Форум - Порекло

Порекло становништва => Како истраживати породично порекло => Тему започео: spezia фебруар 01, 2015, 04:10:24 поподне

Наслов: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spezia фебруар 01, 2015, 04:10:24 поподне
Zdravo,

Na koji nacin mogu da proverim svoje poreklo. Ja trenutno znam do 6 kolena unazad. Znaci ta osoba se zvala Ranca i od nje krece moje prezime, okolina Crne Trave.
Naravno da me zanima sto je moguce vise,  moji  su se kasnije moji odselili iz Crne Trave pre 60 godina.

Koji arhiv treba da posetim, koja je procedura? Koliko ceo postupak kosta?
 I da li imam prava da trazim po Arhivu? Da li mogu iz Nisa , da pristupim arhivu Leskovac ili moram da idem licno do Leskovca? Da li taj zahtev moze da se posalje postom?
Kako mogu i da li postoji mogucnost provere preko crkvenih knjiga?
Svaki savet je dobrodosao.  :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Острогорић фебруар 02, 2015, 01:27:17 пре подне
Ако сте из неког од планинских села у околини Брода, пробајте:
Станковић, Срећко. Брод село код Црне Траве. Београд, 2006.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus фебруар 02, 2015, 10:45:33 поподне
Zdravo,

Na koji nacin mogu da proverim svoje poreklo. Ja trenutno znam do 6 kolena unazad. Znaci ta osoba se zvala Ranca i od nje krece moje prezime, okolina Crne Trave.
Naravno da me zanima sto je moguce vise,  moji  su se kasnije moji odselili iz Crne Trave pre 60 godina.

Koji arhiv treba da posetim, koja je procedura? Koliko ceo postupak kosta?
 I da li imam prava da trazim po Arhivu? Da li mogu iz Nisa , da pristupim arhivu Leskovac ili moram da idem licno do Leskovca? Da li taj zahtev moze da se posalje postom?
Kako mogu i da li postoji mogucnost provere preko crkvenih knjiga?
Svaki savet je dobrodosao.  :)

Поштовани spezia,

Да бисте проверили податке из родослова заснованог на усменом предању, за почетак најбоље је поћи од матичних књига парохије којој су припадали ваши преци, наравно под претпоставком да она постоји и да су књиге сачуване. Главнина тих података се нађе тамо. Пошто се ти подаци прикупе и систематизују, следећа адреса би могла бити Архив. Наравно, зависно од града до града, и архива може бити различитих, па према ономе за чиме трагате, крећете у посету архиву који покрива то подручје. Пракса и домаћих и страних архива је се њихови садржаји претражују лично, или се могу наручити копије одређених докумената, при чему морате навести тачне податке документа (ко га је издао, ког датума, на чије име). За претраживање архива се плаћа нека симболична цена и у потрази за жељеним документима асистираће вам неко од службеника. У већини случајева, оно што нађете, моћи ћете да фотографишете, скенирате или копирате. Пре посете архивима, пожељно је што боље упознати се са литературом која обрађује подручје које се истражује, јер се и тамо могу наћи неки подаци који би се посетом архива могли проверити.

Ово би било онако укратко. :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spezia фебруар 05, 2015, 07:53:20 пре подне
Hvala na odgovorima.. Znaci svuda moram licno.
Pomisiio sam da su to mozda malo bolje napravili kao recimo Izvod o Drzavljanstvu pa narucis postom. Mislio sam da su te baze dostupnije. Posebno crkvene knjige, naci svestenika da trazi po knjigama malo je to sizifov posao i pitanje koliko izvodljiv.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus фебруар 05, 2015, 12:43:30 поподне
Нема на чему. Све се своди на лично претраживање. Ништа код нас није направљено по том питању да би се посао олакшао. Извесни подаци се могу одрадити као за држављанство, нпр. да тражите своју крштеницу из цркве у којој сте крштени, за то требате само доставити податке и платити таксу, али за истраживање порекла мора се на терен. Свештеник не тражи по књигама, он само учини књиге доступнима, а ви онда страницу по страницу читате, и бележите оно што вас занима. Ништа није неизводљиво, сви тако радимо, и не знам да је некоме ускраћено право увида у те књиге. Треба само воље и времена. ;)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Муњени Ћелић фебруар 05, 2015, 04:31:13 поподне
Hvala na odgovorima.. Znaci svuda moram licno.
Pomisiio sam da su to mozda malo bolje napravili kao recimo Izvod o Drzavljanstvu pa narucis postom. Mislio sam da su te baze dostupnije. Posebno crkvene knjige, naci svestenika da trazi po knjigama malo je to sizifov posao i pitanje koliko izvodljiv.

Мислим да је врло мало свештеника који би били спремни тако нешто урадити. А чак и да нађете неког, наплатио би вам у страној валути као да сте унајмили читав Кембриџ или Оксфорд :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Острогорић фебруар 05, 2015, 04:50:30 поподне
Књига коју сам навео садржи родослове свих породица из околине Црне Траве, тачније села Брод.
Уколико знате село ("махалу" - планинско село) из којег потиче ваш предак, славу и презиме, можда вам могу помоћи јер имам ту књигу.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Аксић фебруар 06, 2015, 10:35:14 пре подне
spezia i Мирко

Да ли сте размишљали да урадите ДНК анализе?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spezia фебруар 06, 2015, 10:39:48 пре подне
Hvala na odgovorima. Znam kako svestenici deru, posebno po tim siromasnijim krajevima.

Књига коју сам навео садржи родослове свих породица из околине Црне Траве, тачније села Брод.
Уколико знате село ("махалу" - планинско село) из којег потиче ваш предак, славу и презиме, можда вам могу помоћи јер имам ту књигу.

Poslao sam ti privatnu poruku da ne remetim temu.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spezia фебруар 06, 2015, 11:45:59 пре подне
spezia i Мирко

Да ли сте размишљали да урадите ДНК анализе?

Ne. Nikada nisam razmisljao u tom pravcu. A verovatno je i skupo.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: mikos март 22, 2015, 09:39:57 пре подне
Размена искустава

Занимају ме истраживања оних који су правили родослов,истраживали по архивима,црквама

Ја сам се овим бавио годинама,због себе..

Ко жели да истражује порекло са територије данашње Војводине треба да потражи у црквеним књигама које се налазе или у црквама или у државним,општинским архивима.


Подаци који се могу наћи зависе од:

1.Када је почело редовно вођење матичних књига за неко насеље.Од села до села се може разликовати.Углавом је редовно вођење матичних књига почело за време владавине Марије Терезије 1740-1780 g.

2.Многе књиге нису сачуване,па тако прве књиге за нека насења почињу у другој половини 18 века а за нека у 19 веку...

3.На интернету се ови подаци углавном не могу наћи.Али се могу наћи неки подаци за православце,Србе из данашње     
   Хрватске и Мађарске

4.За тачан и прецизан родослов није довоњно имати само пописе становништва већ су искључиво битне МАТИЧНЕ КЊИГЕ
   и ДОМОВНИ ПРОТОКОЛИ


Кога занимају информације, нека се јави поруком или овде.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus јун 09, 2015, 03:28:06 поподне
Ево једно необично искуство.

Наиме, радећи родослов за мајчину страну породице, у црквеним матицама прикупљао сам податке за једног Лазара и једног Милутина. У једном моменту схватим да обојица имају сина Стефана. За сина првог знам тачан датум рођења, за сина другог знам приближну годину, која се поклапа са годином рођења првог сина. Да ствар буде занимљивија, мајка обојице зове се такође исто, Стана. Али све сам то још препуштао случају, док ме није збунила чињеница да се оба ова Стефана жене једном истом девојком, Милицом Зундановић.

Почевши да проверавам да ли сам све добро унео, видех да се сваки детаљ уклапао у потпуности, да бих се на крају сетио једне странице где је крштено једно дете, чији отац је уписан као Лазар/Милутин, за шта сам држао да је у питању Лазар Милутинов, како би се разликовао од неког другог Лазара који је у исто време живео. Међутим испотавило се да је Лазар имао још једно име, дакле био је и Милутин. Томе у прилог ишло је још неколико података који су се тачно поклапали.

На крају остало је само питање зашто је Лазар користио два имена?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Небојша јун 09, 2015, 05:29:13 поподне


На крају остало је само питање зашто је Лазар користио два имена?

Могуће да је Милутин (или Лазар?) крштено име?

http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2333

Знам човека који се зове Александар, а крштено име му је Властимир.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus јун 09, 2015, 05:41:03 поподне
Могуће да је Милутин (или Лазар?) крштено име?

http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2333

Знам човека који се зове Александар, а крштено име му је Властимир.

Човек је крштен као Лазар, ожењен као Лазар, крстио своју децу као Лазар, а онда одједном крсти децу под именом Милутин, па жени и удаје своју децу као Милутин, да би на крају једну кћерку удао као Лазар/Милутин. Да је реч о световном и крштеном имену то је и мени неко најлогичније објашњење. Али опет ми је необична једна таква појава код нас на почетку 19. века.

Док имам један пример где је особа крштена са два имена, крстили су је као Јелисавету Агу, то Ага, Агата, Агапија, је често име у тим крајевима тог времена.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: seja pandurov јул 27, 2015, 03:22:31 поподне
Moje postovanje,
ja sam pronasla predke sve do cukundede moga tate i tu sam stala,gde god sam zvala da se raspitam nije se tu rodio kazu
radi se o cukundedi moga tate koji se zvao Andrei Pandurov,bio je ozenjen zenom Elenom ali joj neznamo devojacko prezime,imao dvoje dece,cerku Saru i sina Jevrema ( mog cukundedu ) svi su rodjeni u Melencima ali Andrei Pandurov nigde nije nadjen predpostavlja se da je rodjen od 1810 do 1818 godine neznamo tacno ni kada ni gde,i kako sad da ja dodjem do njegovih podataka,da li mi neko to moze reci...hvala unapred
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Муњени Ћелић јул 27, 2015, 04:54:32 поподне
Moje postovanje,
ja sam pronasla predke sve do cukundede moga tate i tu sam stala,gde god sam zvala da se raspitam nije se tu rodio kazu
radi se o cukundedi moga tate koji se zvao Andrei Pandurov,bio je ozenjen zenom Elenom ali joj neznamo devojacko prezime,imao dvoje dece,cerku Saru i sina Jevrema ( mog cukundedu ) svi su rodjeni u Melencima ali Andrei Pandurov nigde nije nadjen predpostavlja se da je rodjen od 1810 do 1818 godine neznamo tacno ni kada ni gde,i kako sad da ja dodjem do njegovih podataka,da li mi neko to moze reci...hvala unapred

Меленци, 1776. година:
363. PANDUROF JOVA, WÜRTH, PAVA BRUDER (Браћа Јова и Пава Пандуров)
500. PANDRUOF PAVA, WÜRTH (Из напомене се може видети да је брат Пава Пандуров иста особа као и под редним бројем 500).

Попис из 1828. године у Меленцима бележи:
469. VASZA PANDUROV
470. MIJA PANDUROV
487. ZSIVAN PANDUROV
488. SAVA PANDUROV
491. PERA PANDUROV
529. ARSZA PANDUROV

Изгледа да су меленачки Пандурови потекли од двојице браће,  Јове и Паве из 1776. године.
Неко од пописаних Пандурова из 1828. године је сигурно и отац вашег претка Андреја.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: seja pandurov јул 27, 2015, 06:58:26 поподне
najlepse hvala,ali opet nemam Andrei Pandurova,sad mi on fali  :(  njegova godina i mesto rodjenja,jel u Melencima su bile dve familije Pandurov i danas postoje ali mi nismo izmedju sebe nikakav rod,pa me to sad malo buni...joj nemate pojma koliko mi je drago i za ove informacije... :) ako biste mogli da mi kazete gde to mogu da procitam,mislim gde ste Vi dosli do tih informacija koje ste mi sad napisali  :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Муњени Ћелић јул 27, 2015, 07:38:19 поподне
najlepse hvala,ali opet nemam Andrei Pandurova,sad mi on fali  :(  njegova godina i mesto rodjenja,jel u Melencima su bile dve familije Pandurov i danas postoje ali mi nismo izmedju sebe nikakav rod,pa me to sad malo buni...joj nemate pojma koliko mi je drago i za ove informacije... :) ako biste mogli da mi kazete gde to mogu da procitam,mislim gde ste Vi dosli do tih informacija koje ste mi sad napisali  :)

По свему судећи, Андреј Пандуров је живео 1813-1886. (рођ. у Меленцима 26.09.1813.), од родитеља Петра и мајке Винке док је кума била Софија Барнић. Супруга му Јелена Виоглавин из Кумана, живела 1814-1885. године. Некад је уписана као Јелисавета, некад као Јела или Јелена. Син Јеврем је рођен 1859. и са Софијом Шљапић (1860.) имаше децу: Даницу 1877., Марину 1879., Живојина 1881., Божидара 1883., Љубицу 1884. и Веселина 1887.
Могуће је да се Даница родила пре званичног брака.
Као што видите, Андрејов отац Петар из 1813. је врло вероватно Пера Пандуров из Пописа 1828. године.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: seja pandurov јул 27, 2015, 11:00:12 поподне
Najlepse Vam hvala na svemu,Vi ste jedini ko je hteo da mi pomogne...nemam reci da Vam se zahvalim na ovome sto ste mi napisali...ako nije puno htela bih jos ako ima podataka za tu bracu Jovu I Pavu gde su oni rodjeni...mislim ako imate te podatke ako nema nikom nista sa ovime ste me usrecili  :D
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: seja pandurov август 14, 2015, 03:15:37 поподне
Da li neko zna mozda odakle su prvi Pandurovi dosli u selo Melenci kod Zrenjanina...hvala
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: galetin октобар 07, 2015, 03:51:30 поподне
moje prezime je Galetin,slava DJURDJEVDAN,a ima ovde u Somboru porodica koje slave sv JOVANA  ..da li mi neko moze pomoci oko rodoslova....unapred hvala...PS..navodno nodimo poreklo iz hercegovine,ustvari granica izmedju crne gore i hercegovine...pozdrav
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: galetin октобар 07, 2015, 03:52:22 поподне
Moje prezime je Galetin,slava DJURDJEVDAN,a ima ovde u Somboru porodicaGaletin, koje slave sv JOVANA  ..da li mi neko moze pomoci oko rodoslova....unapred hvala...PS..navodno nodimo poreklo iz hercegovine,ustvari granica izmedju crne gore i hercegovine...pozdrav
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Valachorum јануар 05, 2016, 07:14:52 поподне
Ово је моје искуство у вези истраживања поријекла породице и вјерујем да може користити људима који тек почињу да се баве истраживањем породичног поријекла, посебно онима поријеклом са простора бивше Војне крајине.


Поријеклом сам са простора бивше Војне крајине, а за родословље сам се заинтересовао са неких 13-14 година (прије свега због тога што сам се након рата у Хрватској затекао у граду у коме наше презиме готово није ни постојало).

Моје истраживање је ишло отприлике овако:
- прича са најстаријим представником наше куће (прича о нашој директној линији, предања о нашем роду)
- обилазак сеоског гробља
- проучавање црквених књига (које године су почеле да се воде у нашем крају, која је најстарија сачувана црквена књига, гдје се налазе сачуване црквене књиге)
- преглед историјских извора везаних за наш крај (потрага за најстаријим писаним поменом нашег презимена у том крају, правци миграција према нашем крају)
- састављање родословног стабла
- генетско тестирање Y хромозома (преноси се са оца на сина)

Укратко, на основу историјских извора успио сам утврдити нашу директну линију до неке 1810. године (на основу предања до 1750. године), први помен нашег презимена у нашем крају (1768. година), као и правац миграција, док сам генетским тестирањем успио утврдити којој хаплогрупи припадам и које су нам породице сродне по мушкој линији у задњих 500-1200 година (на основу тих других породица дошао сам до закључка да је наш род боравио на простору Црне Горе или Херцеговине у XV вијеку, након чега је преко Босне доспио на просторе Војне крајине, што се поклапа са породичним предањем).


Позивам и остале чланова форума да овдје подијеле своја искуства, како бисмо помогли и дали неке смјернице људима који тек почињу да се баве истраживањем породичног поријекла.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: radon јануар 05, 2016, 10:23:26 поподне
Petar je lepo nabrojio metode istraživanja koje je koristio i njima je teško dodati još koji. Eventualno bih dodao forume koji se mogu naći na internetu gde sam dosta toga naučio, i bio upućivan u kom pravcu da istražujem.
Kod mene se istraživanje manje zasnivalo na matičnim knjigama a najviše na pričama starijih, pre svega bake i dede koji su, hvala bogu, poživeli do vremena u kom je unuk mogao da shvati vrednost njihovih priča. Dosta toga sam zapisao. Po majčinoj strani imam utvrđeno poreklo i po muškim i po ženskim linijama do sredine 19 veka, dok su podaci za očevu liniju nešto oskudniji i sežu do kraja 19 veka. Neke informacije dobili smo iz zemljišnih knjiga kad smo pravno regulisali imovinu u Hrvatskoj. Sticajem okolnosti sačuvali smo i najveći broj ličnih dokumenata od kraja II sv rata do perioda rata, što mi je veoma olakšalo sakupljanje informacija van golih geneoloških podataka i omgućilo da sastavim priču o njihovim životima u tom periodu. Nekima bi verovatno pomogao obilazak arhiva, što lokalnih što državnih. Neke zbirke su još neobrađene, ali neki izvori, možda i slučajni, mogu biti zlatni rudnik podataka. Ako su se preci bavili zanatom ili trgovinom moguće je čak pronaći podatke o njima u podacima njihovih poslodavaca, majstora ili nadzornika. Oni koji su se bavili trgovinom stokom ostavljali su svoje podatke kod pijačnih uprava što je isto kasnije završilo u arhivima. Postoji gomila podataka koji se tako čuvaju. Nekad je samo mašta ograničenje.

