућа.

[Иван Вукићевић]

Мислим да уопште није спорно Станишићи потичу од рода Николића из Главске јер то извори јасно потврђују. Оно што јесте спорно је ова потпуно бесмислена прича о Николићима из Попова. Предање које Николиће из Главске (који су разгранали на Шупљеглаве, Кнежевиће, Сердене и Дамјановиће) везује за Николиће из Попова једноставно не постоји нити постоји било какав историјски извор који би Николиће из Главске могао везати за презимењаке из Попова.

Николићи су као род свакако постојали у Главској јер о томе постоје извори. У предању о њиховом пореклу уопште се не помињу Кривокапићи, нити се тврди да Николићи потичу од презимењака из Цуца који су ужа грана Кривокапића и који презиме Николић никада нису званично користили. Чак шта више, ако прочитате шта је Ердељановић написао у свом раду о Старој Црној Гори (стр. 598 и 599), Николићи из Трешњева никакве везе са Кривокапићима немају, већ су их ти исти Кривокапићи са својим рођацима највећим делом побили, а једна жена је са дететом је отишла у Херцеговину. Дакле, и у Цуцама постоји предање да су неки Николићи отишли у Херцеговину. Од Николића староседелаца је остала само једна кућа у Башиној Продоли, засеоку Подбуковице код Трешњева, и почетком 20. века су имали презиме Манојловић. Њих су касније Кривокапићи почели да својатају, иако се знало да су староседеоци. Ердељановићу је Андрија Лубурић пренео да би Ивановићи из Заљути, који су касније узели презиме Кривокапић, могли бити род са тим Николићима.

Да би се проверило предање о пореклу Николића из Главске од Николића из Трешњева, најкорисније би било да се тестира неко од Манојловића, ако их још има. У време истраживања Павла Радусиновића из 1985. године, Башина Продо је имала две напуштене куће, чији су власници живели на Трешњеву. Међутим, у истом раду се не помињу Манојловићи на Трешњеву, тако да је могуће да су и они узели презиме Кривокапић или су једноставно изумрли по мушкој линији. Ако њих више нема, онда би барем требало тестирати некога од Кривокапића, који су раније имали презиме Ивановић. Њих је знатно више, али за њих није сигурно да су род са Николићима.

[Божо]

Мислим да уопште није спорно Станишићи потичу од рода Николића из Главске јер то извори јасно потврђују. Оно што јесте спорно је ова потпуно бесмислена прича о Николићима из Попова. Предање које Николиће из Главске (који су разгранали на Шупљеглаве, Кнежевиће, Сердене и Дамјановиће) везује за Николиће из Попова једноставно не постоји нити постоји било какав историјски извор који би Николиће из Главске могао везати за презимењаке из Попова.

Николићи су као род свакако постојали у Главској јер о томе постоје извори. У предању о њиховом пореклу уопште се не помињу Кривокапићи, нити се тврди да Николићи потичу од презимењака из Цуца који су ужа грана Кривокапића и који презиме Николић никада нису званично користили. Чак шта више, ако прочитате шта је Ердељановић написао у свом раду о Старој Црној Гори (стр. 598 и 599), Николићи из Трешњева никакве везе са Кривокапићима немају, већ су их ти исти Кривокапићи са својим рођацима највећим делом побили, а једна жена је са дететом је отишла у Херцеговину. Дакле, и у Цуцама постоји предање да су неки Николићи отишли у Херцеговину. Од Николића староседелаца је остала само једна кућа у Башиној Продоли, засеоку Подбуковице код Трешњева, и почетком 20. века су имали презиме Манојловић. Њих су касније Кривокапићи почели да својатају, иако се знало да су староседеоци. Ердељановићу је Андрија Лубурић пренео да би Ивановићи из Заљути, који су касније узели презиме Кривокапић, могли бити род са тим Николићима.

Да би се проверило предање о пореклу Николића из Главске од Николића из Трешњева, најкорисније би било да се тестира неко од Манојловића, ако их још има. У време истраживања Павла Радусиновића из 1985. године, Башина Продо је имала две напуштене куће, чији су власници живели на Трешњеву. Међутим, у истом раду се не помињу Манојловићи на Трешњеву, тако да је могуће да су и они узели презиме Кривокапић или су једноставно изумрли по мушкој линији. Ако њих више нема, онда би барем требало тестирати некога од Кривокапића, који су раније имали презиме Ивановић. Њих је знатно више, али за њих није сигурно да су род са Николићима.

Не би се сложио, у Главској заиста постоји прича да Николићи потучу од кнежевске лозе из Попова зато су промјенили презиме у Кнежевић, причао сам са старијима из села. У књизи Риста Милићевића Херцеговачка презимена и пише под презименом Николић да су Николићи господари Попова живјели у Волуцу и оставили Чатрњу заједно са тим што су живјели у Засеоку разбиглава и добили надимак шупљеглави. Ја не би измишљао ствари већ ми је у интересу да се нешто повеже. Ваљда је логично да су Николићи из Трешњева имали неког са ким су дјелили заједничког претка у околини Старе Херцеговине и црне горе ако би узели за истину да смо ми од њих међутим, у Зети и катунској нахији не постоји хаплотип који ја Носим. Ти Старосједиоци Цуца ако нису кривокапићи могу бити из лозе Озринића јер чак и у дикументу за Цуцке Николиће пише да дјеле комад земље на градини са неким Озринићима. Међутим ово је све толико далеко да се не може лако утврдити. Са друге стране Унковићи, Милетићи и Будинчићи из попова дјеле исту хаплогрупу као ја. Такође сам причао са рођацима из Мостара (далеким)један од њих је радио истраживање и дошао је до исте приче као ја. Било би добро да се генетски материјал Николића кнезова узме и анализира, сахрањени су близу неума у некрополи стећака.

[Ojler]

Мислим да уопште није спорно Станишићи потичу од рода Николића из Главске јер то извори јасно потврђују.
...

Слажем се да делује да је неспорно, али провера хаплотипа барем једне фамилије од рода Николића из Главске би свакако отклонила сваку дилему.

[Грк]

Да сам на вашем месту за почетак бих се фокусирао на проверу везе са родом Николића - Трешњеваца, односно фамилијама са матицом из Главске који славе Духовски понедељак: Шупљеглавима, Серденима, Кнежевићима и Дамјановићима. Пронађите једног од њих и убедите га да се тестира. Ваш хаплотип има довољно карактеристичних вредности да се тестом покаже ако сте сродни.

И само да не буде забуне: у претходном коментару када сам помињао Николиће, мислио сам на средњовековне Николиће, господаре Попова. Веза са Николићима из Главске је свакако веома могућа.

Да и ја додам да по попису 1701. године у Главској има укупно 4 куће (домаћинства).

Knez Jovan Nikolin, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Radoje, sin Mileša, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Milisav, sin Mileša, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Radul, sin Fomina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Почетком 20. вијека у Главској је било 16 кућа, а Шупљеглава и осталих братсвеника 11 кућа.

Из претходног би могли претпоставити да су се Кнежевићи прозвали од Јована који је носио титулу Кнеза.
По његовом оцу Николи је могао настати породични надимак (Николићи) који су му потомци носили нпр. син Јован и евентуално унуци, што значи  се могао задржати у једном до два кољена. Ипак је остало у роду као старо презиме.
На основу тога би могли претпоставити да су се следеће генерације, насљедници, прозвали Кнежевићи, а потом су настајала тј. издвајала се и друга братства Шупљоглави,Дамјановићи и Сердени. Наравно ова презимена су могла настати и у међувременеу око Морејског рата, јер и сами кажете да је старо презиме Кнежевић или Серден, а надимак Шупљеглав   

Да су сви данашњи родови могли настати у Херцеговини послије 1701. године указује и број кућа почетком 20. вијека гдје се може претпоставити да су од браће Радоја и Милисава по оцу настали Милишићи којих је било 16 кућа.
Сходно томе од Јован Николића је настало 11 кућа.
Све те међусобне генетичке везе између Вас и нпр Шупљеглава, као што рече Ојлер можете повезати тестовима, а поготово дубљим тестовима који и коштају мало више.

За Радула сина Фомина не бих нагађао којем роду припада.

[Иван Вукићевић]

У књизи Риста Милићевића Херцеговачка презимена и пише под презименом Николић да су Николићи господари Попова живјели у Волуцу и оставили Чатрњу заједно са тим што су живјели у Засеоку разбиглава и добили надимак шупљеглави.

Не. То не пише у књизи Риста Милићевића. Опет неосновано наводите све на своју воденицу. Ево шта пише у Милићевићевом прилогу о Николићима који сте сами претходно поделили:



Дакле, једино пише да је Николића било и у Волујцу и за тај податак цитира рад Обрена Ђурића Козића (означен под бројем 75) у коме ни речи нема о томе да Николићи из Главске потичу из Попова. У Милићевићевој књизи су обрађена презимена, па су самим тим на истом месту поменута различита братства са презименом Николић. Замолио бих да престанете да ширите нетачне информације.

Ти Старосједиоци Цуца ако нису кривокапићи могу бити из лозе Озринића јер чак и у дикументу за Цуцке Николиће пише да дјеле комад земље на градини са неким Озринићима.

Ово је потпуно бесмислено. Па баш тај податак да су се граничили са Озринићима указује на то нису род са њима.

Са друге стране Унковићи, Милетићи и Будинчићи из попова дјеле исту хаплогрупу као ја. Такође сам причао са рођацима из Мостара (далеким)један од њих је радио истраживање и дошао је до исте приче као ја. Било би добро да се генетски материјал Николића кнезова узме и анализира, сахрањени су близу неума у некрополи стећака.

Опет причате о "истој хаплогрупи"... Морате да схватите да се ради о потпуно различитим генетичким родовима и да нисте ближе повезани са њима. Као што сам већ споменуо, у питању је хаплогрупа која је веома присутна код Срба, укључујући и Херцеговину.

[Божо]

Не. То не пише у књизи Риста Милићевића. Опет неосновано наводите све на своју воденицу. Ево шта пише у Милићевићевом прилогу о Николићима који сте сами претходно поделили:



Дакле, једино пише да је Николића било и у Волујцу и за тај податак цитира рад Обрена Ђурића Козића (означен под бројем 75) у коме ни речи нема о томе да Николићи из Главске потичу из Попова. У Милићевићевој књизи су обрађена презимена, па су самим тим на истом месту поменута различита братства са презименом Николић. Замолио бих да престанете да ширите нетачне информације.

Ово је потпуно бесмислено. Па баш тај податак да су се граничили са Озринићима указује на то нису род са њима.

Опет причате о "истој хаплогрупи"... Морате да схватите да се ради о потпуно различитим генетичким родовима и да нисте ближе повезани са њима. Као што сам већ споменуо, у питању је хаплогрупа која је веома присутна код Срба, укључујући и Херцеговину.

Не постоје трећи Николићи на Трешњеву то морате да схватите, био сам тамо и мој отац је у нади да нађе сродност и то је све што је нашао а то је ништа. Ти Николићи са Трешњева нису ни из Трешњева него из Градине и били су Озринићи. Генерацијама постоји питање о поријеклу моје фамилије и то одакле су дошли. Трешњево је прво мјесто гдје су ми ишли и стари и Ђед, тих Николића које ви спомињете не постоје ни Гробови нит ишта. Ријеч је о лажном предању које треба да се побије и које је настало за вријеме Петра првог, не кажем да смо од владарске куће Николића нит да је то битно и да јесам и да нисам живот ће ми бит исти и немам бенефит од тога свакако. То предање је дезинформација која треба бит побијена. Са Дангубићима и Даниловићи а имамо највише поклапања генетски а за Даниловиће и пише да су у Бихову живјели (испод главске) и звали се кнежевићи то можете и да провјерите. А ово што сте рекли да се наводе 2 братства није тачно. У музеју херцеговине постоје одељци са Грбовима Српске властеле у средњем вијеку гдје су и Николићи споменути који су касније живјели у Волујцу. Поћи ћу лично и ја на Трешњево па ћу питат неког од старијег живља, мада више се знало кад ми је ђед ишо тамо.

