Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968

[spezia]

Zdravo svima,

Da li neko ima ovu knjigu i da li ce biti mozda postavljena  na sajtu?
Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968,
Ili mozda ovu:
Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2013.г, Власотинце,
Problem je sto nisam siguran koji sve podaci postoje o selu Jabukovik, mahalama i rodoslov.
Zanimaju me Ristina mahala, slava sv Arhangel.

[Небојша]

Наставићу овде преписку.

Небојша,
Порекло РОДА-ПОПОВИЋ из Великог Крчимира је досељен у В.Крчимир из КАЛНЕ-Црна Трава, а пореклом су из СТРАГАРА-Шумадија!
 Наравно да сам у младости био по вашарима и кафанама у В.Крчимир и лично сам познавао то село!
 ПОПОВИЋИ су држали КАФАНУ "Велики Крчимир"у Власотинце-где је некада била аутобуска станица!
 Иначе, ВЕЛИКИ КРЧИМИР етнографски припада области ЗАПЛАЊЕ, која је део ХАЏИНОГ ХАНА, тако да се нисам бавио ПОРЕКЛОМ становништва тог села!
 Што се тиче села КАЛНА-Црна трава,  постоји МОНОГРАФИЈА, чије сам делове поставио на портал ПОРЕКЛО-ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА-Србија--Јужна Србија- МИРОСЛАВ МЛАДЕНОВИЋ МИРАЦ:
 ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА У ЦРНОТРАВСКОМ КРАЈУ И ОКОЛИНИ-
а видео сам да си поставио :
https://www.poreklo.rs/2014/01/06/poreklo-prezimena-selo-kalna-crna-trava/!

Толико од мене.Сада сам у пензији и више се не бавим етнографијом.
Поздрав.Мирослав Младеновић математичар у пензији. Власотинце

Небојша,
Када се пишу питања и одговори, мора да се знају извори досељавања РОДОВА!
Милентије Поповић-цинцар из Црне Траве, није из КАЛНУ!
Наравно да ако те интересује, онда КЛИКНИ на дигиталној библиотеци ПОРЕКЛО-Србија-Јужна Србија-Мирослав Младеновић Мирац, па ће да видиш све шта те интересује!

М.М Власотинце

Наравно да постоји извор, није написано тек тако: Драгољуб Симоновић, „Заплање“ (1982)

Велики Крчимир:
-Ањаци (Поповићи). Родоначелник Јанићије, кога су звалу Ања и Јања па отуда назив ове фамилије. Јанићије се доселио из Калне (Црна Трава). Његови синови су Станко, Ђорђе и Стојан. Ђорђе и Стојан су као трговци одсељени у Параћин. Има их одсељених у Равну Дубраву, Власотницу, Нишу, Београду, Енглеској, Коритници, Јагодину, Лесковцу. У породици је било доста свештеника, трговаца и угоститеља. Осим тога има доста факутелски  образованих – преко 20 а имају и официра. Из ове фамилије је Милентије Поповић високи функционер после Другог светког рата.. Славе Јовањдан
https://www.poreklo.rs/2017/08/13/poreklo-prezimena-selo-veliki-krcimir-gadzin-han/

в) Фамилија Ањаци
"Фамилију је засновао Јанаћко. Његови синови су: Станко, Ђорђа и Стојан. Ђорђа и Стојан су као трговци отишли y Параћин. Станко је био поп, а имао је четири сина: Тодора, Стојана, Косту и Димитрија. Тодор је постао свештеник, а парохија му се простирала од Крчимира до Градишнице. Тодорови синови су: Петар, Никола, Горча и Павле."

Почетком осамнаестог века ову фамилију је засновао Јанаћије, кога су су звали Јања и Ања, па отуда и надимак целој фамилији Ањаци. Јанаћије се доселио y Велики Крчимир из села Калне (Црна Трава).

"Све до средине двадесетог века свештници у Великомм Крчимиру били су из ове фамилије која има надимак Ањаци а носи породично име (презиме) Поповићи."

"Из ове фамилиије је Милентије Поповић, син Спире, први председник Народноослободилачког одбора у Великом Крчимиру...". Из ове фамилије има доста носилаца Албанске споменице, а међу њима су и Стојадин, Драгутин и Спира. Oсим великог броја потомака, ова фамилија се карактерише по томе што је дала више свештеника, трговаца, учитеља и угоститеља. Фамилија је y целом Заплању позната као врло напредна. За своје време свештеник Никола је саградио модеран млин каквог није било у околини."


