Аутор Тема: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)  (Прочитано 17526 пута)

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #80 послато: Фебруар 26, 2026, 07:42:18 поподне »
58. Икодиновић, Никољдан, Гуча, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061 то јест генетичком роду Дробњака, као и раније тестирани припадник ове породице.

Икодиновић, Никољдан, Гуча/Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=13-15 и DYS458=16. По основу ових вриједности и славе могли би бити повезани са Павловићем из Камендола/Гроцка (2/23), као и са Лековићима из Павиног Поља/Бијело Поље и Михаиловићима из Бистрице/Лазаревац. Блиска му је и група Савинштака из Павиног Поља и Пријепоља, у првом реду Миликић (1/23). О хаплогрупи I1-P109 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Икодиновићи се сматрају једном од три најстарије породице у Гучи. Ипак имају предање о досељавању од прије 400 година. Из ове породице су били првобитни свештеници гучанске цркве.

Треба поменути да су тестирани и Икодиновићи из Атенице са истом славом, али да припадају другој хаплогрупи (R1a).

Међутим за разлику од њега новотестирани Икодиновић има модалне вредности на маркерима DYS458 и DYS385. Већа разлика иде у прилог дугом присуству Икодиновића у Гучи, о чему је писао и Јован Ердељановић који је Икодиновиће, уз Протиће и Анђелиће, описао као најстарије данашње породице у Гучи. За Икодиновиће је још написао да неки тврде да су се однекуд доселили пре око 300 година и да су били свештеници у старој цркви гучкој.

Иако има потпуних поклапања, чак и у ближој околини, везе са другим породицама нису извесне без дубинског теста.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #81 послато: Фебруар 27, 2026, 02:45:08 пре подне »
59. Плазинић, Никољдан, Губеревци, Лучани, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Са хаплотипом претходно тестираног Плазинића из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. Хаплотип Плазинића поседује снижену вредност маркера YGATAH4=10 и повишену вредност маркера DYS481=24. Поменуте две карактеристичне вредности маркера дели са хаплотиповима следеће тројице тестираних, од којих се разликује на по 2 маркера:
- Премовић, Митровдан, Лешак/Лепосавић
- Цатић, Никољдан, Пећ
- Миливојевић, Ђурђиц, Јариње/Лепосавић

Тестирани је навео да Плазинићи по предању потичу са Конавла, одакле су дошли на Косово. Са Косова су се доселили у Губеревце око 1770-1775. године.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #82 послато: Фебруар 27, 2026, 03:04:00 пре подне »
55. Босић, Аранђеловдан, Лис, Лучани, E-V13>Z5017

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385=19, DYS576=19 и DYS635=23. На два маркера се разликује од хаплотипова већег броја припадника рода Матаруга, који припада даљој млађој грани E-FT104106. Међутим, хаплотип Босића не поседује вредност маркера DYS390=25, која је кључна за поменути род, тако да се без додатних тестова не може рећи да ли Босићи припадају роду Матаруга. У окружењу најближа поклапања има са следећом двојицом тестираних:
- Ристивојевић, Св. Јован Златоусти, Дљин/Лучани (21/23)
- Тајсић, Аранђеловдан, Пухово/Лучани (22/25)

Тестирани је навео да Босићи по не баш тако сигурном предању потичу из Црне Горе.

Јован Ердељановић је у свом раду о Драгачеву са краја 19. века забележио следеће:
Босићи су с Илићима једна породица. Досељени су пре 150 година из Морачана у Црној Гори. И једни и други славе Арханђеловдан.
Гавриловићи су се доселили заједно са Босићима и из истог места у Црној Гори (славе Срђевдан).


Место Морачани не постоји у Црној Гори, па је вероватно желео рећи да су пореклом Морачани тј. да потичу из Мораче. Томе би ишла у прилог славе Босића, Илића и Гавриловића, пошто су у Доњој Морачи Аранђеловдан и Срђевдан најзаступљеније славе. Међутим, Босић нема генетичке сроднике у овом племену.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #83 послато: Март 03, 2026, 03:07:30 поподне »
64. Павловић, Томиндан, Петропоље/Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на модални хаплотип поседује снижене вредности маркера DYS19=15, DYS389II=30, DYS449=30 као и нешто ређу DYS460=9. Има неколико блиских поклапања са тестиранима који су такође слављеници Томиндана и географски су му релативно блиски: Младеновић из Горње Речице код Прокупља (1 разлика на 23 упоредива маркера), нејаван резултат из Ибарског Постења код Лепосавића (1 разлика на 23 упоредива маркера, одређен као нижа подграна FT14506) и Филиповић из Белице код Јагодине (2 разлике на 23 маркера). Ниједан од ових резултата, међутим, нема тестиран маркер DYS460 који код Павловића има ретку вредност 9 и на основу ког би се могло са већом дозом сигурности говорити о ближим везама. Без дубинског теста је тешко рећи да ли овде заиста има неке ближе филогенетичке повезаности, па тестираном препоручујем да уради неки од дубинских тестова генома (WGS, Big Y).

