Аутор Тема: Истраживање породичног поријекла  (Прочитано 22696 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #60 послато: мај 03, 2018, 12:34:41 пре подне »
Са доста овога што си написао бих се сложио.Има људи који се одушеве и заинтересују,али има и људи који ти кажу шта ће ти то у животу-чим није исплативо на неки начин одмах се одбацује као сувишно а цела прича су гура у оно чувено "Докон попа и јариће крсти ".Једноставно због,што ти кажеш незаинтересованости а и оног што сам ја написао у мојим претходним постовима на ову тему смо и дошли у ситуацију да не знамо даље од прадеде/чукундеде.
Што се истраживања тиче она нису нимало лака,нити кратка ако човек жели да има што бољи увид и открије што више тј.све што му се нуди.Неке ствари морају да се пређу и више пута да би био сигуран да ниси направио неки превид,грешку или нешто треће.За неке матице сам морао више пута да одем до архива и веруј ми никад се нисам покајао,увек се испоставило да сам у праву што трипут мерим а једном сечем.Просто да би имао јасну слику потребно је све то што си навео,и отићи до гробља и контактирати архиве,цркве,литературу +ДНК испитивања.Није јефтино ово чиме се бавимо,али колико људи,па и ми сами некад дајемо пара на разне-заиста глупости ово је ништа,а има велику сентименталну и  духовну вредност..да не кажем да је одраз поштовања према својој породици и прецима ,па и себи самом на крају крајева.Ја не могу да ти опишем колико сам срећан и поносан био када сам откривао имена својих предака,приче о њима и још увек сам под тим утиском као на почетку истраживања..једино сам танак са фотографијама.
Иначе ово за писање књиге је и мени падало на памет..пошто проучавам све гране предака и имам 22 познате гране и њих био убацио у књигу..с тим да би се усмерио највише на моју линију.Са једне стране не постоји пуно нас што носимо презиме ,видим да овде на форуму има родова који су разгранати и има их јако пуно..ми нисмо те среће тако да бих ту књигу одрадио у неколико примера чисто као својеврсан аманет мојој преосталој фамилији и потомцима ако Бог да.
« Последња измена: мај 03, 2018, 12:38:27 пре подне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #61 послато: мај 03, 2018, 01:04:23 пре подне »
Са доста овога што си написао бих се сложио.Има људи који се одушеве и заинтересују,али има и људи који ти кажу шта ће ти то у животу-чим није исплативо на неки начин одмах се одбацује као сувишно а цела прича су гура у оно чувено "Докон попа и јариће крсти ".Једноставно због,што ти кажеш незаинтересованости а и оног што сам ја написао у мојим претходним постовима на ову тему смо и дошли у ситуацију да не знамо даље од прадеде/чукундеде.
Што се истраживања тиче она нису нимало лака,нити кратка ако човек жели да има што бољи увид и открије што више тј.све што му се нуди.Неке ствари морају да се пређу и више пута да би био сигуран да ниси направио неки превид,грешку или нешто треће.За неке матице сам морао више пута да одем до архива и веруј ми никад се нисам покајао,увек се испоставило да сам у праву што трипут мерим а једном сечем.Просто да би имао јасну слику потребно је све то што си навео,и отићи до гробља и контактирати архиве,цркве,литературу +ДНК испитивања.Није јефтино ово чиме се бавимо,али колико људи,па и ми сами некад дајемо пара на разне-заиста глупости ово је ништа,а има велику сентименталну и  духовну вредност..да не кажем да је одраз поштовања према својој породици и прецима ,па и себи самом на крају крајева.Ја не могу да ти опишем колико сам срећан и поносан био када сам откривао имена својих предака,приче о њима и још увек сам под тим утиском као на почетку истраживања..једино сам танак са фотографијама.
Иначе ово за писање књиге је и мени падало на памет..пошто проучавам све гране предака и имам 22 познате гране и њих био убацио у књигу..с тим да би се усмерио највише на моју линију.Са једне стране не постоји пуно нас што носимо презиме ,видим да овде на форуму има родова који су разгранати и има их јако пуно..ми нисмо те среће тако да бих ту књигу одрадио у неколико примера чисто као својеврсан аманет мојој преосталој фамилији и потомцима ако Бог да.
Мислим да би свима нама требало бити у интересу писање књиге, публикације и слично. Јер ће по мени само тако подаци остати сачувано за покољења. Уколико буду чувани подаци на рачунару, одштампано на разним папирима, копијама или не знам већ чему то ће се временом изгубити, нестати и више неће бити могуће вратити те податке. Књига коју ја пишем нема неку литарарну вриједност нити је то књига и за кога другог, осим за моје Спахиће. И управо је намијењена потомцима, превасходно мојој дјеци да увијек могу да отворе књигу и прочитају ко су, шта су и одакле су. Поготово што у мом селу за 20 година, Срба, па тако и Спахића више неће бити, сви су расељени и зато књига има вриједност да увијек чува успомену на мјесто поријекла, исходиште свију нас. Код мене је занимљиво што је прича заокружена, дошли у село око 1860, сада се расељавамо и читав тај период од 150 и више година биће сублимиран на једном мјесту. Може се рећи да је то пресјек једне историјске етапе за моју породицу. Друга ствар, ја сам направио родослов и то није спорно. Али поред родослова имам обиље других података који су веома битни, а не могу бити стављени на родослов. Зато се јавила потреба за књигом. Чување тих података, причица разних, предања, статистичких података на различитим мјестима доводи до њиховог губљења током времена. Овако сам све податке који се тичу мог села и Спахића кроз историју ставио на једно мјесто, са свим могућим теоријама о поријеклу, без потребе да неком посебно објашњавам шта је тачно, а шта не. И са књигом је било као са родословом. Испочетка сам мислио да немам довољно материјала,  па кад сам је конципирао и подијелио на поглавља, убацио слике, родослов, слике гробова, све изворе гдје се спомиње моје презиме, дио о генеалогији, о селу, осталим породицама, анегдоте које сам чуо, обичаје, статистичке податке и слично, то је испала лијепа породична прича, испричана на више од 150 страна. И размишљам исто као ти, да је штампам о свом трошку у десетак примјерака и дам појединим заслужним члановима фамилије, а појединим не, јер нису сарађивали. 
Рецимо, да само пишем животну причу о својој баби, могло би све стати у посебну књигу. Њој су усташе комшије убили родитеље  у рођеној кући, побили их сјекиром и затрпали, он отишла у збјег и спасила се, потом јој четници убили брата. Након рата се удала за мог ђеда. Мога ђеда одвели у затвор, једва се спасио Голог отока. Сама подизала дјецу, градила кућу, чувала стоку, да би дочекала и посљедњи рат, те опет избјеглиштво у Невесиње, потом Требиње, опет се враћа у село, поново обнова куће, да би дочекала смрт у позној старости. Ја често кажем, она је преживјела оно што данашње генерације неће за три живота. Не могу ни да замисле такав начин живота. Само из неког пијетета и поштовања према њој, најмање што могу да учиним јесте да забиљежим њену судбину, да то све остане записано заувијек. Ако бих гледао данашње потомаке и интересовање за ово што радим, по њима никад ништа не бих написао ни истражио. Зато се на то одавно не обазирем. 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #62 послато: мај 03, 2018, 01:23:09 пре подне »
Мислим да би свима нама требало бити у интересу писање књиге, публикације и слично. Јер ће по мени само тако подаци остати сачувано за покољења. Уколико буду чувани подаци на рачунару, одштампано на разним папирима, копијама или не знам већ чему то ће се временом изгубити, нестати и више неће бити могуће вратити те податке. Књига коју ја пишем нема неку литарарну вриједност нити је то књига и за кога другог, осим за моје Спахиће. И управо је намијењена потомцима, превасходно мојој дјеци да увијек могу да отворе књигу и прочитају ко су, шта су и одакле су. Поготово што у мом селу за 20 година, Срба, па тако и Спахића више неће бити, сви су расељени и зато књига има вриједност да увијек чува успомену на мјесто поријекла, исходиште свију нас. Код мене је занимљиво што је прича заокружена, дошли у село око 1860, сада се расељавамо и читав тај период од 150 и више година биће сублимиран на једном мјесту. Може се рећи да је то пресјек једне историјске етапе за моју породицу. Друга ствар, ја сам направио родослов и то није спорно. Али поред родослова имам обиље других података који су веома битни, а не могу бити стављени на родослов. Зато се јавила потреба за књигом. Чување тих података, причица разних, предања, статистичких података на различитим мјестима доводи до њиховог губљења током времена. Овако сам све податке који се тичу мог села и Спахића кроз историју ставио на једно мјесто, са свим могућим теоријама о поријеклу, без потребе да неком посебно објашњавам шта је тачно, а шта не. И са књигом је било као са родословом. Испочетка сам мислио да немам довољно материјала,  па кад сам је конципирао и подијелио на поглавља, убацио слике, родослов, слике гробова, све изворе гдје се спомиње моје презиме, дио о генеалогији, о селу, осталим породицама, анегдоте које сам чуо, обичаје, статистичке податке и слично, то је испала лијепа породична прича, испричана на више од 150 страна. И размишљам исто као ти, да је штампам о свом трошку у десетак примјерака и дам појединим заслужним члановима фамилије, а појединим не, јер нису сарађивали. 
Рецимо, да само пишем животну причу о својој баби, могло би све стати у посебну књигу. Њој су усташе комшије убили родитеље  у рођеној кући, побили их сјекиром и затрпали, он отишла у збјег и спасила се, потом јој четници убили брата. Након рата се удала за мог ђеда. Мога ђеда одвели у затвор, једва се спасио Голог отока. Сама подизала дјецу, градила кућу, чувала стоку, да би дочекала и посљедњи рат, те опет избјеглиштво у Невесиње, потом Требиње, опет се враћа у село, поново обнова куће, да би дочекала смрт у позној старости. Ја често кажем, она је преживјела оно што данашње генерације неће за три живота. Не могу ни да замисле такав начин живота. Само из неког пијетета и поштовања према њој, најмање што могу да учиним јесте да забиљежим њену судбину, да то све остане записано заувијек. Ако бих гледао данашње потомаке и интересовање за ово што радим, по њима никад ништа не бих написао ни истражио. Зато се на то одавно не обазирем.

