Један од значајнијих родова везан за подручје накадашње жупе Брсково су
Плањани или Шаранци. До израдње колашинског града и исламизације подручја око града, Плањани су поред Колашиновића и Никшића, били један од три водећа српска рода овог подручја. Заправо, Плањани су на прелазу 16. у 17. вијек, били и главни род који је имао власт над Планом, Колашиновићима и Никшићима. Војвода Плањана
Радич Милошевић, учесник је кључних догађаја у вријеме Грдановног устанка, јавља се као учесник збора у Морачи 1608. године и као ктитор манастира Добриловине. Његови потомци су били активни у вријеме устанака током Кандијског рата половином 17. вијека. Долазак муслимана у Колашин и турски притисак учинили су да овај род буде потиснут са подручја Колашина. Помиње се да су неки од рода Плањана, већ у вријеме сеобе под Чарнојевићем, отишли на сјевер, али се главнина рода половином 18. вијека, несумњиво под муслиманским притиском, повукла из околине Колашина на подручје Дробњака, гдје ће убрзо формирати племе Шаранаца.
Углавном смо и у публикацијама и на Пројекту користили назив Шаранци за овај род, али мислим да вриједи размислити да ли је назив Плањани прикладнији? Или можда Плањани-Шаранци? Има неких братстава, попут Анђелића, који не приипадају главном шаранском роду, а и сам назив племена Плана је старији и записан је још крајем 16. вијека.
О историји овог рода, у првој половини 20. вијека писали су Андрија Лубурић и Вуле Кнежевић. Предања о Плањанима која они доносе доста се разликују, али имају и неких преклапања. И један и други нпр. повезују Плањане са билећком Планом. Док Лубурић помиње да је најдаље поријекло Плањана из Куча, дотле Кнежевић сматра да су Плањани најдаљим поријеклом управо из Плане билећке. Кнежевић затим приповиједа да су Плањани побјегли из Плане билећке, боравили под планином Његошом и у Бјелопавлићима, па да су тек онда дошли у колашинску Плану. Лубурић не помиње ни Његош ни Бјелопавлиће, већ само узгред помиње боравак Плањана у Херцеговини. Очигледно да је и код једног и код другог аутора доста утицала подударност неких имена у Херцеговини и у Колашину: Плана херцеговачка и Плана колашинска, херцеговачки Шаренци и ускочки Шаранци, требињски Анђелићи и Анђелићи код Колашина. Већина ових веза која наводе већ је оповргнута генетичким тестирањима. Чини ми се да се у овим предањима која доносе Лубурић, а поготово Кнежевић, ради о оном што би се условно могло назвати- контаминацијом предања литературом. Рецимо Кнежевић приповиједа читаву причу о боравку Плањана у Бјелопавлићима и да су тамо од њих остали Распоповићи у Мартинићима, а заправо се ради о доста каснијем досељавању једног свештеника шаранског рода у Бјелопавлиће, од ког су и настали Распоповићи. Ово друго предање је добро познато у Бјелопавлићима и доноси га Шобајић.
Пишем све ово, јер желим поставити питање: да ли су Плањани-Шаранци стариначки род на подручју Колашина? Имају ли икакве везе са херцеговачком Планом? Ако су досељеници, кад су доселили? Ако су већ крајем 16. вијека доминирали над подручјем жупе Брскова као главарски род, замијенили владавину Никшића, онда су на подручје Колашина морали доћи бар почетком 16. вијека.
Ближи сам мишљењу да се ради о стариначком роду на подручју колашинске Плане. Немају непосредне генетичке везе које би их повезивале са неким другим подручјем или бар поклапање предања са генетичким резултатима. Недавно су Плањани-Шаранци и дубински генетички профилисани и припадају хаплогрупи
E-V13>S7461>BY169811 https://www.yfull.com/tree/E-BY169811/ Најближе генетичке везе (средњовјековне) имају са појединим српским и буњевачким породицама у Лици, а узводније везе упућују ка централном и јужном Балкану.