Истраживање породичног поријекла

[Ивица Јовановић]

Позив за заинтересоване Јовановиће да се тестирају (не само из Београда)... за првих 100 који се јаве је обезбеђен бесплатан тест (не мора слава Никољдан, пошто нисам сигуран да је то слава, можда се и код других свечара крије кључ). У плану је и монографија о Јовановићима где би се приказао тај род

Та монографија о Јовановићима ће бити нешто најтеже што је икада било искуцано у ИнДизајну Гомила нас је и сви су различитог порекла. И много их слави Св. Николу. У оно време када су утврђена презимена ценим да је због обима посла тај што је био задужен једног момента само "дигао руке"  и свима залепио Јовановић. И шта фали, лепо презиме, од хебрејског Бог је милостив.

[Malesevic]

Једна мала анегдота како наука, нове технологије и случајности (да их тако назовем) могу, када се поклопе, да помогну у истраживању породичног порекла и доношењу неких закључака и претпоставки.

Када сам почео да истражујем породично порекло прво сам пописао своје познате претке, колико смо знали да идемо у прошлост. Допунио те податке одласком на локално гробље, те прикупио све оно што нам је било било од "наших старих" остављено као некакво усмено предање о пореклу, а тога ем није било много, ем се ослонило на оно класично "дошли из Црне Горе". Том приликом сам од стрица сазнао да је мој ђед и његова браћа и рођаци знали да кажу да смо дошли "од Грахова". Мало ми је жао што сам као млађи пропустио шансу да са њима поразговарам о томе али тад ме то није ни занимало, па сам морао да се ослањам на усмена казивања других. Овом казивању "од Грахова" нисам придавао неки посебну важност, више сам га видео као потврду неких мојих претпоставки о досељавању из реона Северозападне Босне (Мањача, Мркоњић, Кнежемо, Котор Варош, итд.), с обзиром да за једну породицу у селу засигурно знамо да се доселила из једног села са простора између Котор Вароша и Кнежева.

Након што сам урадио ДНК текст који ми је дао податке о групи, подгрупи, итд. и на тај начин ране корене мојих предака лоцирао негде у Херцеговини са тежиштем на околину Гацка, почео сам да се бавим мало истраживањем овог простора (који ми је у приципу стран и кроз Херцеговину сам једном или два пута прошао колима). Кроз та истраживања дошао сам (као и многи други) до података да се управо са овог терена крајем 15ог и почетком 16ог века становништво пресељавало у правцу Северозападне Босне о чему сведочи и неколико идентичних топонима села око Гацка и села која се налазе на простору између Грахова и Гламоча. Ту је од велике помоћи скоро свевидљиво око гугл мепса и користећи се овим пронађох код Грахова село Малешевци и ту ми се врати у главу казивање предака о пореклу "од Грахова".

С обзиром да моја породица данас живи у селу које је било у власништву породице Карабеговић, једне од већих беговских породица у Босни, и која је као мираз од породице Бешлагић добила додатна селишта и имања, могу да претпоставим да им је била неопходна нова радна снага и да су стога извршили пресељавање одређених чифчија на своја имања у крајевима општина Челинац и Прњавор. Турски дефтер из 1851. показује свега 7 кућа за наше село, а само 20ак година касније ту је 16 кућа, па би се могло претпоставити да је то досељавање "од Грахова" могло да буде у првој половини 19. или најраније крајем 18. века.

Наравно већина ових ствари су претпоставке, али упоређујући породично предање, резултате ДНК анализе и позавајући помало порекло других породица и села и историју самог села, доста логично ми изгледа та реконструција миграционог кретања мојих предака који су из Херцеговине стигли до Грахова, а од Грахова на простор Бањалучке регије, а кроз последње миграције и широм Војводине и Западне Европе.

[Gorance]

Једна мала анегдота како наука, нове технологије и случајности (да их тако назовем) могу, када се поклопе, да помогну у истраживању породичног порекла и доношењу неких закључака и претпоставки.

