Косово и Метохија 2025 - допуна узорка

[НиколаВук]

Замолио бих уреднике приликом објављивања резултата да се мало више потруде око порекла тестираних да не би долазило до забуне код читалаца.
Род КАМИШЕВЦИ се у ГОРЊЕ КОРМИЊАНЕ доселио око 1780. године из села ГОРЊЕ ШИПАШНИЦЕ. Ово село данас је насељен Шиптарским становништвом које се ту доселило око 1720 године. То је довело тадашње Српско становништво у Горњој Шипашници да се одселе па се тако и род КАМИШЕВЦА нашао у Горњем Кормињану. Један део фамилије већ 1810. године се сели у село Пасјане "зато што нису били мирни па су због тога падали у крв" а један део фамилије око 1830. године прешао је у село Доње Кормињане. Од Пасјанских Камишевића око 1900. године се један део преселио у село Доњу Будригу а 1830. године један припадник овог рода се призетио у село Петровце у фамилу Леваковић из Доњег Кормињана.
Сви припадници ове фамилије су према Атанасију Урошевићу славили и славе Св. Алимпија Столпника а код Косовских Срба њега су звали Свети Ђорђе Алимпије тако да не знам да ли је за славу направљена грешка код уредника или код саговорника.

Тестирани је прецизно навео да му је слава Ђурђиц 16. новембра и преслава Ђурђевдан 6. маја.

[НиколаВук]

Здраво. Да ли је предата још нека тура у лабораторују и како иде пријављивање за сада?

За сада су предате три туре у лабораторију, тренутно сакупљамо узорке за четврту.

[Ojler]

Тестирани је прецизно навео да му је слава Ђурђиц 16. новембра и преслава Ђурђевдан 6. маја.

Такође је прецизно навео да је из Доњег Кормињана. Свако ко има додатне податке може увек овде да допуни писање уредника.

[Драган Обреновић]

Ово и јесте форум - разговаралиште, где људи као ти, који боље познају стање на терену и историјат родова, могу слободно да допуне анализу додатним информацијама и хвала ти на томе.

Као што су Никола и Велибор навели за Максимовића - тестирани је у упитнику прецизно навео коју славу слави, са навођењем тачних датума, што не оставља сумњу да је то Ђурђиц. Ђурђиц су му вероватно славили и деда и отац, слави и он, а славиће му Боже здравља и потомци. Такође, навео је прецизно да је из Доњег а не Горњег Кормињана.

Ако Максимовић прати форум, може наравно да додатно појасни своје порекло и од када славе Ђурђиц. Ако се ради о погрешно наведеној слави у упитнику (што је на њему да каже), увек можемо да исправимо податке у табели за њега, јер он је он, а не генерички представник рода Камишеваца.

[Неродимац]

Хвала на појашњењу а ако је сам тестирани дао ове податке онда они и јесу тачни. Проблем славе Св. Алимпија изнео сам у посебној теми па не дужимо овде о томе Атанасије Урошевић који је радио истраживања између Два светска рата на овом подручју а из које сам ја у претходној поруци га и цитирао, који је иначе из тог краја је вероватно погрешио у вези славе јер су Срби на Косову и Метохији а и шире овог свеца називали Св. Ђорђе Алимпије. Могуће је да су они који су преносили Урошевићу податке навели погрешну славу или сам Урошевић схватио да се ради о Св. Алимпију и касније у сређивању грађе или пермутовао податак или је то радио из сећања, то на жалост више не можемо да знамо али је свакако за све припаднике рода КАМИШЕВИЋ навео славу Св. Ђорђе Алимпије.
Тестирани се представио као припадник рода КАМИШЕВИЋ па ми на основу тога и тражимо његово даље порекло. Оно што сам горе навео о КАМИШЕВИЋИМА је од поменутог Атанасија Урошевића.
Поред овога хтео сам и да додам нешто и за реч КАМИШ у речнику косовско-метохијски дијалект ГЛИШЕ ЕЛЕЗОВИЋА такође Косовца за реч КАМИШ каже: то је ЧИБУК. Турски је Камиш ТРСКА. Све што на трску личи. И ако најчешће значи само цев од чибука, често значи и цев и лулу заједно: Он пије дуван на КАМИШ. Што би значило лула за дуван.
КАМИШ на Турском, Грузијском, Белоруском, Арзебејџанском као и Аварском значи ТРСКА. На Албанском КАМИШ је КОШУЉА.
Поред овога постоје и неколико топонима у Русији, Пољској и Украјини у чијем је корену реч КАМИШ а ова реч је била или име или надимак Косовских Шиптара.

