Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2025  (Прочитано 31588 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #80 послато: Фебруар 24, 2025, 09:12:30 поподне »
37. Видовић (Ђурђевдан), Ошве/Маглај

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 и вероватно грани Y5587, како даје предвиђач. Само та грана је скоро непостојећа код Срба. Нема никога у нашој табели ко би био близак и вредан пажње. Разлике су најмање 4 на упоредивих 17 и најмање 6 на упоредивих 23, а у питању су тестирани из потпуно различитих грана R1b. За Видовића се нажалост не може рећи ништа корисно. Једино би могао сазнати када би радио дубински тест у иностранству, прво да ли је уопште Y5587.

Видовићи су једно од најбројнијих презимена у селу Ошве, а предак тестираног се одатле доселио у суседне Брезове Дане. О старини презимена у том селу нисам нашао ништа у литератури, а вероватно ни нема.

Интересантан резултат и подграна (ако је Y5587+). Вероватно да на Балкану има више подграна Y5587. На 23andMe се нпр. код Хрвата јавља искључиво у Далмацији и то на потезу Шибеник-Задар. Вероватно да је ту словенског порекла, с обзиром на онај стари узорак из времена након Велике сеобе, са изразито словенском аутосомалном (није потпуна гаранција, свакако).

Код муслимана се јавља на простору црногорских Брда (Лалић, Богајићи/Плав), док је код Срба присутна углавном на југоистоку (околина Старе Планине) и у Тимочкој крајини. Ова концентрација би се могла можда повезати са чињеницом да је Y5587 на 23andMe једино код Румуна нешто израженија. Чини се да и Видовић има колико толико блиско поклапање једино на простору ЈИ Србије, тачније у Горњој Пчињи (село Коћура, Врање, необјављено истраживање).
« Последња измена: Фебруар 24, 2025, 09:31:25 поподне Небојша »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1212
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #81 послато: Фебруар 24, 2025, 09:22:39 поподне »
Сматрате да је наведена грана словенског порекла или да су је донели Словени приликом насељавања Балкана?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #82 послато: Фебруар 24, 2025, 09:31:08 поподне »
Сматрате да је наведена грана словенског порекла или да су је донели Словени приликом насељавања Балкана?

Вероватно друга опција, али ни то није сигурно. Не могу сада да се сетим да ли знамо дубљу подграну тог старијег узорка из Хрватске. Углавном, данас огранака ове подгране има у западнословенским земљама.

Међутим, гледајући балкански распоред гране, према резултатима са 23andMe, она и нема претерано "словенски карактер". Хрвати из Далмације и са острва, Срби из југоисточне Србије, муслимани из црногорских Брда и Румуни, Грци, Бугари. Очекивао бих је више код Срба и Муслимана из БиХ, Срба из Западне Србије, итд.

Заборавих да споменем да се код Срба јавља још у Лици: презиме Ћушић, Пећане, Удбина. Ако неко зна славу, можда може бити корисно због резултата Видовића.

Постоји такође и неки Ступникар R-Y5587. Колико видим, презиме се јавља само у околини Бара. Свакако једна интригантна подграна код нас.



Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #83 послато: Фебруар 24, 2025, 10:39:22 поподне »
Вероватно друга опција, али ни то није сигурно. Не могу сада да се сетим да ли знамо дубљу подграну тог старијег узорка из Хрватске. Углавном, данас огранака ове подгране има у западнословенским земљама.

Међутим, гледајући балкански распоред гране, према резултатима са 23andMe, она и нема претерано "словенски карактер". Хрвати из Далмације и са острва, Срби из југоисточне Србије, муслимани из црногорских Брда и Румуни, Грци, Бугари. Очекивао бих је више код Срба и Муслимана из БиХ, Срба из Западне Србије, итд.

Заборавих да споменем да се код Срба јавља још у Лици: презиме Ћушић, Пећане, Удбина. Ако неко зна славу, можда може бити корисно због резултата Видовића.

Постоји такође и неки Ступникар R-Y5587. Колико видим, презиме се јавља само у околини Бара. Свакако једна интригантна подграна код нас.

Ево Нукијевог коментара у вези са тим древним узорком:
Издвојио сам све I2-Y3120 и R1a-Z282 резултате из овог рада који су са територије Балкана. Видим да су их Небојша и драјвер већ помињали, али није лоше да их имамо све на једном месту. Ако нисам неки пропустио, требало би да их је осам, сви са територије данашње Србије и Хрватске.

