Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)

[Кековац]

19. Милошевић, Јовањдан, Ртари, Лучани

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Хаплотип тестираног се уклапа у род Миљанића и Росандића обрађеног у књизи о Херцеговцима, који такође славе Јовањдан. Има карактеристичне вредности DYS549=13 и DYS533=12. Кандидат је у упитнику и навео претка Милоша Јовановића, који се доселио из Никшића, па је овим резултатом предање потврђено.

У етнографској литератури нисам нашао податак у књизи Доње Драгачево Јована Ердељановића да су се Милошевићи доселили из Видова у Драгачеву, одакле су се давно раселили, а на њихово место су дошли Неђељковићи. Наводно су се четири брата одселила у Шумадију, али се један од њих вратио код остарелог Радосава Вране, којега су кћери и зетови напустили, те он Милошевића заустави код себе и остави му након смрти све своје имање. Ово би требало да се десило у време првог устанка.

[Ojler]

10. Плазинић, Тривуњдан, Губеревци/Лучани, I2-Y3120

У Губеревцима постоје два рода Плазинића. Изворни Плазинићи, који славе Никољдан, припадају роду Куча и хаплогрупи E-V13>BY165837.
Други род су Плазинићи - Обрадовићи, којима припада и тестирани и они славе Тривуњдан. Како је тестирани навео, они потичу од довотка Обрада, који је дошао са мајком из Кушића (Ивањица) када се она удала за Плазинића у Губеревцима. Слично предање се наводи и у литератури:

ПЛАЗИНИЋИ – ОБРАДОВИЋИ су из Моравичког Старог Влаха из Кушића. Отуда је у време Карађорђевог устанка доведен Петар Обрадовић, чија се мајка удала за Радула Плазину На његовом споменику у Плазинића гробљу уклесано је у камен: 1846. Овде Почива Петар Обрадовић Плазина 42 г. и умре 13 маја и оваи плац земље свое приложи под гробље за вјечити спомен и првие гроб ови овде. Писа Радосав Чикириз из Ртију. Под презименом Обрадовић јављају се Петрови потомци у документима читавог ХIХ века, не само у попису имовине и лица 1863. године. Данашње презиме, Плазинић, примили су од домаћина у чију је кућу доведен Петар Обрадовић. Неки од њих су после Другог светског рата одсељени у Атеницу код Чачка, али и у нека драгачевска насеља - Каона, Рти, Гуча, Лучани и Живица, а било их је и у Горачићима, одакле су по једно домаћинство засновали у Атеници код Чачка и у Београду.

Хаплотип тестираног је веома близак модалу, са само једном карактеристичном вредности DYS460=11. Маркер DYS460 нажалост није укључен у сет од 23 маркера PowerPlex панела, а ти резултати чине већину у бази СДНКП, па је и могућност поређења поменуте карактеристике са хаплотиповима других тестираних смањена. Друга нешто ређа вредност хаплотипа Плазинића је DYS576=17.

Због оваквог непостојања изражених карактеристика у бази СДНКП постоји приличан број резултата који су блиски хаплотипу Плазинића са разлоком на једном до три маркера. Фокусирао сам се на оне из географске околине који би могли бити од значаја, па ћу само њих и поменути.
Најближи хаплотипу Обрадовића је резултат такође Обрадовића, из Трнаве код Чајетине, који слави Пантелијевдан, са подударањем 22/23. Обрадовићи из Трнаве имају надимак Тарлани.
Други резултат који се може поменути је хаплотип Челиковића (Волујац/Ужице, Ђурђевдан), који припада грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882. Овај хаплотип такође поседује вредност DYS576=17 и од резултата Плазинића одступа на два од 23 упоредива маркера.

Уколико жели да покуша да утврди даље порекло Плазинића - Обрадовића, тестираном би било најбоље да уради геномски тест.

