Новогодишња ДНК недеља 2025

[Лепеничанин]

24. Станковић, Стевањдан, Доња Злегиња, Александровац

Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>Y290723, роду Б у табели СДНКП.

Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Копаоника. Сам тестирани наводи предање о пореклу из Белог Брда, што има упориште и у предњу раније тестираних Чајетинаца (Крстонијевића) који имају предање да су у истоимени заселак досељени из Белог Брда.
 

[Лепеничанин]

23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник

Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.

Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Средње Босне, највероватније на простору Озрена.

[Небојша]

23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник

Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.

Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Средње Босне, највероватније на простору Озрена.

На основу једног ранијег резултата са 23andMe, очекиван резултат, али лепа потврда!

Спремо, Стевањдан, Купрес, R1a-YP417

Спреме се по оклини Купреса и Гламоча расељавају углавном из Беговог Села (Купрес).

Бегово Село:
Спреме (старо презиме Шушљици) пореклом су из Билеће у Херцеговини. Најпре су прешли у Љубушки и одатле побегли од Турака. Њихови преци Божо, Ристе, Глиго и Тоде ходали су сиромашни „свукуда”, и најзад се крајем 18. века настанили у Беговом Селу. Данас од Риста има 8, а од Глига 4 куће; око средине 19. века била је од Риста и Глига по 1 кућа. Славе Св. Стевана. За „турског вакта, прије Аустрије”, Спреме су биле „опотребиле“, па су „нашли боље стање“ у Караџама, до Бугојна. Тамо има данас по 2 куће Спрема и Глигурића.

Претпостављам да је глумац, Горан Шушљик, од овог рода



Командант извиђачко-диверзантског одреда "Орлови Грмеча" у склопу Другог крајишког корпуса био је Миле Шушљик

<a href="https://www.youtube.com/v/mjxxa2vIRqs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/mjxxa2vIRqs</a>

[Зрно]

33. Глушчевић (Никољдан-католици), Метковић

Припада хаплогрупи I2a-PH908. На само 1 маркеру разлике од упоредивих 23, разликује се од двојице, а то су Стефановић (Стевањдан) из околине Новог Пазара и Комазец (Лазаревдан) из Жегара код Обровца. Глушчевић на маркеру DYS481 има вредност 28, а ова двојица 30. За Комазеца и сродне Лазаревштаке је утврђена низводна грана FT18830. Постоји велики број тестираних од којих се Глушчевић разликује на 2 маркера, а међу њима доста оних који славе Лучиндан. На интернету сам наишао на податак да се тестирао још један Глушчевић из Метковића и иста је хаплогрупа.

Глушчевићи из Метковића су славили Никољдан, као и многи други католици из области Неретве који су имали крсне славе. По хрватским изворима, најстарији је био Павао Глушчевић из 1694. године, који је имао земљу у Драчеву, одмах до Метковића (данас је то у БиХ), а већ су од 1735. у Метковићу. Ту је одмах и село Глушци које по неким закључцима нема везе са садашњим Глушчевићима. Наводи се да су Глушчевићи, као и Медари, дошли из Попова поља, тј. из села Седлари, које је чисто православно село, укључујући и род Медара. По хрватској верзији приче су они дошли одатле као католици, а ови који су остали тамо су касније поправослављени. По нашој верзији, сама чињеница да су као католици имали славе, говори нешто сасвим друго. 

[drajver]

33. Глушчевић (Никољдан-католици), Метковић

Припада хаплогрупи I2a-PH908. На само 1 маркеру разлике од упоредивих 23, разликује се од двојице, а то су Стефановић (Стевањдан) из околине Новог Пазара и Комазец (Лазаревдан) из Жегара код Обровца. Глушчевић на маркеру DYS481 има вредност 28, а ова двојица 30. За Комазеца и сродне Лазаревштаке је утврђена низводна грана FT18830. Постоји велики број тестираних од којих се Глушчевић разликује на 2 маркера, а међу њима доста оних који славе Лучиндан. На интернету сам наишао на податак да се тестирао још један Глушчевић из Метковића и иста је хаплогрупа.