Србија:

I32299 1100-1300 CE Serbia_ViminaciumSvetinja, Viminacium, Svetinja Necropolis
I-CTS10228
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe

I15541 800-1000 CE Serbia_TimacumKuline, Ravna village (Timacum Minus), Kuline Necropolis
I2-Y3120
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe

I15542 897-1021 cal CE Serbia_TimacumKuline, Ravna village (Timacum Minus), Kuline Necropolis
I2-Y3120
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe

I1116 775-994 cal CE Serbia_Gomolava, Gomolava,  Hrtkovci, Vojvodina
 I2-S17250>Y5596
Ancestry summary: Anatolia Roman+Eastern Europe

Хрватска:

I26748 773-890 cal CE Croatia_Brekinjova,
Brekinjova kosa, Bojna, Glina
R1a-L260>YP1337
Ancestry summary: Anatolia Roman+Eastern Europe

I26766 650-800 CE Croatia_Sipar, Sipar
R1a-Y2902>YP4966
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe

I35012 1161-1264 cal CE Croatia_Gornji, Gornji Kosinj, Saint Ana
R1a-YP340>YP971
Ancestry summary: Anatolia Roman+Eastern Europe.

I35008 1650-1750 CE Croatia_Gornji, Gornji Kosinj, Saint Ana
R1a-Y2608>YP613
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe.


Интересантан је и овај резултат:

I35014 1000-1200 CE, Croatia_Gornji, Gornji Kosinj, Saint Ana
R1b-Y5587>Y14300
Ancestry summary: Eastern European-related

Колико се сећам грана R1b-Y5587 је присутна и код данашњих Хрвата. Мислим да је помињао Небојша на основу резултата са 23andme да има пик у Северној Далмацији и на острвима, што није далеко од овог Косиња.
Већина припадника гране R1b-Y14300 на Yfull су Словени - Пољаци, Чеси, Руси, Украјинци, па је и ова грана на територију Хрватске вероватно стигла у сеоби Словена.

Штета што нема неких нових резултата из времена и са територије средњовековне Србије, то би тек било занимљиво. :)

https://www.yfull.com/tree/I-Y5596*/
https://www.yfull.com/tree/R-YP1337/
https://www.yfull.com/tree/R-YP4966/
https://www.yfull.com/tree/R-YP971/
https://www.yfull.com/tree/R-YP613/
https://www.yfull.com/tree/R-Y14300/

Ван мреже Plav

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #84 послато: Фебруар 25, 2025, 12:06:47 пре подне »
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник

Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.

Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Средње Босне, највероватније на простору Озрена.

Postovani, na osnovu cega se temelji gore navedeno da je matica na prostoru Ozrena?
Takodje, imam nesto informacija vise, svakako i pitanja u vezi porijekla prezimena, da li je adekvatno ovdje nastaviti dalju komunikaciju ili na nekoj od drugih tema?

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #85 послато: Фебруар 25, 2025, 02:20:43 пре подне »
Презиме је настало од глагола шушљикати, не говорити разговетно. Словаци имају идентично презиме.


Шушљикати
Шушљикати или шушљекати - запињати при говору, са истицањем гласа ш
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #86 послато: Фебруар 25, 2025, 10:35:19 поподне »
29. Ћакић, римокатолик, Суботица, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390-25, DYS385b=19, DYS456=18, DYS576=19 и DYS481=23 и снижене вредности маркера DYS389ii=27 и DYS570=18.

Нема блиских поклапања хаплотипова. Од хаплотипа Костића (Никољдан, Врањско Поморавље, Бресница/Врање) разликује се на 3 маркера. Због велике географске удаљености и потпуно различитих миграторних праваца, мало je вероватно да су иоле ближе повезани.

У упинику је наведено да се према подацима Историјског архива у Суботици најстарији предак Ћакића звао Станиша (који је на једном месту уписан и као Станислав) и да се доселио у Суботицу са осталим Буњевцима око 1700. године.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
« Последња измена: Фебруар 25, 2025, 11:10:32 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #87 послато: Фебруар 25, 2025, 10:58:26 поподне »
26. Пантовић, Аранђеловдан, Барни До, Плужине, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Припада роду Вуковића - Пивљана и поседује модални хаплотип за овај род. До сада је утврђено да овом роду припадају следећи тестирани:
- Вуковић, Аранђеловдан, Бабино Брдо/Бријег/Плужине
- Пивљанин, Аранђеловдан, Велике Крће/Пљевља
- Антонић, Аранђеловдан, Батковић/Бијељина
- Качаревић, Аранђеловдан, Дворови/Бијељина

Обрен Благојевић у свом раду о Пиви наводи следеће:
Пантовићи (Мратињци). Живе у Мратињу и у Црквицама и има их само неколико кућа. Они су поријеклом од Панта Илијина Вуковића, по коме су добили и презиме. Као и Вуковићи, славили су Аранђеловдан. На Црквице се око 1868. године из Мратиња одселио Филип, ту се оженио ћерком Лаза Грубача, добио мало земље од таста, а мало прикупио од Турака Кундуклија. Имао је синове: Божа, Видака, Панта и Тривка. У Мратињу их је сада само једна кућа.

Вуковићи и њихови огранци имају предање о пореклу са Чева у Озринићима. Овај род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #88 послато: Фебруар 27, 2025, 10:53:57 пре подне »
38. Прлинац (Перлинац), Никољдан, Подбрдо/Мркоњић Град, I2-Y3120>PH908


Према подацима Драгице Р. Гатарић (Насеља Змијања, 2018), Перлинци су досељени из суседне Подрашнице. Било их је 5 кућа, а на попису из 1991, године 23 члана у Подбрду. Хаплотип поседује неколико специфичних вредности, DYS19=17, DYS458=18, DYS533=12 и DYS635=24. Ако би пратили комбинацију 533=12/635=24, могу бити интересантни тестирани из околине Колашина, такође са славом Никољдан. Они поседују и повишену вредност 17 на маркеру DYS19. Реч је о Главичанину и Бјелићу. Дубински тестови би свакако показали да ли постоји ова генетичка веза Змијање-Морача.

Ван мреже Бранкова

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 77
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #89 послато: Фебруар 27, 2025, 08:39:02 поподне »
38. Прлинац (Перлинац), Никољдан, Подбрдо/Мркоњић Град, I2-Y3120>PH908


Према подацима Драгице Р. Гатарић (Насеља Змијања, 2018), Перлинци су досељени из суседне Подрашнице. Било их је 5 кућа, а на попису из 1991, године 23 члана у Подбрду. Хаплотип поседује неколико специфичних вредности, DYS19=17, DYS458=18, DYS533=12 и DYS635=24. Ако би пратили комбинацију 533=12/635=24, могу бити интересантни тестирани из околине Колашина, такође са славом Никољдан. Они поседују и повишену вредност 17 на маркеру DYS19. Реч је о Главичанину и Бјелићу. Дубински тестови би свакако показали да ли постоји ова генетичка веза Змијање-Морача.

Небојша, да ли би се некако могло сазнати  да ли тестирани има неко предање или се зна  бар из неких других извора, да ли се сматра да су старији род у овој области или можда досељеници из Лике или Далмације  или се ради о неким "новијим" досељеницима ?

У шематизму су уписани као Прљинац, што асоцира на Прљево ( Зрмања ), али има  других топонима по БиХ и Хрватској који одговарају и овом Прлинац/Перлинац :  Прлинац ( Паг ), врх Прлин у близини Рујишке ( Б.Крупа ),  Перлинац извор на Кордуну ( Радуловићи, Машвина ), Прлине село/заселак код Добошнице/Лукавац. Можда их је у прошлости било више. Подсећа и на надимак Перлица ( или Прлица ) које се појављује у Задру крајем 16./почетком 17.в. ( надимак једног Балобана ).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #90 послато: Фебруар 28, 2025, 08:24:14 пре подне »
Небојша, да ли би се некако могло сазнати  да ли тестирани има неко предање или се зна  бар из неких других извора, да ли се сматра да су старији род у овој области или можда досељеници из Лике или Далмације  или се ради о неким "новијим" досељеницима ?

У шематизму су уписани као Прљинац, што асоцира на Прљево ( Зрмања ), али има  других топонима по БиХ и Хрватској који одговарају и овом Прлинац/Перлинац :  Прлинац ( Паг ), врх Прлин у близини Рујишке ( Б.Крупа ),  Перлинац извор на Кордуну ( Радуловићи, Машвина ), Прлине село/заселак код Добошнице/Лукавац. Можда их је у прошлости било више. Подсећа и на надимак Перлица ( или Прлица ) које се појављује у Задру крајем 16./почетком 17.в. ( надимак једног Балобана ).