У праву си,мени је све по папирима а други део по флешевима,од скоро и на екстерном хард диску..да нисам систематичан и да редовно не ажурирам флеш меморију изгубио бих све податке које сам у дигиталној форми скупио,јер ми је пре неколико месеци цркао унутрашњи хард диск,кад су га извадили изгледао је као друм после орања Краљевић Марка. ;D Тако да сам се лично уверио како у једном тренутку све што имаш од података може да нестане.Најсигурнија што ти кажеш књига,по могућству одрадити и у пдф-у али имати и више примерака.Имаш среће што би иштампао 10-так примера и дао неким заинтересованим члановима породице..нас свеукупно једва толико да има,а од тога могу да рачунам једино на рођену сестру, поготово када будем правио зидну варијанту Породичног стабла. :) Шта да ти кажем,жао ми је због тога што се и твојима десило и свим нашим људима,што би Алекса Шантић рекао у песми Моја Отаџбина,мене све ране мога рода боле..у овим мојим крајевима и из своје перспективе не могу да замислим тако нешто..иако је и овде било свачег за време Првог и Другог Светског рата,но ипак се не може мерити крајевима одакле си ти.То је тачно што кажеш,то што су ти људи проживели не можеш ни у филму видети а упркос томе толико снаге и упорности имати и упркос свему опстати,то је за дивљење !
Код нас су немирнија времена била од Велике Сеобе па до средине 19.века,закључно са Српско-Мађарским ратом 1848.године и баш због тога да ти искрено кажем више инфомација сам забележио о аскурђелу него о свим својим прецима,па малте не заједно!
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 443
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #63 послато: мај 03, 2018, 09:42:54 пре подне »
Делија, имаш много среће што су твоји преци били на простору где се писало, а и нису се много померали. Понешто од географије се није испоставило као тачно, али је опет све у надлежности истог архива :)