[НиколаВук]

Хвала на појашњењу а ако је сам тестирани дао ове податке онда они и јесу тачни. Проблем славе Св. Алимпија изнео сам у посебној теми па не дужимо овде о томе Атанасије Урошевић који је радио истраживања између Два светска рата на овом подручју а из које сам ја у претходној поруци га и цитирао, који је иначе из тог краја је вероватно погрешио у вези славе јер су Срби на Косову и Метохији а и шире овог свеца називали Св. Ђорђе Алимпије. Могуће је да су они који су преносили Урошевићу податке навели погрешну славу или сам Урошевић схватио да се ради о Св. Алимпију и касније у сређивању грађе или пермутовао податак или је то радио из сећања, то на жалост више не можемо да знамо али је свакако за све припаднике рода КАМИШЕВИЋ навео славу Св. Ђорђе Алимпије.
Тестирани се представио као припадник рода КАМИШЕВИЋ па ми на основу тога и тражимо његово даље порекло. Оно што сам горе навео о КАМИШЕВИЋИМА је од поменутог Атанасија Урошевића.
Поред овога хтео сам и да додам нешто и за реч КАМИШ у речнику косовско-метохијски дијалект ГЛИШЕ ЕЛЕЗОВИЋА такође Косовца за реч КАМИШ каже: то је ЧИБУК. Турски је Камиш ТРСКА. Све што на трску личи. И ако најчешће значи само цев од чибука, често значи и цев и лулу заједно: Он пије дуван на КАМИШ. Што би значило лула за дуван.
КАМИШ на Турском, Грузијском, Белоруском, Арзебејџанском као и Аварском значи ТРСКА. На Албанском КАМИШ је КОШУЉА.
Поред овога постоје и неколико топонима у Русији, Пољској и Украјини у чијем је корену реч КАМИШ а ова реч је била или име или надимак Косовских Шиптара.

Ја бих рекао да је овде надимак изведен вероватно по турској речи за трску, а можда са тим изведеним значењем чибука (можда је предак пушио дуван на чибук па по томе остао запамћен и после тај надимак пренео и на потомке, а можда је и нешто друго у питању). Албанска реч је изведена из латинске речи за кошуљу, мада ми некако изгледније звучи да је надимак ипак по поменутој турској речи.

[Христифор]

За сада су предате три туре у лабораторију, тренутно сакупљамо узорке за четврту.

Да ли ће оквирно бити остварен план за додатних 250 тестираних?

[Ojler]

Да ли ће оквирно бити остварен план за додатних 250 тестираних?

У овој рунди тестирања свакако не. Било би то изван свих очекивања.

[Христифор]

Мислио сам генерално до краја акције.  Наравно да је то илузорно очекивати  у прве три-четири туре.

[Ojler]

5. Арсић, Никољдан, Манастир/Божевце/Косовска Каменица, I2-Y3120

Према наводима тестираног, Арсићи су пореклом из махале Нишино коло, села Маревце, које припада приштинској општини. Након 1878. године и наглог насељавања Албанаца, због крвне освете се селе у село Божевце, у махалу Листојковци, одакле се убрзо селе у суседну махалу Манастир (око 1900. године). У тој махали су живели Арсићи, Митковићи, Гигићи и Недељковићи, сви потомци деда Арсе од кога је остало презиме. Имају породични надимак Пржанци.
Иако Атанасије Урошевић у својој студији о новобрдској Кривој реци у Божевцу није забележио Арсиће, извесно се ради о роду никољштака који он бележи под надимком "Алистојковци". За њих је тада (1930. године) навео да их је у селу било 18 кућа и да су се доселили из Нишиног кола пре 140 година. Надимак Алистојковци је очигледно изведен из имена махале Листојковци, из које су се Арсићи доселили у махалу Манастир. Иако се година исељавања из Нишиног кола разликује у односу на сазнања тестираног (по Урошевићу то је крај 18. века), мислим да ипак нема сумње да су "Урошевићеви" Алистојковци управо Пржанци.