Нема никакво предање. Презиме Прлина са истом славом постоји и у Поуњу, пореклом су из Лике (тамо их је било око Грачаца), мада не верујем да постоји веза. Становништво тог краја око Мркоњића пореклом је из околних области, а даље углавном са простора данашње Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха, па верујем да је тако и са Перлинцима.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1212
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #91 послато: Март 04, 2025, 04:02:23 поподне »
Када можемо очекивати објављивање четврте туре тестираних?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #92 послато: Март 05, 2025, 09:31:00 пре подне »
Када можемо очекивати објављивање четврте туре тестираних?

Неће бити нове туре, то је то што се тиче ове акције.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1212
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #93 послато: Март 05, 2025, 02:59:15 поподне »
Хвала на обавештењу.
« Последња измена: Март 05, 2025, 05:28:16 поподне НиколаВук »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #94 послато: Март 05, 2025, 08:02:40 поподне »
35. Павловић, Ђурђиц, Лешак (Кратина), Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y260989, роду Коматовића. Осим хаплотипа са карактеристичном вредношћу YGATAH4=11, дели и славу/преславу- Ђурђиц/Пантелијевдан, са осталим Коматовићима. Најближи на упоредивих 23, односно 25 маркера су му Веселиновићи из околине Новог Пазара (Витковиће и Леча).

Лутовац спомиње 4 куће Коматовића у Кратини. Док Мићовић спомиње да се један род Коматовића који су чинили браћа Новак и Јован најпре населио на месту званом Крс' у Брњаку, а затим прешли у Швиковиће. Новак је имао синове: Павла, Филипа, Јевта и Недељка. Када су се оделили, око 1835. године, Недељко са породицом прелази у Јабланицу, где је и умро. Његово потомство се одселило у ибарску долину: Поткомље, Белуће и Кратину.

Павловићу предлажем неки напреднији тест (WGS, BigY), пошто већ на Yfull стаблу имамо једног Коматовића, Обрадовића из Кијевчића, раније Брњака. На тај начин бисмо добили грану Коматовића.

Ван мреже Plav

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #95 послато: Март 10, 2025, 08:40:34 поподне »
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник

Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.

Поздрав!
Надовезујем се на тему око презимена Шушљик. Из горе писаних извора знамо да постоји следећа тврдња :

Цитат
Спреме (старо презиме Шушљици) пореклом су из Билеће у Херцеговини. Најпре су прешли у Љубушки и одатле побегли од Турака. Њихови преци Божо, Ристе, Глиго и Тоде ходали су сиромашни „свукуда“ и најзад се крајем 18в настанили у Беговом Селу. Данас од Риста има 8, а од Глига 4к. Славе св. Стевана. За „турског вакта, прије Аустрије“, Спреме су биле „опотребиле“, па су „нашли боље стање“ у Караџама, до Бугојна. Тамо има данас по 2к Спрема и Глигурића.

У разговору с дедом при помену презимена Спремо он се присјетио ове анегдоте.
Да је покојни прадеда некада у селу (Опара, Нови Травник) распитујући се за поријекло свога презимена са неким тада човјеком добио тврдњу јако сличну тој горе.
Да су Шушљици поријеком или у вези од Спрема који су дошли (избјегли) из Херцеговине/Црне Горе што није тачно дефинисано.
Будући да прадеда не памти свог оца да би добио предање од њега, он се распитивао унаоколо с народом и дошао до тих тврдњи.
За чукундеду се прича да је настрадао највјероватније у рату јер га ни прадеда уопште не памти, али то није тачно потврђено.

Дакле деда тим свједочењем потврђује блискост та два презимена.
Сад мене занима чињеница да ли је од презимена Спремо настало Шушљик, јер ме буни ово ''старо презиме''
Цитат
Спреме (старо презиме Шушљици)
Шта значи ријеч кориштена у горе реченици
Цитат
Спреме су биле „опотребиле
.
И такође на чему се заснива тврдња да је матица Шушљика на простору средње Босне, вјероватно простор Озрена?
Не подцјењујем ничију тврдњу нити мишљење, само сам знатижељан у истрази. Можда су то Шушљици који нису у сродству с нама, јер нашега рода горе није било.