Велики поздрав и за Спахибију. Драго ми је да сретнем некога ко је тако упоран родословац.

Сложићемо се да је у архивима (макар морали да меримо само оно што је преживело до данас на овим бурним просторима) такво благо да људи благо речено нису упућени. Рачунам да би барем дупло у односу на сада људи правило родослов, само када би разумели шта све могу да нађу.
Чак и ја који сам заинтересован сам отишао у архив само због старих црквених матичних књига... а данас користим десетак врста извора података.

Мене су многи питали за књигу... Могуће је да се на крају заврши са тако нечим. Мишљења сам да та могућа књига треба да буде распоређена на правим местима. Не мислим само на родбину, него мислим и на архиве. Не видим да нас ишта спречава да и тамо поделимо пар примерака (па и пдф). Архиви су званичне институције, дигитална претрага садржаја и код нас напредује па рачунам да ће све што напишемо моћи врло лако да се нађе за 20 година од сада.
Скоро све што сам истраживао је за Земун, моје претке оданде иако то није моје презиме. Тај део сам имао врло мало а сада је то део родослова који је дупло већи него све остало заједно.
Видим да су људи раније некако били издржљивији него сада. Или некако нису компликовали ствари. Најшокантнија је једна прича, коју сам назвао прича о издржљивости. Пре неких 150 година, ожени се човек, крене да добија децу. Првих шесторо не потраје дуго. Добије и седмо дете, сина. После две године му умре жена. Ожени се опет. Добије ћерку, па још једну и коначно још једног сина... и умре следеће године. Онај син из првог брака се женио трипут... и ништа. Обе ћерке по 5-6 унука, све супер иде, али то још увек не значи за чување презимена. Срећа па се и најмлађи син ожени и све добро крене. Два његова праунука сам упознао.
Ова прича је у мени бочној грани. И сетите се да примените днк науку коју користимо на ову причу...

Не тако шокантно, али потпуно изненађујући препад ниоткуда је био око броја народа чији сам потомак. Пре истраживања сам знао за три, сада имам поуздано 5, можда и свих 6. Морам са Земунцима да видим ако су Цинцари :)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #64 послато: мај 03, 2018, 10:20:39 пре подне »
Делија, имаш много среће што су твоји преци били на простору где се писало, а и нису се много померали. Понешто од географије се није испоставило као тачно, али је опет све у надлежности истог архива :)

Велики поздрав и за Спахибију. Драго ми је да сретнем некога ко је тако упоран родословац.

Сложићемо се да је у архивима (макар морали да меримо само оно што је преживело до данас на овим бурним просторима) такво благо да људи благо речено нису упућени. Рачунам да би барем дупло у односу на сада људи правило родослов, само када би разумели шта све могу да нађу.
Чак и ја који сам заинтересован сам отишао у архив само због старих црквених матичних књига... а данас користим десетак врста извора података.

Мене су многи питали за књигу... Могуће је да се на крају заврши са тако нечим. Мишљења сам да та могућа књига треба да буде распоређена на правим местима. Не мислим само на родбину, него мислим и на архиве. Не видим да нас ишта спречава да и тамо поделимо пар примерака (па и пдф). Архиви су званичне институције, дигитална претрага садржаја и код нас напредује па рачунам да ће све што напишемо моћи врло лако да се нађе за 20 година од сада.
Скоро све што сам истраживао је за Земун, моје претке оданде иако то није моје презиме. Тај део сам имао врло мало а сада је то део родослова који је дупло већи него све остало заједно.
Видим да су људи раније некако били издржљивији него сада. Или некако нису компликовали ствари. Најшокантнија је једна прича, коју сам назвао прича о издржљивости. Пре неких 150 година, ожени се човек, крене да добија децу. Првих шесторо не потраје дуго. Добије и седмо дете, сина. После две године му умре жена. Ожени се опет. Добије ћерку, па још једну и коначно још једног сина... и умре следеће године. Онај син из првог брака се женио трипут... и ништа. Обе ћерке по 5-6 унука, све супер иде, али то још увек не значи за чување презимена. Срећа па се и најмлађи син ожени и све добро крене. Два његова праунука сам упознао.
Ова прича је у мени бочној грани. И сетите се да примените днк науку коју користимо на ову причу...

