Захваљујем на одговору. мени SAPP солидно "ради" на хаплотиповима од 111 маркера. имам их 7-8 "у бази". Надао сам се да могу да потврдим још негде, где се користе друге (реалније?) вероватноће.
Сигурно је писано другде, али да питам и овде - колико је корисно коришћење SNPова за блиска сродства, хоће ли бити разлике између оца и сина рецимо?
Па захваљујући околности да се повремено код неког сина појаве мутације које не постоје код оца, ми и имамо ову нашу "помоћну научну дисциплину" односно генетичку генеалогију.
Међутим, да ли ће увек код директног потомка (сина) да се појави нови SNP или разлика у вредностима STR маркера - неће. Може се појавити тек у другој, трећој, четвртој... генерацији потомака у односу на посматрану мушку особу.
Ево, ја сам рецимо тестирао свог оца, себе и сина и ето код нас је ситуација таква да ни ја, ни мој син, немамо SNP новеле у односу на мог оца. То не значи да се у неком другом случају SNP новели можда не би појавили у свакој следећој генерацији.
У суштини, SNP је феномен који се дешава на сперматозоиду (приликом вишемилионске ћелијске деобе репродуктивних ћелија, код неког процента деси се случајна грешка у "копирању"). Ако први "стигне до циља" сперматозоид који носи мутацију на Y хромозому, мушки потомак ће у свакој својој ћелили носити Y хромозом управо са том мутацијом и пренети је даље на све своје мушке потомке. А ако се деси да се први пробио сперматозоид са "беспкрекорно ископираним" Y хромозомом, неће бити никакве разлике између оца и сина.
Тестови Y хромозома су "далекометна артиљерија". Могу да одреде колико је блиско или далеко сродство по директној мушкој предачкој линији, али не и да "нацртају гранање родословног стабла" из генерације у генерацију.