Косово и Метохија 2025 - допуна узорка

[Ojler]

32. Трајковић, Петковдан, Приштина, E-V13>Z5017>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456

Припада истом генетичком роду као и тројица тестираних из Горње Гуштерице и Ливађа код Липљана, који такође славе Петковдан. Њихови резултати још нису објављени.

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.

Тестирани припада породици која за себе сматра да је староседелачка у Приштини, а његов директни предак је Трифун Трајковић, познатији под називом Трифко комита:

Trifko komita

Trifun Trajković zvani Trifko komita sa svojim nerazdvojnim saborcem komitom Spasom Stojanovićem – livadskim, bio je jedan od najistaknutijih boraca za odbranu srpstva u Prinskom sandžaku. Oni su imali svoju komitsku četu koja je štitila Srbe od napada Arbanasa i kačaka ili im se žestoko svetila za učinjena zverstva nad srpskim stanovništvom. Ta grupa komita predvođena Trifkom imala je zadatak i da Srbe snabdeva oružjem kako bi se mogli braniti od napada arbaskih bandi. Pošto je granica između oslobođenog dela Srbije i Stare Srbije koja još bila pod Turcima bila na Prepolcu nedaleko od Podujeva (oko 50 km od Prištine) trebalo je tamo ići i iz Srbije prebacivati oružje u Prištinu.

Trifko komita je inače bio ugledan i bogat čovek, starosedeoc Prištine. Pored toga što je bio pismen po zanimanju je bio puškar - što bi danas odgovaralo zvanju preciznog mehaničara. Po pričama Đoke Pantića poznatog prištevačkog trgovca čuvena su junaštva ove grupe komita. Trifko je čak konjem ulazio u tadašnju glavnu kafanu „Evropa“ u samom centru Prištine. U crkvenim knjigama je zapisano da je ta grupa komita ubila četiri turska bega i dvadesetak vođa arbanaskih bandi koji su često zlostavljali Srbe, naročito seosko stanovništvo. Čuven je njihov obračun sa kačacima u Kačaničkoj klisuri gde su redovno pljačkali srpske trgovačke karavane koji su odlazili po robu u Solun. U tom boju ubijen o je petaestak kačaka i njihov ozloglašeni vođa Arslan Breznica. Ali komitskom pokretu i oslobađanju Stare Srbije od Otomanske vlasti govorićemo opširnije u drugim tekstovima.

Поред генетичке сличности, тројица тестираних који припадају истом генетичком роду као и Трајковић такође славе Петковдан, што је додатна потврда њихове везе. За модални хаплотип овог рода карактеристични су маркери DYS385=15-18 и DYS458=20.

Трајковићу препоручујем да уради неки од "великих тестова" (Big Y-700 или WGS) ако је заинтересован за даље истраживање порекла и има финансијских могућности.

[Небојша]

36. Ристић, Никољдан, Словиње, Липљан, J1-P58>Z2313


Тестирани је о пореклу навео следеће: "Ристићи су пре Словиња живели у Буковици и околини Новог Брда. Претходно презиме је било Караперић, са даљим рођацима ce ословљавaмо ca Караперци као ознаком заједничког порекла."

Исти се подаци могу пронаћи код Атанасија Урошевића (Косово, 1990):

"Караперићи (4 к., Св. Никола). Пресељен око 1890. из Горње Гуштерице из истоименог рода. Пре тога живели у Буковици, а даљом старином су из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река)." https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-slovinje-lipljan/

Реч је о генетичком роду који је веома раширен на простору Косова и Метохије, Врањског Поморавља и Западне Македоније. Блиски хаплотипови јављају се углавном на необјављеним истраживањима (Македонија и КиМ), а тестирани славе Никољдан, Стевањдан и Алимпијевдан. Нико из ове групе није радио дубинско тестирање, па не знамо тачно о којој је подграни J1 реч и колико је стара веза између тестираних са југа Србије. Лако може бити да је у питању нека подграна низводно од J-L829: https://www.yfull.com/tree/J-L829/. Савет је свакако неки WGS тест ради прецизне профилизације.

[Небојша]

36. Ристић, Никољдан, Словиње, Липљан, J1-P58>Z2313


Тестирани је о пореклу навео следеће: "Ристићи су пре Словиња живели у Буковици и околини Новог Брда. Претходно презиме је било Караперић, са даљим рођацима ce ословљавaмо ca Караперци као ознаком заједничког порекла."

