СТАРА МУШКА И ЖЕНСКА НОШЊА У ЦРНОТРАВСКОМ КРАЈУ
Насељавање сточара-Влаха и рудара за рударење, сваки род који се досељавао из Македоније, Космета, Херцеговине, Црне Горе-имао је у својој породици начин одевања и исхране.
Тамо где су већина насељеника, онда се махом мења говор, начин живота и одевања!
У времену Првог и Другог светског рата, нас су Бугари заробили, били смо пали под њиховом ропству-онда је у погледу говора и ношњи се често мењало од села до села или засеока!
Црнотравски и Власотиначки крај са Заплањем у планинском делом су махом задржали говор, народне ношње и начин исхране!
Но, поред заплањско-лужничко-призренског дијалекта-у пределу власинског дела после сточара Влаха, Бугари су у времену поробљавања „задржали“ до данашњег дела из власотиначко-лужничко-црнотравског краја говор и НОШЊУ!
До краја 20. века и почетком 21.века народна ношња је изгубила на идентитету националности, већ се традиција одржава путем фолклорних секцијама по школама и локални музичких друштава-фолклориста.
Админстративне поделе становништва, у неким временима под ропством Бугара у Првом и Другом светском рату и за време Турака; приликом расељавања становништва из црнотравско-власинског краја у власотиначки крај, многе фамилије су „задржале“ начин одевања-ношњу и дијалекат!
Овде ћу у оквиру народне ношње-са Власине и Црне Траве, да повежем из времена од 18-20 века, са ношњом из планинских села власотиначког краја!
У Записима од старог СОЛУНЦА Владимира Илића-ваљача и воденичара, забележио сам да су сиромашнији били и сиромашни у одевању и исхрани!
*
МУШКА НОШЊА: - Носили су чакшире, јапунџу (од вуне груби огртач-кишна кабаница) на грби (леђима), носили велику капу, једноставне чакшире, без мараме на глави, шубаре,једноставне чарапе, свињске чизме до чланка, црне бокалиће (канап) од јаре.Гајтан за деда Младеново време се носио!Говор исти.
Они који су били богатији-„кицоши“ носили су модернију српску народну ношњу-ТОСКЕ!
Док сиромашнији у планинским селима су носили „просту“ мушку ношњу-од вуне, изаткане на разбојима и изваљана у ваљавици за зиму, а у току лета су носене „пртене“ гаће од конопља, изатканог платна у току зиме на разбоју!
Тако је било и са кошуљама-богати носили памучне кошуље а сиромаси „пртене“ од платна сашивене кошуље код терзија са панталонама!
Капе су се носиле у различитим периодима од ВЕСОВА, до качкета, шубара код мушкараца-а жене су носиле искључиво мараме-шамије!
ЖЕНСКА НОШЊА:-Жене су носиле: мараме-шамије, прслуке-елеци, а на глави неке су носиле капе, бојелек, ткане вутаре, терзије-једноставне рађене на рукама (кројене на рукама).
Свадбе су трајале 2-3 дана, музика: гајде и виолине од козје коже, а зурле су ишле са тупаном (бубњем) и свирајком- дудуком у оро са девојкама.
Сиромах се приликом женидбом за девојку ишао са коњима и само са једним инструментом-СВИРАЛОМ; док богаташ када се женио свирале су зурле са тупаном-бубњем.
Деда чукун „Кара“ Младен је свирао гусле, а његове гусле су чуване до 1902. године.
Дуговечност:-Живео је једноставно и једноставно, без бриге, и хранио се овчијим производима, са чистим планинским ваздухом, једноставан живот - формула дуговечности.
У Јаворју је једна баба из Куртинаца живела 130 година - према причи Наталије Станчић, и Кита у Златићево, родом из Гаврилове породице - сестре, Младеновића из Преданче) живела је 103 године.
Запис из 1975. године, планински засеок Преданча, село Г. Дејан
Казивач: Владимир Илић (1881), ваљар, млинар, Преданча (Г. Дејан)
Записао: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историограф, 1975.г, засеок Преданча, с.Г.Дејан, Власотинце
* *
Код МУШКЕ народне ношње у планинским селима ПОВЛАСИЊА није било разлика, док код ЖЕНСКЕ народне ношње, према сопственом сећању као момак на вашарима у црнотравско-власотиначким селима, носиле су се различите женске ношње!
Наравно та „линија“ подела иде од с.Горњег Гара, с.Дарковца, Козила, Бистрице-према ВЛАСИНИ, где је још остала женска ЦРНОТРАВСКА народна ношња-ЛИТАЦИ!
Док у власинском делу села, махом има још старе црнотравско-шопске народне ношње!
*
ЦРНОТРАВСКА народна ношња, зове се ВУТА и израђује се ручно.
Костим садржи:
- литак (украшен ласкањем)
- везену кошуљу,
- тканину,
- перле (накит),
- шал (који је недостајао на фотографији),
- вунене чарапе и
- чизме од свињске или јагњеће коже.
*
После Другог светског рата ЦРНОТРАВЦИ као печалбари, нису имали разлику од осталих мушкараца у погледу народне ношње;док код девојчица, преко девојака до удатих жена-све су искључиво на саборима, вашарима и свадбама носили стару народну ношњу све до 20.века.
Данас се само црнотравска ношња може видети у играма културно уметничких друштава од школа до професионалних играча и играчица ЦРНОТРАВАЦА, који преко таквих удружења чува дух ЦРНОТРАВАЦА-по целом свету, као печалбара, неимара у грађевинарству!
Забележио:Мирослав Младеновић Мирац математичар у пензији, локални етнолог и етнограф, Власотинце, Југоисточна Србија
19.јануар 2026.г. Власотинце, Србија