Тестирани је оставио податак да је његов род дошао из Дежеве, под Арсенијем Чарнојевићем. Прво су прешли у Угарску, а онда се вратили у Гледићке планине. Старо презиме у Дежеви је било Милошевић. Припадају ширем роду Величковића. Слични подаци се могу срести и у књизи Михаила Драгића “Гружа”:
Цитат
Величковићи (Величковићи, Пантелићи, Павловићи, Лазаревићи и Марковићи). Милован и Петар доселили су се из Дежеве, па су вероватно за време Кочине Крајине бежали у Срем, где су провели три године; одатле се вратили у једно село „горе у Шумадију“, па се на наваљивање чукунбабе врате опет у Петропоље. Симовићи у Дрлупи су им фамилија. Славе Томиндан.

https://www.poreklo.rs/2015/03/02/poreklo-prezimena-selo-petropolje-kraljevo/
« Последња измена: Март 05, 2026, 10:47:12 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #84 послато: Март 29, 2026, 05:51:29 поподне »
65. Радојичић, Никољдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=18, која одступа од модалног хаплотипа овог рода.

Коста Јовановић у свом раду "Горње Драгачево" из 1908. године наводи следеће:
После Карађорђа досељени су:
Радојичићи, славе Никољ-дан. Дошли су из Лисе (Драгачево), и у сродству су са тамошњим Шулубурама.


За Шулубуриће је такође утврђено да припадају роду Куча:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7742.msg215615;topicseen#msg215615

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1212
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #85 послато: Април 05, 2026, 10:22:27 поподне »
Као и у случају тестирања Косова и Метохије и за Драгачево имамо још респектабилнији узорак за сачињавање првог статистичког пресека на 63 објављена резултата.


И2а-21 (33.3%) Дин Југ-12 (57.1%) / Дин Север-9 (42.8%)
Е-В13-15 (23.8%)
Р1a-9 (14.2%)
И1-8 (12.6%)
Г2а-3 (4.7%)
Ј2б-3 (4.7%)
Р1б-2 (3.1%)
Ј2а-2 (3.1%)

Ван мреже Новичић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #86 послато: Април 19, 2026, 09:59:59 поподне »
17. Новичић, Лучиндан, Горачићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944, роду Никшића. Од модала одступају повишена вредност DYS19=17 и снижена DYS439=11. Међу припадницима рода Никшића најближе поклапање има са Драшковићем из Ђуђевине код Колашина, разликују се на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику оставио следеће предање о пореклу:

У литератури је забележена нешто другачија верзија:

https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #87 послато: Мај 15, 2026, 02:28:08 поподне »
66. Нешовановић, Ђурђиц (прислужба: Бела субота), Пухово, Лучани, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS439=13, DYS448=21 и снижену вредност маркера DYS385b=17. Најближња поклапања има са хаплотиповима следећих тестираних:
- Булатовић, Лучиндан, Раћи/Подгорица (20/23)
- Ђапић, Ђурђевдан, Биочић/Дрниш (22/25, при чему је разлика на маркеру DYS570 за 2 вредности)
- Оровић, Аранђеловдан, Веруша/Подгорица (22/25, при чему је разлика на маркеру DYS570 за 2 вредности)
- Габоровић, Ђурђиц, Негришори/Лучани (22/25, при чему је разлика на маркеру DYS439 за 2 вредности)

Нешовановићи су са Габоровићима предањски повезани, тако да су сврстани у исти род у табели СДНКП. За Булатовиће из Куча се на основу хаплотипа претпоставља да припадају млађој грани E-S2972, али то још није потврђено дубљим тестом.
https://www.yfull.com/tree/E-S2972/

Јован Ердељановић наводи следеће за Нешовановиће:
После Јаћима дошао је Нешован, предак данашњих Нешовановића. Нешован се доселио из Љепојевића од Нове Вароши. Он је после дозвао и свога брата Габора и населио га у негришорским Шибинама, и тамо су од њега Габори. И Нешовановићи и Габори славе Ђурђиц. И у Пухову причају за Нешовановиће исто као и за Габоре у Негришорима, да си им преци били Цигани.

https://www.poreklo.rs/2012/09/25/poreklo-prezimena-selo-puhovo-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Генетички резултат не иде у прилог поменутој причи да су Нешовановићи пореклом Цигани.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.