Sve u svemu, van te porodične priče, najviše mi je pomoglo genetsko testiranje, stavljajući moje poreklo u određen okvir vlaških migracija, obarajući teoriju o crnogorskom poreklu i upućujući na hercegovačko poreklo, koje ima i praistoriju u doseljavanju vlaških nomada iz Severne Grčke. Krajem godine uspešno smo potvrdili teoriju o jevrejskom poreklu mojih korena po očevoj strani, i na neki način stavili tačku na istraživanja u tom pravcu.
Poreklo po majci je uglavnom utvrđeno putem istorijskih knjiga, pre svega prateći kretanje mitropolita Atanasija Ljubojevića, čijem rodu po očevoj liniji pripada i moja majka . Ljubojevići su R1a tako da po toj liniji imam i slavenske pretke
U drugoj polovini godine, nakon DNK testiranja pojavio se i rezultat Radulovića iz Drežnice koji je nakon daljih ispitivanja uputio na snažnu vezu sa zajednicom koja se danas nalazi na području Švajcarske i Zapadne Austrije. Na pitanje otkud oni u tom kraju najverovatniji odgovor je da su njihovi preci bili Kelti koji su taj haplotip doneli na ove prostore, da bi kasnije krenuli opet na sever kao deo ondašnjih migracija stanovništva ispred Turaka.  Moja baka po majci je Radulović.
Tako sam ja po identitetima koji su nekad imali moji preci i Jevrej i Poljak i Kelt, i sve u svemu običan Srbin. Verovatno bi se pronašli i drugi haplotipovi kad bi se ispitali neki drugi moji muški preci.

Na kraju, možda jedno upozornje. Mnogi ljudi su bili uzdrmani rezultatima. Često ono što se otkrije nije ono čemu se čovek nadao. U takvim situacijama pomaže ako čovek ima otvoren um i ako shvati da je njegov haplotip najbolji, ako ni zbog čega drugog, zato što je vaš i zato jer ga niko neće braniti ako to ne učinite vi.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Синиша Јерковић јануар 05, 2016, 11:56:01 поподне
Мислим да би било добро да на овој теми, на начин како су започели Петар и Давид, напишемо понеку ријеч о властитим искуствима у истраживању породичног поријекла, као и основне податке о прецима са свих страна, те начин како су генетичка истраживања помогла у новим сазнањима.

Мислим да мој примјер може послужити као примјер тога како генетички резултати могу бити карика која недостаје.

Било какви подаци о поријеклу породице са очеве стране су били доста штури. Оно што се могло донекле сигурно знати јесте да су Јерковићи дошли у подручје Подгрмеча и Поуња из недалеког Унца (општина Дрвар у Босанској Крајини) око 1830. О даљем поријеклу нису знали ништа више, иако је Карановић забиљежио да су даљим поријеклом из Далмације. У истраживањима САНУ до мене је дошао податак да је тестиран један Јерковић из Руме поријеклом од Јерковића из Варивода у Далмацији, са резултатима који су били готово идентични мојима. Иако ове двије групе Јерковића нису славиле исту славу, генетички резултати су јасно показали да се ради о истој породици. За Јерковиће у Вариводама је значајно било откриће из матичних књига Варивода, као и помена из једног документа шибенске бискупије о свједочењу Јерка Покрајца, сина Јовановог о чињеници крштења једног преобраћеног православца у православној цркви св. Јулијана у Шибенику. Детаљном анализом црквених књига, један од старих чланова форума, Сиријус, успио је да пронађе доказе да је овај Јерко Покрајац, рођен око 1730. родоначелник свих вариводских Јерковића, а и Јерковића у Поуњу. Захваљујући другом члану форума, Аргу, дошао сам до већег броја оригиналних венецијанских докумената у којима се помиње Јерко, његови синови Томо и Марко, као и њихови преци, што сеже све до средине 17. вијека.

Најстарији познат предак је Вуковој Покрајац из половине 17. вијека, његов син је био Милин Покарајац, који је 1687. постао члан братовштине при православној цркви св. Јулијана у Шибенику, Милин се помиње и у попису Варивода из 1709. године, његов син Јован је био отац Јерка, родоначелника Јерковића. Битно је истаћи да је Вуковој Покрајац отац и познатог сердара Милисава Покрајца, који је погинуо у борби са Турцима крајем 17. вијека, помиње се и трећи њихов брат Ђука Покрајац, који је био постављен за врличког сердара, али је такође погинуо, па се линија сердарства није наставила. Колико ми је познато, само су три православне српске породице имале сердарске титуле у Далмацији: Јанковићи, Синобади и Покрајци. Остали су били католици. Значај Покрајаца свакако опада након погибије Милисава и Ђуке. Погибију Милисава је опјевао и Качић у свом дјелу "Разговор угодни народа словинског" гдје каже:

Погибе нам Покрајац сердаре
Љути змаје, дите Милосаве:
Погуби га Колак буљумбаша
Еј Покрајче покојна ти душа!

Због овакве ратничке традиције, можда није ни чудно да је један од значајнијих војвода у босанском устанку против Турака био потомак сердара Покрајаца, Триво Јерковић Амелица из Подгрмеча, који је био изразити русофил, а познато је да се  дописивао и са руским историчаром Мајковим, који га је и финансијски подржавао.

Али да се вратим на Јеронима Јерка. За Јерка се каже:  "U Arhivu Skradinske biskupije sačuvana su svjedočenja serdara Josipa Semonića i Jeronima Pokrajca pok. Jovana iz Varivoda da je Simeon kršten u crkvi Sv. Julijana u Šibeniku. Prema izjavi svjedoka krstio ga je pop Nikola Metaxa, Grk, a kum mu je bio Petar Busović zvani Krička.
Као што се види Јерко свједочи о догађају крштења Симеона Богуновића Скочића у истој цркви гдје му је деда Милин постао члан братовштине 1687.

Из неколико оригиналних венецијанских докумената, као и матичних парохијских књига, позната су два сина Јерка Покрајца: Томо и Марко. Изгледа да су заједно радили на послу трговине босанском стоком (отуд можда и веза са Унцем и Поуњем). Томини потомци су остали у Вариводама, док Марко нестаје из докумената и могуће је да су управо његови потомци родоначелници Јерковића у Подгрмечу. Из матичних књига Варивода види се да је Томо имао сина Симу, овај Симеона, а Симеон Гњатију и Ђуру који су већ уписани под новим презименом Јерковић. Од ових воде поријекло Јерковићи који су остали у Вариводама.

Да би се повезали ови далматински Јерковићи и подгрмечки, недостаје име само једног или двојице предака. Познато је да се Триво Јерковић Амелица родио 1832. у Горњем Унцу и да му се отац звао Милутин (ово јасно говори да је прелазак Јерковића из Унца у Подгрмеч био након 1832. године). Овај Милутин би могао бити унук Јерковог сина Марка.

Прелазак Јерковића из Далмације у Унац је био негдје око 1800. године. У том периоду је доста Срба из Далмације пребјегло у Босну бјежећи од Наполеонове регрутације. Узрок одласка је могао бити и бијег због неког прекршаја. Промјена славе Јерковића у Унцу и Поуњу је вјероватно било домазетство пребјеглог Јерковића. По свој прилици он се приженио у богату породицу Балабан у Унцу и преузео њихову славу Петровдан. Због тога и Карановић ставља Јерковиће у исти род са Балабанима и другим породицама које славе Петровдан. Неке од њих су се тестирале и не дијеле исту хаплогрупу са Јерковићима, што значи да и нису истог поријекла по мушкој линији.

Мој најстарији познати предак из Подгрмеча је Петар Јерковић, рођен око 1830. године, помиње се и његов отац или деда Константин-Коча. Петар је дакле вршњак Амеличин, па остаје иста карика од два претка до далматинских Јерковића.

Укратко, да није било генетичког тестирања, оваква врста везе никад не би могла бити потврђена. А посебно хвала Аргу и Сиријусу који су из архива ископали изванредне докумете који су цијелој овој причи дали вјеродостојност.

Мало сам се расписао, али мислим да је вриједило ово навести као примјер истраживања породичног поријекла.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Небојша јануар 06, 2016, 12:10:00 пре подне
Петре, Радоне, Синиша, свака част на овим проналасцима. Задовољство је читати овако нешто.

Код Синише су се баш склопиле коцкице. :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Đorđo јануар 06, 2016, 08:04:53 поподне
Да и ја кажем коју о себи

Знао сам само понешто о свом пореклу што сам чуо од старијих, био је један брат од мог деде који је то истраживао али је човек давно умро па ми није могао ништа испричати. Пре неколико година сам имао доста слободног времена и био сам члан библиотеке па сам разноразне ствари читао, па тако сам чуо негде за "Насеља и Порекло становништва" и пало ми је на памет да видим одакле ми је породица пореклом. После тога почео сам да читам по интернету о генетским истраживањима која су тада добиле на замаху. Има тема на једном другом форуму коју сам пратио и једном је неко од форумаша, можда Синиша Јерковић или Кор не сећамсе давно је било, објавио да је отворен нови форум "порекло" и овде сам се учланио чим је отворен форум. Наставио сам да пратим и читам о тестирањима наших људи пар година.

После пар година сам решио да се и сам подвргнем тестирању и скупио паре, наручио сам тест и резултати су ми стигли средином 2014. године. У поклапањима на сајту фтдна сам видео међу поклапањима једног човека чије презиме постоји у Пиви. Контактирао сам га и потврдио ми је да је пореклом из Пиве што ми је био добар траг да је предање записано у "Насељима и Пореклу Становништва" истинито. После сам кренуо да тестирам неке потенцијално предачке породице из Пиве, па нека братства из Пиве, и то ми је временом постало циљ, да дам неки мој допринос нашој генеалогији који ће да остане после мене.

Тек сам скоро почео да правим родослов јер ме то није толико занимало од почетка, али сам увидео да ће бити јако тешко јер имам неких рупа у пописима из нашег архива. Био сам на сеоском гробљу и то ми је направило још већи хаос у родословном стаблу па сам видео да је питање да ли је вредно толиких мука и труда истраживати и копати
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Тимар јануар 07, 2016, 01:21:34 пре подне
Драго ми је што се полако отвара и ова тема, гдје они који воле овај посао размјењују искуства са другима.

Моја занимација о коријенима мојим започела је од 1983 године, а активно се бавим од 1997.

Прво сам се распитивао код старијих особа о презимену Богдановић, Срђевдану и нашим сродницима. Одговори су били различити. По једнима да смо из 'Ерцеговине, по другима Издалека, а већина каже  Ни'одкуда и да смо вовд'е одавјека.

Прво сам направио породично стабло мојих Богдановића, па видјевши да смо породично везани и са другим презименима, позабавио сам се и њима. Касније, проширило се на читаво село.  Махом сам се везао за црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих која су непрекидно вођена од 1880 године, а с прекидима од 1800.
Нпр. свештеничка породица Поповић и Јелић ( по коме је село добило име) непрекидно је повезана од 1645 , тј. 1705, Богдановић од 1785.

Поредећи ове преписе, са гробним натписима и породичним причама, обрадио сам 34 презимена која су до данас у селу Јелићи-Јелићка, као и 31 презиме чији су носиоци раселили или се угасило. Појединачно спомиње се преко 4300 имена.

Описана су мјеста и вријеме  презимена што се спомиње, и исту славу што славе.
У табеларном дијелу наведена су појединачно: име и презиме, отац и мајка, година рођења, крштења, број куће, који је по рођењу; крштени кум, свешено лице; датум и година смрти, година живота, свештено лице, гробље; и на крају женидбе / удаје,  гдје су описане супруге младожења ( године рођена и смрти, родитељи и мјесто рођења; као и  кћери рођене у породици из овог села,  гдје су и за кога удате, као и година рођења и смрти.
Трећи дио се бави статистиком. Просјечна година старости породице свакога презимена, по попису, расељеност, као и по хаплогрупама.

Ја мислим да ћу до средине ове године завршити са овим послом којим се с љубављу бавим.
 





 
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Витомир Радовић јануар 07, 2016, 07:55:03 поподне
Ево и ја да кажем нешто о истраживању мојих Радовића из Крајчиновића, засеок Књежева Ријека, имеђу Прибоја и Пљеваља а славимо Ђурђевдан.
Од 1970, године сам почео да истражујем ове Радовиће.
По породичном предању, говорили су ми моји преци: "ма то су црногорчине дошли однекуд из Црне Горе". Т. Пејатовић каже да смо дошли из Завршја и да славимо Ђурђевдан. Мој отац који је био 1926. годиште, говорио је да смо са Дурмитора од Језера. Читајући Андрију Лубурића, видим да су Радовићи ђурђрвштаци из Дробњака. У међувремену сам сакупио и ишчитао скоро сву литературу која се бави пореклом породица. Моја приватна библиотека има 4632 књиге и имам скоро све књиге које се баве овом проблематиком. Одлазим у Дробњак у Шавник у поље Радовића, одакле су Радовићи и разговарам са најстаријим Радовићем, који ми показује родослов у којем има један Сава и отишао је пут Пљеваља, али они о њему не знају ништа.  А ја у моме родослову имам Саву и о њему не знам ништа. Када сам отишао по други пут у Шавник, казали су ми да су моји Радовићи од њихових Радовића, показали ми гробље, манастир цркву и опет помињу Саву од којих смо ми. Ја урадим родослов који тренутно има уписаних 1047 особа, али још нисам све особе унео, прошле године у Њемачкој одштампам књигу о поријеклу мојих Радовића. 2016. године, када је била она акција за тестирање на ДНК замолим мога сина да уради ДНК, јер сам ја био у Црној Гори, он је урадио и добио је резултате: ХГ. I2DS(i21b,L621L147.2So) У исто вријем у тој акцији, замолим једног Радовића из Фоче, који слави Ђурђевдан да уарди ДНК, он то уради и добије резултат потпуно различит од мога, а његов резултат се поклапа са резултатима једног Радовића који је радио ДНК а родом је из Бијеле, Шавник, Поље Радовића племе Дробњак.Љетос ми дође један Радовић са Лукова из Никшића -Озринићи и донесе свој родослов, па каже да су моји Радовићи од Озринићких Радовића и то од Мата Глушца. Један Глушчевић католик из Задра је радио ДНК и моји резултати су најближи његовим, а он зна да су његови били православни и да су из Црне Горе односно источне Херцеговине.
Испоставило се да сво моје дугогодишње  књишко истраживање је пало у воду јер је наука и ДНК анализа утврдила да нисам пореклом из Дробњака.
И дан данас истражујем, одакле би могли бити Радовићи из Крајчиновића  Прибој  - Пљевљаса славом Ђурђевдан.
Зато, апелујем на све оне који желе да истраже и утврде своје поријекло, да обавезно прво ураде ДНК анализу, па тек да истражују књишки.

Ако би ми неко могао помоћи око мојег поријекла, био бих му веома захвалан.

Не знам на које је Завршје Танасије Пејатовић мислио када је казао да смо дошли из Завршја.

Велики поздрав од
Витомира Вита Радовића
из Београда
на дан Божића 2016.године.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Nebo јануар 07, 2016, 08:14:02 поподне
'Ајде да и ја кажем коју на ову тему, пошто имам дебело искуство.

Мене је питање порекла и предака занимало од малих ногу, то ми је отац усадио.
Почео сам тиме озбиљније да се бавим још као тинејџер (значи, прилично давно, још је постојала СФРЈ). Основа ми је била оно што су ми причали отац и стриц, затим нека лична документа (умрлице, тапије, фотографије) и један братствени родослов.
Тај родослов је, доста добро, али са неким празнинама, сачинио један наш братственик, одавно покојни. Оно што је у њему мањкало, били су наши исељени огранци. Након свих истраживања, употпунио сам га уз помоћ и подршку једног мог рођака из Савиног Села.

Затим сам се дохватио све расположиве литературе. Ту је већ настао неки костур приче, који сам касније допуњавао како бих нешто ново сазнао.
Уследило је неколико одлазака у завичај и у друга места широм Црне Горе и Србије где живе наши братственици, разговори са старијим људима (паметарима), увид у нека документа, обилазак неколико цркава, манастира и гробаља. Архивске грађе у мом завичају баш и нема много.
Дакле, ишао сам у Шекулар, Андријевицу, Беране, Мурину, и сва села по околини. У манастире Ђурђеви Ступови у Будимљи, Калудра, Шудикова, Брезојевица. Све локалне цркве и гробља. Можете замислити какве су реакције биле кад би људи тамо, по северу ЦГ, видели неког непознатог типа који се мува по гробљу, нешто записује и фотографише. Но, добро, пошто би се „питали“, све би завршило уз сир, суво месо и ракију.

