Знам да су они платили завршетак радова али знам и да сам се осећао као да нисам у храму који припада СПЦ. Ја заиста јесам одрастао у крају ђе је византијски начин примаран па ја то узимам за мерило али оволики утицај руског у нашем највећем храму је неукусан. Додуше,политика је неизоставни део свега па ценим и овог питања
Одлазимо од теме. У суштини, није толико битан ни стил, већ да ли је добра или лоша архитектура. Ово што се у новије вријеме гради од сакралних објеката је углавном лоша архитектура. Што се храма Светог Саве тиче, прво што ми пада на памет: пуно хтјели, пуно започели...Основни концепт плана и архитектуре је био добар и тај основни концепт и сада извлачи ствар бар што се тиче утицаја грађевине на урбану силуету Београду, али материјализација, унутрашње уређење, детаљи. Једноставно нису успјели да испрате монументалност грађевине. Једна слична монументална грађевина у Москви, Храм Христа Спаситеља, пружа савим другу слику, довршености и комплетности, као и да је основни концепт изгуран до краја, до најситнијег детаља. Ово говорим чисто у архитектонском смислу. Као православцу, мени све те велике грађевине не буде нека посебна духовна осјећања.
У Београду бих као примјер црквене архитектуре за коју мислим да је добра поменуо Цркву св. Василија Острошког на Новом Београду. Нисам додуше улазио у ту цркву, али ми као архитектонски концепт дјелује успјешно.