[Црна Гуја]

11. Јоковић, Лучиндан, Лисице, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944>Y250780, роду Никшића. Има у потпуности модалан хаплотип, па самим тим и велики број потпуних поклапања на 23 маркера. Међу припадницима рода Никшића, потпуно поклапање на 23/25 маркера има са Булатовићем из Ровачког Требаљева код Колашина и Ерићем из Лисовића код Барајева, који припадају различитим подгранама испод Y250780. С обзиром на јако добру профилисаност ове гране, препорука је циљано тестирање низводних SNP-ова, или још боље дубинско тестирање помоћу WGS BigY-700 теста.

Јоковићи су потомци старога Јока, њихова чукундеда, који се у време Првог устанка доселио од Никшића у Црној Гори. Причају да су му четири сина била годину дана са Карађорђем у рату. Када је Јоко дошао затекао је Домановиће у Лисицама. Јоко се двапут женио и друга му је жена довела у кући из Трнаве једно мушко дете. Јоко посини тог доводца, та се и он назове Јоковић, али задржи своју славу Никољдан, док остали Јоковићи славе Лучиндан.

https://www.poreklo.rs/2014/07/17/poreklo-prezimena-selo-lisice-lucani/

[Црна Гуја]

12. Маричић, Петровдан, Вича, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине донекле ређе вредности су снижене DYS391=10 и  DYS481=28. Међу тестираним припадницима ове гране који славе Петровдан, једино блиско поклапање има са Вучковићем из Заблаћа код Чачка, разликују се на само два од 23 маркера. Од Срдановића из Зеока код Лазаревца и Ђурковића из Белољина код Прокупља (колонизовани из Цоковића код Новог Пазара) разликује се на 4 од 23, односно на 4 од 25 маркера, па ни веза са њима није искључена, поготовo што и они као и Маричић и Вучковић поседују снижену вредност DYS391=10. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

У Вичи су најстарије породице:

–Маричићи, славе Петровдан.
–Пајићи, славе Никољдан.
–Стевановићи (Зипаре), славе Никољдан.
–Јаћимовићи, славе Томиндан.
–Марковићи, славе Аранђеловдан.
–Шишковићи (Јовановићи), славе Никољдан.
–Лазовићи, славе Ђурђевдан.
–Вуксановићи, славе Ђурђевдан.

Све ове породице су староседеоци, јер се не зна да су досељене. За Маричиће и Пајиће веле да спадају у најстарије породице Горњег Драгачева.

https://www.poreklo.rs/2014/07/22/poreklo-prezimena-selo-vica-lucani/

[Црна Гуја]

14. Марјановић, Стевањдан, Висибаба, Пожега

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Не поседује неке претерано специфичне вредности, међутим нема ни блиских поклапања која су му географски блиска, или која славе Стевањдан. Најближе поклапање има са Бајовићем из Безуја код Плужина (Никољдан) и Кораћем из Завале код Требиња (Никољдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. С обзиром да имамо свега пар дубинских тестова у овој грани, препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест.

Тестирани је у упитнику навео следеће:

Отприлике 1860. године долазе три брата у Висибабу. Место где су раније живели - Плужине код Никшића. Тамо више нема Марјановића. Слава је Стевањдан, и по предању никада није мењана. Старији кажу да ни презиме није мењано. Од 1860. на овамо имена: Недељко/Радосав/Чедо/Лазар/Горан/Божидар.

Узевши у обзир да су и Бајовићи из околине Плужина, постоји могућност да су заиста повезани по мушкој линији са Марјановићима, а различите славе би могле указивати да се ради о прилично старој вези.

–Марјановићи су из Пчелица, има их 3 куће, славе Стевањдан.

https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-visibaba-pozega/

[Црна Гуја]

17. Новичић, Лучиндан, Горачићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944, роду Никшића. Од модала одступају повишена вредност DYS19=17 и снижена DYS439=11. Међу припадницима рода Никшића најближе поклапање има са Драшковићем из Ђуђевине код Колашина, разликују се на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику оставио следеће предање о пореклу:

Родоначелник Новичића је Новица Матковић, син кнеза Богића, учесника Хаџи-Проданове буне. Дошао је или Богић или отац његов крајем 18. века по предању "од Никшића".