Затим сам обишао исељенике из фамилије у Београду, Крагујевцу, Чачку, Савином Селу код Врбаса. Да напоменем да све ово није ни мало јевтин хоби. Али, вредело је сваког динара и еура.
Много је мом раду допринео разговор са професором Миомиром Дашићем у његовој кући у селу Ровца између Шекулара и Берана. Коначно, неке детаље, и нарочито садржину неких докумената из Цетињског архива, сазнао сам од нашег Рада Бракочевића.

ДНК тестирања су ме мало збунила и померила са основног правца који моје братство има у свом родослову. Порекло од дробњачких Церовића није довођено у питање, ту су све приче и сви родослови сагласни. Моје братство у Шекулару и зову Дробњацима. Међутим, испоставило се да су Дробњаци – Новљани већином носиоци ХГ И1-П109, док моје братство (на основу резултата до сада тестираних) носи ХГ И2а динарик северни. Церовићи, додуше, још увек нису тестирани, па питање и даље није решено.
Док не сазнамо неку нову чињеницу, све остаје отворено. Остало, од родоначелника Ћетка Илијиног (прва половина 18. века) надаље, стоји. Родослов је углавном употпуњен. О томе је писано на теми о Шекулару, па да не ширим.

На основу свега, написао сам један рад о мом братству, за који тренутно немам средстава за штампање. Можда ћу неку краћу верзију (родословну) поставити на Пореклу, али чекам да се разреши то питање порекла од Церовића.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus јануар 07, 2016, 10:23:20 поподне
Браво Небо!

Слажем се с тобом да је ово и скуп хоби, али и да вреди отворити се и направити одређене напоре да се нешто још одгонетне. Кад Србин треба да тражи своје порекло не може да рачуна као Мађар или Енглез да ће му се само дати, већ мораш бити и историчар и археолог и филолог, и ко зна шта још да би из неке тмине извукао на светлост дана нешто више о себи. Али очигледно је бар на овом форуму да су Срби на све те муке спремни како би осветлили траг својих предака.

Него, имам неки осећај као да је нека слична тема већ постојала? Било како било... ево још једном моје искуство.

Клицу интересовања посејао је мој деда по оцу, који ми је о пореклу и прецима причао још док сам био мали, а чију сам дубоку старост доживео као неко ко је већ увидео важност тих предања. Но ипак, активирао сам се у истраживачком смислу тек после његове смрти, а неке важније податке ми је још успела потврдити његова сестра, сада такође покојна. Обоје су били веома бистри до последњег дана и веома памтљиви људи, као да су ти догађаји из њихових живота били сваки празник за себе, те се памтило све до у детаље.

Оно што сматрам да је важно овде истаћи, јесте да сам почео од прављења родослова на основу усмене традиције, направио сам цртеж родослова и тај родослов је главна осовина истраживања. Како се подаци прикупљају, родослов се обогаћује, али пре било каквог теренског рада прве адресе су баба и деда. У начелу, колико је могуће, боље је прво причати па истраживати, него истраживати, па причати, јер после сваког разговора, отварају се нова питања, а ви не можете сваки час да остварите увид у неку грађу или литературу.

Елем, пошто сам радио паралелно истраживање порекла обеју породица мојих родитеља, који пореклом из различитих крајева нашег народа потичу, имао сам и два доста различита пута истраживања. За оне крајеве који су били под Маријом Терезијом, све је текло веома елегантно, разговарао сам више пута са својим укућанима правећи родослов, а кад сам исцрпео њихове приче, или боље речено своја питања, почео сам да прикупљам грађу за истраживање, што је на крају развукло се на неких годину дана, док нисам то прикупио и проучио, а потом све детаљно преписао и касније детективским размишљањем скоро сва имена повезао у родослов (цакум пакум требало је увезати једно 250 људи у могуће родослове, које сам каснијим проучавањем и упоређивањем, успевао да повежем са другим родословима, те тако данас постоје два огромна родослова, са по више од 100 људи, и неколико мањих).

Детаљно сам прегледао и два стара и немала гробља. Најбоље је понети папир са питањима и тамо, јер на гробљу има људи и са другим презименима, углавном женске линије које по мени треба једнако пратити као и мушке.

Што се тиче живих људи са којима сам причао, сви су били веома одушевљени интересовањем за порекло и крајње решени да помогну и кажу што знају, мислим да су ми сви саговорници ту били женског рода, тако да сам био на изворима информација што би се рекло. :D

Резулат је да недостаје можда три-четири млађе гране по мушкој линији да сви презимењаци буду на родослову, а врло добро су попуњене и женске гране, којих је наравно више остало недовршених (највише зато што нисам имао књиге за села у која су се удале).

Тренутно родослов броји преко 400 имена сродника, нису сви увезани у један јединствен родослов, јер недостају везе за оне најстарије претке тих великих родослова. "Моја" лоза се може пратити до око 1770. године, а неке мање за које не знам да ли су доспеле до данашњих дана, могу се пратити до око 1750. године.

Најстарији помени презимена су из 1540. и 1712. године. Што се тиче истраживања, оно је отприлике заокружено генетичком анализом која је потврдила претходно утврђено порекло које је претпоставила литература, не бог зна колико велика у овом случају.

Што се тиче истраживања на простору који је био под Турцима до 1878. године, тамо истраживање још траје, јер после прикупљених усмених података рад је преусмерен искључиво на терен, а пошто је терен у овом случају прилично широк, то ће да сачека нека боља времена.

Мада кад би било и другачије, констатовао бих само да недостаје више објављених пописа, али и литературе за те крајеве. Простори су богати људима, али ти људи као да не постоје кад се ухватиш књига и литературе. Нешто што бих због тога свакоме саветовао јесте да истражујући своје порекло, покупи и податке о другим породицама из тих извора које користи, нарочито ако и тако само фотографише књиге (што је најбољи метод, па их прегледаш код куће на миру, кад ти се баш то ради, јер и то је суморан посао и захтева да се удубиш).

На крају, можда је најлепше радити родослов предака, где су укључени сви преци, тамо видиш од кога си заправо потекао, кад набројиш осам чукунбаба и осам чукундеда, а сваки даљи предак као драгуљ. :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: aleksandar I јануар 08, 2016, 09:47:44 пре подне
Пошто сам добио вијест да се данас ради до 11.00 часова, писање о мојим искуствима са истражиавња породичних коријена ће ми лијепо попунити вријеме до тада.

За породичне коријене сам се заинтересовао на другој години студија, тачније 1982. године. Тада сам, чекајући његовог унука који се спремао за заједнички излазак у град, разговарао са татиним стрицем, односно млађим братом мога дједа.
Од њега сам први пут чуо податак да је мој прадједа Милош Стевановић (касније се то презиме због грешки матичара претворило у Стефановић) родом из оближњег села Загони и да је био абаџија. Ни данса не могу себи да опростим што га нисам питао како се звао његов прадједов отац и са којом породицом у Загонима ( имају три породице Стевановића са различитим славама) су у сродству. Са мојим  дједом о томе нисам разговарао а и мој отац,  који је тренутно најстарији) ми је потврдио да његов отац о томе никад није причао.
Прошло је од тада много времена, а онда сам од 2010. године о томе мало интезивније, током планинарских похода, разговарао са Љиљаном (Максимовић-Шепа). Љиљан не био Љиљан када не би прокрчио пут, и већ за годину дана обојица смо се тестирали. Био је свједок како сам би запрепаштен резулатима мог Y хромозома. Претпостављао да припадам хаплогрупи Е или евентуално Р1а. Резулати су са процентом 100% показали да припадам ХГ И2а1б,  а нокон проширења на 37 маркера да сам Јужни Динарик. Тренутно очекујем резултате Z16983, и о томе ћете, највјероватније, бити обавијештени крајем фебруара.
Одмах сам се дао у потрагу за породичним коријенима, и до данас нисам сигуран да ли је то област Пиве, Источне Херцеговине, Прозора са Рамом или ближе Далмацији. На ове области указују одређене особе на мом налогу, али ипак СТР резултати моги да заварају. У сваком случају сам "јужњак".
Други правац је био "домовник" Српске православне сркве у Бијељини, гдје сам мог прадједу нашао у све четири књиге, с тим да је првва књига, као најстарија изгубљена. Проучавајући домовнике запрепастио сам се одређеним подацима. Прадједову умрлицу сам нашао. Умро је 26. јануара 1904. године од сушице, али умрлица не садржи име оца покојника. Оно што ме изненадили јесте да је у тренутку смрти имао седморо дјеце, и да је у периоду од 10 година четворо умрло. Тај податак ћу додатно истражити, али ме је зачудило да то дједа никада није спомињао, мада је он био најстарији (рођен 1889. године) и сигурно је знао за све то. Оно што одлично знају, а то је и природно јер је Милошева удовица Живана остала сама без средства за живот након смрти мужа, јесте поријекло по њеној мушкој линији. Благојевићи (дјевојачако презиме прабабе) су Кукићи из Баљака код Билеће.. У домовнику сам, такође,  прочитао да се мој прадједа Милош доселио у Бијељину 1880. године а на десној страни је убиљежена "слава Никољдан". Оно што нисам сигуран је да ли је мијењао славу због тога што слава прабабине породице Ђурђевдан. Стевановићи из Доњих Загона, са надимком Лајаковићи" славе Ђурђевдан и један од њих ми је обећао да ће се тестирати, али од тога изгледа нема ништа. Други Стевановићи из Ковачића, засеока Доњих Загона" са надимком Кешкићи славе Никољдан и код њих сам био. Оно што ме заинтересовало код ове породице јесте да су врсне занатлије."Мајсторисање" нам је у крви. Мада сам стекао академско образовање, занати су ми опсесија и мало је ствари које не знам да направим. Зоран Стевановић-Кешкић ми је обећао тестирање, али сам и у овој ствари скептичан.
Ове Стевановиће/Никољштаке сам нашао у домовнику Правослевне цркве у Загонима, гдје је убуљежен Јоцо Стевановић са годином рођења 1863. што би можда значило да је био млађи брат мог прадједе, али без ДНК потврде ништа се не може потврдити. Не могу да вјерујем да мој прадједа није имао браће или сестара јер је то село чак и до 60-тих година прошлог вијека као сиротињско било изузетно наталитетно. Уосталом мој дјед (11) и његов брат (5) су имали укупно 16-оро дјеце
Ишао сам и даље. На сугестију П. Авдаловића сам податке о прадједи покушао да нађем у грунту, али ништа.  Никаква имовина није убиљежена на њега. Можда и има али у Бијељини са 100 000  становника то је тешко наћи. Покушао сам у Архиву Града Сарајева, госпођа која тамо ради је била изизетно љубазна, али "мог Милоша" није нашла у службеним гласницима гдје су пописане занатлије. Вјероватно је "избјегавао порез". Шта се могло очекивати од човјек који се грчевито борио да издржава породицу.
Мало сам разочаран у други крак породице од деда-стрица јер он је имао само два унука од сина, за разлику од мене који је био свом дједу "ко зна који по реду".
Но, не треба губити наду. Простор за истраживање је сужен, нисам обишао сва гробља, требам да провјерим књиге кршетених и умрлих у домовнику, можда се још ту нешто нађе. Палнирам да ишчитам и документацију о занатлијама у Бијељини, као ми архиву Комумаклне школе у Бијељини, коју су похађали мој дјед и његова сестра.
Наравно ту су и други тестирани. Напоменућу да је на FTDNA i Dinarik Alps пројекту "одмах испод мене" Текић а он ми је "сумњив" јер је из Трновице код Зворника, одакле је дошао и дио становништва Загона, а и презиме Текић и Текић-Пајић и данас постоји у Загонима.
У сваком случају оставићу барем неке податке у наслеђе мојим потомцима, а можда се и други "провјерени рођаци" укључе јер смо прилично "расути".
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Titanik март 29, 2016, 09:47:54 поподне
Istrazujem porodicno stablo Kukrkica. Sazano sam da su moji predci, jos kao Kukrike, presli iz bosanske krajine u Srbiju tridesetih godina 19. veka. Na koji nacin mogu da pronadjem jos mojih predaka?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Небојша март 29, 2016, 10:38:48 поподне
Istrazujem porodicno stablo Kukrkica. Sazano sam da su moji predci, jos kao Kukrike, presli iz bosanske krajine u Srbiju tridesetih godina 19. veka. Na koji nacin mogu da pronadjem jos mojih predaka?

Поштовани,

Истраживање породичног стабла и није тако једноставно. Тај посао захтева теренски рад, обилазак родног места, преглед црквених књига, разговор са старијим рођацима, итд.

Овде би могли евентално да расветлимо порекло породице Кукрика.

У Босанској Крајини је ово презиме било присутно у околини Бања Луке, затим у дубичком и гламочком округу.

Кукрике из Бања Луке славе Св. Арханђела, ови из околине Дубице Св. Николу, а они из Гламоча Св. Тому.

Ова породица је у Босанску Крајину могла доћи из Далмације, или Лике. Велики број Срба Босанске Крајине води порекло управо из тих крајева.

Као што сте рекли, врло вероватно постоји нека веза са презименом Кукрић (иако се славе не поклапају). Кукрића има у околини Градишке, а славе Ђурђевдан и Игњатијевдан. По свему судећи доселили су се из Далмације.

(https://books.google.rs/books?id=e9oMAQAAMAAJ&pg=PA497&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B8&sig=ACfU3U11B7g5Qtq76YadRhzB7uXl3oWYmg&edge=0)

Треба истаћи да у Херцеговини, тачније у Поповом Пољу, такође постоји презиме Кукрика (католици). Ова породица слави Св. Николу, а старије презиме гласило је Доброславић. Пореклом су из Требимље (Равно).

Добар део Срба из Босанске Крајине даље порекло веже за Херцеговину, па није искључено да веза постоји. Ипак, најбоље је урадити днк анализу ради потврде.


На крају, можда треба поменути и српску породицу Кукричар из околине Сарајева. Пореклом су од Вујовића из билећког котара (Врањска). Доселили су пре неких 100 година на Кукрику, по чему су и добили име Кукричари. Славе Св. Николу.

Не верујем да постоји нека веза са овом породицом зато што је презиме новијег датума.

Невезано за тему, ови Кукричари из околине Сарајева су вероватно у некој вези са Вујовићима Никољштацима E1b из Билеће.



Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Titanik март 30, 2016, 02:19:01 поподне
Mnogo Vam hvala! Moja familija slavi Sv. Nikolu. Nasao sam na mapi jedino Kozarsku Dubicu, da li se na to misli?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Небојша март 30, 2016, 02:46:31 поподне
Mnogo Vam hvala! Moja familija slavi Sv. Nikolu. Nasao sam na mapi jedino Kozarsku Dubicu, da li se na to misli?

Да, на ту Дубицу се мисли. Кукрике Никољштаци су конкретно из села Добрлин, крај Дубице.

Породице које носе слично презиме, а славе исту славу, постоје још у Зеници (Кукрикаш) и као што смо већ рекли, у околини Сарајева (Кукричар).

Није јасно да ли се може успоставити веза са крајишким Кукрићима, али ако кажете да су се и Ваши тако звали, није искључено. Наиме, Кукрићи славе друге славе, Ђурђевдан, Игњатијевдан, Св. Јована, па чак и Митровдан (околина Дрвара), иако овај податак не постоји код Јањатовића (Презимена Срба у Босни).

Не питах одакле сте из Србије, али претпсотављам да су у питању крајеви ближе Дрини?

Ваши преци на те просторе сасвим сигурно долазе на позив Кнеза Милоша, као уосталом и многе друге крајишке породице.

Срби из Босанске Крајине долазе у тај крај 1835. и 1836. године. Населили су многа места у Јадру и околини. Њима су припала некадашња имања Турака, који су се, коначно, 1834. године споразумно иселили из ових крајева. На напуштену слободну земљу досељени су Крајишници “озго од реке Уне” (њих око 2600), који су се веома брзо сродили са затеченим српским становништвом.

Међу тим породицама помињу се Кукрике, али и многе друге познате породице из Босанске Крајине (Ољаче, Котури, Бањци, Опачићи, Качавенде, итд.)

Ево шта се каже о тим досељеницима:

(https://books.google.rs/books?id=ZqlEAAAAIAAJ&pg=PA308&img=1&pgis=1&dq=kukrike&sig=ACfU3U0E24g2P1QEX4wa7uSPTk-wImWJZA&edge=0)

Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Titanik март 30, 2016, 08:09:02 поподне
Tako je, bas u tom periodu su se doselili u Lešnicu kraj Drine.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Небојша март 30, 2016, 09:02:34 поподне
Tako je, bas u tom periodu su se doselili u Lešnicu kraj Drine.

Прва група од 396 Крајишника прешла је у Јадар 6. јуна 1835. године. Од тада па до јула следеће године, придолазиле су мање или веће групе Крајишника. Из једног извештаја од 25. VIII 1836. године, види се да је у Лешници било 1 725 а у Лозници 890 Крајишника, те да се преко Митровице у Аустрију само из Лознице већ вратило 25 фамилија са 233 члана. Број придошлих је био знатно већи, али су се многи вратили у Босну, због епидемије колере (1836.) и несугласица са локалним властима.