Не тако шокантно, али потпуно изненађујући препад ниоткуда је био око броја народа чији сам потомак. Пре истраживања сам знао за три, сада имам поуздано 5, можда и свих 6. Морам са Земунцима да видим ако су Цинцари :)
То си у праву,сложиле су ми се коцкице...а скоро сам читао савете једног од историчара за истраживање порекла у Банату и Срему,каже највероватније ћете доћи до 5-6.колена и то је углавном плафон,ал ето сплетом занимљивих околности нашао сам 9 сигурних и 10.колено -највероватније.Овде код нас у архиву је била идеја да свако ко је мало више долазио у архив и имао искуства ,запише неке кораке за почетнике.Није ни ово за књигу тако лоше,тиме се обезбеђује и за 100 година да буде доступних података о породици.
Видиш мени је та прича о снази и упорности предака највише везан за аскурђела Михаила Панчевца/Панчевачког..за време Кочине Крајине изгубио је готово цео преостали део породице(уз то и два брата јер се помињу као војници а после тога им се губи сваки траг),био је рањен још на почетку рата са Турцима током њохове противофанзиве1788.године и дуго с лечио у војној болници..на крају је премештен у друго село где није имао ми родбину ни кућу а у међувремену је и отпуштен из граничарске службе,могуће због повреда које је тако дуго лечио.У новом селу је више година живео као подстанар и радио разне најамничке послове да би преживео,а уз то се одмах по доласку у село оженио и почео да добија децу,имао је деветоро деце од чега су преживела само два сина-мој курђел Милан(крштен као Михаил)и Димитрије,чија лоза није потрајала.У новом селу је пре смрти успео да обезбеди и кров над главом својој деци дане живе као подстанари..ипак за њега није сачувено никаккво сећање,док за његовог сина јесте јер по њему имамо шпицнаме.
Што се тиче нација и мене нје то поприлично заинтригирало,али се испоставило да у родослову имам само Србе-22 породице од којих водим порекло и сви су Срби,макар што се тиче имена презимена и крсне славе,а истражио сам колико сам могао за родове и са очеве и мајчине стране,за неке родове сам дошао до половине 18.века а за неке до половине 19.века и немам могућности да истражим дубље од тога осим што сам наручио фемилифајндер па ћемо видети.

Иначе нека места одакле су моји су ме по питању матица очарала а друга су ме баш разочарала..има пар села у ојима се помињу наши у разним војним пописима још 1722.године а матице су из 20.века,баш за 3 сремска села је таква ситуација,а нисам нашао ништа у матицама других околних места у којима су могли  да се уписују.
« Последња измена: мај 03, 2018, 10:27:48 пре подне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #65 послато: мај 03, 2018, 11:09:00 пре подне »
Неко помену причу о незаинтересованости за претке, родослов. Тачно знам како то изгледа. Кад сам питао неколико сродника и рођака средњих година, сви су ме с неверицом гледали, само што нису рекли 'који ће ти то ђаво, шта се замлаћујеш с тим, иди ради нешто паметније'. Такве дијаболе више нећу ни да питам за податке о родбини која је расељена и живи у мом веку. Радије ћу да пронађем те људе и лично их контактирам.

Иначе, највреднији траг и прво од чега треба кренути је усмено предање и разговор са старинама. Мени је баба причала доста тога, али није била сигурна у имена 4-5 генерација пре ње. Међутим, сва имена која ми је поменула, ја сам прибележио и све до једног сам пронашао у разним изворима. Хоћу рећи, мора се имати било какво знање о нпр. прецима из 19. века, ако хоћеш да истражујеш пописе и матичне књиге. Иста презимена у једном селу, или још горе генерацијско мењање презимена по имену оца, лагано направе збрку...

Књига, па макар била само у електронском облику, је неминован корак након израде родослова. Треба некако публиковати све нађене податке, јер је сваки злата вредан. Ево примера, читам родослове фамилија једног удаљеног села и одушевим се кад нађем једну девојку која је удата из моје куће пре 150 година... Неко скупља маркице неко сличице, салвете... и цео свет на то гледа као хоби... само ми што сакупљамо податке из прошлости фамилије смо згубидани и чудаци. А овај хоби, сложићете се, нема вредност само за оног ко се њиме бави.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #66 послато: мај 03, 2018, 11:24:47 пре подне »
Неки од вас су имали много тежи пут него ја. Скидам вам капу. Јер није лако кренути од нуле, истраживати по архивима, литератури, гробљима и сл. Мени је било много лакше. Негде средином 1990-их мој деда по оцу, када се пензионисао, почео је да се бави истраживањем порекла. Како су његове бабе и деде били рођени крајем 19. века, покупио је као дете пуно прича и података о прецима и решио је то да среди, испише и остави за потомство. Онда се окренуо бочним странама, звао је све рођаке које је могао да нађе од Сомбора, преко Крагујевца и Чачка, до Котора. Све је то фино записао и почетком 2000-их штампао. Оставио је нама млађима детаљне родослове за два дробњачка братства, Чупиће и Јегдиће, као и доста података за рођаке по женским линијама, Церовиће, Зарубице, Милашиновиће, Чеперце, Струњаше, Кекиће, Вукотиће, Милићевиће... Тај родослов би требало да се ревидира и допуни са неким подацима које сам ја као студент покупио и да се додају они који су рођени после 2003. али у принципу, родослов је потпун. Деда сада инсистира да ја тај родослов средим, додам податке које сам ја нашао обилазећи гробља, читајући литературу и архивску грађу али те чињенице не мењају слику, већ је допуњују.
Мало је теже било истраживати женску линију јер мој деда по мајци није имао интересовања за то. Увек је тврдио како не зна даље од прадеде и не зна ништа о бочним гранама, Пар месеци пре његове смрти, када је боравио код нас, ја сам инсистирао да се присети свега и доста тога записао. Пуно ми је помогла баба јер зна о његовој породици више него што је он сам знао. Приче је слушала од свекра и свекрве и са мојој прабабом, својом свекрвом, је ишла код родбине на славе и сахране, па је пуно рођака и лично упознала као млада. И дан-данас ми је највећа непознаница породица моје бабе по оцу. Она о свом пореклу не зна готово ништа јер никада о томе није питала старије. Ту не знам даље од чукунбаба и чукундеда. Бабини родитељи су као деца, 1930-их, дошли са села у град и ту се веза са родбином прекинула. Ту сам покушавао уз помоћ литературе, матичних књига и пописа али нисам далеко догурао. Само сам успео да допуним податке које сам већ знао.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 327
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #67 послато: мај 03, 2018, 12:01:47 поподне »
 Истраживати породични  родослов а не оставити траг у писаном облику ? Па ваљда га и пишемо и потрошимо толико времена, труда, стрпљења, упорности,цепамо ципеле по архивима, гробљима, удишемо архивску прашину, мењамо диоптрију од силног читања,а све то и кошта..да би ми неко рекао "какву корист имаш од тога" Имам велико задовољство и духовну радост да ће неки мој потомак читати ово што пишем.
Имам три брата, ниједан се не интересује за порекло. Слика прадеде из Вел. рата из 1914 г. је код мене.Рукопис мога деде по оцу о његовом животу са неким родословним подацима би био уништен или бачен да га ја нисам тражила и нашла.Била сам сведок када је деда писа а ево већ 15 так година тражим, налазим и скупљам податке.
И ето од четворо унучади , једно женско пише..Јесам променила презиме али сматрам да моји потомци морају знати
порекло.
 