Када сам почео да истражујем породично порекло прво сам пописао своје познате претке, колико смо знали да идемо у прошлост. Допунио те податке одласком на локално гробље, те прикупио све оно што нам је било било од "наших старих" остављено као некакво усмено предање о пореклу, а тога ем није било много, ем се ослонило на оно класично "дошли из Црне Горе". Том приликом сам од стрица сазнао да је мој ђед и његова браћа и рођаци знали да кажу да смо дошли "од Грахова". Мало ми је жао што сам као млађи пропустио шансу да са њима поразговарам о томе али тад ме то није ни занимало, па сам морао да се ослањам на усмена казивања других. Овом казивању "од Грахова" нисам придавао неки посебну важност, више сам га видео као потврду неких мојих претпоставки о досељавању из реона Северозападне Босне (Мањача, Мркоњић, Кнежемо, Котор Варош, итд.), с обзиром да за једну породицу у селу засигурно знамо да се доселила из једног села са простора између Котор Вароша и Кнежева.

Након што сам урадио ДНК текст који ми је дао податке о групи, подгрупи, итд. и на тај начин ране корене мојих предака лоцирао негде у Херцеговини са тежиштем на околину Гацка, почео сам да се бавим мало истраживањем овог простора (који ми је у приципу стран и кроз Херцеговину сам једном или два пута прошао колима). Кроз та истраживања дошао сам (као и многи други) до података да се управо са овог терена крајем 15ог и почетком 16ог века становништво пресељавало у правцу Северозападне Босне о чему сведочи и неколико идентичних топонима села око Гацка и села која се налазе на простору између Грахова и Гламоча. Ту је од велике помоћи скоро свевидљиво око гугл мепса и користећи се овим пронађох код Грахова село Малешевци и ту ми се врати у главу казивање предака о пореклу "од Грахова".

С обзиром да моја породица данас живи у селу које је било у власништву породице Карабеговић, једне од већих беговских породица у Босни, и која је као мираз од породице Бешлагић добила додатна селишта и имања, могу да претпоставим да им је била неопходна нова радна снага и да су стога извршили пресељавање одређених чифчија на своја имања у крајевима општина Челинац и Прњавор. Турски дефтер из 1851. показује свега 7 кућа за наше село, а само 20ак година касније ту је 16 кућа, па би се могло претпоставити да је то досељавање "од Грахова" могло да буде у првој половини 19. или најраније крајем 18. века.

Наравно већина ових ствари су претпоставке, али упоређујући породично предање, резултате ДНК анализе и позавајући помало порекло других породица и села и историју самог села, доста логично ми изгледа та реконструција миграционог кретања мојих предака који су из Херцеговине стигли до Грахова, а од Грахова на простор Бањалучке регије, а кроз последње миграције и широм Војводине и Западне Европе.

Ја сам почео породично стабло у ACAD- у. Лакше ми је да размештам имена пошто ми многа још недостају. После ћу да исплотујем и да видим на шта личи.

[ultrahome]

http://www.ultrahome.in.rs/nadgrobni/

Fantazija, s obzirom da nije reč o spomenicima vladara, naučnika i drugih poznatih i priznatih značajnijih ljudi, da tako kažem, već običnih ljudi iz naroda... Ja takođe tražim spomenike iz 1850.-ih i 1860.-ih (pre svega), 1870.-ih, 1880.-ih i 1890.-ih godina, a najstariji čitljiv spomenik koji sam uživo do sada video je iz 1899. godine...

[izinata]

Здраво, разматрам како да прикупим још неке податке, па бих да проверим. Желим да употпуним причу о баки и деки и датумом њихове свадбе, па да ли могу преко еУправе да потражим да ми издају извод из МКВ. И колико далеко могу да тражим уназад, рецимо могу ли за прадеду извод из МКУ? На сајту управе пише директна линија,  и сви би били директни, али да ли би се уважило? Да ли је неко имао искуства са овим?

Можда је било речи о овоме, али нисам успела да пронађем на форуму.

[Антонин]

Званично можеш да дпбијеш само за свог оца и своју мајку.
Незванично, ако знаш некога у матичној, можеш да добијеш све до 1900 што те интересује. Иза тога, мораћеш сама у Архив па тамо да потражиш - Архиви имају копије матичних књога од 1837-1900 (наравно зависи у којој је мери нешто сачувано).