Мање је важно да ли је Милентије од ове породице, али је важно ако су поркелом из Калне.


Поповићи за које помињете да су из Страгара су они Поповићи из Доброг Поља (Црна Трава), Ваш извор:

Род Поповићи су у централном делу села Добро Поље потомци попа Цветковић Стоијлка. Овај поп дошао је из Црне Траве (Засеок Чука из рода Радовинаца) око 1869.године. Иначе су старином из Страгара код Крагујевца.
https://www.poreklo.rs/2014/02/22/poreklo-prezimena-selo-dobro-polje-crna-trava/#google_vignette

Међутим, они славе Никољдан, а ови Поповићи из Крчимира Јовањдан, а и старије презиме није гласило Поповић. Да ли имате информације о повезаности Поповића из Доброг Поља и Калне (касније Велики Крчимир) ?


ГЕНЕТИКА

Поповићи (род Јањаци-Ањаци), Јовањдан, Велики Крчимир, Гаџин Хан, J2b-M205>Y22059
Станковић (род Јањаци-Ањаци), Јовањдан, Велики Крчимир, Гаџин Хан, J2b-M205>Y22059

Поповић и Станковић имају веома блиско поклапање и чине исти генетички род.


Случајно или не, и Поповићи (Никољдан) из Доброг Поља (Црна Трава) су такође J2b-M205>Y22059, али на основу маркера није сигурно да постоји ближа веза са Јањацима.

С обзиром да се каже да су из Страгара пореклом, вреди поменути да су тамо тестирани једни Калановићи, Никољдан (SNP, без маркера), који су J2b-M205.

"Калановићи (Стефановићи) 20 к. Слава: св. Никола. Не знају тачно од куда су им стари досељени, мисле да су из Босне. Њихов дед био качар и радио по Гружи. Имају родбине у близини Новог Сада и у околини Крушевца."
https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-varos-stragari-kragujevac/#google_vignette


Постоји и потенцијално трећи род J2b-M205 у околини Црне Траве:

Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава, J2b-M205>Y22059>Y22063
Стојковић (род Кукулинци, или Кукулци), Никољдан, Млачиште, Црна Трава, J2b-M205 (SNP, 23andMe)

Род Кукулинци (25к) - слава св. Никола, најстарији род у село. Њихово порекло је негде са “бугарске стране”. Кукулци су пореклом из Главановца (данашња Бугарсска).
https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-mlaciste-crna-trava/

На основу славе и маркера, није искључено да постоји генетичка веза између Радивојевића и Кукулинаца са једне, и Поповића из Доброг Поља са друге стране (и једни и други Никољдан). Видећемо како се ту уклапају слављеници Јовањдана из Великог Крчимира.

[Miroslav1948]

  НАПОМЕНА:-
 Небојша, наравно да су сва презимена ПОПОВИЋ "изведена" од предака који су били свештеници ПОП или од учитеља ДАСКАЛ!
Наравно, свако ко се усуди да се само КОРИСТИ АРХИВСКОМ документацијом може и да се погреши!
 ПОПОВИЋ МИЛЕНТИЈЕ-некадашњи ФУНКЦИОНЕР СФРЈ и његов брат књижевник-су пореклом из села ОБРАДОВЦИ-ЦРНА ТРАВА, а ево да видиш да су пре мене написали да је тај РОД је  у Црну Траву се доселио из-
 
-Rod Popovčani su potomci čuvenog popa Stevana koji se iz Bosiljgrada doselio ovde pre 370 godina. Iz ove familije je državnik Milentije Popović i njegov brat književnik Miodrag Popović.

 https://www.poreklo.rs/2014/01/06/poreklo-prezimena-selo-obradovce-crna-trava/
 
 Poreklo rodova (mahala):

– Rod Obradovčani vode poreklo od Obrada, koji je doseljenik iz Bukovika (planina Bukulja-kod Aranđelovca). Obrad se najpre zvao Stevan. Tamo ubio brata koji se poturčio pa ovde na rudniku našao zaposlenje.

