Ја не знам да има других Новаковића у Пиперима осим оних из Црнаца. Тестирани је оставио податак да је из Горњих Мрка, али то може бити неко скорашње пресељење.
Према Ердељановићу, Новаковићи су огранак братства Јанића из села Црнци. Старо становништво Црнаца, Копиља и Радовча, ако изузмемо Мугоше који су се иселили у Зету, су Лужани. И Ердељановић у свом раду о племену Пипера констатује: „у Црнцима чине главно становништво прастара братства, која су несумњиво пореклом још од Срба Лужана“... Е, сад, да ли су Срби или неки други Словени ту насељени пре Срба, питање је. Ја заступам ову другу тезу. А резултат R1а Z280, мислим лаички да иде на руку овом мом веровању.
Према родослову самих Црнаца, они потичу од Андрије Црног који је живео у 15. веку. Андрија је имао два сина, Панта и Станка.
Од Станка или Стања, који се одселио према Боки, потичу тамошњи Стањевићи. По њима је названо и село у Поборима више Будве. Такође, постоји и истоимени манастир у том крају. Од старих Стањевића потичу поборска братства Каписоде и Шканате, као и Стањевићи и Савовићи у Будви.
Од Панта су Црнци у Пиперима. Панто је имао сина Николу, а Никола двојицу – Радосава и Вукоту. Радосав је имао синове Крцалина и Божана. Од Крцалина су Јанићи, а од Божана Божановићи. Од Вукотиног сина Лале је братство Лалића, које се дели на уже родове: Поповиће, Џанкиће, Глигоровиће и Ћетковиће.
Крцалинови потомци су презиме Јанић добили по његовој жени Јани, која је била одива пиперских Болевића-Вукотића са Стијене Пиперске. Крцалин и Јана су имали четворицу синова: Мија, Вујадина, Вукашина и Вучету. По њима се зову и огранци братства: Мијовићи, Вујадиновићи, Вукашиновићи и Вучетићи, а касније су се издвојили и нови огранци: Савовићи, Пулевићи, Шушевићи и Новаковићи.
Ту би требало да спада и тестирани Новаковић.
Сви Јанићи (и остали њима сродни родови) славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан.