Па јел "у суштини ијекавски" или "чиста екавица"? Да ли је могуће да су вам толико дијаметрално различити описи? 
Слажем се употпуности са Драганом. Када би неко са стране читао последњу дискусију на овој теми помислио би да је говор Ибарског Колашина нека недефинисана, реактивна и флуидна конструкција која не поседује унутрашњу лингвистичку и дијалектолошку логику и не познаје било какве законитости.
Ово је говор Иб. Колашина, који је у суштини ијекавски, дијалекат зетско-рашки. На прелазу је ка екавском, јер се наслања на косовско-ресавски. Глиша Елезовић је то споменуо у књизи "Речник косовско-метохијског дијалекта", када је говорио о Ибру као граници дијалекта.
Већим делом ијекавски са примесама екавског не значи ништа.
У говорима Ибарског Колашина и Средњег Ибра се тачно зна код каквог акцента се глас јат мења са ије а код каквог са е. (примера ради, имамо пар - прије и после, никада послије као у зетским говорима)
У више наврата сам током претходних година скретао пажњу да треба да се трудимо да избегавамо аматеризам у дискусијама у којима се појављујемо или наступамо као зналци. Топло сам препоручио да кога занимају ови говори прочита књиге Маринка Божовића - Говор Ибарског Колашина и Говори Средњег Ибра како би се разумели ови говори.
Моја генерација је још у основној школи учила основе дијалектологије српског језика, и опште је познато да су зетско-рашки (тада, зетско-јужносанџачко) и косовско-метохијски говори врло слични, блиски, са готово идентичним акцентацијским системима, тако да констатација да је зетско-рашки говор Ибарског Колашина на прелази ка екавском јер се наслања на косовско-метохијски говор исто као да неко каже да је нешто различито из разлога што се наслања на нешто што је слично.
Кога интересује овај говор, који се разврстава у зетско-рашке говоре, нека консултује радове Маринка Божовића, који су врло читљиви и ни мало сувопарни.
При томе, није ми јасно зашто је ова дискусија на овој теми, са којом нема никакве везе.