Хаплотип тестираног највише карактерише вредност DYS570=20, као и нешто ређе вредности DYS19=17 и DYS481=28. Нема сумње да Арсић припада истом роду којем припада и група фамилија из Чуљкове махале села Бостане у општини Ново Брдо. Овај род носи надимак Чуљковци или Чуљкови, а њихово предање каже да су им се преци доселили на подручје Чуљкове махале око 1810. године из Маревца. У табели Српског ДНК пројекта овом роду припадају двојица тестираних чији резултати за сада нису јавни: један од њих је из села Матичане/Приштина, а други из села Бостане/Ново Брдо. Осим њих, роду припада и тестирани Стојановић (Бајчинце/Прокупље, Никољдан), а могуће и Паунковић (Бингула/Шид, Ђурђиц).  Мислим да се може закључити да је овиме предање тестираног о пореклу са подручја села Маревца доказано.

Честитам тестираном на успешном проналажењу веза са другим тестираним родовима и препоручујем им да ураде велики геномски тест, наравно, уколико су у могућности.

[Ojler]

14. Радосављевић, Митровдан, Улије/Лепосавић, I-Y3120>Z17855>A16413>Y486674, род Средњоибарских и староколашинских митровштака

Радосављевићи по предању припадају роду који носи надимак Мекоделци. Они су свој надимак добили по селу Меки До (изворно, Меки Део) у Подрогозни, где им је била матица. Фамилије Мекоделаца данас носе различита презимена. Према предању, старином се везују за никшићки крај у Старој Херцеговини, одакле су прешли у околину Андријевице, да би затим дошли у Меки До. Наводно су дошла два брата од којих се један, који је био поп, убрзо вратио у Црну Гору. Други брат, који се населио у Меком Долу имао је три сина: Радосава, Радована и Милосава - Мила. У Меком Долу се нису дуго задржали и убрзо су се раселили у околна места. Радосав се око 1850. године преселио у лепосавићко село Улије у копаоничком Ибру и од њега потичу тамошњи Радосављевићи, којих је око 1950. године у селу било четири куће. После Другог светског рата већи број породица Радосављевића иселило се у Лепосавић.

Хаплотип тестираног карактерише велики број ретких вредности: DYS385=13-14, DYS570=20, DYS481=27 и DYS635=22. Последња три од наведених маркера карактеристични су за већи број фамилија са подручја Средњег Ибра и Старог Колашина које славе Митровдан и припадају истом генетичком роду, а има их исељених и широм Србије. Овом роду припадају и фамилије Мекоделаца, тако да се може констатовати да је предање Радосављевића о пореклу од рода Мекоделаца потврђено. Радосављевићу су генетички најближи двојица тестираних управо из рода Мекоделаца, чији резултати још увек нису јавни, из Жеровнице и Житковца код Звечана. Њихови хаплотипови такође поседују вредност DYS385=13-14, а од резултата Радосављевића разликују се на једном од 23 упоредива маркера.
Од јавно доступних резултата, поред Радосављевића овом роду још припадају Јевтовић (Лесковица/Александровац), Божовић (Придворица/Зубин Поток), Урошевић (Доња Трепча/Чачак), Ћурчић (Милатовићи/Лучани), Карајовић (Чукојевац/Краљево и Гледић/Краљево), сви са славом Митровдан.

[Јовановић J1-М267]

7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане, J1-P58>Z2313


Тестирани је навео следећи миграциони правац: Стреоц-Дечани>Грачаница>Прилепница>Гњилане (око 1860. године). Постоји већи број блиских поклапања, углавном на необјављеним истраживањима, у околини Врања, на простору СИ Македоније и на Косову и Метохији. Код Јовановића, од неког општег хаплотипа, одудара само вредност на DYS481 (26). Маркерима блиске днк рођаке ова група с југа има у околини Ужица (Обреновић и Станојевић, Никољдан). Станојевић је радио дубински тест, тако да знамо да је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/

Треба рећи да је ово једна од најчешћих J1 подграна међу Србима. На српском југу свакако доминантна.