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #68 послато: мај 03, 2018, 12:30:16 поподне »
Истраживање родослова и поријекла је страст која те само вуче напријед за новим трагањем. Ту човјек мора бити упоран и истрајан. Ту су разочарења стално присутна. Обично људи почну нешто, па кад схвате колико је то заморно и напорно одмах одустану. Мени је занимљиво то што сам откривајући своје претке кроз историју у ствари откривао себе. Тачно може да се направи веза у погледу карактера, понашања и слично. Потом човјек сазна разне болести, насљедне, и начин на који су страдали њихови преци током историје. Тако више цијени и своју породицу. Мој чукунђед је рецимо умро у 30-ој години, годину дана прије свог оца. Још нисам сазнао и не знам шта бих дао да сазнам разлог њеогове преране смрти. Да ли куга, болест, рат или нешто друго. Људи не схватају колика је то страст. Ја кад би сазнао да ћу можда наћи иоле важан податак негдје, било гдје далеко, у стању сам одмах упалити кола и отићи тамо, без обзира на све могуће трошкове. Читао сам негдје да прије у Херцеговини није било породице која није могла да наброји 10 пасова уназад, напамет. Данас, познајући младе потомке нисам сигуран да могу добацити и до 5 пасова. Као што сам чуо једну паметну од једног старог Невесињца када објашњава зашто пропадамо као друштво. Каже, за момке данашње и дјевојке, удаје се и жене свако за свакога, без икаквог реда. Прије се знало, ова породица није за ову породицу, чувао се неки статус у друштву. Мени је врхунац непознавања био случај моје жене. Њен прађед се презивао Станковић, а ђед Милошевић, значи дошло је до промјене презимена прије 60-ак година. И кад питам њу и њеног оца зашто су се прозвали Милошевић, немају појма. Ја се згранем и збланем. То, као да је било јуче. И дан данас не могу да схватим како их то никад није заинтересовало. Још је занимљиво што је њен ђед оженио исто Милошевићку, сад да ли је због ње мијењао и презиме или неће да кажу или не знају.
Зато прилико склапања у брак обавезно се мора приложити родослов и кратка историја породице, па се ту види, како су умирали, рађали се, боловали, разводили се и све остало. Па се на основу тога каже судбоносно да. Или што се тиче опадања наталитета и великог броја неожењених момака. Ту треба вратити старе обичаје под хитно. Отац ти да рок да се ожениш до 35. године живота. Послије тога, јер си неспособан, он оде у сусједно село и уговори брак на невиђено, као некад. Било би и више дјеце и сви би се поженили и поудавали.
Посебно ме нервирају ватрени заговорници теорија да је све српско и да сви потичу од Срба. Чим почнем дискусију са њима, само их упитам како им се звао наврђед. Пошто обично не знају, прекинем расправу и кажем им кад сазна своју личну историју, онда можемо причати о општој.
Код мене је село иначе страдално, кости мојих предака се налазе у крипти у Пребиловцима. Мени је за то криво, што се све заборавља и губи заувијек, а морало је остати записано. Код мене да се оде у било коју кућу у селу, свака има причу за једну књигу. Свака кућа има свог старца Вукашина Мандрапу из Клепаца. Мој покојни кум је чак побјегао са јаме у Бивољем Брду, сама његова прича је да се најежиш. Али то нажалост нити је записано нити се записује. Кад бих нашао само једног заинтересованог младог човјека из села одмах би приступио писању књиге и родослова за цијело село. Али, овако сам, не иде. Црквене књиге су сачуване, али су у таквом стању да их је потребно колико сутра преписати, умножити и дигитализовати, јер ће пропасти трајно. А у њима је историја мога и околних села. Међутим, никог то не занима. Црква би то требала преузети на себе, а не да се бави разним, нецрквеним темама. Али опет, то је друга прича.
И још једна ствар, овим би требало да се баве људи у пензији, пуни искуства, када имају највише времена и морало би бити више људи из једног племена да потегну заједно. Међутим, код мене то није случај. Овако, све иде пуно теже. Али шта је ту је.   