Глушчевићи из Метковића су славили Никољдан, као и многи други католици из области Неретве који су имали крсне славе. По хрватским изворима, најстарији је био Павао Глушчевић из 1694. године, који је имао земљу у Драчеву, одмах до Метковића (данас је то у БиХ), а већ су од 1735. у Метковићу. Ту је одмах и село Глушци које по неким закључцима нема везе са садашњим Глушчевићима. Наводи се да су Глушчевићи, као и Медари, дошли из Попова поља, тј. из села Седлари, које је чисто православно село, укључујући и род Медара. По хрватској верзији приче су они дошли одатле као католици, а ови који су остали тамо су касније поправослављени. По нашој верзији, сама чињеница да су као католици имали славе, говори нешто сасвим друго.

Од ових Глушчевића је редитељ и сценарист Обрад Глушчевић познат по култним дјечјим серијама и филмовима: Јеленку и Вуку самотњаку.

<a href="https://www.youtube.com/v/LKuek_dpWIA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/LKuek_dpWIA</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/W5gzxezsZJs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/W5gzxezsZJs</a>

[Рус]

24. Станковић, Стевањдан, Доња Злегиња, Александровац

Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>Y290723, роду Б у табели СДНКП.

Да ли је оставио некакав контакт?

[bmarjan]

15. Видачковић, нема славу, Турија/Коњиц, I2-PH908

На попису 1991. године у општини Коњиц римокатолици Видачковићи су били најбројнији у селима Бијела и Турија, а било их је насељених и у Коњицу, те једна кућа у Доњем Селу. Раније је Видачковића било и у селима Спиљани и Оџаци. У Херцеговини има више разнородних породица Видачковића, а коњички Видачковићи воде порекло од фамилије Барић, којој је матица у селу Криводол код Мостара. Родоначелник породице Видачковић је Стипан Барић, син Видаков, који је рођен 1807. године. Генеалогија Видачковића и Барића може се прецизно и детаљно пратити у расположивим изворима. У вези даљег порекла тестирани је навео предање по коме су се давно доселили из Книна.

Хаплотип Видачковића је веома специфичан, са великим бројем ретких вредности. Као карактеристични истичу се маркери DYS385=14-16, DYS437=14, DYS570=17, DYS481=28 и DYS549=12. Било би очекивано да са овако великим бројем
карактеристичних вредности овај резултат нема ближих подударања међу хаплотиповима других тестираних, или да евентуално припада неком јасно профилисаном роду. Изненађујуће, сличност постоји са хаплотипом Ђенића, из Раљина код Бабушнице, који слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа разликују се на само једном маркеру од 23 упоредива. Та разлика је присутна на брзомутирајућем маркеру DYS481, на коме Ђенић има вредност 29, која је такође снижена у односу на модалну.

Иако је прилично необично да један православац из Понишавља и један римокатолик из западне Херцеговине чине исти род, оволико подударање на овако специфичним хаплотиповима се једноставно не може игнорисати, па ћу их сврстати у исти генетички род. Било би идеално када би тестирани били у могућности да ураде геномске тестове, како би се ова веза проверила.

Tестирани ВИДАЧКОВИЋ је навео да су његови преци  по усменом предању били православни али не зна у ком периоду су прешли у католике.

[Ojler]

Tестирани ВИДАЧКОВИЋ је навео да су његови преци  по усменом предању били православни али не зна у ком периоду су прешли у католике.

Последњих 300 година су римокатолици. Још даљом старином су Спужевићи, од којих су Барићи.

[Exiled]

33. Глушчевић (Никољдан-католици), Метковић

Припада хаплогрупи I2a-PH908. На само 1 маркеру разлике од упоредивих 23, разликује се од двојице, а то су Стефановић (Стевањдан) из околине Новог Пазара и Комазец (Лазаревдан) из Жегара код Обровца. Глушчевић на маркеру DYS481 има вредност 28, а ова двојица 30. За Комазеца и сродне Лазаревштаке је утврђена низводна грана FT18830. Постоји велики број тестираних од којих се Глушчевић разликује на 2 маркера, а међу њима доста оних који славе Лучиндан. На интернету сам наишао на податак да се тестирао још један Глушчевић из Метковића и иста је хаплогрупа.