Велики број досељених “Прекодринаца, Крајишника и Сремаца” насељен је по празним турским кућама у Лешници. Према извештају “полковника Лазара Теодоровића” Кнезу Милошу, “Лешница је већ пуна и… броји (у јуну 1836.) 393 главе за оружје способних и наоружаних момака”, што је скоро половина броја војника којим је располагао тада цео срез поцерски.

У Лешници је било чаршинлија и трговаца најмањи број; више је могло бити сељака, дошлих из околних јадарских и мачванских села; а највише је било Крајишника…”, и поред тога што су се непосредно после доласка били знатно проредили услед епидемије колере и помора који је, како су веровали, настао зато што им “не прија лешничка вода”. Затим констатује да су “међу досељеницима у Лешници најимућније задруге биле: Ђуко, Тодор и Сава Шљокавице; Гавран и Ђуро Котури; Милош, Стојан, Маркан и Јанко Орељи; Тодор Бељац; Мића,  Тома, Јован, Лазо и Сима Ољаче; Ђурађ, Марко и Иван Штрбићи; Благоје и Тривун Грубори; Деспот Босанчић; Станко, Лазо, Симо и Теша Бањци; Петар Миле; Никола и Стојан Кукрике; Ђукан Опачић; Ђуро и Стојан Новаковић; Цвијо, Дако, Божо и Ђурађ Качавенде; Иле Мијук; Иле Орељ; Петар и Мића Тадићи; Стојан Пресјек; Вајо Пекеч; Лука и Никола Батало и Ђура Рашић

За М. Милићевића су лешнички Крајишници били интересантни као доказ да је Босна српска земља. Загледан преко Дрине он каже “…Само знам да ми се чинила неверица оно што је пред Богом и људима једно може ко цепати на двоје. – Не може бити, да је ово овамо наше, а оно тамо туђе! То мора да је нека пометња. Свет се, најпосле, мора уверити да два и два морају бити четири; да су Србија и Босна једна српска отаџбина. Ох младости-лудости, ти ниси знала да у дипломатској рачуници два и два могу да чине три, пет или шест! Да две поле једне исте земље, једног истог народа, могу да чине две засебне државе, и чак два народа! Камо ми лепа срећа да то никад нисам сазнао” (Милићевић Ђ. М., 1894-1897).


Извор: Мирко Грчић, "Миграције и порекло становништва Јадра" (2004)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Titanik март 31, 2016, 03:12:04 поподне
HVALAAA :D
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Небојша март 31, 2016, 03:18:29 поподне
HVALAAA :D

Нема на чему. :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Wolf Sagash март 31, 2016, 07:05:16 поподне
Popovo Polje kod Ljubinja. Selo Kotezi. Kukrike katolici. Slava Nikoljdan
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Titanik април 02, 2016, 01:28:52 поподне
Saznao sam da su crkvene knjige u Dobrljinu spaljene u drugom svetskom ratu! Cuo sam za nekog maticara Umičevića koji mozda ima neke sacuvane knjige, ali nemam nacin da dodjem do njega. Sta dalje da radim???
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР мај 26, 2016, 07:56:45 поподне
Поштовани,
већ дуже времена имам жељу да формирам породично стабло, родом смо из Бишева код Рожаја, прешли смо из Бишева у околину Лепосавића после 1890, село Кијевчиће, наше старо презиме у Бишеву је Савић, то је све што знам о нашем пореклу и да нас везују за Куче...

ја-Игор Вулићевић
отац- Зоран Вулићевић
деда-Радомир Вулићевић
прадеда-Радојица Вулићевић (дошао из Бишева)
чукундеда- Вулић Савић (дошао из Бишева)

Свака ваша помоћ и сваки ваш савет је добродошао  :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus април 16, 2017, 06:22:00 поподне
Да не покрећем нову тему... данас добих информацију да су мормони почели да убацују комплете матичних књига за период до 1895. године, дакле, све оно што је дигитализовано пре коју деценију. Мађарска је изгледа цела већ покривена, а ови јужнији крајеви зависно од места до места, али у сваком случају огромно благо се налази бесплатно на мрежи. ;)

FamilySearch.org/catalog (https://familysearch.org/catalog/search)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Rimidalv април 16, 2017, 06:25:31 поподне
 :D :D :D
Имаш неке детаље?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Бакс април 16, 2017, 06:56:16 поподне
Да не покрећем нову тему... данас добих информацију да су мормони почели да убацују комплете матичних књига за период до 1895. године, дакле, све оно што је дигитализовано пре коју деценију. Мађарска је изгледа цела већ покривена, а ови јужнији крајеви зависно од места до места, али у сваком случају огромно благо се налази бесплатно на мрежи. ;)

FamilySearch.org/catalog (https://familysearch.org/catalog/search)

Не знам да ли сам ја глуп (могуће је), али ја ово не умем да користим.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Rimidalv април 16, 2017, 07:07:01 поподне
Јел си регистрован на сајт?

Ја сам сад почео да тражим.

Махом су то католичке за период 1816-1895. Тек су кренули да их каче.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Давор април 16, 2017, 07:18:24 поподне
Да би видео садржај потребно је регистровати се. Кад се улогујеш идеш на „SEARCH”, а затим изабереш „RECORDS”. Са десне стране отвори се мапа, клинеш на Европу и када се отвори падајући мени изабереш земљу. Са наших простора су доступне Хрватска и Словенија. Када изабереш Хрватску отвори се нови екран где имаш списак колекција. Изабереш „Croatia, Church Books, 1516-1994", Затим се отвори нови екран на којем, на дну стране, кликнеш на ”Browse through 1 421 761 images” и тада се отвори списак колекција.

Што се тиче самог сајта, у задњих неколико година није било никаквих промена, односно уношења нових докумената. Мени лично је доста помогло јер сам успео пратити претке по мајчиној линији из Далмације, све до краја 18. века. Документи новијег датума, дакле од почетка 20. века се налазе у архивима или матичним уредима. Тако сам из архива у Задру добио тј. наручио копију из матичне књиге рођених парохије Ервеник где је уписан мој деда рођен 1907. А пре неколико дана сам успео добити из матичног уреда у Книну копију из матичне књиге венчаних, такође парохије Ервеник, где је уписано венчање мојих прадеде и прабабе. Прабаба је умрла млада и нико у фамилији није имао никаквих података о њој осим имена. Тако да сам уз ту копију и претраживање матичних књига на FamilySearch, успео решити ту малу „мистерију“ и разгранати породично стабло.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Sergio април 16, 2017, 07:32:01 поподне
Што се тиче самог сајта, у задњих неколико година није било никаквих промена, односно уношења нових докумената. Мени лично је доста помогло јер сам успео пратити претке по мајчиној линији из Далмације, све до краја 18. века. Документи новијег датума, дакле од почетка 20. века се налазе у архивима или матичним уредима. Тако сам из архива у Задру добио тј. наручио копију из матичне књиге рођених парохије Ервеник где је уписан мој деда рођен 1907. А пре неколико дана сам успео добити из матичног уреда у Книну копију из матичне књиге венчаних, такође парохије Ервеник, где је уписано венчање мојих прадеде и прабабе. Прабаба је умрла млада и нико у фамилији није имао никаквих података о њој осим имена. Тако да сам уз ту копију и претраживање матичних књига на FamilySearch, успео решити ту малу „мистерију“ и разгранати породично стабло.

Ево управо и ја гледам Ервеник. Моји преци су из тог места (по мушкој линији). Додуше мој отац је већ комплетирао податке, али без обзира на то ово је веома користан извор.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Rimidalv април 16, 2017, 07:36:13 поподне
Православне књиге у Хрватској ту стоје годинама. Нажалост, нису их ажурирали, ако је то икако могуће.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus април 16, 2017, 07:55:43 поподне
Православне књиге у Хрватској ту стоје годинама. Нажалост, нису их ажурирали, ако је то икако могуће.

Сад је фора та да су књиге почеле да буду у целости доступне, нпр. од 1777-1895. године, док је пре било двадесет година овамо, десетак тамо, двадесетак опет на крају... Хрватска стога још није приведена крају, док су села по мађарској углавном обрађена, и по питању р-к, и по питању православних, а и по питању реформата.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Rimidalv април 16, 2017, 08:00:56 поподне
Код православних у Хрватској су углавном 1830-е и 1850-е. Неких парохија ни нема.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Rimidalv мај 01, 2017, 01:44:05 пре подне
Гледах мало архинет, па налетех и на ово у претрази: http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=1_4592
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан април 20, 2018, 04:40:35 поподне
Нисам желео да због овог питања отварам посебну тему, а ова ми је било некако најближа питању.

Који наши стручњаци тренутно раде истраживање породичног порекла из стручне литературе?
Мени је нпр урадио Александар Бачко још крајем 2013. године, али сам исто желео да урадим за свог зета из Републике Српске који има веома мала сазнања о свом породичном пореклу. Међутим, на емејл адресу нико већ преко две недеље не одговара.

Да ли неко зна можда коме могу да се обратим да то уради (наравно уз надокнаду).

Хвала!
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Демића страна април 20, 2018, 05:31:51 поподне
Највећи дио литературе и извора којима се служе Бачко и њему слични доступан је на порталу "Порекло", па готово свако уз мало добре воље, концентрације и труда може сазнати основне ствари о поријеклу свога рода.

У сваком случају, мислим да није исто када се човјек сам ангажује око истраживања породичног поријекла и када то за њега одради неко други без икакве љубави и страсти, чисто зарад материјалне користи.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан април 20, 2018, 06:54:15 поподне
Највећи дио литературе и извора којима се служе Бачко и њему слични доступан је на порталу "Порекло", па готово свако уз мало добре воље, концентрације и труда може сазнати основне ствари о поријеклу свога рода.

У сваком случају, мислим да није исто када се човјек сам ангажује око истраживања породичног поријекла и када то за њега одради неко други без икакве љубави и страсти, чисто зарад материјалне користи.

Па свакако да си у праву што се стасти тиче, али ја нпр када сам стартовао са тим 2013. нисам имао благе везе где се шта држи, па ми је ово изгледало као веома добра полазна основа после породичног предања, што се заиста и обистинило. Сада на основу тих података сам трагам даље, мада је тешко. И временски сам ограничен пошто тренутно не живим у Србији.

У конкретном случају питам за свог зета, јер желим да му то поклоним за рођендан као нешто веома лично. Ја стварно немам времена да се ангажујем око тога, а није ми проблем да издвојим новац. Тако да још једном,  ако било ко зна неког сличног који то ради за Р. Српску (општина Прњавор), нека ми се јави.

ПС: мој кум има исту хг као и ти (Милутиновић), има га и у табели :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Демића страна април 20, 2018, 07:04:43 поподне
У конкретном случају питам за свог зета, јер желим да му то поклоним за рођендан као нешто веома лично. Ја стварно немам времена да се ангажујем око тога, а није ми проблем да издвојим новац. Тако да још једном, ако било ко зна неког сличног који то ради за Р. Српску (општина Прњавор), нека ми се јави.

Можда би било најбоље поклонити му тестирање. То је данас свакако најбоља полазна основа за области које нису толико покривене литературом и изворима.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија април 30, 2018, 12:20:21 пре подне
Можда ће некоме бити занимљиво ово што ћу написати око истраживања мог породичног порекла и прављења родослова,свакако се моје искуство разликује од до сада написаних искустава по неким стварима,првенствено по простору одакле сам и одакле ми преци долазе а самим тим постоје разлике и у начину на који сам стизао до сазнања каква данас имам.Наравно срећа ме је пратила као и већину људи који се овим баве-како кажу срећа прати храбре(у нашем случају упорне ,да не кажем тврдоглаве :D).

Оно што сматрам да је јако битно је и склоп саме личности човека који се бави истраживањем.За себе могу рећи да сам екстровертан тип личности и да ми је то итекако помогло у истраживањима..просто увек сам отворено излазио са питањима без устручавања,а на питања радника више архива које сам посетио или других људи са којима сам долазио у контакт током свог истраживања одговарао сам са поприлично ентузијазма и детаља око мојих тренутних открића.Ваљда су људи то препознали и након што би ме саслушали излазили су доста често са предлозима који мени до тада нису падали на памет а који су ми били од пресудног значаја за податке које сада поседујем,али и даља истраживања.

Ова прича о свом пореклу ме је иначе одувек занимала,поготово што носим презиме града у којем живимо и у ком су живели моји преци од мог прадеде и његове браће, а прва нека сазнања сам остварио док сам био у гимназији.Тада сам први пут дошао у контакт са књигом Јована Ердељановића-Срби у Банату у градској библиотеци и потврдио дотадашња сазнања о породици-а то је да смо из суседног села Црепаје дошли у Панчево.Открио сам да нам је надимак био Миланов(иако тада нисам знао да то представља надимак) а пронашао сам породицу у Црепаји која слави исто Никољдан као и ми а њима је наше презиме надимак(Милошев-Панчевачки)..то ме и данас мучи и једно је од ретких ствари које нисам још увек разјаснио.

Како било,до прошле године нисам био активан по питању порекла,док код једног пријатеља нисам видео програм породичног стабла са именима његових предака и то је баш оставило јак утисак на мене.Размишљао сам где бих могао да пронађем податке о својој породици и пошто живим у релативној близини паде ми на пемет локални Историјски архив.Иако нисам знао шта постоји у Историјском архиву Панчева отишао сам на њихов сајт по први пут прошле године у ово време и видео сам да имају дигитализовану грађу за велики део југозападног Баната ,између осталог и Црепају одакле ми је прадеда пореклом.

Кад се сетим начина и свог размишљања приликом првог одласка у архив не знам дал да се смејем или плачем. :D Понео сам мали папирић-са намером да запишем своје прво презиме и место порекла(можда и неке од предака ако такве информације постоје). ;D
Оно што је јако битно,обзиром да данас знам своја три стара презимена,пре Црепаје два места где су ми преци живели током 18.века,10 предака иза мене уз неке занимљиве детаље из њиховог живота(аскурђел био граничар у Кочиној Крајини и рањен је приликом рата са Турцима итд.),јесте да сам од информација имао само то да ми се прадеда звао Жива,да је био ковач из Црепаје и да је имао надимак Дика ,док му се жена а моја прабаба звала Наталија.

Када сам по први пут отишао и када су ме разуверили што се тиче  илузија које сам гајио  везано за истраживање порекла, буквално у првих 10 минута мог боравка сазнао сам да ми је старо презиме било Панчевац.Када су радници архива чули са каквим сам намерама дошао у архив и када сам се представио добио сам занимљив податак да је пре 5-10 година у архиву био човек који се такође распитивао за презиме Панчевачки(презиме које носим) и да га је занимало када су моји презимењаци престали да се уписују у црквеним књигама под старим презименом Панчевац.Одговор је брзо пронашао,иначе радница архива није могла да се сети имена и презимена господина који се бавио истраживањем моје породице али се сећа да није имао једну руку,тако да је по томе и запамтила целу ту причу.Био сам пресрећан што већ први дан имам неке податке који су до тада били непознати мени и мојима.Већ првог дана сам се сусрео са црквенословенским и сећам се,пошто сам ретроградно прегледавао матичне књиге да када сам дошао до имена Јефтимије(чукундеда) мислио сам да је неко грчко име у питању јер ми је деловало као да је писано алфабетом. :D Долазио сам можда месец-месец ипо дана и открио све заједно са аскурђелом.
Како сам истовремено тражио и пописе из неких од књига Душана Поповића и других аутора и био поприлично темељан,друга радница у архиву ми је љубазно понудила књигу од Ивана Јакшића-Срби у Угарској у 18.веку,где сам првих 10 минута листајући наишао на пример топонимског презимена Срба у Поморишко-Потиској крајини -као пример наведено је презиме Панчевац. :D Тако сам дошао до податка од граничару-припаднику цивилне милиције Арада,Суби Панчевцу са све привилегијама у виду ораница и ливада(касније када сам уз помоћ те књиге превео те старе мерне јединице у јутра,поређењем са књигом о Историји Војне Крајине од Миликер Срећка открио сам да је вероватно Суба Панчевац био хусар).Ипак оно што нисам могао да знам са сигурношћу јесте-да ли ја имам икакве везе са Субом Панчевцом?

Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија април 30, 2018, 12:20:41 пре подне
Ту сам полако стао са истраживањем очеве стране и кренуо сам на мајчину породицу.Пошто сам у међувремену пронашао за њих да су пореклом из Далмације и да су око 1774.године прешли у Срем,почео сам прво да тражим литературу у којој се они као породица помињу,пошто ми Митровица у којој се налази архив није баш близу онда сам мислио да прво прегледам све записе о њима у књигама па кад нађем времена да одем до Сремског Архива.У књизи од Срете Пецињачког коју ми је проследио Амикус ,са којим сам све време био у контакту, пронашао сам да се Јајићи(мајчино девојачко презиме) помињу у православним матицама Опова све до почетка 19.века..чим сам то видео сетио сам се да у архиву Панчева имају матичне књиге Опова и првом приликом сам отишао да то и проверим и пронађем неке податке о прецима из поменуте породице.Међутим,ни слутио нисам да Јајиће нећу пронаћи(помиње се породица Јајин што је мало вероватно да су моји преци у питању јер је тешко да би презиме  које су имали мало мање од века(прво помињање 1709.године у млетачким катастрима) променили и додали наставак ин за мање од 10 година боравка након напуштања Далмације),док сам са друге стране пронашао породицу Панчевац(коју иначе Срета Пецињачки не помиње да су забележени у матицама Опова).
Први помен мојих односио се на Максима Панчевца од Животе Панчевца са женом Станом-била је то књига крштених из 1782.године.Касније како сам ишао пронашао сам и извод где се помиње Михаило Максима Панчевца из Црепаје са женом Истијаном да је добио сина кога је крстио као Михаила(већ сам тада знао да се мој аскурђел и аскурђела зову Михаило и Истијана,док се мој курђел Милан  у црепајачким матицама наводи као Михаило на пар места).Одмах сам знао да су то моји директни преци у питању-а за пар сати добио сам још 1 место порекла и 2 претка са мушке и женске стране за које до тада нисам знао.Буквално за не поверовати.  :D
После сам детаљнијим проучавањем матица(обзиром да је период у ком презимена нису била стална у питању гледао сам патронимска презимена + кумове при венчању или крштењу) открио сам још два стара презимена уз презиме Панчевац-презимена Максимов и Животин.Једино што ми сада фали је оно прво презиме на ић јер су моји све наставке већ измењали ;D и место најранијег порекла. :) Интересантно је да сам после овога у књизи Срете Пецињачког нашао да се 60-так породица из Арада иселило у Опово по укидању Поморишко-Потиске границе 1746.године.Ту сам схватио да је врло могуће да се граничар из Арада Суба Панчевац може довести у везу самном и да је велика шанса да ми је то један од предака(могуће 10.колено)..ипак ускоро идем у архив у Араду па ћу имати прилико то и да потврдим. :) Све што сам до сада открио се не наводи ни у једној књизи(нити код Јована Ердељановића нити у монографији Црепаје ) јер су аутори ,вероватно у разговору са мојим прецима(у то време ми је био жив чукундеда као најстарији из породице) закључили да смо ми из Панчева дошли у Црепају,што сам ја својим истраживањима демантовао. :)
То су неки од занимљивих детаља из мог истраживања.Могу да кажем да нисам наилазио ни на какве непријатности,а имао сам контакта са доста архива,свештеника из различитих парохија.
Оно што сматрам узроком непреношења тих породичних предања о именима предака,старим презименима ,неким занимљивим причама -по мени основним стварима које сваки потомак треба да зна јесте рана смрт дедова и баба уз увек присутну неслогу у остатку породице,како то већ код нас Срба иде..ја сам имао 4 године када ми је деда преминуо,мој отац је рођен 19 година после смрти свог деде који је умро са 48 година,и то тако уназад иде за готово свакога од директних предака у мојој породици.Сва срећа па на овим просторима уз упорност постоји могућност да се доста открије јер су матице доста старе,иначе не би ваљало и данас не бих ништа од овога знао.
Огромне заслуге свакако иду Пореклу и свим његовим члановима,захваљујући којем сам нашао много књига и сајтова које се тичу мојих предака да не причам о Фемилисрчу где сам захваљујући Узију пронашао доста ствари о аскурђелу Михаилу-а у исто време потврдио причу о доласку у Црепају из Опова 1790.године,тада јединог преосталог члана породице Панчевац/Панчевачки ,од кога сви који данас носимо презиме Панчевачки водимо порекло.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spahibija мај 03, 2018, 12:10:11 пре подне
Поздрав свима, читајући ову тему нашао сам потребу да се јавим и да пренесем своје искуство. Што се тиче свог поријекла, презивам се Спахић и потичем из Доње Херцеговине, тачније околине Чапљине. Поријеклом сам почео да се бавим случајно, тако што сам наишао на програм www.myheritage.com, учинио ми се занимљивим, почео сам на њему да правим породично стабло, написао оно што знам, питао оца и стрица и разочарао се колико мало знам. То ме је подстакло да стабло проширујем и тражим податке. То ми је изгледао као слагалицу, уклапаш дио по дио и изгледало ми је забавно. Кад сам у гробљу открио споменик свог родоначелника Косте, не могу описати своје узбуђење. Жена ни дан данас не може да се начуди. Кад јој кажем да одемо мало на гробље да претражујемо оне старе споменике, мисли да сам луд. 
При томе, жалим што то нисам почео да радим док ми је ђед био жив, јер би сигурно сазнао много више података, које можда ни данас нисам открио. Мени је то било поражавајуће док сам се распитивао по селу, код моје фамилије и других, колико људи мало знају о свом поријеклу и колико их то у ствари не занима. И дан данас могу да издвојим само пар људи у свом окружењу које ова тематика интересује. Поготово што долазим из краја гдје су Србе убијали у сваком рату, гдје су бацани у јаме, гдје је трећина српског мушког становништва из мог села у 2.свјетском рату убијена од стране усташа. Зато сматрам да би ми морали знати наше претке, ко смо и одакле смо. Веома жалим што нисам имао прилику да извшим ДНК тестирање на почетку истраживања, јер би тиме уштедио себи огроман труд. Претражио сам гробље, архив у Сарајеву, грунт у Чапљини и Стоцу, матичне књиге у Стоцу, у Чапљини наводно нема ништа, ишчитао сву мени доступну литературу, црквене књиге и домовнике, које су чудом сачуване, остварио преписку са војним архивом у Бечу, чак ми је човјек, Италијан, коме сам послао поруку преко интернета усликао гроб претка који је погинуо у аустријској војсци и сахрањен је у војном гробљу Палманова у Италији.
Мој наврђед Коста дошао је из Тасовчића у Опличиће око 1860. године и од њега наовамо сачинио сам родослов свих Спахића који су икад боравили у Опличићима од Косте до данашњих потомака. Код већине чланова породичног стабла имају чак и датуми рођења, вјенчања и смрти, а не само године. Стабло сам обогатио сликама људи, сликама њихових гробова, свим доступним подацима о њима. И ту сам заокружио причу. Међутим, истражујем годинама и још увијек нисам открио ко је Костин отац, да би направио везу са селом Тасовчићи. Пошто сам направио стабло за опличићке Спахиће, кренуо сам да откривам своје даље поријекло. И ту сам наишао на разне податке и свакакве измишљотине. Прво сам претражио литературу и до сада за Спахиће из Тасовчића и иначе за Србе из Тасовчића нисам нашао ни на један писани извор који говори о њиховом поријеклу. Код Дедијера нису описани. Вего и Трухелка су се бавили археологијом и ни код њих нема ништа, Хасандедић је описивао муслиманске породице, Мандић хрватске, а Срби и моји тасовачки Спахићи су до данашњег дана остали необрађени. Онда сам ишао логиком, гдје се све јављају Спахићи Срби у околини и шире и покушавао их довести у везу са мојим Спахићима. Причао са Јовом Спахићем, наставником историје из Тасовчића који зна читав други свјетски рат напамет и о њему може причати данима, а не зна ко му је био чукунђед. Он ми је рекао да смо најстарији у Тасовчићима и да смо ту били прије Турака. Некако ми је то изгледало као мит, па сам ту теорију одмах одбацио. Касније се испоставило да највише има везе са истином. Већина других Спахића из Тасовчића наводи предање да смо из Кучи. Неки кажу да смо са Зубаца, тамо су Спаићи. Та ми је теорија била најувјерљивија, због исте славе. Једни кажу да смо из Колашина. Контактирао Ашкрабу, Кљајевића и од њих се наслушао глупости. По Ашкраби смо Орловићи од Петричића, а по Кљајевићу од Јакуповића муслимана. Шефко Пашић писао да смо од Медана из Пребиловаца, а ови су опет од Мириловића. Значи, теорија да те бог сачува. Свака различита. У међувремену сам почео писати књигу о Спахићима из Опличића коју и сада пишем, јер сам схватио да имам обиље података који ако се не ставе у неку књигу или публикацију изгубиће се заувијек. У књигу сам ставио све те теорије и моја размишљања, чисто да све буде на једном мјесту да се види како смо подложни митовима и разним лупетањима. Касније сам књигу проширио подацима о селу, цркви, осталим породицама у селу, обичајима, статистици, страдању Срба и она је већ добила неку контуру и полако је завршавам за штампање. Чак сам у њу убацио и податке о генеалогији. И кад сам се помирио да никад нећу сазнати ништа више о даљем поријеклу, појавио се спас у виду ДНК тестирања. И ту тотално изненађење и шок. Очекивао сам са високом процентом вјероватноће да ћу бити цуцки род Ј2а, кад оно Р1б. И све познате теорије пале су у воду. Нити смо из Кучи, нити смо са Зубаца, нити смо из Цуца. Замислите колико сам ја труда уложио истражујући и читајући силну литературу која се бави становништвом Црне Горе, Катунске нахије и слично. Чини ми се да знам више о Спаићима са Зубаца него сами Спаићи. А да сам се одмах тестирао све бих то избјегао. Ваљда је то драж истраживања. Тренутно сам на првобитној теорији коју сам одмах одбацио, тј. да смо најстарији у Тасовчићима и да никуда нисмо ни ишли нити долазили. Да смо ту били одвајкада. Још једна ствар. Сви Спахићи тасовачки су ми листом говорили да су Хасанагићи муслимани од нас Спахића, да су се турчили. Пошто ме такве приче иначе нервирају, узмем узорак једног Хасанагића за тестирање, човјек се тестира и стварно се покаже да смо исти. Једино ту предање није омануло.
То би било укратко о мојим искуствима.   
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија мај 03, 2018, 12:34:41 пре подне
Са доста овога што си написао бих се сложио.Има људи који се одушеве и заинтересују,али има и људи који ти кажу шта ће ти то у животу-чим није исплативо на неки начин одмах се одбацује као сувишно а цела прича су гура у оно чувено "Докон попа и јариће крсти ".Једноставно због,што ти кажеш незаинтересованости а и оног што сам ја написао у мојим претходним постовима на ову тему смо и дошли у ситуацију да не знамо даље од прадеде/чукундеде.
Што се истраживања тиче она нису нимало лака,нити кратка ако човек жели да има што бољи увид и открије што више тј.све што му се нуди.Неке ствари морају да се пређу и више пута да би био сигуран да ниси направио неки превид,грешку или нешто треће.За неке матице сам морао више пута да одем до архива и веруј ми никад се нисам покајао,увек се испоставило да сам у праву што трипут мерим а једном сечем.Просто да би имао јасну слику потребно је све то што си навео,и отићи до гробља и контактирати архиве,цркве,литературу +ДНК испитивања.Није јефтино ово чиме се бавимо,али колико људи,па и ми сами некад дајемо пара на разне-заиста глупости ово је ништа,а има велику сентименталну и  духовну вредност..да не кажем да је одраз поштовања према својој породици и прецима ,па и себи самом на крају крајева.Ја не могу да ти опишем колико сам срећан и поносан био када сам откривао имена својих предака,приче о њима и још увек сам под тим утиском као на почетку истраживања..једино сам танак са фотографијама.
Иначе ово за писање књиге је и мени падало на памет..пошто проучавам све гране предака и имам 22 познате гране и њих био убацио у књигу..с тим да би се усмерио највише на моју линију.Са једне стране не постоји пуно нас што носимо презиме ,видим да овде на форуму има родова који су разгранати и има их јако пуно..ми нисмо те среће тако да бих ту књигу одрадио у неколико примера чисто као својеврсан аманет мојој преосталој фамилији и потомцима ако Бог да.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spahibija мај 03, 2018, 01:04:23 пре подне
Са доста овога што си написао бих се сложио.Има људи који се одушеве и заинтересују,али има и људи који ти кажу шта ће ти то у животу-чим није исплативо на неки начин одмах се одбацује као сувишно а цела прича су гура у оно чувено "Докон попа и јариће крсти ".Једноставно због,што ти кажеш незаинтересованости а и оног што сам ја написао у мојим претходним постовима на ову тему смо и дошли у ситуацију да не знамо даље од прадеде/чукундеде.
Што се истраживања тиче она нису нимало лака,нити кратка ако човек жели да има што бољи увид и открије што више тј.све што му се нуди.Неке ствари морају да се пређу и више пута да би био сигуран да ниси направио неки превид,грешку или нешто треће.За неке матице сам морао више пута да одем до архива и веруј ми никад се нисам покајао,увек се испоставило да сам у праву што трипут мерим а једном сечем.Просто да би имао јасну слику потребно је све то што си навео,и отићи до гробља и контактирати архиве,цркве,литературу +ДНК испитивања.Није јефтино ово чиме се бавимо,али колико људи,па и ми сами некад дајемо пара на разне-заиста глупости ово је ништа,а има велику сентименталну и  духовну вредност..да не кажем да је одраз поштовања према својој породици и прецима ,па и себи самом на крају крајева.Ја не могу да ти опишем колико сам срећан и поносан био када сам откривао имена својих предака,приче о њима и још увек сам под тим утиском као на почетку истраживања..једино сам танак са фотографијама.
Иначе ово за писање књиге је и мени падало на памет..пошто проучавам све гране предака и имам 22 познате гране и њих био убацио у књигу..с тим да би се усмерио највише на моју линију.Са једне стране не постоји пуно нас што носимо презиме ,видим да овде на форуму има родова који су разгранати и има их јако пуно..ми нисмо те среће тако да бих ту књигу одрадио у неколико примера чисто као својеврсан аманет мојој преосталој фамилији и потомцима ако Бог да.
Мислим да би свима нама требало бити у интересу писање књиге, публикације и слично. Јер ће по мени само тако подаци остати сачувано за покољења. Уколико буду чувани подаци на рачунару, одштампано на разним папирима, копијама или не знам већ чему то ће се временом изгубити, нестати и више неће бити могуће вратити те податке. Књига коју ја пишем нема неку литарарну вриједност нити је то књига и за кога другог, осим за моје Спахиће. И управо је намијењена потомцима, превасходно мојој дјеци да увијек могу да отворе књигу и прочитају ко су, шта су и одакле су. Поготово што у мом селу за 20 година, Срба, па тако и Спахића више неће бити, сви су расељени и зато књига има вриједност да увијек чува успомену на мјесто поријекла, исходиште свију нас. Код мене је занимљиво што је прича заокружена, дошли у село око 1860, сада се расељавамо и читав тај период од 150 и више година биће сублимиран на једном мјесту. Може се рећи да је то пресјек једне историјске етапе за моју породицу. Друга ствар, ја сам направио родослов и то није спорно. Али поред родослова имам обиље других података који су веома битни, а не могу бити стављени на родослов. Зато се јавила потреба за књигом. Чување тих података, причица разних, предања, статистичких података на различитим мјестима доводи до њиховог губљења током времена. Овако сам све податке који се тичу мог села и Спахића кроз историју ставио на једно мјесто, са свим могућим теоријама о поријеклу, без потребе да неком посебно објашњавам шта је тачно, а шта не. И са књигом је било као са родословом. Испочетка сам мислио да немам довољно материјала,  па кад сам је конципирао и подијелио на поглавља, убацио слике, родослов, слике гробова, све изворе гдје се спомиње моје презиме, дио о генеалогији, о селу, осталим породицама, анегдоте које сам чуо, обичаје, статистичке податке и слично, то је испала лијепа породична прича, испричана на више од 150 страна. И размишљам исто као ти, да је штампам о свом трошку у десетак примјерака и дам појединим заслужним члановима фамилије, а појединим не, јер нису сарађивали. 
Рецимо, да само пишем животну причу о својој баби, могло би све стати у посебну књигу. Њој су усташе комшије убили родитеље  у рођеној кући, побили их сјекиром и затрпали, он отишла у збјег и спасила се, потом јој четници убили брата. Након рата се удала за мог ђеда. Мога ђеда одвели у затвор, једва се спасио Голог отока. Сама подизала дјецу, градила кућу, чувала стоку, да би дочекала и посљедњи рат, те опет избјеглиштво у Невесиње, потом Требиње, опет се враћа у село, поново обнова куће, да би дочекала смрт у позној старости. Ја често кажем, она је преживјела оно што данашње генерације неће за три живота. Не могу ни да замисле такав начин живота. Само из неког пијетета и поштовања према њој, најмање што могу да учиним јесте да забиљежим њену судбину, да то све остане записано заувијек. Ако бих гледао данашње потомаке и интересовање за ово што радим, по њима никад ништа не бих написао ни истражио. Зато се на то одавно не обазирем. 
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија мај 03, 2018, 01:23:09 пре подне
Мислим да би свима нама требало бити у интересу писање књиге, публикације и слично. Јер ће по мени само тако подаци остати сачувано за покољења. Уколико буду чувани подаци на рачунару, одштампано на разним папирима, копијама или не знам већ чему то ће се временом изгубити, нестати и више неће бити могуће вратити те податке. Књига коју ја пишем нема неку литарарну вриједност нити је то књига и за кога другог, осим за моје Спахиће. И управо је намијењена потомцима, превасходно мојој дјеци да увијек могу да отворе књигу и прочитају ко су, шта су и одакле су. Поготово што у мом селу за 20 година, Срба, па тако и Спахића више неће бити, сви су расељени и зато књига има вриједност да увијек чува успомену на мјесто поријекла, исходиште свију нас. Код мене је занимљиво што је прича заокружена, дошли у село око 1860, сада се расељавамо и читав тај период од 150 и више година биће сублимиран на једном мјесту. Може се рећи да је то пресјек једне историјске етапе за моју породицу. Друга ствар, ја сам направио родослов и то није спорно. Али поред родослова имам обиље других података који су веома битни, а не могу бити стављени на родослов. Зато се јавила потреба за књигом. Чување тих података, причица разних, предања, статистичких података на различитим мјестима доводи до њиховог губљења током времена. Овако сам све податке који се тичу мог села и Спахића кроз историју ставио на једно мјесто, са свим могућим теоријама о поријеклу, без потребе да неком посебно објашњавам шта је тачно, а шта не. И са књигом је било као са родословом. Испочетка сам мислио да немам довољно материјала,  па кад сам је конципирао и подијелио на поглавља, убацио слике, родослов, слике гробова, све изворе гдје се спомиње моје презиме, дио о генеалогији, о селу, осталим породицама, анегдоте које сам чуо, обичаје, статистичке податке и слично, то је испала лијепа породична прича, испричана на више од 150 страна. И размишљам исто као ти, да је штампам о свом трошку у десетак примјерака и дам појединим заслужним члановима фамилије, а појединим не, јер нису сарађивали. 
Рецимо, да само пишем животну причу о својој баби, могло би све стати у посебну књигу. Њој су усташе комшије убили родитеље  у рођеној кући, побили их сјекиром и затрпали, он отишла у збјег и спасила се, потом јој четници убили брата. Након рата се удала за мог ђеда. Мога ђеда одвели у затвор, једва се спасио Голог отока. Сама подизала дјецу, градила кућу, чувала стоку, да би дочекала и посљедњи рат, те опет избјеглиштво у Невесиње, потом Требиње, опет се враћа у село, поново обнова куће, да би дочекала смрт у позној старости. Ја често кажем, она је преживјела оно што данашње генерације неће за три живота. Не могу ни да замисле такав начин живота. Само из неког пијетета и поштовања према њој, најмање што могу да учиним јесте да забиљежим њену судбину, да то све остане записано заувијек. Ако бих гледао данашње потомаке и интересовање за ово што радим, по њима никад ништа не бих написао ни истражио. Зато се на то одавно не обазирем.