Данас од Шушљика има више родова (тачно колико ни сам не знам).
Исти Миле Шушљик, Командант диверзантске јединице Орлови Грмеча је био у познантсву са мојим дедом али у истом сродству нисмо.
За Горана Шушљика, глумца и режисера нисам тачно сигуран, али будући да га нико не познаје чисто сумњам у сродство.
 
Постоје Шушљици који носе поријекло из околине Новог Травника и Шушљици од околине Бугојна, гдје и заиста постоји истоимено село Шушљици. И они нису род.
То потврђује и чињеница да је једна жена из Бугојна (дјевојачко Шушљик) удата за Шушљика из околине Новог Травника.
 

« Последња измена: Март 10, 2025, 08:42:25 поподне Plav »

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #96 послато: Март 23, 2025, 10:12:18 поподне »

И такође на чему се заснива тврдња да је матица Шушљика на простору средње Босне, вјероватно простор Озрена?
Не подцјењујем ничију тврдњу нити мишљење, само сам знатижељан у истрази. Можда су то Шушљици који нису у сродству с нама, јер нашега рода горе није било.


Данас од Шушљика има више родова (тачно колико ни сам не знам).
Исти Миле Шушљик, Командант диверзантске јединице Орлови Грмеча је био у познантсву са мојим дедом али у истом сродству нисмо.
За Горана Шушљика, глумца и режисера нисам тачно сигуран, али будући да га нико не познаје чисто сумњам у сродство.
 
Постоје Шушљици који носе поријекло из околине Новог Травника и Шушљици од околине Бугојна, гдје и заиста постоји истоимено село Шушљици. И они нису род.
То потврђује и чињеница да је једна жена из Бугојна (дјевојачко Шушљик) удата за Шушљика из околине Новог Травника.

Да поједноставимо причу. Мислим да појам сродства не перципирате на начин на који се користи овдје. Не говори се овдје о сродству у смислу три-четири кољена потекла из истог мјеста, при чему сви знају једни за друге. За истраживање таквог сродства генетика нам, у суштини, није ни потребна. Овдје говоримо о сродству које се види из сличног хаплотипа. Такво сродство често не можемо ставити у потпуно прецизну временску димензију, тј. одредити да ли се ради о удаљености до заједничког претка од неколико стотина година или далеко више, али је оно углавном неспорно. Даље, када овдје користимо појам род - мисли се на генетски род, како је горе објашњено. То је група породица са истим/сличним хаплотипом, за коју је јасно да има заједничког директног мушког претка. У том смислу, ако кажете да има разнородних Шушљика, то овдје значи да постоје Шушљици који не потичу од истог директног мушког претка, а не да постоје Шушљици који су се "одродили", односно заборавили на везу. Према томе, без тестирања различитих грана неке породице, у овом случају Шупљика са Грмеча, из околине Бугојна, или других страна, и поређења њиховог резултата са резултатом већ тестираног Шушљика, ми немамо основа да тврдимо да су разнородни (нити да су истог рода, премда је презиме ријетко, а уколико се и слава подудара то само говори у прилог истородности). Закључивање бракова није, на жалост никакав доказ, јер, како рекох, веза може бити стара и толико да се на њу заборавило. Што се тиче родова којима је матица на Озрену, опет је врло битно схватити да се ради о генетском роду - групи породица које имају исте/сличне хаплотипе и који славе Светог Стефана, а не о некаквом роду, у смислу друштвене категорије, који је свјестан заједничке прошлости и заједничког директног мушког претка. На чему се заснива та теза? На великом броју тестираних са славом Свети Стефан који имају исти/сличан хаплотип, од којих доста потиче са Озрена (гледајући стање око 1900, али углавном и знатно раније), а добар број оних њихових генетских сродника из крајева на све четири стране од Озрена, има предање о досељењу са Озрена. То, наравно, не значи са сигурношћу да су они некакви старосједиоци Озрена, него да је у последњих бар 200-300 година на Озрену била велика концентрација становника које припадају том генетском роду. Да ли су сви морали да се однекле доселе на Озрен, па да се одатле селе даље? Наравно да нису. Свакако су неки из претпостављене раније матице могли и независно од већине да мигрирају, али је генетска веза, подржана истом славом неспорна и нисам сигуран зашто би довођење у везу са ширим генетским родом требало да представља проблем.