Глушчевићи из Метковића су славили Никољдан, као и многи други католици из области Неретве који су имали крсне славе. По хрватским изворима, најстарији је био Павао Глушчевић из 1694. године, који је имао земљу у Драчеву, одмах до Метковића (данас је то у БиХ), а већ су од 1735. у Метковићу. Ту је одмах и село Глушци које по неким закључцима нема везе са садашњим Глушчевићима. Наводи се да су Глушчевићи, као и Медари, дошли из Попова поља, тј. из села Седлари, које је чисто православно село, укључујући и род Медара. По хрватској верзији приче су они дошли одатле као католици, а ови који су остали тамо су касније поправослављени. По нашој верзији, сама чињеница да су као католици имали славе, говори нешто сасвим друго.

Не бих рекао да је веза са Глушчевићем из Пријепоља за занемаривање. Разликују се на 1 од 17. То ми је логичније од везе са Комазецом. Како год, снип профилисање свакако неопходно.

[Зрно]

Не бих рекао да је веза са Глушчевићем из Пријепоља за занемаривање. Разликују се на 1 од 17. То ми је логичније од везе са Комазецом. Како год, снип профилисање свакако неопходно.

Имају 2 разлике, али добро што си га поменуо.

[Radul]

16. Стојадиновић, Никољдан, Алексинац, J2a-M67 > Z6271 > Y112601

Стојадиновић, који је тестиран, наводи да је њихово раније презиме било Буздић. Према доступној литератури, припадају градском слоју становништва Алексинца, гдје су били познате бојаџије. Немају детаљније предање о свом поријеклу.

У погледу Y-DNA, најближе поклапање имају са братством Видојевића из села Борци код Раче, са којима је поклање на 22/25 маркера. Као и Стојадиновићи, и они славе Никољдан, а релативно су близу једни другима. Њихов хаплотип припада J2a-M67 > Z6271 > Y112601 хаплогрупи. Овај хаплотип је врло чест међу Србима унутар J2a хаплогрупе и вјероватно је једна од најзаступљенијих подграна у централној и јужној Србији. Сви припадници рода су међусобно генетски блиски, са малим разликама на 3-4 маркера. Овај генетички род се просторе од Македоније, преко Врањског Поморавља и Понишавља до Шумадије.

У погледу старих веза, имају поклапање са Бугарином Захариевим из сјевероисточне Бугарске (Тутракан), Y112601.

Паралелна грана од J-Y112601, FT154173 заступљена је у Грчкој и у зонама грчке колонизације. На узводној FT128966 присутне су линије из Јерменије. Овим би дали осврта на древне везе.

[Exiled]

Имају 2 разлике, али добро што си га поменуо.

Можда негледамо исту табелу. Ја само видим разлику 17-18 на 458. Још једна ствар која иде у прилог мојој тези је та што у табели њима блиско сврстани Кијановићи славе Никољдан и ако сам у праву онда би требали бити У151633.

[Ojler]

30. Петковић, Василијевдан, Опланић/Кнић, I2-Y3120>S17250

Према предању које је навео тестирани, Петковићи потичу од једног од двојице браће, које је мајка довела у Опланић из Шилопаја (Г. Милановац), када се преудала. Синови су се звали  Петко и Максим Спасојевић и од њих су данашњи Петковићи и Максимовићи из Опланића. Овакво предање о Максимовићима из Опланића је забележио и Михаило Драгић у свом научном раду "Гружа", објављеном 1921. године. Он тада у селу не помиње Петковиће, па може бити да је презиме Максимовић нешто старије. Тестирани је навео и да су старином наводно из Старе Херцеговине или из Васојевића, а Драгић бележи само предање о пореклу из Херцеговине.

Хаплотип Петковића карактеришу вредности DYS439=14 и DYS391=10. Тестирани припада генетичком роду који чини група тестираних са славом Васиљевдан, а којој поред Петковића тренутно припадају Обрадовић (Лубнице/Беране), Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић.
Може се рећи да је предање Петковића о пореклу из Васојевића највероватније потврђено, барем у територијалном смислу.

Знамо да је Отовић S17250+, због чега је било могуће овај род спустити са гране I2-Y3120 на грану I2-S17250. Било би свакако боље ако би се могли профилисати и неким од геномских тестова, с обзиром да сада имамо већ седморицу тестираних припадника овог рода.

[Црна Гуја]

3. Стојановић, Никољдан, Лочевци, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>Y189493. Од неких релативно ређих вредности вреди поменути повишену Y-GATA-H4=12 и снижену DYS46=15. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Гаталом из Потока код Мостара и Пешутом из Градца код Љубиња (обојица славе Јовањдан). На само 1 од 23 маркера разликује се од Милутиновића из Драговиља код Стоца и Пјешчића из Равног код Плужина (обојица славе Стевањдан), и католика Бачића из Суботице. Препорука je даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), с обзиром да је до сада само један припадник ове гране из наше табеле дубински тестиран (Приметица из Маовица код Врлике).