Zbog zapuštene brade prozovu ga Obrad. Kao dobar rudar sagradio je sebi kod Vignjišta kuću i oženio se devojkom iz Todorovca. Preselivši se gore na kosu živeo je od kovačkog zanata;

-Rod Madžarčani su Mađari koji su „na kubike“ zemlju izvozili i od toga živeli. Bavili su se i kovačkim zanatom;

-Rodovi: Babićevčani i Samčekinčani su sa Kosova. Prozvani „sam-čaka“ nastala je složenica Samčekinci.

Od ovih Samčekinaca su Ivići u varošici Crna Trava i Ivićevi u Todorovskoj mahali;

-Rodovi: Crvenkovčani (Gmitrovci) i Žutinčani su sa Kopaonika;

-Rod Popovčani su potomci čuvenog popa Stevanakoji se iz Bosiljgrada doselio ovde pre 370 godina. Iz ove familije je državnik Milentije Popović i njegov brat književnik Miodrag Popović.

[vuk_883]

Jel imate nesto detaljnije u vezi Gmitrovaca i Samčekinaca, eventualno u tim krajevima odakle su dosli njihovi

[vuk_883]

Jel imate mozda neke stvari detaljnije u vezi Gmitrovaca i Samčekinaca i takodje o tim krajevima odakle su dosli da li se zna kojim rodovima su tamo pripadali pod kojim nazivom, prezimenom?

[Miroslav1948]

-Rodovi: Babićevčani i Samčekinčani su sa Kosova. Prozvani „sam-čaka“ nastala je složenica Samčekinci.

Od ovih Samčekinaca su Ivići u varošici Crna Trava i Ivićevi u Todorovskoj mahali;

[Miroslav1948]

 – Rod G m i t r o v c i ili C r v e n k o v c i u Pavličinu(Pavličina)-Pažaru su od Crvenkovaca iz Crne Trave, a starinom iz Kopaonika. Iz Crne Trave u doba Turaka doselio se neki Gmitar;
https://www.poreklo.rs/2014/01/20/poreklo-prezimena-selo-bankovci-crna-trava/

[Miroslav1948]

  Pokojnom kolegi učitequ, nastavniku srpskog jezika, etnologu, etnografu, istoriografu Radetu Kostadinoviću sam kao POKLON DISIDENSTA napisao knjigu-zbriku pesama na dijalektu!Bio mi je prijatelj i dragi kolega, koji me početkom 1970.godine podučavao kako da sakupljam narodne umotvorine!
Kao kritički stvaralac, bio je žrtva-kada i ja, po kategoriji MORALNO POLITIIČKE PODOBNOSTI-krajem 20 veka je bio toliko bio prognan, da su ga "šetali" od sela do sela u crnotravskom kraju, da radi kao učiteq i nastavnik!
Naravno sada sam skoro doznao da je BIROKRTSKA KLAPA na čelu nekog Savića iz s.Gracka bila organizovala HAJKU-jer pokojni Rade je doznao ISTINU O STRADANJU NJEGOVOG OCA KA PARTIZANSKOG KOMANDANTA-ubijen od partizana-bugara-a lažno PRIKAZAN U ISTORIJE_UMRO OD MALARIJE!
 Srce nije mu izdržalo, ali je zato kao intelektualac ostavio TRAGA o CRNOJ TRAVI!

 Pisao sam šire na jednoj grupi:KRUŠEVICA:VLASOTINCE_SRBIJA, malo više o njegovom stradanju!
 U pesmi pečalbara PEČALOVINA-njemu posvečenoj, objavio sam i njegovo POSLEDNJE PISMO, a bio je saradnik skoro svih novina u tadašnjoj Jugoslaviji:

"ČEMERNO PISMO:

Čemerno lice učitelja sa granice

(ČEMERNO PISMO UČITELJA SA GRANICE)

Časopis UČITELJ br. 17, strana 162, mart 1986.g. Beograd)

Prosvetnom radniku na granici u planini nije lako,

Zato u ova granična sela učitelj nije ostajao duže nikko.

Zbog toga je iza rata bila odluka u zakonskoj snazi:

„Ko deset godina učiteljuje u selu-u grad prelazi“.

To je bilo kredo da kao učitelj i nastavnik dođem u selo,

Steže mi se u duši kad tu odluku izigra naše čelo,

Celog dana u školi predajem, noću graničar postajem.