Исти се подаци могу пронаћи код Атанасија Урошевића (Косово, 1990):

"Караперићи (4 к., Св. Никола). Пресељен око 1890. из Горње Гуштерице из истоименог рода. Пре тога живели у Буковици, а даљом старином су из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река)." https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-slovinje-lipljan/

Реч је о генетичком роду који је веома раширен на простору Косова и Метохије, Врањског Поморавља и Западне Македоније. Блиски хаплотипови јављају се углавном на необјављеним истраживањима (Македонија и КиМ), а тестирани славе Никољдан, Стевањдан и Алимпијевдан. Нико из ове групе није радио дубинско тестирање, па не знамо тачно о којој је подграни J1 реч и колико је стара веза између тестираних са југа Србије. Лако може бити да је у питању нека подграна низводно од J-L829: https://www.yfull.com/tree/J-L829/. Савет је свакако неки WGS тест ради прецизне профилизације.

И једни Симићи, Стевићи и Крстићи из овог краја су део рода Караперци, спомиње се и презиме Станисављевић, као старије презиме Ристића.

"Ристић, пет кућа. Доселили су се из суседне Горње Гуштерице око 1890. године. Имају породични надимак Караперци. До 1915. године презивали су се Станисављевић. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Светозар Ристић, 1936."

извор: (Милета Букумирић, Из ономастике Липањске околине, САНУ)

[Небојша]

Ристићу је генетички веома блиска једна породица из Горње Брњице (Приштина). Према предању, они су доселили из оближњег Бадовца око 1880. године. Имају и јако сличан родовски надимак као Ристићи, славе Никољдан, преслављају летњи Никољдан, па је веза прилично извесна. Осим на простору централног Косова, Ристић има генетички блиске Никољштаке и на простору Врањског Поморавља.

[Ojler]

35. Милић, Јовањдан, Богуновац/Медвеђа, R1a-Z280>L1280

Породица тестираног је живела у Орлану код Подујева, где су се доселили из Богуновца током колонизације између два Светска рата. Имају фамилијарни надимак Корићани.
Пре завршетка Српско-турских ратова 1878. године у Богуновцу су живели искључиво Албанци, који се затим исељавају, а село почињу да насељавају српске избеглице из Метохије, и то у више таласа: 1883/4, 1886, 1902, 1903. и 1905. године. Досељеници су стизали из околине Пећи, Истока и Клине, што нас упућује на подручје где треба тражити претке Милића. Управо у том крају, у селу Набрђе поред Пећи, 1979. године је било пет кућа рода Корићана који су такође славили Јовањдан и од којих веома вероватно потичу и Милићи. У теренским истраживањима спроведеним исте 1979. године забележено је предање Корићана да су пореклом из Мартиновића у Црној Гори, а да су се у Набрђе населили "још у турско време".

Хаплотип тестираног поседује вредности које одликују већину припадника гране R1a-L1280: DYS385=11-13 и DYS643=9. Сем тога, у односу на модални хаплотип гране R1a-L1280 овај резултат карактеришу и маркери DYS389ii=29, DYS576=18 и донекле DYS570=20. Иако одступа на четири маркера од 23 упоредива, чини се да је резултату Милића најближи један необјављени хаплотип тестираног из Рајчиновићке Трнаве код Новог Пазара, који такође слави Јовањдан. Овај хаплотип поседује четири од пет поменутих карактеристичних маркера, а на петом такође поседује вредност која је повишена, DYS570=21. Мислим да постоји прилична вероватноћа да се ради о припадницима истог рода.

[Јовановић J1-М267]

Izgleda da Ristić i ja imamo zajedničkog dalekog pretka🙂

36. Ристић, Никољдан, Словиње, Липљан, J1-P58>Z2313


Тестирани је о пореклу навео следеће: "Ристићи су пре Словиња живели у Буковици и околини Новог Брда. Претходно презиме је било Караперић, са даљим рођацима ce ословљавaмо ca Караперци као ознаком заједничког порекла."

Исти се подаци могу пронаћи код Атанасија Урошевића (Косово, 1990):

"Караперићи (4 к., Св. Никола). Пресељен око 1890. из Горње Гуштерице из истоименог рода. Пре тога живели у Буковици, а даљом старином су из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река)." https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-slovinje-lipljan/

Реч је о генетичком роду који је веома раширен на простору Косова и Метохије, Врањског Поморавља и Западне Македоније. Блиски хаплотипови јављају се углавном на необјављеним истраживањима (Македонија и КиМ), а тестирани славе Никољдан, Стевањдан и Алимпијевдан. Нико из ове групе није радио дубинско тестирање, па не знамо тачно о којој је подграни J1 реч и колико је стара веза између тестираних са југа Србије. Лако може бити да је у питању нека подграна низводно од J-L829: https://www.yfull.com/tree/J-L829/. Савет је свакако неки WGS тест ради прецизне профилизације.