У праву си,мени је све по папирима а други део по флешевима,од скоро и на екстерном хард диску..да нисам систематичан и да редовно не ажурирам флеш меморију изгубио бих све податке које сам у дигиталној форми скупио,јер ми је пре неколико месеци цркао унутрашњи хард диск,кад су га извадили изгледао је као друм после орања Краљевић Марка. ;D Тако да сам се лично уверио како у једном тренутку све што имаш од података може да нестане.Најсигурнија што ти кажеш књига,по могућству одрадити и у пдф-у али имати и више примерака.Имаш среће што би иштампао 10-так примера и дао неким заинтересованим члановима породице..нас свеукупно једва толико да има,а од тога могу да рачунам једино на рођену сестру, поготово када будем правио зидну варијанту Породичног стабла. :) Шта да ти кажем,жао ми је због тога што се и твојима десило и свим нашим људима,што би Алекса Шантић рекао у песми Моја Отаџбина,мене све ране мога рода боле..у овим мојим крајевима и из своје перспективе не могу да замислим тако нешто..иако је и овде било свачег за време Првог и Другог Светског рата,но ипак се не може мерити крајевима одакле си ти.То је тачно што кажеш,то што су ти људи проживели не можеш ни у филму видети а упркос томе толико снаге и упорности имати и упркос свему опстати,то је за дивљење !
Код нас су немирнија времена била од Велике Сеобе па до средине 19.века,закључно са Српско-Мађарским ратом 1848.године и баш због тога да ти искрено кажем више инфомација сам забележио о аскурђелу него о свим својим прецима,па малте не заједно!
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Platin мај 03, 2018, 09:42:54 пре подне
Делија, имаш много среће што су твоји преци били на простору где се писало, а и нису се много померали. Понешто од географије се није испоставило као тачно, али је опет све у надлежности истог архива :)

Велики поздрав и за Спахибију. Драго ми је да сретнем некога ко је тако упоран родословац.

Сложићемо се да је у архивима (макар морали да меримо само оно што је преживело до данас на овим бурним просторима) такво благо да људи благо речено нису упућени. Рачунам да би барем дупло у односу на сада људи правило родослов, само када би разумели шта све могу да нађу.
Чак и ја који сам заинтересован сам отишао у архив само због старих црквених матичних књига... а данас користим десетак врста извора података.

Мене су многи питали за књигу... Могуће је да се на крају заврши са тако нечим. Мишљења сам да та могућа књига треба да буде распоређена на правим местима. Не мислим само на родбину, него мислим и на архиве. Не видим да нас ишта спречава да и тамо поделимо пар примерака (па и пдф). Архиви су званичне институције, дигитална претрага садржаја и код нас напредује па рачунам да ће све што напишемо моћи врло лако да се нађе за 20 година од сада.
Скоро све што сам истраживао је за Земун, моје претке оданде иако то није моје презиме. Тај део сам имао врло мало а сада је то део родослова који је дупло већи него све остало заједно.
Видим да су људи раније некако били издржљивији него сада. Или некако нису компликовали ствари. Најшокантнија је једна прича, коју сам назвао прича о издржљивости. Пре неких 150 година, ожени се човек, крене да добија децу. Првих шесторо не потраје дуго. Добије и седмо дете, сина. После две године му умре жена. Ожени се опет. Добије ћерку, па још једну и коначно још једног сина... и умре следеће године. Онај син из првог брака се женио трипут... и ништа. Обе ћерке по 5-6 унука, све супер иде, али то још увек не значи за чување презимена. Срећа па се и најмлађи син ожени и све добро крене. Два његова праунука сам упознао.
Ова прича је у мени бочној грани. И сетите се да примените днк науку коју користимо на ову причу...

Не тако шокантно, али потпуно изненађујући препад ниоткуда је био око броја народа чији сам потомак. Пре истраживања сам знао за три, сада имам поуздано 5, можда и свих 6. Морам са Земунцима да видим ако су Цинцари :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија мај 03, 2018, 10:20:39 пре подне
Делија, имаш много среће што су твоји преци били на простору где се писало, а и нису се много померали. Понешто од географије се није испоставило као тачно, али је опет све у надлежности истог архива :)

Велики поздрав и за Спахибију. Драго ми је да сретнем некога ко је тако упоран родословац.

Сложићемо се да је у архивима (макар морали да меримо само оно што је преживело до данас на овим бурним просторима) такво благо да људи благо речено нису упућени. Рачунам да би барем дупло у односу на сада људи правило родослов, само када би разумели шта све могу да нађу.
Чак и ја који сам заинтересован сам отишао у архив само због старих црквених матичних књига... а данас користим десетак врста извора података.

Мене су многи питали за књигу... Могуће је да се на крају заврши са тако нечим. Мишљења сам да та могућа књига треба да буде распоређена на правим местима. Не мислим само на родбину, него мислим и на архиве. Не видим да нас ишта спречава да и тамо поделимо пар примерака (па и пдф). Архиви су званичне институције, дигитална претрага садржаја и код нас напредује па рачунам да ће све што напишемо моћи врло лако да се нађе за 20 година од сада.
Скоро све што сам истраживао је за Земун, моје претке оданде иако то није моје презиме. Тај део сам имао врло мало а сада је то део родослова који је дупло већи него све остало заједно.
Видим да су људи раније некако били издржљивији него сада. Или некако нису компликовали ствари. Најшокантнија је једна прича, коју сам назвао прича о издржљивости. Пре неких 150 година, ожени се човек, крене да добија децу. Првих шесторо не потраје дуго. Добије и седмо дете, сина. После две године му умре жена. Ожени се опет. Добије ћерку, па још једну и коначно још једног сина... и умре следеће године. Онај син из првог брака се женио трипут... и ништа. Обе ћерке по 5-6 унука, све супер иде, али то још увек не значи за чување презимена. Срећа па се и најмлађи син ожени и све добро крене. Два његова праунука сам упознао.
Ова прича је у мени бочној грани. И сетите се да примените днк науку коју користимо на ову причу...

Не тако шокантно, али потпуно изненађујући препад ниоткуда је био око броја народа чији сам потомак. Пре истраживања сам знао за три, сада имам поуздано 5, можда и свих 6. Морам са Земунцима да видим ако су Цинцари :)
То си у праву,сложиле су ми се коцкице...а скоро сам читао савете једног од историчара за истраживање порекла у Банату и Срему,каже највероватније ћете доћи до 5-6.колена и то је углавном плафон,ал ето сплетом занимљивих околности нашао сам 9 сигурних и 10.колено -највероватније.Овде код нас у архиву је била идеја да свако ко је мало више долазио у архив и имао искуства ,запише неке кораке за почетнике.Није ни ово за књигу тако лоше,тиме се обезбеђује и за 100 година да буде доступних података о породици.
Видиш мени је та прича о снази и упорности предака највише везан за аскурђела Михаила Панчевца/Панчевачког..за време Кочине Крајине изгубио је готово цео преостали део породице(уз то и два брата јер се помињу као војници а после тога им се губи сваки траг),био је рањен још на почетку рата са Турцима током њохове противофанзиве1788.године и дуго с лечио у војној болници..на крају је премештен у друго село где није имао ми родбину ни кућу а у међувремену је и отпуштен из граничарске службе,могуће због повреда које је тако дуго лечио.У новом селу је више година живео као подстанар и радио разне најамничке послове да би преживео,а уз то се одмах по доласку у село оженио и почео да добија децу,имао је деветоро деце од чега су преживела само два сина-мој курђел Милан(крштен као Михаил)и Димитрије,чија лоза није потрајала.У новом селу је пре смрти успео да обезбеди и кров над главом својој деци дане живе као подстанари..ипак за њега није сачувено никаккво сећање,док за његовог сина јесте јер по њему имамо шпицнаме.
Што се тиче нација и мене нје то поприлично заинтригирало,али се испоставило да у родослову имам само Србе-22 породице од којих водим порекло и сви су Срби,макар што се тиче имена презимена и крсне славе,а истражио сам колико сам могао за родове и са очеве и мајчине стране,за неке родове сам дошао до половине 18.века а за неке до половине 19.века и немам могућности да истражим дубље од тога осим што сам наручио фемилифајндер па ћемо видети.

Иначе нека места одакле су моји су ме по питању матица очарала а друга су ме баш разочарала..има пар села у ојима се помињу наши у разним војним пописима још 1722.године а матице су из 20.века,баш за 3 сремска села је таква ситуација,а нисам нашао ништа у матицама других околних места у којима су могли  да се уписују.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Ђока мај 03, 2018, 11:09:00 пре подне
Неко помену причу о незаинтересованости за претке, родослов. Тачно знам како то изгледа. Кад сам питао неколико сродника и рођака средњих година, сви су ме с неверицом гледали, само што нису рекли 'који ће ти то ђаво, шта се замлаћујеш с тим, иди ради нешто паметније'. Такве дијаболе више нећу ни да питам за податке о родбини која је расељена и живи у мом веку. Радије ћу да пронађем те људе и лично их контактирам.

Иначе, највреднији траг и прво од чега треба кренути је усмено предање и разговор са старинама. Мени је баба причала доста тога, али није била сигурна у имена 4-5 генерација пре ње. Међутим, сва имена која ми је поменула, ја сам прибележио и све до једног сам пронашао у разним изворима. Хоћу рећи, мора се имати било какво знање о нпр. прецима из 19. века, ако хоћеш да истражујеш пописе и матичне књиге. Иста презимена у једном селу, или још горе генерацијско мењање презимена по имену оца, лагано направе збрку...

Књига, па макар била само у електронском облику, је неминован корак након израде родослова. Треба некако публиковати све нађене податке, јер је сваки злата вредан. Ево примера, читам родослове фамилија једног удаљеног села и одушевим се кад нађем једну девојку која је удата из моје куће пре 150 година... Неко скупља маркице неко сличице, салвете... и цео свет на то гледа као хоби... само ми што сакупљамо податке из прошлости фамилије смо згубидани и чудаци. А овај хоби, сложићете се, нема вредност само за оног ко се њиме бави.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Дробњак мај 03, 2018, 11:24:47 пре подне
Неки од вас су имали много тежи пут него ја. Скидам вам капу. Јер није лако кренути од нуле, истраживати по архивима, литератури, гробљима и сл. Мени је било много лакше. Негде средином 1990-их мој деда по оцу, када се пензионисао, почео је да се бави истраживањем порекла. Како су његове бабе и деде били рођени крајем 19. века, покупио је као дете пуно прича и података о прецима и решио је то да среди, испише и остави за потомство. Онда се окренуо бочним странама, звао је све рођаке које је могао да нађе од Сомбора, преко Крагујевца и Чачка, до Котора. Све је то фино записао и почетком 2000-их штампао. Оставио је нама млађима детаљне родослове за два дробњачка братства, Чупиће и Јегдиће, као и доста података за рођаке по женским линијама, Церовиће, Зарубице, Милашиновиће, Чеперце, Струњаше, Кекиће, Вукотиће, Милићевиће... Тај родослов би требало да се ревидира и допуни са неким подацима које сам ја као студент покупио и да се додају они који су рођени после 2003. али у принципу, родослов је потпун. Деда сада инсистира да ја тај родослов средим, додам податке које сам ја нашао обилазећи гробља, читајући литературу и архивску грађу али те чињенице не мењају слику, већ је допуњују.
Мало је теже било истраживати женску линију јер мој деда по мајци није имао интересовања за то. Увек је тврдио како не зна даље од прадеде и не зна ништа о бочним гранама, Пар месеци пре његове смрти, када је боравио код нас, ја сам инсистирао да се присети свега и доста тога записао. Пуно ми је помогла баба јер зна о његовој породици више него што је он сам знао. Приче је слушала од свекра и свекрве и са мојој прабабом, својом свекрвом, је ишла код родбине на славе и сахране, па је пуно рођака и лично упознала као млада. И дан-данас ми је највећа непознаница породица моје бабе по оцу. Она о свом пореклу не зна готово ништа јер никада о томе није питала старије. Ту не знам даље од чукунбаба и чукундеда. Бабини родитељи су као деца, 1930-их, дошли са села у град и ту се веза са родбином прекинула. Ту сам покушавао уз помоћ литературе, матичних књига и пописа али нисам далеко догурао. Само сам успео да допуним податке које сам већ знао.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: goca 11 мај 03, 2018, 12:01:47 поподне
 Истраживати породични  родослов а не оставити траг у писаном облику ? Па ваљда га и пишемо и потрошимо толико времена, труда, стрпљења, упорности,цепамо ципеле по архивима, гробљима, удишемо архивску прашину, мењамо диоптрију од силног читања,а све то и кошта..да би ми неко рекао "какву корист имаш од тога" Имам велико задовољство и духовну радост да ће неки мој потомак читати ово што пишем.
Имам три брата, ниједан се не интересује за порекло. Слика прадеде из Вел. рата из 1914 г. је код мене.Рукопис мога деде по оцу о његовом животу са неким родословним подацима би био уништен или бачен да га ја нисам тражила и нашла.Била сам сведок када је деда писа а ево већ 15 так година тражим, налазим и скупљам податке.
И ето од четворо унучади , једно женско пише..Јесам променила презиме али сматрам да моји потомци морају знати
порекло.
 