У литератури је забележена нешто другачија верзија:

Новичићи (6 к, Лучиндан) верују да потичу од војводе Новака Петковића из Горачића, што није тачно и спада у домен легенде. Више одговара истини податак, на кога неки од њих указују, да су пред сам крај XVIII века у Горачиће дошли из Санџака, где су стили „од Никшића“.

https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

[Црна Гуја]

18. Петровић, Никољдан, Горњи Дубац, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности истичу се повишена DYS19=17 и DYS385=15-15. Од блиских поклапања вреди можда поменути Калајџића из Милатовића код Лучана (Аранђеловдан), који се од Петровића разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да потичу од братства Ђуђа, а да су презиме добили по претку Петру Ђуђи. Породични надимак им је био Гогићи.

–Ђуђе (Стевановићи, Гиловћи, Пантелићи, Сретеновићи, Сарићи, Мијајловићи и Лазовићи) су ово име добили по имену свог претка – Ђуђе и овде су још „од Косова“, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/07/21/poreklo-prezimena-sela-gornji-donji-dubac-lucani/

[Кековац]

20. Крљанчевић, Лучиндан, Вирово, Ариље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања на нашем пројекту због неколико карактеристичних вредности као што су веома ретке DYS385=13-13 и DYS460=11, као и мало чешћа DYS635=21. Дели вредности DYS385 и DYS635 са Добросављевићем, Ђурђевдан, из Доње Трепче код Чачка. И поред разлике на 5 маркера од упоредивих 23 маркера, постоји солидна шанса да су блиски. Старо презиме Добросављевића је било Стевановић и доселили су се пре Кочине крајине из околине Сјенице, како наводи Радомир Илић. По укупном броју истих маркера су Крљанчевићу најближи Миливојевићи, Ђурђевдан, из места Кутловац код Блаца, који је даљим пореклом са Копаоника (2/23). Могуће је да истом роду припада и Михајловић из Дољана код Звечана, Ђурђевдан, разлика на 3 маркера од 23, при чему и Миливојевић и Михајловић поседују карактеристичну вредност DYS635=21.

Крљанчевић је у упитнику навео да је старо породично презиме било Крљанац према старом месту порекла, селу Крљани на Голији. И у литератури се може наћи потврда овог породичног предања. У књизи Зеочке фамилије Радојка Николића се за Крљанце из Зеока наводи следеће:

КРЉАНЦИ су добили презименску одредбу по засеоку Крљани горњостуденичког села Коритник, из којег су се доселили у време Првог устанка. Уз ту завичајну ознаку јављају се и презимена Милутиновић, Миловановић и Радивојевић. Најпре се помињу Јован и Грујица Крљанац (1822), затим Јован и Радивоје Милутиновић (1833-1839), као и Периша, који је 1835. године "одсељени у с. Вирово".

У књизи Зеоке-Тијање-Пухово, села Драгачева Раденка Поповића се за Крљанце из Зеока још наводи и податак да славе Ђурђевдан што је вероватно била оригинална породична слава.

[Иван Вукићевић]

7. Маринковић, Јовањдан, Пилатовићи, Пожега, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада разгранатом генетичком роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице (општине Прибој и Пљевља). Већина припадника овог рода слави Јовањдан, а мањи део слави Никољдан. Хаплотип Маринковића поседује повишену вредност маркера DYS549=13.

Јован Ердељановић је Маринковиће сврстао у староседеоце непознатог порекла:
https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-pilatovi%C4%87i-po%C5%BEega-donje-draga%C4%8Devo/

Тестирани је навео да су Маринковићи у Пилатовиће дошли пре Првог српског устанка из Рупељева код Пожеге.

Род Поблаћана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а имамо и засебну тему о њему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0

[Антонин]

Имамо ли неки списак порпдица чији су узорци прикупљени досад (а да нису још увек објављени резултати)?