[Неродимац]

Izgleda da Ristić i ja imamo zajedničkog dalekog pretka🙂

Да би то потврдили морате урадити обојица неки од најпреднијих тестова.

[Небојша]

Izgleda da Ristić i ja imamo zajedničkog dalekog pretka🙂

Не, Вама није блиска ова група, него друга група J1-P58 с југа Србије. Недавно тестирани Богдановић припада тој подграни, па ево објаве тог резултата.

Богдановић, Аранђеловдан, Мезграја, Бабушница, J1-Z2313>Y14652


Тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе, тачније из племена Бајица, али са генетичке и етнографске стране не постоји утемељење за овакве тврдње. Подграна којој припада Богдановић је, узимајући у обзир бројност и блискост у маркерима, појединачно можда и најзаступљенија J1 грана на простору Србије. Свакако најраширенија на простору Јужне Србије. Сви тестирани из ове групе су маркерима веома близу једни других (1-2 разлике), што говори о релативно скоријем TMRCA (вероватно касни средњи век, или нешто раније). Постоји и динарски огранак ове гране, у питању су Станојевић и Обреновић (обојица Никољдан) из околине Ужица. На основу дубинског резултата Станојевића, знамо је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/.

Припадника овог генетичког рода је код нас највише на простору Понишавља, Врањског Поморавља, Северне Македоније и Косова и Метохије.

[Јовановић J1-М267]

Не, Вама није блиска ова група, него друга група J1-P58 с југа Србије. Недавно тестирани Богдановић припада тој подграни, па ево објаве тог резултата.

Занимљиво🙂. Можете ли да ме упутите у ком делу форума да претражујем људе са југа Србије и Македоније са сличним геном као мојим?

[Небојша]

Занимљиво🙂. Можете ли да ме упутите у ком делу форума да претражујем људе са југа Србије и Македоније са сличним геном као мојим

Већина тестираних је са необјављених истраживања (Македонија, КиМ, Пчиња). На форуму су објављени:

Владимиров, Никољдан, Драјинци, Сурдулица
Богдановић, Аранђеловдан, Мезграја, Бабушница
Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка

На овој мапи су сви тестирани припадници ове подгране код нас:

[Иван Вукићевић]

37. Вукићевић, Петковдан, Кајково, Лепосавић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са повишеном вредношћу DYS458=17 и сниженом вредношћу маркера DYS570=20. Потпуно поклапање хаплотипова има са следећом двојицом тестираних:
- Богићевић, Петковдан, Аранђеловац
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Суво Грло/Србица
Од хаплотипа следећег тестираног разликује се на једном маркеру, али деле обе поменуте карактеристичне вредности маркера:
- Јаковљевић, Петковдан, Велика Плана/Прокупље

Тестирани је навео да је његов предак Вукић, по коме су узели презиме, у Горње Кајково дошао из Јунака код Зубиног Потока. Пописан је у турском дефтеру 1830. године као дете од четири године од оца Антонија и деде Радоње. Умро је 1905. године.

За Недељковиће из Јунака, који такође славе Петковдан, утврђено је да припадају роду Бјелопавлића. У Јунакама је било и других породица које славе Петковдан.

[rajo]

Који је дефтер у питању, мислим за коју нахију, санџак, који број?

[Ивица Јовановић]

Већина тестираних је са необјављених истраживања (Македонија, КиМ, Пчиња). На форуму су објављени:

Владимиров, Никољдан, Драјинци, Сурдулица
Богдановић, Аранђеловдан, Мезграја, Бабушница
Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка

На овој мапи су сви тестирани припадници ове подгране код нас:

Ова дистрибуција се невероватно поклапа са кластерима источног огранка Л70 код нас.

[Небојша]

Ова дистрибуција се невероватно поклапа са кластерима источног огранка Л70 код нас.

Помислио сам на то док сам правио мапу, Македонија, Косово, Јужна Морава и Шоплук.

[Небојша]

Осим J2a-L70 и J1-P58 у тој области су присутне (некад се чини појачано) и друге хаплогрупе које сматрамо староседелачким: J2b-Y22059, J2a-Y14439, J1-ZS9949, једна подграна J2a-M67 и друге. Тај простор се умногоме поклапа са оним "ромејским острвом" на потезу Тимок-Скопље-Призрен, о којем је писао Т. Живковић, цитирам: "...јесте да су староседеоци остали на просторима средишњег Балкана у далеко већем броју него што се то раније претпостављало. У питању је један широки појас који је попут какве раселине раздвојио источну од западне јужнословенске групе а то је могао да учини само у случају да је та ромејска популација била изузетно бројна."