[izinata]

Хвала пуно!
У питању би био период од 1930-их до 1980-их, па не би било у архивима

[brolek]

Нема никаквих препрека да директно код матичара, у било којој општини тражите на пример извод из матичне књиге умрлих (МКУ) за прадеду, али само у случају да вам отац и деда нису у животу. Уколико је неко од њих двојице (отац или деда) жив, онда они имају предност тј. једино они могу да траже горе поменути извод и ви ту не можете ништа. Уколико вам отац и деда нису живи, онда као што сам већ рекао, имате право да тражите извод из МКУ за прадеду, с тим да у том случају матичару морате дати на увид изводе из МКУ и за оца и за деду. Из мог искуства матичари су прилично строги по овим питањима и држе се прописаних шаблона, али може да се деси и да наиђете на некога ко је флексибилан, па вам изда извод и за некога с ким уопште нисте у сродству.

[Aна]

Здраво, разматрам како да прикупим још неке податке, па бих да проверим. Желим да употпуним причу о баки и деки и датумом њихове свадбе, па да ли могу преко еУправе да потражим да ми издају извод из МКВ. И колико далеко могу да тражим уназад, рецимо могу ли за прадеду извод из МКУ? На сајту управе пише директна линија,  и сви би били директни, али да ли би се уважило? Да ли је неко имао искуства са овим?

Преко еУправе могу бесплатно да се добију електронски изводи за све претке по директној линији, уколико постоје подаци. На тај начин сам успела да добијем извод из МКР за деду рођеног 1918. године, без обзира на то што су ми родитељи живи. Ту у забележби пише и датум његовог венчања, тако да можете да тражите и изводе из МКР уместо МКВ.

Међутим, обавезно је да се у захтеву наведе ЈМБГ особе за коју се тражи извод. Због тога на тај начин не могу да се добију подаци за претке који су умрли пре него што је уведен ЈМБГ, што је било крајем 1970их или почетком 1980их. У том случају бисте морали да одете у општину код матичара. Иначе, нисам знала дедин ЈМБГ, али сам га погодила из првог покушаја на основу датума рођења и места где је живео. Првих 7 цифара су датум рођења, онда  2 цифре за регион ( пребивалиште у тренутку када су му доделили број, а не место рођења), па 3 цифре које је потребно погодити (000-499 за мушкарце и 500-999 за жене, а обично су додељивани бројеви на почетку или крају ових опсега), и на крају контролна цифра која се рачуна на основу осталих по одређеној формули.

И мене јако занима до ког времена еУправа има податке из матичних књига. Нисам успела да добијем извод за прабаку рођену 1915. године и не знам да ли је проблем недостатак података за ту годину или регион, погрешан ЈМБГ или можда систем не може аутоматски да потврди да ми је она директни предак.

[brolek]

Преко еУправе могу бесплатно да се добију електронски изводи за све претке по директној линији, уколико постоје подаци. На тај начин сам успела да добијем извод из МКР за деду рођеног 1918. године, без обзира на то што су ми родитељи живи. Ту у забележби пише и датум његовог венчања, тако да можете да тражите и изводе из МКР уместо МКВ.

Међутим, обавезно је да се у захтеву наведе ЈМБГ особе за коју се тражи извод. Због тога на тај начин не могу да се добију подаци за претке који су умрли пре него што је уведен ЈМБГ, што је било крајем 1970их или почетком 1980их. У том случају бисте морали да одете у општину код матичара. Иначе, нисам знала дедин ЈМБГ, али сам га погодила из првог покушаја на основу датума рођења и места где је живео. Првих 7 цифара су датум рођења, онда  2 цифре за регион ( пребивалиште у тренутку када су му доделили број, а не место рођења), па 3 цифре које је потребно погодити (000-499 за мушкарце и 500-999 за жене, а обично су додељивани бројеви на почетку или крају ових опсега), и на крају контролна цифра која се рачуна на основу осталих по одређеној формули.