Тестирани је у упитнику навео да су се у Лочевце доселили почетком 19. века из околине Сјенице или из Босне, а сличан податак је забележен и у тексту о Лочевцима на нашем порталу:

-Стојановићи, славе Никољдан. Предак Голуб је дошао из места Лопаша код Сјенице или у Босни.

https://www.poreklo.rs/2014/12/25/poreklo-prezimena-selo-locevci-gornji-milanovac/

[Црна Гуја]

5. Гавриловић, Пантелијевдан, Вране, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која благо одступа је снижена DYS635=22. Једина блиска поклапања међу тестираним припадницима ове гране са славом Пантелијевдан има са Туцовићем из Гостиља код Чајетине од ког се разликује на 2 од 23 маркера и Марачићем из Беле Реке код Нове Вароши од ког се разликује на само 1 од 17 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Старе Херцеговине.

[Црна Гуја]

Замолио бих да се тема не спамује политичарењем и бесмисленим статистикама на 20 резултата. Статистика се ради по званичном завршетку објављивања резултата.

[Христифор]

Замолићу да се моја порука врати  и да се нечији труд не назива бесмисленим.  Ако мени не смета да правим статистику не би требало да смета ни другима.

[Црна Гуја]

7. Вујић, Стевањдан, Доња Буковица, Слатина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој грани CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y3226>Y3219. Нема поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера у нашој табели, а поседује и изузетно ниску вредност DYS439=8. Занимљиво је да ову вредност поседују још двојица тестираних у нашој грани, и узевши у обзир реткост ове вредности велика је вероватноћа да сва тројица припадају истој подграни. У питању су Маликовић из Слатине код Даниловграда (Петковдан, раније Гавриловдан) и Јалови из Старе Дубраве код Челинца (Аранђеловдан), даљим пореклом из трнопољске области у Украјини. Вујић се од Маликовића разликује на 4 од 23, а од Јаловија на 4 од 17 маркера. Препорука je даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

Замолићу да се моја порука врати  и да се нечији труд не назива бесмисленим.  Ако мени не смета да правим статистику не би требало да смета ни другима.

Порука неће бити враћена, а труд дефинитивно јесте бесмислен, јер уредници објављују резултате различитим темпом тако да се проценти хаплогрупа могу променити и за више од десет посто на дневном нивоу на овако малом узорку. То што теби нешто не смета не значи да није спам, тако да се са статистиком уздржи до завршетка акције.

[Црна Гуја]

9. Илић, Никољдан, Беомужевић, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино благо снижена вредност DYS19=15, па Илић има блиско поклапање (до 3 маркера разлике) са већином припадника ове гране. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би се ова грана старости око 850 година додатно испрофилисала.

Илићи су релативно новији досељеници у Беомужевић. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ракић, и да су даљим пореклом из Чадиња код Пријепоља.

Најновији досељеници:

РАКИЋИ – досељени од Ракића из Причевића и дошли на имања женина у Гавићима; има их 2 куће, славе Св. Николу и Св. Ђурђа.

Петарићи (Матићи, Јанковићи, Перовићи, Митровићи); Белићи (Ракићи, Танацковићи, Мирковићи, Лукићи, Јаковљевићи, Гајићи); Милинковићи ( Дивнићи и Поповићи-1): најстарије досељене породице и оснивачи села су: Белићи, Милинковићи и Петарићи. Све су три породице од једног братства, али само из велике давнине; досељене су из Звјезда или Чадиња у Полимљу, само то њихово досесељавање било је пре почетка 18. века. Још у најраније доба, кад су се ове три породице доселиле, оне су се још онда распоредиле овако како су и данас, па се нису имале потребе ни мешати, све три породице имају своје потомке како је наведено, има их 89 кућа и славе Никољдан а има их доста и одсељених.

https://www.poreklo.rs/2012/12/22/poreklo-prezimena-selo-beomu%C5%BEevi%C4%87-valjevo/

https://www.poreklo.rs/2013/06/30/poreklo-prezimena-selo-pri%C4%8Devi%C4%87-valjevo/