Генерално, увијек се мора имати на уму да је нама овдје фокус на генетским везама, а да све друго - иста слава, усмена предања, писани извори, може бити од користи да се склопи што шира слика, али се томе не даје предност у односу на оно што генетика показује. Српски ДНК пројекат је у току свог постојања потврдио многа лијепа и битна предања, али је многа и оповргао, свакако помажући свакоме ко је отворен за радости истинског сазнања, да открије што више о својој прошлости. Треба опуштеније гледати што ширу слику, испитивати све и уживати у откривању новога.

Ван мреже Plav

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #97 послато: Март 23, 2025, 10:53:58 поподне »
Nismo se razumjeli Velibore, upravo je to kao sto ste prvo i naveli, nisam gledao cijelu pricu na nacin na koji je ona Porijeklom zaista predstavljena. Otisao sam malo dalje.
Svakako nisam zelio nikoga i nicije misljenje ucijenim ili omalovazim. Ovdje sam iz razloga da od nekoga ko bolje i vise zna od mene cujem pametnu rijec.
Ponavljam, nista lose nisam imao na umu ako je tako shvaceno samo sam otisao malo dalje iz svoje radoznalosti i znatizelje.
Veliki pozdrav

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #98 послато: Март 23, 2025, 11:27:11 поподне »
Nismo se razumjeli Velibore, upravo je to kao sto ste prvo i naveli, nisam gledao cijelu pricu na nacin na koji je ona Porijeklom zaista predstavljena. Otisao sam malo dalje.
Svakako nisam zelio nikoga i nicije misljenje ucijenim ili omalovazim. Ovdje sam iz razloga da od nekoga ko bolje i vise zna od mene cujem pametnu rijec.
Ponavljam, nista lose nisam imao na umu ako je tako shvaceno samo sam otisao malo dalje iz svoje radoznalosti i znatizelje.
Veliki pozdrav

Све ок. Сви смо овдје да учимо. Радозналост је овдје добродошла, али је треба добро усмјеравати. За Вас би добар пут био да покушате пронаћи неког од других Шушљика, рецимо ових из Бугојна, па да се тестирањем провјери или оповргне једнородност. То би свакако могло помоћи да се реконструише и правац досељења. На прву, звучи логичније да су Шушљици у Нови Травник стигли са простора Бугојна, јер је веза између долине Неретве и долине Врбаса била прилично непосредна, а и дијелови данашње општине Нови Травник (рецимо Пећине Доње и Горње) су под Турцима припадали кадилуку Акхисар (Бугојно, Купрес, Горњи и Доњи Вакуф). Свакако би било корисно да покушате дефинисати гдје је све било Шушљика у 19. вијеку и шта су славили, па да од тога кренете даље.

Што се тиче конкретних питања - у контексту у ком је наведено у цитату који преносите, Спремо (старо презиме Шушљик) значи да је Спремама раније презиме било Шушљик, док "опотребити" значи доћи у стање потребе, односно, у пренесном значењу запасти у проблеме неке врсте (остати без имовине, рецимо).

И за крај, нисте отишли даље, него шире, што Вас не би далеко одвело, јер тренутно немамо довољно чињеница да закључујемо да ли су Шушљици са разних страна генетски истородни, тј. истог поријекла.  :)

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #99 послато: Март 29, 2025, 05:26:51 поподне »
40. Петровић, Митровдан, Стол, Бабушница

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Има једну разлику са Тошићем из Беле Паланке, слава Никољдан, и то на позицији DYS549=13/12. Због географске блискости нема сумње да су ближе повезани, и поред различите славе. Тошић се прво тестирао на 23 маркера, а онда је урадио и WGS тест и поставио резултат на YFull, што препоручујем и Петровићу уколико је заинтересован за даље тестирање. Тренутно стање на YFull стаблу https://www.yfull.com/tree/I-FTA28840/.

Међу Србима је ова грана хаплогрупе I1 иако ретка, прилично распрострањена. Заступљена је и у Лици, Банији, затим Браничеву, Тимочкој Крајини и Банату. Црна Гуја је дао следећи коментар након Тошићевог резултата:
Тошић је поцепао "српску" грану FTA28762 на FTDNA стаблу, позитиван је на FTA33505, док је негативан на осталих шест SNP-ова на овом нивоу:

FTA28840/FTA29036>FTA29568>FTA33505*  Тошић

FTA28840/FTA29036>FTA29568>FTA33505>FTA28762  Србин из Баната и Србин из Лике