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spahibija мај 03, 2018, 12:30:16 поподне
Истраживање родослова и поријекла је страст која те само вуче напријед за новим трагањем. Ту човјек мора бити упоран и истрајан. Ту су разочарења стално присутна. Обично људи почну нешто, па кад схвате колико је то заморно и напорно одмах одустану. Мени је занимљиво то што сам откривајући своје претке кроз историју у ствари откривао себе. Тачно може да се направи веза у погледу карактера, понашања и слично. Потом човјек сазна разне болести, насљедне, и начин на који су страдали њихови преци током историје. Тако више цијени и своју породицу. Мој чукунђед је рецимо умро у 30-ој години, годину дана прије свог оца. Још нисам сазнао и не знам шта бих дао да сазнам разлог њеогове преране смрти. Да ли куга, болест, рат или нешто друго. Људи не схватају колика је то страст. Ја кад би сазнао да ћу можда наћи иоле важан податак негдје, било гдје далеко, у стању сам одмах упалити кола и отићи тамо, без обзира на све могуће трошкове. Читао сам негдје да прије у Херцеговини није било породице која није могла да наброји 10 пасова уназад, напамет. Данас, познајући младе потомке нисам сигуран да могу добацити и до 5 пасова. Као што сам чуо једну паметну од једног старог Невесињца када објашњава зашто пропадамо као друштво. Каже, за момке данашње и дјевојке, удаје се и жене свако за свакога, без икаквог реда. Прије се знало, ова породица није за ову породицу, чувао се неки статус у друштву. Мени је врхунац непознавања био случај моје жене. Њен прађед се презивао Станковић, а ђед Милошевић, значи дошло је до промјене презимена прије 60-ак година. И кад питам њу и њеног оца зашто су се прозвали Милошевић, немају појма. Ја се згранем и збланем. То, као да је било јуче. И дан данас не могу да схватим како их то никад није заинтересовало. Још је занимљиво што је њен ђед оженио исто Милошевићку, сад да ли је због ње мијењао и презиме или неће да кажу или не знају.
Зато прилико склапања у брак обавезно се мора приложити родослов и кратка историја породице, па се ту види, како су умирали, рађали се, боловали, разводили се и све остало. Па се на основу тога каже судбоносно да. Или што се тиче опадања наталитета и великог броја неожењених момака. Ту треба вратити старе обичаје под хитно. Отац ти да рок да се ожениш до 35. године живота. Послије тога, јер си неспособан, он оде у сусједно село и уговори брак на невиђено, као некад. Било би и више дјеце и сви би се поженили и поудавали.
Посебно ме нервирају ватрени заговорници теорија да је све српско и да сви потичу од Срба. Чим почнем дискусију са њима, само их упитам како им се звао наврђед. Пошто обично не знају, прекинем расправу и кажем им кад сазна своју личну историју, онда можемо причати о општој.
Код мене је село иначе страдално, кости мојих предака се налазе у крипти у Пребиловцима. Мени је за то криво, што се све заборавља и губи заувијек, а морало је остати записано. Код мене да се оде у било коју кућу у селу, свака има причу за једну књигу. Свака кућа има свог старца Вукашина Мандрапу из Клепаца. Мој покојни кум је чак побјегао са јаме у Бивољем Брду, сама његова прича је да се најежиш. Али то нажалост нити је записано нити се записује. Кад бих нашао само једног заинтересованог младог човјека из села одмах би приступио писању књиге и родослова за цијело село. Али, овако сам, не иде. Црквене књиге су сачуване, али су у таквом стању да их је потребно колико сутра преписати, умножити и дигитализовати, јер ће пропасти трајно. А у њима је историја мога и околних села. Међутим, никог то не занима. Црква би то требала преузети на себе, а не да се бави разним, нецрквеним темама. Али опет, то је друга прича.
И још једна ствар, овим би требало да се баве људи у пензији, пуни искуства, када имају највише времена и морало би бити више људи из једног племена да потегну заједно. Међутим, код мене то није случај. Овако, све иде пуно теже. Али шта је ту је.   
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: vojinenad мај 03, 2018, 01:17:21 поподне
Од а до ш све тачно. А ја некад мислио да сам јединствени фантом по том питању.Одем на одмор пар дана на Златар, оставим жену са децом у хотелу а ја у ауто па правац Томашево (иза Б.Поља ка Пљевљима) да нађем неког маторог памтишу и да од њега добијем неке податке. Наравно падне ту уз разговор и пршут, домаћи сир и наравно пријепек. :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија мај 03, 2018, 03:11:16 поподне
Неко помену причу о незаинтересованости за претке, родослов. Тачно знам како то изгледа. Кад сам питао неколико сродника и рођака средњих година, сви су ме с неверицом гледали, само што нису рекли 'који ће ти то ђаво, шта се замлаћујеш с тим, иди ради нешто паметније'. Такве дијаболе више нећу ни да питам за податке о родбини која је расељена и живи у мом веку. Радије ћу да пронађем те људе и лично их контактирам.

Иначе, највреднији траг и прво од чега треба кренути је усмено предање и разговор са старинама. Мени је баба причала доста тога, али није била сигурна у имена 4-5 генерација пре ње. Међутим, сва имена која ми је поменула, ја сам прибележио и све до једног сам пронашао у разним изворима. Хоћу рећи, мора се имати било какво знање о нпр. прецима из 19. века, ако хоћеш да истражујеш пописе и матичне књиге. Иста презимена у једном селу, или још горе генерацијско мењање презимена по имену оца, лагано направе збрку...

Књига, па макар била само у електронском облику, је неминован корак након израде родослова. Треба некако публиковати све нађене податке, јер је сваки злата вредан. Ево примера, читам родослове фамилија једног удаљеног села и одушевим се кад нађем једну девојку која је удата из моје куће пре 150 година... Неко скупља маркице неко сличице, салвете... и цео свет на то гледа као хоби... само ми што сакупљамо податке из прошлости фамилије смо згубидани и чудаци. А овај хоби, сложићете се, нема вредност само за оног ко се њиме бави.
Ово си лепо написао и описао ситуацију.Поготово за ове крајеве одакле сам ја је јако битно да се зна име претка који се родио од 1895.наниже ,у супротном  истраживање се компликује већ на самом.почетку јер то онда захтева одлазак до месне заједнице а проблем су ту и имена предака јер се доста често дешавало да имају црквено и друго име и ту може лако настати забуна.Некоме као мени то може да буде име прадеде,ипак код мене постоји јаз у годинама и прскочена једна генерација тако да би неко други морао да зна макар име свог чукундеде.Причати са старијим рођацима,дедовима или бабама свакако и отићи на месно гробље.Иако су већа гробља у градовима ,ту је доста лакше пронаћи гробно место предака јер имају све информације у бази података,у селима је то доста теже и захтева да се прегледа неретко цело гробље.
Нажалост од старијих људи једино са мајчине стране могу да рачунам на њену мајку а моју бабу Милину ,и то што је рекла ми је од велике помоћи било..једног деда и бабу нисам упознао а други деда је умро кад сам имао 4-5година нажалост.У сваком случају старији људи свакако највише стрпљења и жеље за сарадњом.имају тако да их треба укључити у истраживање свакако.
И ово за хоби си лепо рекао..ал живимо у таквом виртуелном свету где је нормално пратити ријалитије,кардашијане и друге пластиканере ал ово што ми радимо је за  већину млаћење празне сламе,јер људи којима се ми бавимо су свакако мртви и њима лека нема..не знам ја то другачије гледам јер нас све чека та фаза животног циклуса и од тога не можемо да се спасемо,ал од заборава можемо и управо то нас тера да се трудимо да у животу иза себе оставимо што више,од породице па и овога јер себе тиме чувамо од заборава. :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Ђока мај 03, 2018, 08:29:22 поподне
На крају крајева, и ми ћемо једног дана бити нечији преци.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: spezia мај 20, 2018, 12:06:13 поподне
Evo mog iskustva. Na žalost kasnije sam krenuo sa istraživanjem jer neki ljudi koji su mogli dati više informacija na žalost su poumirali 10-tak godina ranije. Moj cilj je pre svega bio otkriti što više predaka pre rodonačelnika i nisam baš uspeo.
Pa opet ja sam išao ovim putem
1) lokalno groblje, pokupio informacije sa spomenika

2) pričao sa starijima koji su koliko toliko mogli da pojasne neke stvari i dobijem dodatne informacije - ovo se više odnosilo na život mojih predaka, neke događaje vezane za ratove kao i dalju rodbinu za koju pre nisam znao. Svi su znali samo do rodonačelnika i ne dalje, a to je prva polovina 19 veka.

3) nastavljam istraživanje putem neta i biblioteka. Tu dobijam dodatne informacije o migracijama, postanak sela po Crnoj Travi.

4) Koristim facebook, tako pronalazim neke dalje rođake ili ljude koji su živeli u tom selu. Verovali ili ne, i tako sam dobio neke informacije da nije baš istina ono što piše po knjigama. Ovde je reč o selu Jabukoviku o kome ima pisano poreklo na ovom sajtu. Ali ja sam pričao sa ljudima koji tvrde da su njihove porodice živele pre dolaska Radiča i njegovih sinova koji jesu postajali. Drugo, primetio sam da je bilo dosta ženidbe unutar sela, i toliki broj sklopljenih brakova je malo čudan a da su svi u srodstvu. U mojoj familiji se zna sa kim smo rođaci a sa kojima nismo ništa jer su ljudi gledali da se rodbina ne ženi međusobno ako se ne varam do 7. kolena. Iako se dešavalo izuzeci ovamo ih ima mnogo što mi govori da su se neke porodice doselili sa svojim članovima čak i posle Radiča. Na primer Spasići koji žive u Guljinoj mahali, zvani su Guljinci nemaju neke veze sa Guljom, Radičinim sinom. Oni tvrde da im predak ubio Turčina i pobegao sa svojom porodicom iz okoline Trstenika u Jabukovik. To je bilo posle Radiča jer je Gulja već formirao mahalu.

5) Idem kod matičara u dedinom selu iz koga su migrirali i tu je pravo razočarenje. Ima razne knjige razbacane, moguće da mi matičar nije ni dao sve na uvid. Tvrdi  da su knjige umrlih pre 1936. godine u arhivi što je malo čudno.

Jedan stariji čovek mi je dao dobra pojašnjenja  za sela u okolini Crne Trave. Kaže da su oni bili prosti ljudi pa nisu obraćali pažnju na pretke, to im nije bilo bitno. On je recimo rođen u jesen 1927. godine tako mu je rekla majka, ali je kršten u crkvi jula 1928. U sva dokumenta mu piše da je rođen 1928. i čak je u školi išao sa tom generacijom. Zatim primetio sam da se često na spomenike nalazi ovako nešto:
"Petar Petrović preminuo 1954. u 72 godini života". To je zato što ljudi nisu bili sigurni da li je preminuo u 72. ili 69. ili 73. Jer je u islamskim zemljama običaj da se ne daje velika pažnja rođenju i naši stari koji su živeli pod Turcima isto nisu bili sigurni koje su tačno godine rođeni. Rođendani se nisu slavili, ljudi su bili nepismeni i neobrazovani pa i sama osoba u starosti nije bila sigurna koliko tačno ima godina. Ovo je bitno za sve vas koji pravite porodično stablo da godine rođenja predaka vezano za doba pod Turcima uglavnom nisu tačna. Iz mogu iskustva za te južne krajeve nisu bili sigurni i zato su pisali na spomenike "preminuo u 69 godini" jer su se dogovarali koji broj da stave a da bude realniji.
Nekada ću pokušati i preko DNK-a, ali to nije popularno za ove krajeve jer je i skupo a plus su ljudi nezainteresovani tako da ću morati dosta da sačekam da dobijem neke podatke :(
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: goca 11 мај 20, 2018, 12:57:14 поподне
Ово си лепо написао и описао ситуацију.Поготово за ове крајеве одакле сам ја је јако битно да се зна име претка који се родио од 1895.наниже ,у супротном  истраживање се компликује већ на самом.почетку јер то онда захтева одлазак до месне заједнице а проблем су ту и имена предака јер се доста често дешавало да имају црквено и друго име и ту може лако настати забуна.Некоме као мени то може да буде име прадеде,ипак код мене постоји јаз у годинама и прскочена једна генерација тако да би неко други морао да зна макар име свог чукундеде.Причати са старијим рођацима,дедовима или бабама свакако и отићи на месно гробље.Иако су већа гробља у градовима ,ту је доста лакше пронаћи гробно место предака јер имају све информације у бази података,у селима је то доста теже и захтева да се прегледа неретко цело гробље.
Нажалост од старијих људи једино са мајчине стране могу да рачунам на њену мајку а моју бабу Милину ,и то што је рекла ми је од велике помоћи било..једног деда и бабу нисам упознао а други деда је умро кад сам имао 4-5година нажалост.У сваком случају старији људи свакако највише стрпљења и жеље за сарадњом.имају тако да их треба укључити у истраживање свакако.
И ово за хоби си лепо рекао..ал живимо у таквом виртуелном свету где је нормално пратити ријалитије,кардашијане и друге пластиканере ал ово што ми радимо је за  већину млаћење празне сламе,јер људи којима се ми бавимо су свакако мртви и њима лека нема..не знам ја то другачије гледам јер нас све чека та фаза животног циклуса и од тога не можемо да се спасемо,ал од заборава можемо и управо то нас тера да се трудимо да у животу иза себе оставимо што више,од породице па и овога јер себе тиме чувамо од заборава. :)
Делија, лепо сте рекли. Ја не причам никоме чиме се бавим, изузетно онима који имају интересовања за родослов и претке. Само и они кад виде који је то труд, да не кажем,посао, стрпљење, време, врло брзо одустају. Иначе се чуде, сматрајући да губим време, питају за корист од тога и ако је корист у духовном смислу то им изгледа нестварно. Заиста верујем да људи који се баве темама из прошлости (под условом да им то није посао -  да би живели од тога ) прецима и родословом имају заједничку да тако кажем "фреквенцу" и ми се на тој "фреквенци" налазимо и разумемо...
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија мај 20, 2018, 01:03:55 поподне
Делија, лепо сте рекли. Ја не причам никоме чиме се бавим, изузетно онима који имају интересовања за родослов и претке. Само и они кад виде који је то труд, да не кажем,посао, стрпљење, време, врло брзо одустају. Иначе се чуде, сматрајући да губим време, питају за корист од тога и ако је корист у духовном смислу то им изгледа нестварно. Заиста верујем да људи који се баве темама из прошлости (под условом да им то није посао -  да би живели од тога ) прецима и родословом имају заједничку да тако кажем "фреквенцу" и ми се на тој "фреквенци" налазимо и разумемо...
Мени је најсмешније било кад сам причао једном другару са факултетс који ме је бледо.гледао и на крају(тј.почетлу моје приче која није ишла у ситне детаље)рекао чиме се ти човече бавиш.и где трошиш.време..да би после 2,минута почео да прича о Господарима Прстенова,Ратоввима Звеуда и неким игрицама..и штс после рећи тако.једном човеку. Слажем се,ал мислим да се код нас ради.прво о великом поштовању и поносу на своју породицу а онда иде знатижеља и све остало.лепо уз то.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: ДушанВучко мај 20, 2018, 01:09:25 поподне
Мени је најсмешније било кад сам причао једном другару са факултетс који ме је бледо.гледао и на крају(тј.почетлу моје приче која није ишла у ситне детаље)рекао чиме се ти човече бавиш.и где трошиш.време..да би после 2,минута почео да прича о Господарима Прстенова,Ратоввима Звеуда и неким игрицама..и штс после рећи тако.једном човеку. Слажем се,ал мислим да се код нас ради.прво о великом поштовању и поносу на своју породицу а онда иде знатижеља и све остало.лепо уз то.
Мене чуди код људи који се баве повезаним областима, историјом, географијом итд., да их не занима ово, а знам их неколико...Чак су ми чуднији и они којима су те области хоби, занима их сторија, а не занима их ово...Занима их општа историја, а лична историја не.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија мај 20, 2018, 05:06:17 поподне
Мене чуди код људи који се баве повезаним областима, историјом, географијом итд., да их не занима ово, а знам их неколико...Чак су ми чуднији и они којима су те области хоби, занима их сторија, а не занима их ово...Занима их општа историја, а лична историја не.
На то још.нисам наишао,али је свакако чудна ситуација..не могу да то схватим.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан мај 23, 2018, 09:43:11 поподне
Мени је такође необјашњиво.

Ја рецимо на овом нашем порталу нађем порекло презимена за Горњу Трнаву код Тополе, одакле је мој зет. И тамо нађем његове предке. Још и чињеницу да су били оснивачи села (Васиљевићи). Такође је тамо стојао податак да су дошли из Сјенице.

Обрадујем се као мало дете и преко ватсапа му све то напишем, па још преко гугла копирам карту Србије у paint на којој су сва места лепо исписана, па му нацртам правац да разуме где је Сјеница, а где Трнава, како би знао одакле су му преци дошли.

На све то сам добио поруку "bas zanimljivo" ..ни слово више.
После тога сам се питао јел сам ја сувише наиван или како човека може то да не занима, који се декларативно буса да је Србин.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Atlantische мај 23, 2018, 09:51:43 поподне
Мени је такође необјашњиво.

Ја рецимо на овом нашем порталу нађем порекло презимена за Горњу Трнаву код Тополе, одакле је мој зет. И тамо нађем његове предке. Још и чињеницу да су били оснивачи села (Васиљевићи). Такође је тамо стојао податак да су дошли из Сјенице.

Обрадујем се као мало дете и преко ватсапа му све то напишем, па још преко гугла копирам карту Србије у paint на којој су сва места лепо исписана, па му нацртам правац да разуме где је Сјеница, а где Трнава, како би знао одакле су му преци дошли.

На све то сам добио поруку "bas zanimljivo" ..ни слово више.
После тога сам се питао јел сам ја сувише наиван или како човека може то да не занима, који се декларативно буса да је Србин.
Златане, у потпуности разумем Вашу реакцију. Зато ја одавно са рођацима (које то не занима), пријатељима и познаницима не говорим о овим стварима, чак и ако знам више о њиховом сопственом пореклу од њих самим.

Рецимо, може се рећи да сам на неки начин огорчен на то што је мој крај практично у потпуности остао ''рупа'' у етнографској литератури, а опет се врло лако, као што рекосте на сајту Порекла за нека села и крајеве може наћи доста тога, буквално породична стабла, предања па и познате миграције одређених породица. А често појединци који такве ствари имају практично ''на длану'' не показују ни најмању заинтересованст за сопствено порекло, док се неко коме је сваки податак злата вредан тешко може померити са мртве тачке.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: ДушанВучко мај 23, 2018, 09:53:14 поподне
Мени је такође необјашњиво.