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #69 послато: мај 03, 2018, 01:17:21 поподне »
Од а до ш све тачно. А ја некад мислио да сам јединствени фантом по том питању.Одем на одмор пар дана на Златар, оставим жену са децом у хотелу а ја у ауто па правац Томашево (иза Б.Поља ка Пљевљима) да нађем неког маторог памтишу и да од њега добијем неке податке. Наравно падне ту уз разговор и пршут, домаћи сир и наравно пријепек. :)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #70 послато: мај 03, 2018, 03:11:16 поподне »
Неко помену причу о незаинтересованости за претке, родослов. Тачно знам како то изгледа. Кад сам питао неколико сродника и рођака средњих година, сви су ме с неверицом гледали, само што нису рекли 'који ће ти то ђаво, шта се замлаћујеш с тим, иди ради нешто паметније'. Такве дијаболе више нећу ни да питам за податке о родбини која је расељена и живи у мом веку. Радије ћу да пронађем те људе и лично их контактирам.

Иначе, највреднији траг и прво од чега треба кренути је усмено предање и разговор са старинама. Мени је баба причала доста тога, али није била сигурна у имена 4-5 генерација пре ње. Међутим, сва имена која ми је поменула, ја сам прибележио и све до једног сам пронашао у разним изворима. Хоћу рећи, мора се имати било какво знање о нпр. прецима из 19. века, ако хоћеш да истражујеш пописе и матичне књиге. Иста презимена у једном селу, или још горе генерацијско мењање презимена по имену оца, лагано направе збрку...

Књига, па макар била само у електронском облику, је неминован корак након израде родослова. Треба некако публиковати све нађене податке, јер је сваки злата вредан. Ево примера, читам родослове фамилија једног удаљеног села и одушевим се кад нађем једну девојку која је удата из моје куће пре 150 година... Неко скупља маркице неко сличице, салвете... и цео свет на то гледа као хоби... само ми што сакупљамо податке из прошлости фамилије смо згубидани и чудаци. А овај хоби, сложићете се, нема вредност само за оног ко се њиме бави.
Ово си лепо написао и описао ситуацију.Поготово за ове крајеве одакле сам ја је јако битно да се зна име претка који се родио од 1895.наниже ,у супротном  истраживање се компликује већ на самом.почетку јер то онда захтева одлазак до месне заједнице а проблем су ту и имена предака јер се доста често дешавало да имају црквено и друго име и ту може лако настати забуна.Некоме као мени то може да буде име прадеде,ипак код мене постоји јаз у годинама и прскочена једна генерација тако да би неко други морао да зна макар име свог чукундеде.Причати са старијим рођацима,дедовима или бабама свакако и отићи на месно гробље.Иако су већа гробља у градовима ,ту је доста лакше пронаћи гробно место предака јер имају све информације у бази података,у селима је то доста теже и захтева да се прегледа неретко цело гробље.
Нажалост од старијих људи једино са мајчине стране могу да рачунам на њену мајку а моју бабу Милину ,и то што је рекла ми је од велике помоћи било..једног деда и бабу нисам упознао а други деда је умро кад сам имао 4-5година нажалост.У сваком случају старији људи свакако највише стрпљења и жеље за сарадњом.имају тако да их треба укључити у истраживање свакако.
И ово за хоби си лепо рекао..ал живимо у таквом виртуелном свету где је нормално пратити ријалитије,кардашијане и друге пластиканере ал ово што ми радимо је за  већину млаћење празне сламе,јер људи којима се ми бавимо су свакако мртви и њима лека нема..не знам ја то другачије гледам јер нас све чека та фаза животног циклуса и од тога не можемо да се спасемо,ал од заборава можемо и управо то нас тера да се трудимо да у животу иза себе оставимо што више,од породице па и овога јер себе тиме чувамо од заборава. :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #71 послато: мај 03, 2018, 08:29:22 поподне »
На крају крајева, и ми ћемо једног дана бити нечији преци.

Ван мреже spezia

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #72 послато: мај 20, 2018, 12:06:13 поподне »
Evo mog iskustva. Na žalost kasnije sam krenuo sa istraživanjem jer neki ljudi koji su mogli dati više informacija na žalost su poumirali 10-tak godina ranije. Moj cilj je pre svega bio otkriti što više predaka pre rodonačelnika i nisam baš uspeo.
Pa opet ja sam išao ovim putem
1) lokalno groblje, pokupio informacije sa spomenika

2) pričao sa starijima koji su koliko toliko mogli da pojasne neke stvari i dobijem dodatne informacije - ovo se više odnosilo na život mojih predaka, neke događaje vezane za ratove kao i dalju rodbinu za koju pre nisam znao. Svi su znali samo do rodonačelnika i ne dalje, a to je prva polovina 19 veka.

3) nastavljam istraživanje putem neta i biblioteka. Tu dobijam dodatne informacije o migracijama, postanak sela po Crnoj Travi.