Прилепница (Порекло):
https://www.poreklo.rs/2020/10/09/poreklo-prezimena-selo-prilepnica-gnjilane/

Поштовани,

да ли ми можете рећи мало ближе информације о мојој хаплогрупи? Да ли би могао да добијем и неке ближе информације о Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица? Њихова предања. Написали сте и да је Станојевић радио дубински тест и да припада подграни Ј-Y14652, да ли и ја припадам тој подграни. По предању које имам о мојој породици вучемо порекло из Метохије. По једном из околине Дечана а по другом које имају моји блиски рођаци Насковићи из Кметовца из околине Самодреже цркве. А пре тога наша старина је од Васојевића. Да ли можда по овим предањима имам неке блиске рођаке са Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица?

Срдачан поздрав

Бојан Јовановић

[Неродимац]

Здраво Бојане,

Честитам ти на добијеном резултату и срећно са даљим истраживањима. Тест који си урадио преко нашег друштва можемо назвати почетним тестом где си добио којој хаплогрупи и на основу других тестираних и којој ближој подрагани припадаш. За више што се ДНК тиче потребно је урадити неки од напреднији тестова и спустити се што је ближе могуће ближе да би лакше могли да тумачимо порекло, миграционо кретање ваших мушких предака. О тестовима које се нуде на тржишту такође имате на форуму описано и приказано. Сама хаплогрупа којој припадате спада у ред ретких хаплогрупа код Срба а ако се фокусирамо на Косово и Метохију за сада је заједно са тобом тестирани свега 13 лица а на укупан број тестираних Косоваца и Метохијаца 1.5%. Ако узмемо у обзир да припадници хаплогрупе Ј1 на простору о коме говоримо делимо на две групе долазимо до свега 6 тестираних међу којима си и ти. Значи јако ретка али зато је и јако интересантна и погодна за истраживање. У твом случају ја бих се фокусирао на Косово и Метохију јер је твоје порекло управо са овог подручја и ближе а како видимо по предању и даље. Искрен да будем још нисам видео да неко познаје толико миграционих места у мом досадашњем истраживању па се о томе морати водити рачуна и проверити те наводе. Оно што је јако витно је и то да ако сумњате на неке фамилије да сте у мушком крвном сродству неопходно би било то проверити ДНК тестирањем и прво урадити овакав тест и потврдити или отповргнути ту сумњу. Оно што је такође јако битно добро познавати истиријске околности околине одакле сте да би могли разумети и историју и порекло саме ваше породице. Гњилане ово каквог га знамо није много старо и његови почеци су стари око 2 века па би тако морали да нађемо бар неки сигуран података одакле су ваши дошли у сам град и нека временска одредница кад. Зато су нам битни подаци и о слави и о имену и називу рода, надимака или чак давања наследних имена која се понављају и која су ретке за нека подручја и то може да нас доведе до неког трага. Ваше предање је мало збркано и искрено нисам сигуран да је тачно али се док се не докаже супротно држимо тога. Из ове групе од 6 тестираних само ви славите Св. Јована ето да знате и тај податак. Међу Шиптарима за сада нема тестираних са вашом граном.
Мој закључак што се тебе тиче је неки од напреднијих ДНК тестова као почетни корак а даља истраживања треба поред Косова и Метохије усмерити и на Македонију где твоја хаплогрупа је у благом порасту на око 4% и на Врањско Поморавље где је заступљена са 6%. Ово нисам написао због саме статистике већ због зато што се обе области наслањају природно на Косово и Метохију.

[Ojler]

12. Јакшић (Митровдан), Вучитрн

Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Низводнију грану је тешко утврдити. Нема никог блиског по маркерима, а најмања је разлика 5/23 упоредивих маркера са једним Македонцем из Струге (необјављени резултат) и једним из гране Z2705, којој Јакшић сигурно не припада. Има још много из те гране са којима је 6 маркера разлике, као и са Цветковићем из Врања за кога се зна само да је R1b и Ивановим из Струмице који је Z2103. Врло је тешко рећи било шта конкретно, пошто има мало тестираних Z2103 који нису Z2705, а скоро нико није радио дубински тест да би се утврдиле подгране.