[Црна Гуја]

8. Булић, Св. Јован Златоусти, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине вредности које одступају су снижене DYS439=11 и DYS576=17. Нема блиских поклапања са којима дели исту славу, или која су му географски блиска. Препорука је даље тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине, и да им је родовски надимак био Лаловци. Најстарији познати предак им се звао Остоја.

https://www.poreklo.rs/2021/02/28/poreklo-prezimena-selo-lopas-pozega/

[Црна Гуја]

9. Гајовић, Стевањдан, Дучаловићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издваја се првенствено јако ретка DYS385=12-14, а затим и снижене DYS438=9 и DYS533=12. Иако има поклапања и са мањим бројем различитих маркера, рекао бих да му је најближи Смиљанић из Лежимира код Сремске Митровице, од кога се разликује на чак 6 од 25 упоредивих маркера. Наиме, Гајовић и Смиљанић су једини припадници гране PH908 који поседују поменуту вредност DYS385=12-14, а поред тога и обојица славе Стевањдан. Како би се утврдила припадност млађој подграни испод PH908, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су у Дучаловиће досељени негде око првог устанка "од Лима", и да им је надимак био Дервиши, а исто се наводи и у литератури:

Gajovići i Vasovići poreklom su od jedne porodice, koja se zvala Derviši (zajednička slav Sv. Stevan). Derviši su se doselili od nekud od Lima najpre u Ovčarsku Banju, zatim na Bijelu Stijenu pod Ovčar i odatle u dučalovački zaselak Sadljike. Prezivaju se po dvojici braće: Gaju i Vasu.

https://www.poreklo.rs/2012/06/28/poreklo-prezimena-selo-du%C4%8Dalovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[Иван Вукићевић]

Имамо ли неки списак порпдица чији су узорци прикупљени досад (а да нису још увек објављени резултати)?

За следећа два резултата још нисмо добили упитнике:
4. Ђоковић, Стевањдан, Ракова, Чачак
5. Ђорђевић, Алимпијевдан, Лопаш, Пожега
Објавићемо их када нам тестирани доставе упитнике.

[Atlantische]

21. Лазаревић, Ђурђиц, Бели Камен, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Хаплотип Лазаревића одликује изразито ретка DYS393=14, која је до сада била присутна само код појединих припадника херцеговачког рода Бијелића-Муљана. Низ других маркерних вредности их ипак разликује од Лазаревића, па бројку на DYS393 код њега пре треба посматрати као засебно насталу. Све остале вредности Лазаревићевог хаплотипа су модалне.

Рекао бих да је Лазаревић ближе повезан са Делићем из Горичана код Чачка који такође слави Ђурђиц. Изузев поменутог поклапају се на преостала 22 маркера. Делићи су у Горичане прешли из суседне Липнице у другој половини 19. века, а у Липницу су по предању доселили 1809. од Сјенице, што би одговарало ширем подручју Моравичког Старог Влаха. Лазаревићи припадају старом и разгранатом роду Пуза, па би и њихова старина на подручју Горњег Драгачева поред хаплотипа, славе и предања Делића ишла у прилог међусобној повезаности.

ПУЗЕ (ФИЛИПОВИЋИ, НИКОЛИЋИ, ЛАЗАРЕВИЋИ, ДМИТРИЋИ и ДОЛОВИЋИ) један су род. Предак им се негде призетио, отуда заједничко презиме Пуза. Досељени cy околине Требиња  пре скоро четири века. Пошто и они славе Ђурђиц, а судећи и по казивању најстаријих памћеника, истог порекла су и ВУЈИЧИЋИ, ПАУНОВИЋИ, ПЕТРОНИЈЕВИЋИ, ВЕЛИСАВЉЕВИЋИ, ЈЕШИЋИ, РАДИВОЈЕВИЋИ и МАРИНКОВИЋИ. Свима су презимена изведена из имена предака.

Веза са неким од херцеговачких G2a-Y128480 родова није доказива без подробнијих анализа у виду Big Y-700/WGS тестова, па предање о сеоби из Требиња не треба априори одбацити.