4) Koristim facebook, tako pronalazim neke dalje rođake ili ljude koji su živeli u tom selu. Verovali ili ne, i tako sam dobio neke informacije da nije baš istina ono što piše po knjigama. Ovde je reč o selu Jabukoviku o kome ima pisano poreklo na ovom sajtu. Ali ja sam pričao sa ljudima koji tvrde da su njihove porodice živele pre dolaska Radiča i njegovih sinova koji jesu postajali. Drugo, primetio sam da je bilo dosta ženidbe unutar sela, i toliki broj sklopljenih brakova je malo čudan a da su svi u srodstvu. U mojoj familiji se zna sa kim smo rođaci a sa kojima nismo ništa jer su ljudi gledali da se rodbina ne ženi međusobno ako se ne varam do 7. kolena. Iako se dešavalo izuzeci ovamo ih ima mnogo što mi govori da su se neke porodice doselili sa svojim članovima čak i posle Radiča. Na primer Spasići koji žive u Guljinoj mahali, zvani su Guljinci nemaju neke veze sa Guljom, Radičinim sinom. Oni tvrde da im predak ubio Turčina i pobegao sa svojom porodicom iz okoline Trstenika u Jabukovik. To je bilo posle Radiča jer je Gulja već formirao mahalu.

5) Idem kod matičara u dedinom selu iz koga su migrirali i tu je pravo razočarenje. Ima razne knjige razbacane, moguće da mi matičar nije ni dao sve na uvid. Tvrdi  da su knjige umrlih pre 1936. godine u arhivi što je malo čudno.

Jedan stariji čovek mi je dao dobra pojašnjenja  za sela u okolini Crne Trave. Kaže da su oni bili prosti ljudi pa nisu obraćali pažnju na pretke, to im nije bilo bitno. On je recimo rođen u jesen 1927. godine tako mu je rekla majka, ali je kršten u crkvi jula 1928. U sva dokumenta mu piše da je rođen 1928. i čak je u školi išao sa tom generacijom. Zatim primetio sam da se često na spomenike nalazi ovako nešto:
"Petar Petrović preminuo 1954. u 72 godini života". To je zato što ljudi nisu bili sigurni da li je preminuo u 72. ili 69. ili 73. Jer je u islamskim zemljama običaj da se ne daje velika pažnja rođenju i naši stari koji su živeli pod Turcima isto nisu bili sigurni koje su tačno godine rođeni. Rođendani se nisu slavili, ljudi su bili nepismeni i neobrazovani pa i sama osoba u starosti nije bila sigurna koliko tačno ima godina. Ovo je bitno za sve vas koji pravite porodično stablo da godine rođenja predaka vezano za doba pod Turcima uglavnom nisu tačna. Iz mogu iskustva za te južne krajeve nisu bili sigurni i zato su pisali na spomenike "preminuo u 69 godini" jer su se dogovarali koji broj da stave a da bude realniji.
Nekada ću pokušati i preko DNK-a, ali to nije popularno za ove krajeve jer je i skupo a plus su ljudi nezainteresovani tako da ću morati dosta da sačekam da dobijem neke podatke :(
« Последња измена: мај 20, 2018, 12:11:33 поподне spezia »

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 327
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #73 послато: мај 20, 2018, 12:57:14 поподне »
Ово си лепо написао и описао ситуацију.Поготово за ове крајеве одакле сам ја је јако битно да се зна име претка који се родио од 1895.наниже ,у супротном  истраживање се компликује већ на самом.почетку јер то онда захтева одлазак до месне заједнице а проблем су ту и имена предака јер се доста често дешавало да имају црквено и друго име и ту може лако настати забуна.Некоме као мени то може да буде име прадеде,ипак код мене постоји јаз у годинама и прскочена једна генерација тако да би неко други морао да зна макар име свог чукундеде.Причати са старијим рођацима,дедовима или бабама свакако и отићи на месно гробље.Иако су већа гробља у градовима ,ту је доста лакше пронаћи гробно место предака јер имају све информације у бази података,у селима је то доста теже и захтева да се прегледа неретко цело гробље.
Нажалост од старијих људи једино са мајчине стране могу да рачунам на њену мајку а моју бабу Милину ,и то што је рекла ми је од велике помоћи било..једног деда и бабу нисам упознао а други деда је умро кад сам имао 4-5година нажалост.У сваком случају старији људи свакако највише стрпљења и жеље за сарадњом.имају тако да их треба укључити у истраживање свакако.
И ово за хоби си лепо рекао..ал живимо у таквом виртуелном свету где је нормално пратити ријалитије,кардашијане и друге пластиканере ал ово што ми радимо је за  већину млаћење празне сламе,јер људи којима се ми бавимо су свакако мртви и њима лека нема..не знам ја то другачије гледам јер нас све чека та фаза животног циклуса и од тога не можемо да се спасемо,ал од заборава можемо и управо то нас тера да се трудимо да у животу иза себе оставимо што више,од породице па и овога јер себе тиме чувамо од заборава. :)
Делија, лепо сте рекли. Ја не причам никоме чиме се бавим, изузетно онима који имају интересовања за родослов и претке. Само и они кад виде који је то труд, да не кажем,посао, стрпљење, време, врло брзо одустају. Иначе се чуде, сматрајући да губим време, питају за корист од тога и ако је корист у духовном смислу то им изгледа нестварно. Заиста верујем да људи који се баве темама из прошлости (под условом да им то није посао -  да би живели од тога ) прецима и родословом имају заједничку да тако кажем "фреквенцу" и ми се на тој "фреквенци" налазимо и разумемо...