Тестирани је навео предање да су из околине Требиња. Ја у литератури видим само Јакшиће са славом Петковдан. Ако неко зна више, нека напише.

Јакшићи из Вучитрна су староседелачка породица у овом месту, која није обрађена у етнографској литератури. Познају родослов који сеже до прве половине 19. века, о чему је сведочио и споменик у православном гробљу у Вучитрну, који је уништен након 1999. године. Знају да им је предак Ђорђе био кундурџија (обућар), па је вероватно у питању породица која је припадала занатлијско-трговачком слоју чаршијског становништва.
У Вучитрну је до 1999. године живела само једна породица Јакшића, и то породица тестираног. Они иначе нису сродни са Јакшићима из оближњег Ибарског Колашина, који су прилично бројни и славе Петковдан.
Наведено предање о пореклу из Требиња не потиче изворно из породице, већ се ради о сазнањима добијеним од старијих мештана Вучитрна, па га треба узимати са доста резерве, ако је уопште и меродавно. По истој причи преци Јакшића су пре досељавања у Вучитрн једно време боравили у Ђаковици. Пре бих рекао да се ипак ради о староседеоцима Вучитрна.

[Ojler]

22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)

Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.

У дигиталној библиотеци смо нашли потврду овог предања, у научном раду Ђорђа Микића под насловом "ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ КОСОВСКИХ СРБА У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА" објављеном од стране САНУ 1998. године:





Хаплотип Максимовића поседује неколико ретких и карактеристичних вредности маркера - повишена вредност DYS533=13, ретка вредност DYS385=10-14 и екстремно ретка и снижена вредност DYS570=13, какву има само 25 од укупно чак 26.500 тестираних на R1b_All пројекту на FTDNA!

Једино наизглед ближе поклапање је један необјављени резултат, са славом Јовањдан, из села Глоговце код Косовске Каменице који је на генетичкој дистанци 2 од 23 упоредива маркера. Међутим детаљнијим увидом у хаплотип примећује се да су разлике драстичне. На маркеру DYS570 Максимовић има вредности 13 наспрам 18 код другог тестираног, док на маркеру DYS576 Максимовић има вредност 17 док други тестирани има 19.

Све ово указује да Максимовић вероватно припада врло егзотичној мушкој лози, односно подграни хаплогрупе R1b, можда и на светском нивоу. Уколико има финансијских могућности, драгоцено би било да уради велики тест (WGS или Big Y-700) што изискује значајан трошак, око 400 USD. Алтернативно, било би добро да се тестира још један Максимовић, по могућности што удаљенији сродник по директној мушкој линији, како би се проверило да ли је ретка вредност маркера DYS570 карактеристична за братство Максимовића, или се ради о скоријој приватној мутацији која се јавила код тестираног, његовог оца, деде и сл.

Морам овде да унесем исправку на основу додатних података које је доставио тестирани, а којих Драган није био свестан. Максимовићи своје данашње презиме нису носили све до 1931. године, тако да су особе са презименом Максимовић у попису из 1912. године у Горњој Шипашници и Доњем Кормињану, које Микић наводи у свом раду, припадале неким другим родовима. Прадеда тестираног је поменуте 1931. године са 17. година, а након погибије оца у I св. рату, посињен у фамилију Влајковић и тада је понео презиме Максимовић. До тада је презиме мењано у свакој генерацији и унатраг идући било је Трајковић, Филиповић, Стеванић. Све су то били патроними.

[Неродимац]

Допуна за Јовановића.

Из ономастике Гњилана наведено је да су из КОРМИЊАНА али није наведено ког. По Атанасију Урошевићу у оба Кормињана једино је род ВЛАЈКОВИЋИ су славили Св. Јована. Овај род још није тестиран али не би било лоше да се провери да ли има веза између ове две фамилије.