[Atlantische]

25. Шушић, Свети Јован Милостиви, Гуча, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Тестирани Шушић има у потпуности модалан хаплотип, самим тим и повећи број потпуних поклапања широм српских земаља. У та поклапања спада и раније поменути Делић (Ђурђиц) из Горичана који му је уједно и географски најближе такво поклапање. Од Лазаревића се поред DYS393 разликује и на DYS449, док је са осталим G2a-Y128480 Драгачевцима, Зимоњићем и Недовићем на 3 маркера разлике. 
 

Шушићи и Бјелобрци су једна породица. По причању осамдесетогодишњег старца Бјелобрковића његов се чукундед доселио из предела Колашина (можда из села Котора; ово је село у јужној подгорини планине Мокре Горе), где их, вели, и сад има са презименима: Грујичићи и Станковићи. – Породица Шушића веома је разграната и растурена по многим селима рудничког округа. Тако Шушића има још: у срезу љубићском у селима Тавнику, Лађевцима и Цветкама (Чоловићи); у срезу трнавском у Липници; у срезу жичком у Прогорјелици; у Којиновићима близу Ивањице; а од скорашњих досељеника из Старог Влаха сазнало се, да их има и у Бијелом Пољу. И сви, где год их има, славе Јовањдан. – Шушићи у срезу љубићском тврде, да су дошли из Којиновића.

У табели пројекта од раније имамо тестираног Шушића-Радојичића из Тавника код Краљева, који међутим припада хаплогрупи I2a-Z17855>FT226393, генетичком роду Јовањштака из Шекулара.

[Кековац]

26. Крљанац, Ђурђевдан, Зеоке, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од хаплотипа недавно објављеног Крљанчевића се разликује на само два маркера: DYS385b, на које Крљанчевић има за сада приватну снижену вредност 13, док Крљанац има модалну вредност 14 и DYS576=17/18. Ова последња разлика је мање важна од дељених карактеристичних вредности DYS635=21 и DYS460=11, па нема сумње да су род. На сродство указују и подаци из литературе које сам већ навео у недавном коментару Крљанчевићевог резултата, а према којима је овај род пореклом из засеока Крљани голијског села Коритник. Иначе Крљанац има само једну разлику, DYS437=17/16, на 23 упоредива маркера у односу на Михајловића из Дољана код Звечана, па потенцијална веза Крљанца и Крљанчевића са Михајловићем и Миливојевићем, коју сам већ поменуо у претходном коментару, делује још извесније.

[Иван Вукићевић]

22. Габоровић, Ђурђиц, Негришори, Лучани, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS448=21 и DYS576=19 и снижену вредност маркера DYS385b=17. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Породица тестираног нема предање о пореклу. Надимак им је Габори.

Јован Ердељановић наводи следеће о њима:
Габори су од прилике пре 120 година дошли од Лима (старац Радослав Габор, који је живео преко 80 година а умро пре 40 година, доведен је оданде мали). Славе Ђурђиц. Габори и Нешовановићи у Пухову знају да су једног порекла а и слава им је иста (и једне и друге дирају да су им преци били Цигани).

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Кековац]

24. Томић, Никољдан, Властељице, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061*, односно генетичком роду Дробњака. Због ретке вредности DYS389II=27 је вероватно у ближем сродству са Лукићем из Загорице код Тополе и Маринковићем из Равнаје код Крупња. Обојица славе Никољдан као и Томић, а имају предање о пореклу из Старог Влаха. Лукић је радио BigY-700 тест и пребацио резултат и на YFull стабло, тако да Томићу препоручујем исти тест код FTDNA или WGS тест уз пренос резултата на YFull, уколико је заинтересован за даље тестирање.

Томићи из Властељице су пореклом из оближњих Милатовића. Овај податак се може пронаћи и на порталу у чланку о Властељицама. У књизи Горње Драгачево Косте Јовановића се за Томиће (Москове) из Милатовића каже да су се доселили из Колашина у Црној Гори почетком друге половине 18. века. Наведено је и предање према којем је породица добила надимак Москови након што је један од предака ишао у Русију. Радојица Калајџић, аутор књиге Милатовићи село у Драгачеву наводи да се Томо Москов може пронаћи у пописима из 1822. и 1824. Вероватно је реч о поменутом претку. Будимир (рођен 1881. године), син Јоксимов, се преселио у Властељице. Вероватно се ради о директном претку тестираног Томића.