[Шарпланинац]

Када можемо очекивати резултате ове акције?

Позив за ДНК тестирање припадника староседелачких родова са Косова и Метохије

[Ojler]

Када можемо очекивати резултате ове акције?

Позив за ДНК тестирање припадника староседелачких родова са Косова и Метохије

Резултати се редовно објављују како пристижу.

[jovisha]

Поздрав,да ли након завршетка ове акције тестирања Косова и Метохије можемо очекивати резултате тестираних  са истраживања генетичког поријекла Старог Влаха и Рашке?

[Ojler]

Станковић, Ђурђиц, Горње Кусце/Гњилане, I2-Y3120

Тестирани припада роду који носи надимак Фрћкови и који живи у истоименој махали. Осим презимена Станковић припадници овог рода носе и презиме Петровић. Мисле да би могли бити из прилепског краја, али нису сигурни, јер је могуће да је предање преузето од других породица из Горњег Кусца, од којих су многе пореклом од Прилепа.
У тетовском крају живи род са надимком Прћкови, који је по предању пореклом из Горњег Кусца и мисле да су род са Фрћковима.

Хаплотип тестираног посебно карактерише вредност DYS635=21, али и маркер DYS576=19. У бази Српског ДНК пројекта овом резултату је најближи хаплотип једног тестираног из Постења код Новог Пазара који слави различиту славу (резултат није јаван). Ова два хаплотипа разликују се на четири од 23 упоредива маркера и оба поседују ретку вредност DYS635=21. Чини се да ова два резултата ипак нису у ближој филогенетичкој вези с обзиром да тестирани из Постења има сасвим различито предање оо пореклу.

[Ojler]

39. Јовановић, Ђурђевдан, прислужба Илиндан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120>Z17855

Тестирани Јовановић припада роду Горњоваражана као и сви остали староседеоци у овом селу. О овом роду смо писали када се недавно тестирао Јовановићев генетички сродник, Раденковић:

25. Раденковић, Ђурђевдан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120

У литератури се наводи да су Раденковићи (раније Јефтовићи) из Горњих Варага део братства које по предању потиче од три брат, староседеоца у селу. Лутовац их бележи под презименима Танасковић, Јефтовић, Јовановић и Васиљевић. Раније су славили Ђурђиц, па су „због крви" променили славу. Кажу да су даљом старином из Дробњака. Пре него што су се населили у Горње Вараге, крајем 18. века, били су у Косову, пa су отуда због крви побегли у Колашин. Прво су се населили у суседно село Копиловиће, а отуда дошли овамо. Имају исељене рођаке у Јастрепцу. У другом извору се каже да не знају засигурно своје порекло, али претпостављају да су „негде из Црне Горе“, те да су род су са Антонијевићима, Јовановићима и Миљковићима у овом селу. Помиње се и да су раније осим презимена Јефтовић носили и презиме Јевремовић, по претку Јевту или Јеврему.
Тестирани је навео да су презиме Јефтовић нисили до пре 100 и нешто година, па су ново презиме узели по претку Раденку. Каже да нису род са Раденковићима из Копиловића, нити са Раденковићима у Србовцу и Грабовцу у општини Звечан. Наводи да данас у Горњим Варагама поред Раденковића има још и Јовановића, Антонијевића и Миљковића, те да су они са Антонијевићима род од старине.
...

Тестирани Јовановић је предање допиунио наводом да су раније живели у Невољану код Вучитрна.

Резултат Јовановића потврдио је предање по коме су Јовановићи и Раденковићи сродни. Као и код резултата Раденковића и код хаплотипа Јовановића се јављају исти ретки маркери: YGATAH4=11, затим DYS549=12 и DYS570=12, те у мањој мери DYS19=17 и DYS635=22. Са подударањем на оволиком броју карактеристичних маркера нема никакве сумње у генетичку блискост Јовановића и Раденковића.

Како нас је наш члан Equinox обавестио, управо је један Јовановић из Горњих Варага установио да је позитиван на SNP мутацију Z17855, тако да тој грани припада и цео род Горњоваражана.

Раденковић и Јовановић би дубинским тестовима Y хромозома могли да установе и млађу грану којој њихов род припада на филогенетичком стаблу.