Ја рецимо на овом нашем порталу нађем порекло презимена за Горњу Трнаву код Тополе, одакле је мој зет. И тамо нађем његове предке. Још и чињеницу да су били оснивачи села (Васиљевићи). Такође је тамо стојао податак да су дошли из Сјенице.

Обрадујем се као мало дете и преко ватсапа му све то напишем, па још преко гугла копирам карту Србије у paint на којој су сва места лепо исписана, па му нацртам правац да разуме где је Сјеница, а где Трнава, како би знао одакле су му преци дошли.

На све то сам добио поруку "bas zanimljivo" ..ни слово више.
После тога сам се питао јел сам ја сувише наиван или како човека може то да не занима, који се декларативно буса да је Србин.
Моја чукунбаба је од Стојановића, чији су Васиљевићи огранак. Мајка ми је из истог села, Савићи, огранак Баба Анђелића (Св. Јован, из Лопата,  имају предање да су од Васојевића, али по слави нису тај род). Данас су већ бледа та предања , даљи брат који је од Стојановића, кад сам му исто рекао што и ти твом зету, исто је реаговао :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија мај 23, 2018, 10:19:57 поподне
Мислим да је све то плод непознавања нити личне нити целокупне историје нашег народа.Када се на то дода пропаганда уз то да је увек важило да сваки рат који добије храбри сељак грамзиви и неспособни политичари за столом изгубе,зашто би онда неко чак и ако зна историју и све што смо прегрмели тежио да сазна нешто више кад нам се и поред свих тих јунаштава и подвига десило ово што задњих 25 година имамо.прилику да видимо..нон стоп понижења,изгубили људе изгубили територије..једноставно људи су огорчени и у том смислу убијени да их такве ствари не интересују јер се и сами не поносе тиме што су Срби.Можда грешим,али чини ми се да је ово механизам и одговор на незаинтетесовност која влада везано за ово чиме се ми бавимо.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: ДушанВучко мај 23, 2018, 10:26:32 поподне
Има и других екстрема, знање родослова двадесет и нешто генерација. Један Ивановић који је огранак Булатовића, има човек родослов до Никше...Ја му предложим да се тестира, испричам му о свему овоме, кад се он наљути и одбруси: шта ће то мени, ја знам ко сам и шта сам!! Имам родослов!!  ;D
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: vojinenad мај 24, 2018, 07:48:14 пре подне
Има и других екстрема, знање родослова двадесет и нешто генерација. Један Ивановић који је огранак Булатовића, има човек родослов до Никше...Ја му предложим да се тестира, испричам му о свему овоме, кад се он наљути и одбруси: шта ће то мени, ја знам ко сам и шта сам!! Имам родослов!!  ;D
Само му ''пусти буву'' да има више тестираних Булатовића који генетски нису ''прави'' већ прибраћени.........и сви имају родослов. ;)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: ДушанВучко мај 24, 2018, 07:52:12 пре подне
Само му ''пусти буву'' да има више тестираних Булатовића који генетски нису ''прави'' већ прибраћени.........и сви имају родослов. ;)
Управо то :)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан мај 24, 2018, 10:31:27 пре подне
Рецимо, може се рећи да сам на неки начин огорчен на то што је мој крај практично у потпуности остао ''рупа'' у етнографској литератури, а опет се врло лако, као што рекосте на сајту Порекла за нека села и крајеве може наћи доста тога, буквално породична стабла, предања па и познате миграције одређених породица. А често појединци који такве ствари имају практично ''на длану'' не показују ни најмању заинтересованст за сопствено порекло, док се неко коме је сваки податак злата вредан тешко може померити са мртве тачке.

А из ког си ти краја?
Обично северно од Београда и западно од Дрине се могу пронаћи подаци у грађи других држава...

---

Душане - невероватно колико је свет мали :-).
Али изгледа да неким потомцима Стојановића то данас није толико важно.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Atlantische мај 24, 2018, 10:56:14 пре подне
А из ког си ти краја?
Обично северно од Београда и западно од Дрине се могу пронаћи подаци у грађи других држава...
Село се налази у општини Рудо, неких 10ак километара од Прибоја.

Тај крај је генерално јако слабо обрађен, а и оно што је урађено не може да се пореди са сличним делима за неке друге српске крајеве. Рецимо, моје и најближа села су у “троуглу” који је потпуности заобишла свака литература, практично свако дело које је обрађивало тај крај их је заобилазило, могуће јер су на изразито неприступачном терену и сада када се до тамо може доћи моторним возилима, а камоли пре 100 и кусур година.

Наравно, за губитак црквених књига су заслужни властодршци након 1945-е.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан мај 24, 2018, 11:03:54 пре подне
Као неком ко истражује такође, могу да замислим како се осећаш. Донекле је фрустрирајуће.
Поготово што се тиче црквених књига. То је заиста златни извор информација, уколико постоји.

Ја сам нпр пре три недеље код нашег свештеника отишао и то што сам нашао ме је заиста одушевило.
Најраније што сам нашао је једно рођење из децембра 1863. године и то директно предка по ком презиме носимо.

Видим да си урадио Y-тест, па макар можеш да знаш пра-порекло и евтл. се повежеш с неким људима и местима (што би рекао један наш министар полиције)



Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Atlantische мај 24, 2018, 11:13:27 пре подне
Видим да си урадио Y-тест, па макар можеш да знаш пра-порекло и евтл. се повежеш с неким људима и местима (што би рекао један наш министар полиције)

Пра-порекло мање-више, то ми је у почетку било занимљиво, али може се рећи да ми је  Y хаплотип донекле рекао одакле би ми преци по директној мушкој линији могли бити пореклом у протеклих 300+ година.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Воихна јул 15, 2018, 02:55:56 поподне
Имам слично искуство: мој чукунђед "Умро 1918. у 76. години живота", а на другом споменику за његовог сина пише "рођен 1855. године". Оба рођени "у Турској" а умрли у Србији. Испада да је чукунђед добио свог најстаријег сина са својих 13 година. Вероватно ни један податак није сасвим тачан. Још нисам почео истраживање по архивама, али ми нешто говори да је овај први податак поузданији од другог.
Имам молбу за све учеснике форума, посебно уреднике, везано за имена предака која је у периоду од почетка рада "старог форума са својим подфорумима" (мислим 2012. године) па до пред крај 2017. године навео један учесник форума. Он је отприлике навео да зна имена колико се сећам "између 14 и 17 својих предака". Међу њима се појављују ретка имена једно за другим "..., Вукадин, Милић, па онда набрајање имена и опет Милић, Вукадин, ...". У том тренутку то нисам копирао јурећи за осталим занимљивим питањима и одговорима на форуму. Ево већ пола године лутам старим форумом и његовим подфорумима и не могу то да нађем, а ради се практично о именима мог чукунђеда и прађеда Милића и Вукадина што би можда указало на неки правац мојих истраживања. Ако би неко могао да нађе где се то налази и о којој се фамилији ради био бих веома захвалан.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Миловић јул 30, 2018, 02:23:19 пре подне
Нисам знао где да подставим питање па се надам да ћу добити одговор овде. Да ли неко зна нешто о пореклуо презимену Керлец (Липовача) Јањ. Слава славу Св. Глигорије Чудотворац. Свако добро !
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан децембар 20, 2018, 01:44:13 поподне
(http://imgur.com/a/IPYl779)

https://imgur.com/a/IPYl779

Јел може неко да дешифрује треће презиме? Милорад...
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Селаковић децембар 20, 2018, 02:40:28 поподне
(http://imgur.com/a/IPYl779)

https://imgur.com/a/IPYl779

Јел може неко да дешифрује треће презиме? Милорад...

Станко Тодоров(ић)
Гаврило Ђурђев(ић)
Милорад Тодоров(ић)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан децембар 20, 2018, 02:48:50 поподне
Хвала, онда само још једно питање.

Мој родоначелник се звао Цола, али на списима спахијског прихода из 1832. видим два имена која ми делују као "Цола"...

Јел може још једно декодирање? :-)

https://imgur.com/a/GE6WrGg

(https://imgur.com/a/GE6WrGg)
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Селаковић децембар 20, 2018, 02:52:28 поподне
Цола Стеванов
Цола Марин

додатак: Али ово два имена ми више личе на "Ђока".
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан децембар 20, 2018, 03:03:02 поподне
Да, зато сам и питао, јер ми не изгледа ово на "Ц" потпуно. Морао бих да упоредим са другим Ђ и Ц када опет будем имао шансе да идем у Архив. Хвала у сваком случају!
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Селаковић децембар 20, 2018, 04:05:05 поподне
Да, зато сам и питао, јер ми не изгледа ово на "Ц" потпуно. Морао бих да упоредим са другим Ђ и Ц када опет будем имао шансе да идем у Архив. Хвала у сваком случају!

А јесте ли га нашли на неком другом тефтеру или списку из 1830-их?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан децембар 20, 2018, 04:16:09 поподне
У чибучком тефтеру из 1823. има један Стојан Марин.
У већ поменутом тефтеру из 1832, пише Цола Марин.

А колико знам, име Цола је хипокористик мушког имена Стојан или Стојадин. Некако ми делује врло могуће да се ради о мом претку.

Из породичног предања знам да му је отац погинуо док је био баш мали. С тога је донекле логично да пише име мајке, како ја то видим овде. Према мојим информацијама, та жена се звала Мила/Милка, а овде пише "Марин" = Мара.

Такође, списак пореских глава нашег села из 1837. пише Цола Мишићев. Знам да је презиме по доласку у село било Мишић, и то је сигурно он.

Данас сам само погледао 5 од 12 књига и за то ми је требало скоро 4 сата...
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Селаковић децембар 20, 2018, 04:19:33 поподне
Да, звучи логично све што кажете.

А да ли сте случајно сликали и то из 1837?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Златан децембар 20, 2018, 04:27:34 поподне
Да, ево те слике. 4. име.

https://imgur.com/a/vtSQ0Pn
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Селаковић децембар 20, 2018, 04:44:44 поподне
Да, то је стварно Цола.

Али не могу се отети утиску да су она двојица Ђока Стеванов и Ђока Марин, ако не због првог слова, онда због трећег слова слова "л" које више личи на "к".
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Делија јануар 10, 2019, 07:46:45 поподне
https://www.libertyellisfoundation.org/passenger-result

Овде се могу наћи подаци о сваком досељенику у Америку, јако добра ствар.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: jana.mirjana фебруар 25, 2019, 04:48:01 поподне
Gde bih mogla naci popis ili knjige o Bitoljskom Vilajetu-Kumanovacka Kaza - Makedonija

Moji su dosli kao izbeglice u zimu 1903 - 1904 posle sloma Ilidenskog Ustanka. Dosli su preko planine Kozjak u Nis

Sta znam

cukundeda Milan i cukunbaka Jelena Radovic, sinovi Cira, Andra i Milan, cerka Zora ?

krsna slava Sv Petka - nije menjana

Cira je umro 1972 godine a u Srbiju je dosao sa 4 godine.

cukundeda Milan poginuo je prlikom proboja Solunskog fronta




Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Vojka април 03, 2019, 02:48:05 поподне
Poštovani,
interesuje me poreklo mog prezimena Kozlica. Sve što znam o tom prezimenu je sledeće:
Moj deda, otac, mog oca je Vojin Kozlica. Ubijen je u ratu i sahranjen na Mrakovici. Ozenjen je bio sa Smiljom Bilbijom, mojom bakom, majkom mog oca. Moji deda i baba su imali dva sina.
Stariji Djuro Kozlica i mladji moj otac Lazar Kozlica. Stric i tata su rodjeni u Sanskom Mostu.
Navodno kruzi prica na internetu da su bila tri brata i da su se posvadjala i krenula svako na svoju stranu. Jedni su uzeli katolicanstvo a drugi islam dok je treci ostao veran pravoslavlju. Da li to znaci da smo svi od jedne linije i da smo u rodu? Kako doci do prave istine?
Zanima me sledece ako neko moze da mi kaze ili me uputi gde da trazim i da se raspitujem dalje:
1.Poreklo prezimena Kozlica
2.Iz kog mesta je moj deda, tj gde je rodjen ako nije u Sanskom Mostu?
3.Da li ima deda rodjene brace i sestara?
4.Kako da dodjem do dedinog rodnog lista i umrlice?
5.Iz kog vremena najdalje datira bilo koji zapis o Kozlicama?

Hvala Vam unapred za bilo koju informaciju koja bi mi pomogla u daljem traganju za predcima.

Srdacan pozdrav

Vojislavka Kozlica
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus април 03, 2019, 03:43:32 поподне
Презиме је занимљиво, можда није толико често, колико је распрострањено.

Етимолошки, презиме је по свему судећи настало од именице коза, питање је само у каквим околностима. Можда је у прошлости неки предак Козлића држао козе, или је поседовао неку личну карактеристику, због које би га неко тако прозвао, што није морао бити погрдан назив, могло је то бити и од миља.

Мате Шимундић је у Ономатолошким прилозима (III, 1982, стр. 132), пишући о непознатим хрватским презименима из XII века, говорио и о презименима насталима од именице коза, па међу њима помиње и презиме Козлић.

(https://i.postimg.cc/qqcws9Zn/Screen-Shot-04-03-19-at-03-11-PM.png)

Слично се може наћи и у Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика (1972. стр. 173), под одредницом коза.

(https://i.postimg.cc/28m2kSVx/Screen-Shot-04-03-19-at-03-13-PM.png)

Чињеница да се ово презиме јавља и код муслимана и код католика не мора значити да се ради све о истом роду, чак је по његовој распрострањености као и етимолошком пореклу, извесније да су у питању различити родови (иако се увек може десити да неки презимењаци, па и различите вере, могу испасти један исти род).

Наравно, људи да би себи објаснили то што се наизглед ретко презиме јавља код свих конфесија, онда би измислили причу о три брата, који су се поделили свако на своју страну, па су тако настале данашње католичке, мулиманске и православне Козлице.

Што се тиче питања одакле су могли доћи у Сански Мост, можда ће одговор на то питање боље знати неко из тог краја, оно што овако угрубо могу да видим, јесте да је презиме било пристуно у Далмацији, Лици, па и Славонији, а што су све крајеви одакле је могао доћи и ваш деда.

Пошто је то све у Хрватској, можда ће користити подаци са пописа из 1948. године, из кога се види где је и колико било Козлица те године у Хрватској.

(https://i.postimg.cc/d1zYgT6v/Screen-Shot-04-03-19-at-03-29-PM.png)

За ближе податке о вашем деди, вероватно бисте требали отићи до матичног уреда у Санском мосту, и затражити родни лист за деду. Уколико његово рођење упада у време Другог светског рата, то може бити проблем, уколико је дете страдалих родитеља о коме после нико од родбине није преузео бригу, већ је завршило у некој хранитељској породици. Тада се може десити да ни у матично уреду немају других података.

Ипак, верујем да ће се нешто наћи, тек смо на почетку.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus април 03, 2019, 04:05:10 поподне
1.Poreklo prezimena Kozlica

Важно питање, да ли знате коју славу славе ваше Козлице?
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: НиколаВук април 03, 2019, 04:11:50 поподне
Важно питање, да ли знате коју славу славе ваше Козлице?

У Дабробосанском Шематизму из 1882. године једине уписане Козлице су оне из парохије Стари Мајдан (протопрезвитерат Сански Мост), са славом Јовањдан.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Зрно април 03, 2019, 09:47:45 поподне
У Далмацији су Козлице у селима Радошић и Велић. Славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Amicus април 05, 2019, 03:17:05 поподне
Иако је то и раније помињано, свакако вреди подсетити све који истражују своје порекло и своје претке, да обавезно претраже и одељак Историјске новине (http://www.unilib.rs/istorijske-novine/pretraga) на сајту Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".

У Прегледу (http://www.unilib.rs/istorijske-novine/pregled) је наведено безмало стотинак врста новина и часописа од 19-21. века.
Наслов: Одг: Истраживање породичног поријекла
Порука од: Klimenta јун 01, 2019, 12:47:31 пре подне
Postovanje svijema na forumu, dosao sam na ideju da napisem porodicno stablo ali je zbog migracija kroz koje je moja porodica prosla
(Vukel Albanija ---> Donja Pester selo Crnis 1702, selo Crnis - Novi Pazar 1908) zapelo sa imenima predaka tacnije do pradeda za koga znam da se zove Husko i da je rodjen u selu Crnis 1898 godine. Znam iz predanja da poticemo iz Klimenti Voklji koji su doseljeni na Pester sto je potvrdila i DNK analiza, ono sto mene zanima i sto bi bio zahvalan na pomoci jeste dje mogu nabaviti i prikupiti podatke o imenima predaka. Probao sam potraziti pomoc od nekih ljudi iz Pazara koji se bave sa tim ali bezuspesno, istoricar Sulejman Alickovic takodje iz Crnisa kaze da postoji verovatnoca da je moje prezime promijenjeno iz Klimenta u Crnisanin 1918 godine Svaka pomoc je dobrodosla.

Hvala unaprijed.