Tri i po decenije danonoćno trčim, nikada ne stojim.

U planini je zbog migracije ostalo vrlo malo đaka,

Zato nastavnika iz gore u najgore mesto moćnik seljaka,

Bez stana, hrane, prevoza i uz vrlo malu platu,

Tri i po decenije pa trideset doprinosa džaka mi naplatu.

U trideset i pet godina teškoga života moga,

Samo sam četiri godine imao nekoga svoga boga:

Od šezdeset osme pa do bliže sedamdeset druge,

Mogao sam u gluho doba napisati seoske hronike duge.


Opet sam morao trideset kilometara dnevno da pešačim,

Celodnevnu nastavu uz stresove da držim i patim.

A sve to uz malu platu, bez prevoza, stana i hrane.

Teški uslovi rada i stresovi srce razore, gušenje nastane.


Devedeset odsto mi iznosi sada oštećenje tela,

Iako razorena srca predavah u daleka granična sela.

Kao najboljeg učenika učiteljske i nastavnih škola,

Uništi me zla sudba u granična sela pusta i gola.


Za mojih još nepunih pedeset i pet leta,

Sakupljah kulturno blago za koje je velika šteta,

Ako se ne odštampa i ugleda velika šteta.

Ako se ne odštampa i ugleda bela sveta:

A meni razorena srca otkazaše operacije:“Nema mi leka“.

12. mart 1986.g Crna Trava Radomir LJ. Kostadinović

učitelj i nastavnik srpskohrvatskog jezika"
*


 

[Miroslav1948]

  "Stevan Popović: Rođen je u Čuki. Crkveno pojenje je učio u manastiru „Sv. Nikola“ koji se nalazi s leve strane reke Vlasine, ispod sela Čuke.

Popović je u Crnoj Travi od 1850-1910.godine, završio je učiteljsko-bogoslovsku školu u Prizrenu, a duhovnu akademiju u Hilandaru u Grčkoj, gde je 15. avgusta 1900.godine dobio jednu ikonu na kojoj piše:
oca Arhimandrita Vasilija u znak blagodarnosti, za njegovo srdačno zauzimanje i neocenjeni trudovi oko legendarnog pitanja i zbližavanja sa Kraljevinom Srbijom“, – avgusta 1900.godine Hilandar.

"Blagoslovenije“-Smireno Bratstvo Hilandarsko pobuđeno ljubavlju i priznanjem ima čast predati ovu ikonu „Sv. Nikole“ gospodinu Jovanči S. Popoviću, profesoru crkve solunske i pomoćniku"-IZ KNJIGE  POREKLO CRNE TRAVE I OKOLINE, AUTOR MIROSLAV MLADENOVIC MIRAC,DIGITALNA BIBLIOTEKA POREKLO-JUŽNA SRBIJA
https://www.poreklo.rs/2014/01/05/poreklo-prezimena-selo-cuka-crna-trava/

[Miroslav1948]

Stevan Popović: Rođen je u Čuki. Crkveno pojenje je učio u manastiru „Sv. Nikola“ koji se nalazi s leve strane reke Vlasine, ispod sela Čuke.

Popović je u Crnoj Travi od 1850-1910.godine, završio je učiteljsko-bogoslovsku školu u Prizrenu, a duhovnu akademiju u Hilandaru u Grčkoj, gde je 15. avgusta 1900.godine dobio jednu ikonu na kojoj piše:

„Blagoslovenije“-Smireno Bratstvo Hilandarsko pobuđeno ljubavlju i priznanjem ima čast predati ovu ikonu „Sv. Nikole“ gospodinu Jovanči S. Popoviću, profesoru crkve solunske i pomoćniku

oca Arhimandrita Vasilija u znak blagodarnosti, za njegovo srdačno zauzimanje i neocenjeni trudovi oko legendarnog pitanja i zbližavanja sa Kraljevinom Srbijom“, – avgusta 1900.godine Hilandar.
https://www.poreklo.rs/2014/01/05/poreklo-prezimena-selo-cuka-crna-trava/

[Ojler]

...

Заиста нема потребе да овде преписујете Ваше чланке са портала Порекло. Довољно је што сте навели линк (више пута), људи ће прочитати шта их занима.