И мене јако занима до ког времена еУправа има податке из матичних књига. Нисам успела да добијем извод за прабаку рођену 1915. године и не знам да ли је проблем недостатак података за ту годину или регион, погрешан ЈМБГ или можда систем не може аутоматски да потврди да ми је она директни предак.

Имам слично искуство. Е-управа би требало да располаже истим подацима којима располаже и матичар у општини и то од првих година 20-ог века до данашњих дана али ми се чини да дефинитивно нису преписани сви подаци из старијих матичних књига. Када сам у општини тражио извод из књиге умрлих за прадеду који је преминуо у Београду 1944. речено ми је да га немају у електронској бази података и да би требало да им кажем у којој цркви је уписан у књигу умрлих. Тада сам схватио да они заправо у тој њиховој електронској бази и немају све податке. Од извода сам одустао, а податке о датуму смрти и датуму сахране сам добио из базе података ЈКП Погребне услуге Београд.

[izinata]

Хвала на дељењу искуства. Интересантно. Мислим да имам неки документ са ЈМБГ-ом, па ћу потражити. Вреди покушати. Хвала још једном на исцрпним одговорима.

[Slavodrag]

Помаже Бог, занима ме да истражим порекло породице Сушић из околине Гацка, место Гарева, крсна слава Свети Игњатије Богоносац 02.01. Знам да припадамо племену Малешеваца.
Моји преци су настањени у Остружници код Београда.
Нисам радио днк тест.
Молим вас да ми дате савет како да наставим са даљим истраживањем и напишете ако нешто знате о овој породици.

Поздрав. Нисам раније видео ово, па се надам да пратите и даље.
Ја нисам сигуран да су ови подаци тачни. Тачније, ово са Малешевцима је у реду, али за Гареву не бих рекао. Прво, у Гареву су Сушићи дошли из места које се зове Казанци. Оно је данас на граници Црне Горе и БиХ, па један део припада општини Никшић, а други је Гацко. Тих Сушића има и даље у Казанциа и ту има можда пет кућа. У Гарви има мање од тога. У селу Врба има једна или две куће, али то је новијег датума. Требало би да има неког и у селу Автовац.
По предању које код њих постоји, они су се спустили са Дурмитора, а горе постоји нека речица која пресушује и прави језерце, па се по томе зову Сушићи.
Они се јесу мало сељакали, па их има и по Босни и нешто по Србији, али све заједно то није превелика фамилија. Мислим да су и Сушићи из Требиња везани за њих, али нисам сигуран. Они верују да су и фудбалери Сушићи, Сафет и Сеад, њиховог рода.
Елем, они што је занимљиво је то да они немају никакву свест о постојању села Малина, где су Малешевци формирани, иако је то у релативној близини. Такође, они славе Св. Јована, а Сушићи из Остружнице Св. Игњатија, као и остали Малешевци.
У сваком случају, ваши Сушићи су, извесно, Малешевци и у Остружници су међу две или три најстарије фамилије. Зна се да је Лазар Суша живео у Остружници, као и његов син Јован Суша, јунак из периода Првог Српског Устанка. Од њих су практично сви Сушићи из Остружнице. Лазар је рођен вероватно око 1740., Јован око 1760.
Сад, зна се да је Малина почела рано да се осипа. Можда већ у 16. веку. Да ли су се Сушићи задржали у околини неко време, па дошли право у Остружницу или су били негде мало даље, тешко је рећи, али ја верујем да је ту везу са Сушићима из Казанаца/Гареве/Врбе неко протурио, па се само даље преписивало без провере.
Иначе, зна се да су у пописима Остружнице из прве половине 19. века Сушићи пописивани као Лазаревић и Јовановић, да би тек 1863. сви њихови потомци били уписани као Сушић.
У сваком случају, ја сам мало чачкао по грани Сушића из Остружнице, јер ми је мајка из те фамилије, па ако вас занима, можемо да разменимо неке информације.