[Неродимац]

Морам овде да унесем исправку на основу додатних података које је доставио тестирани, а којих Драган није био свестан. Максимовићи своје данашње презиме нису носили све до 1931. године, тако да су особе са презименом Максимовић у попису из 1912. године у Горњој Шипашници и Доњем Кормињану, које Микић наводи у свом раду, припадале неким другим родовима. Прадеда тестираног је поменуте 1931. године са 17. година, а након погибије оца у I св. рату, посињен у фамилију Влајковић и тада је понео презиме Максимовић. До тада је презиме мењано у свакој генерацији и унатраг идући било је Трајковић, Филиповић, Стеванић. Све су то били патроними.

Да ли тестирани може да наведе имена својих директних мушких предака за које зна сигурно?

[Ojler]

Да ли тестирани може да наведе имена својих директних мушких предака за које зна сигурно?

Може, али не знам да ли жели. Ако чита ово, најбоље да се сам огласи.

[Ojler]

Допуна за Јовановића.

Из ономастике Гњилана наведено је да су из КОРМИЊАНА али није наведено ког. По Атанасију Урошевићу у оба Кормињана једино је род ВЛАЈКОВИЋИ су славили Св. Јована. Овај род још није тестиран али не би било лоше да се провери да ли има веза између ове две фамилије.

Тестирани Јовановић тврди да они нису из Кормињана и да је тај Цветановићев навод тотално погрешан, односно да му то сигурно нико није рекао током истзраживања које је радио. Због тога се баш замерио неким од припадника рода Кулеткиних. Зато мислим да нема сврхе тестирати Влајковиће. Написао сам у једној од претходних објава шта је навео као право предање које се чува у породици.

[Небојша]

Поштовани,

да ли ми можете рећи мало ближе информације о мојој хаплогрупи? Да ли би могао да добијем и неке ближе информације о Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица? Њихова предања. Написали сте и да је Станојевић радио дубински тест и да припада подграни Ј-Y14652, да ли и ја припадам тој подграни. По предању које имам о мојој породици вучемо порекло из Метохије. По једном из околине Дечана а по другом које имају моји блиски рођаци Насковићи из Кметовца из околине Самодреже цркве. А пре тога наша старина је од Васојевића. Да ли можда по овим предањима имам неке блиске рођаке са Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица?

Срдачан поздрав

Бојан Јовановић

Поштовани,

Обреновићи и Станојевићи су део динарске досељеничке струје, барем према предању. Као уосталом читаво становништво тог краја око Ужица. Станојевићи помињу Братоножиће и миграциони правац преко Дробњака, што свакако треба схватити условно.

На основу маркера, рекло би се да је група са југа иста, или евентуално нека узводна/паралелна подграна. За нас би било најбоље да се неко из те, доста бројније групе, дубински тестира. Препорука је BIGY700>Yfull, или појединачни SNP на YSEQ: https://www.yseq.net/product_info.php?manufacturers_id=25&products_id=31893

Yfull стабло ове гране нуди све информације које Вас интересују (време настанка подгране, заступљеност код одређених популација и сл): https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/

Неродимац је добро приметио да заступљеност J1 код Срба расте како се иде према југу. Заправо и ово динарских J1, преко 90% одлази на подграну ZS9949, односно херцеговачке Влаховиће. Они такође имају генетичке рођаке на југоистоку Србије и у Бугарској. И код Срба са Косова и Метохије J1-M267 се креће нешто изнад српског просека, тј 2-2.5%. У суседним областима досеже и веће проценте, преко 5% у Врањском Поморављу и око 3% на северу Македоније.

Много је важније да је и разноврсност ове хаплогрупе неупоредиво већа на југу-југоистоку, где је иначе сачувано више староседелачке генетике (што Y-DNA, што аутосомалне). Ако бих морао да предвиђам даље порекло већине наших J1, рекао бих да су у питању досељеници са Блиског истока у време римске владавине. Некакав наговештај за то даје нам и онај резултат из Виминацијума, гране која се налази узводно од шекуларских Радмужевића (BY94), а са израженом аутосомалном компонентном Anatolia-Roman, који датира у предсловенски период. И археолошка испитивања на простору Виминацијума, потврдила су да је тамо било досељеника из свих делова царства.

Мало сам можда раширио причу на читаву J1 код нас и неке друге гране, али надам се да сам колико-толико приближио како видим историјски пут и ове наше подгране са југа.