[Lazarevic89]

21. Лазаревић, Ђурђиц, Бели Камен, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Хаплотип Лазаревића одликује изразито ретка DYS393=14, која је до сада била присутна само код појединих припадника херцеговачког рода Бијелића-Муљана. Низ других маркерних вредности их ипак разликује од Лазаревића, па бројку на DYS393 код њега пре треба посматрати као засебно насталу. Све остале вредности Лазаревићевог хаплотипа су модалне.

Рекао бих да је Лазаревић ближе повезан са Делићем из Горичана код Чачка који такође слави Ђурђиц. Изузев поменутог поклапају се на преостала 22 маркера. Делићи су у Горичане прешли из суседне Липнице у другој половини 19. века, а у Липницу су по предању доселили 1809. од Сјенице, што би одговарало ширем подручју Моравичког Старог Влаха. Лазаревићи припадају старом и разгранатом роду Пуза, па би и њихова старина на подручју Горњег Драгачева поред хаплотипа, славе и предања Делића ишла у прилог међусобној повезаности.

Веза са неким од херцеговачких G2a-Y128480 родова није доказива без подробнијих анализа у виду Big Y-700/WGS тестова, па предање о сеоби из Требиња не треба априори одбацити.

Pre svega pozdrav za sve clanove. Nov sam na forumu a i tek se upoznajem sa ovim projektom dnk. Uradio sam i sta sad? 
Dok ja to malo istrazim ili neko pomogne da ubrzam, evo nekoliko stvari koje znam o svom poreklu, mozda nekom znaci a i svakako tu sam za bilo kakvo razmatranje. Unapred se izvinjavam za dug post.
Kazu da je nase poreklo iz Trebinja, covek se doselio u Beli Kamen (Kotraza) i imao je tri sina. Od jednog sina(sadasnji zaseok Puze) nastala su prezimena: Lazarevic, Filipovic, Dmitric, Dolovic, Radivojevic. Od drugog sina: Velisavljevic, Nikolic, Vujicic, Paunovic, Petronijevic, Nesovic, Marinkovic, Jesic, Zivanic, Ristivojevic. Od treceg: Jankovic.
Po tome sva ova prezimena su isti rod, ako bi se testirao jos neko trebalo bi da se poklapamo. Neka od ovih prezimena ne postoje ili su gotova da se ugase.
Vec sam uradio oko 80% rodoslova za Lazarevice, svakako bi mi znacila svaka dodatna informacija, popis ili slicno. Nesto podataka sam uzeo iz popisa 1862, deo pre nastanka prezimena Lazarevic postoji na drugim rodoslovima koje je radio Korda rodoslovac, par imena i dobar deo godina rodjenja i smrti iz knjiga rodjenih i umrlih, a najvise sam cuo od jednog naseg Lazarevica koji je nazalost preminuo ove godine, deda je dobro pamtio imena i koje kome sta i razne price... I naravno svaka porodica zna po nesto o svojim precima. Jos jednom bio bih zahvalan na nekoj informaciji ili neki popis... A tu sam ako nesto treba u vezi ovih prezimena i naseg kraja. Svako dobro.

[Ojler]

23. Јеринић, Аранђеловдан, Горачићи/Лучани, I2-Y3120

У литератури се за Јериниће наводи да су потомци Јерине, која је била ћерка Веселина, а сестра Гаврила Веселиновића од којег потичу Веселиновићи из Горачића. Оба рода се сматрају староседеоцима у Горачићима, а за Веселиновиће се помиње да су у селу више од 350 година, па би то онда важило и за Јериниће. Тестирани је навео да су по предању дошли од Сјенице.

Хаплотип тестираногпоседује карактеристичне вредности DYS393=14, DYS391=12 и DYS481=32. Међу до сада тестираним појединцима нема никога за кога би се могло тврдити да му је хаплотип близак резултату Јеринића да би то указивало на могућу родословну везу.
Препорука за даље тестирање би био неки од великих геномских тестова.