[Ojler]

Поздрав. Нисам раније видео ово, па се надам да пратите и даље.
Ја нисам сигуран да су ови подаци тачни. Тачније, ово са Малешевцима је у реду, али за Гареву не бих рекао. Прво, у Гареву су Сушићи дошли из места које се зове Казанци. Оно је данас на граници Црне Горе и БиХ, па један део припада општини Никшић, а други је Гацко. Тих Сушића има и даље у Казанциа и ту има можда пет кућа. У Гарви има мање од тога. У селу Врба има једна или две куће, али то је новијег датума. Требало би да има неког и у селу Автовац.
По предању које код њих постоји, они су се спустили са Дурмитора, а горе постоји нека речица која пресушује и прави језерце, па се по томе зову Сушићи.
Они се јесу мало сељакали, па их има и по Босни и нешто по Србији, али све заједно то није превелика фамилија. Мислим да су и Сушићи из Требиња везани за њих, али нисам сигуран. Они верују да су и фудбалери Сушићи, Сафет и Сеад, њиховог рода.
Елем, они што је занимљиво је то да они немају никакву свест о постојању села Малина, где су Малешевци формирани, иако је то у релативној близини. Такође, они славе Св. Јована, а Сушићи из Остружнице Св. Игњатија, као и остали Малешевци.
У сваком случају, ваши Сушићи су, извесно, Малешевци и у Остружници су међу две или три најстарије фамилије. Зна се да је Лазар Суша живео у Остружници, као и његов син Јован Суша, јунак из периода Првог Српског Устанка. Од њих су практично сви Сушићи из Остружнице. Лазар је рођен вероватно око 1740., Јован око 1760.
Сад, зна се да је Малина почела рано да се осипа. Можда већ у 16. веку. Да ли су се Сушићи задржали у околини неко време, па дошли право у Остружницу или су били негде мало даље, тешко је рећи, али ја верујем да је ту везу са Сушићима из Казанаца/Гареве/Врбе неко протурио, па се само даље преписивало без провере.
Иначе, зна се да су у пописима Остружнице из прве половине 19. века Сушићи пописивани као Лазаревић и Јовановић, да би тек 1863. сви њихови потомци били уписани као Сушић.
У сваком случају, ја сам мало чачкао по грани Сушића из Остружнице, јер ми је мајка из те фамилије, па ако вас занима, можемо да разменимо неке информације.

Требињски Сушићи су из Љубомира, где их је било у селима Шћеница, Ждријеловићи, Чварићи, Подвори, Бориловићи (Борковића Баре), Угарци и Подосоје. Они славе Аранђеловдан, а не Игњатијевдан и нису Малешевци, већ Угарци (R1b-M269>U152>A274).
За гатачке Сушиће си у праву. Славе Јовањдан и било их је у селима Гарева, Казанци, Врба, Автовац и Самобор. Није познато да имају било какве везе ни са љубомирским Сушићима, а поготову не са родом Малешеваца.
Не знам да у Херцеговини има Сушића игњатијевштака. Било је нешто мало неких Сушића у фочанским селима Петојевићи и Миљевина о којима не знам ништа. Пре бих ипак рекао да су остружнички Сушићи своје садашње презиме стекли тек у Остружници, тим пре ако су раније пописивани као Лазаревићи и Јовановићи.

[Slavodrag]

Могуће је за требињске Сушиће. Не знам о њима ништа, осим да постоје.
Што се тиче остружничких, поуздано знам да су и Лазар и син Јован били Суша знатно пре него што се помињу та патронимска презимена по њима, тако да је извесно да је то имало некакву породичну везу. Да ли као презиме или надимак, нисам сигуран. Могуће је да јесте настало у Остружници, али свакако је постојало пре овог где се помињу као Лазаревић и Јовановић.
И да, ни ја не знам за херцеговачке Сушиће који славе Св. Игњатија.
И Треба поменути да у Остружници (као и у Железнику) постоји фамилија Дољанчевић, која такође слави Св. Игњатија и коју Сушићи сматрају блиском од давнина. Они су у Остружницу дошли из данас непостојећег села Дољани, које се налазило недалеко од Остружнице, а које је Карађорђе раселио због појаве куге.

[Nebo]

Да не отварам нову тему због једног питања, па ћу га зато поставити овде:

Зна ли неко нешто о пореклу рода Савића из копаоничког села Радманово, слава Свети Сава?