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #74 послато: мај 20, 2018, 01:03:55 поподне »
Делија, лепо сте рекли. Ја не причам никоме чиме се бавим, изузетно онима који имају интересовања за родослов и претке. Само и они кад виде који је то труд, да не кажем,посао, стрпљење, време, врло брзо одустају. Иначе се чуде, сматрајући да губим време, питају за корист од тога и ако је корист у духовном смислу то им изгледа нестварно. Заиста верујем да људи који се баве темама из прошлости (под условом да им то није посао -  да би живели од тога ) прецима и родословом имају заједничку да тако кажем "фреквенцу" и ми се на тој "фреквенци" налазимо и разумемо...
Мени је најсмешније било кад сам причао једном другару са факултетс који ме је бледо.гледао и на крају(тј.почетлу моје приче која није ишла у ситне детаље)рекао чиме се ти човече бавиш.и где трошиш.време..да би после 2,минута почео да прича о Господарима Прстенова,Ратоввима Звеуда и неким игрицама..и штс после рећи тако.једном човеку. Слажем се,ал мислим да се код нас ради.прво о великом поштовању и поносу на своју породицу а онда иде знатижеља и све остало.лепо уз то.
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #75 послато: мај 20, 2018, 01:09:25 поподне »
Мени је најсмешније било кад сам причао једном другару са факултетс који ме је бледо.гледао и на крају(тј.почетлу моје приче која није ишла у ситне детаље)рекао чиме се ти човече бавиш.и где трошиш.време..да би после 2,минута почео да прича о Господарима Прстенова,Ратоввима Звеуда и неким игрицама..и штс после рећи тако.једном човеку. Слажем се,ал мислим да се код нас ради.прво о великом поштовању и поносу на своју породицу а онда иде знатижеља и све остало.лепо уз то.
Мене чуди код људи који се баве повезаним областима, историјом, географијом итд., да их не занима ово, а знам их неколико...Чак су ми чуднији и они којима су те области хоби, занима их сторија, а не занима их ово...Занима их општа историја, а лична историја не.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #76 послато: мај 20, 2018, 05:06:17 поподне »
Мене чуди код људи који се баве повезаним областима, историјом, географијом итд., да их не занима ово, а знам их неколико...Чак су ми чуднији и они којима су те области хоби, занима их сторија, а не занима их ово...Занима их општа историја, а лична историја не.
На то још.нисам наишао,али је свакако чудна ситуација..не могу да то схватим.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 331
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #77 послато: мај 23, 2018, 09:43:11 поподне »
Мени је такође необјашњиво.

Ја рецимо на овом нашем порталу нађем порекло презимена за Горњу Трнаву код Тополе, одакле је мој зет. И тамо нађем његове предке. Још и чињеницу да су били оснивачи села (Васиљевићи). Такође је тамо стојао податак да су дошли из Сјенице.

Обрадујем се као мало дете и преко ватсапа му све то напишем, па још преко гугла копирам карту Србије у paint на којој су сва места лепо исписана, па му нацртам правац да разуме где је Сјеница, а где Трнава, како би знао одакле су му преци дошли.

На све то сам добио поруку "bas zanimljivo" ..ни слово више.
После тога сам се питао јел сам ја сувише наиван или како човека може то да не занима, који се декларативно буса да је Србин.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1264
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #78 послато: мај 23, 2018, 09:51:43 поподне »
Мени је такође необјашњиво.

Ја рецимо на овом нашем порталу нађем порекло презимена за Горњу Трнаву код Тополе, одакле је мој зет. И тамо нађем његове предке. Још и чињеницу да су били оснивачи села (Васиљевићи). Такође је тамо стојао податак да су дошли из Сјенице.

Обрадујем се као мало дете и преко ватсапа му све то напишем, па још преко гугла копирам карту Србије у paint на којој су сва места лепо исписана, па му нацртам правац да разуме где је Сјеница, а где Трнава, како би знао одакле су му преци дошли.

На све то сам добио поруку "bas zanimljivo" ..ни слово више.
После тога сам се питао јел сам ја сувише наиван или како човека може то да не занима, који се декларативно буса да је Србин.
Златане, у потпуности разумем Вашу реакцију. Зато ја одавно са рођацима (које то не занима), пријатељима и познаницима не говорим о овим стварима, чак и ако знам више о њиховом сопственом пореклу од њих самим.

Рецимо, може се рећи да сам на неки начин огорчен на то што је мој крај практично у потпуности остао ''рупа'' у етнографској литератури, а опет се врло лако, као што рекосте на сајту Порекла за нека села и крајеве може наћи доста тога, буквално породична стабла, предања па и познате миграције одређених породица. А често појединци који такве ствари имају практично ''на длану'' не показују ни најмању заинтересованст за сопствено порекло, док се неко коме је сваки податак злата вредан тешко може померити са мртве тачке.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #79 послато: мај 23, 2018, 09:53:14 поподне »
Мени је такође необјашњиво.

Ја рецимо на овом нашем порталу нађем порекло презимена за Горњу Трнаву код Тополе, одакле је мој зет. И тамо нађем његове предке. Још и чињеницу да су били оснивачи села (Васиљевићи). Такође је тамо стојао податак да су дошли из Сјенице.

Обрадујем се као мало дете и преко ватсапа му све то напишем, па још преко гугла копирам карту Србије у paint на којој су сва места лепо исписана, па му нацртам правац да разуме где је Сјеница, а где Трнава, како би знао одакле су му преци дошли.

На све то сам добио поруку "bas zanimljivo" ..ни слово више.
После тога сам се питао јел сам ја сувише наиван или како човека може то да не занима, који се декларативно буса да је Србин.
Моја чукунбаба је од Стојановића, чији су Васиљевићи огранак. Мајка ми је из истог села, Савићи, огранак Баба Анђелића (Св. Јован, из Лопата,  имају предање да су од Васојевића, али по слави нису тај род). Данас су већ бледа та предања , даљи брат који је од Стојановића, кад сам му исто рекао што и ти твом зету, исто је реаговао :)
« Последња измена: мај 23, 2018, 09:54:51 поподне ДушанВучко »