[Божо]

Не. То не пише у књизи Риста Милићевића. Опет неосновано наводите све на своју воденицу. Ево шта пише у Милићевићевом прилогу о Николићима који сте сами претходно поделили:



Дакле, једино пише да је Николића било и у Волујцу и за тај податак цитира рад Обрена Ђурића Козића (означен под бројем 75) у коме ни речи нема о томе да Николићи из Главске потичу из Попова. У Милићевићевој књизи су обрађена презимена, па су самим тим на истом месту поменута различита братства са презименом Николић. Замолио бих да престанете да ширите нетачне информације.

Ово је потпуно бесмислено. Па баш тај податак да су се граничили са Озринићима указује на то нису род са њима.

Опет причате о "истој хаплогрупи"... Морате да схватите да се ради о потпуно различитим генетичким родовима и да нисте ближе повезани са њима. Као што сам већ споменуо, у питању је хаплогрупа која је веома присутна код Срба, укључујући и Херцеговину.

Ето ако су постојали ти Николићи на Трешњеву који нису ни Озринићи ни Кривокапићи 100% би имали неко потомство са другим презименом који требају имати исту хаплогрупу као ја у тој регији или неко ко је тим Николићима претеча међутим нико не постоји то је поента приче.
Свакако Цуце као цуце је било селиште родова из Плоднијих крајева. Сам господин Мијановић из Трњина и наводи да у Вељим цуцама живе Херцеговци. Цитирам “Веље цуце су ти сви Херцеговци, сви до једног а мале цуце су Кучи и Зећани” . Сад о поријеклу Орловића и то опет упитно јер се Кривокапићи рођакају са свима живима а на крају испаде да су сви друга хаплогрупа и Дамјанци и Тепавчевићи од којих су наводно. Тако да за вријеме Петра првог глупости и лажи су измлаћене јер је говорио ко је шта стиго.

[Божо]

Да и ја додам да по попису 1701. године у Главској има укупно 4 куће (домаћинства).

Knez Jovan Nikolin, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Radoje, sin Mileša, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Milisav, sin Mileša, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Radul, sin Fomina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Почетком 20. вијека у Главској је било 16 кућа, а Шупљеглава и осталих братсвеника 11 кућа.

Из претходног би могли претпоставити да су се Кнежевићи прозвали од Јована који је носио титулу Кнеза.
По његовом оцу Николи је могао настати породични надимак (Николићи) који су му потомци носили нпр. син Јован и евентуално унуци, што значи  се могао задржати у једном до два кољена. Ипак је остало у роду као старо презиме.
На основу тога би могли претпоставити да су се следеће генерације, насљедници, прозвали Кнежевићи, а потом су настајала тј. издвајала се и друга братства Шупљоглави,Дамјановићи и Сердени. Наравно ова презимена су могла настати и у међувременеу око Морејског рата, јер и сами кажете да је старо презиме Кнежевић или Серден, а надимак Шупљеглав   

Да су сви данашњи родови могли настати у Херцеговини послије 1701. године указује и број кућа почетком 20. вијека гдје се може претпоставити да су од браће Радоја и Милисава по оцу настали Милишићи којих је било 16 кућа.
Сходно томе од Јован Николића је настало 11 кућа.
Све те међусобне генетичке везе између Вас и нпр Шупљеглава, као што рече Ојлер можете повезати тестовима, а поготово дубљим тестовима који и коштају мало више.

За Радула сина Фомина не бих нагађао којем роду припада.

Оћете да кажете да може бити да су заправо они само Старосједилачки род у Шуми Требињској? Као и остали Зубачки родови. У суштини то је можда и најлогичније