Аутор Тема: Новије цркве и њихова архитектура  (Прочитано 1829 пута)

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 798
Новије цркве и њихова архитектура
« послато: Децембар 25, 2024, 05:33:12 поподне »
Управо тако,форсира се и шајкача у западним крајевима,гуши се локални идентитет зарад,као фол,вишег циља. Такође је слична ствар са трубом у музици,једноставно вештачки изгледа али тако се то ради и бојим се да ће се у том ритму наставити.

Нешто сличано као форсирање моравско-византијског стила при градњи нових цркава у Бачкој, Срему, итд. Углавном намеће се један доминантан стил/традиција на све српске крајевеа, притоме се гуши оно што је било аутентично домаће.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1228
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #1 послато: Децембар 25, 2024, 06:11:06 поподне »
Преци су нам више били у духу времена и савремених токова пре 200 и кусур година него данашње елите. Зато смо и обновили савремену Србију 1804 године, а данас се тежи обрнутом процесу.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3017
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #2 послато: Децембар 25, 2024, 06:12:13 поподне »
Нешто сличано као форсирање моравско-византијског стила при градњи нових цркава у Бачкој, Срему, итд. Углавном намеће се један доминантан стил/традиција на све српске крајевеа, притоме се гуши оно што је било аутентично домаће.
"Чудни су путеви Господњи"

Ван мреже Душан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 495
  • I2a1b-PH908
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #3 послато: Децембар 25, 2024, 07:19:49 поподне »
Нешто сличано као форсирање моравско-византијског стила при градњи нових цркава у Бачкој, Срему, итд. Углавном намеће се један доминантан стил/традиција на све српске крајевеа, притоме се гуши оно што је било аутентично домаће.

Е сад, да ли је то аутентично, или је барокни стил Србима по Славонији и Војводини био наметнут од стране Аустрије.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6554
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #4 послато: Децембар 25, 2024, 07:26:11 поподне »
Е сад, да ли је то аутентично, или је барокни стил Србима по Славонији и Војводини био наметнут од стране Аустрије.

Тај стил Србима у Војводини није наметнула Аустрија, већ су га Срби сами преузели од Руса, који су у том 18. вијеку били дебело под западним утицајем, бар што се тиче умјетности и архитектуре.

Слично се догодило и у 20. вијеку са комунизмом.

Кључна лекција за западњаке, ако хоћете нешто да увалите Србима, прво увалите Русима, па ће Срби онда сами добровољно преузети.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3017
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #5 послато: Децембар 25, 2024, 08:02:17 поподне »
Тај стил Србима у Војводини није наметнула Аустрија, већ су га Срби сами преузели од Руса, који су у том 18. вијеку били дебело под западним утицајем, бар што се тиче умјетности и архитектуре.

Слично се догодило и у 20. вијеку са комунизмом.

Кључна лекција за западњаке, ако хоћете нешто да увалите Србима, прво увалите Русима, па ће Срби онда сами добровољно преузети.
Унутрашњост храма Св.Саве на Врачару је тотално руска школа.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6554
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #6 послато: Децембар 25, 2024, 08:13:47 поподне »
Унутрашњост храма Св.Саве на Врачару је тотално руска школа.

Па добро, то су Руси платили и радили, могу и да ураде у свом стилу.

Није ни поента у томе да ли се преузима руски или западни стил, већ што ми немамо свог стила. Било је неких покушаја између два свјетска рата са сакралном архитектуром, који можда јесу били неки одраз националног стила.


Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3017
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #7 послато: Децембар 25, 2024, 08:28:12 поподне »
Па добро, то су Руси платили и радили, могу и да ураде у свом стилу.

Није ни поента у томе да ли се преузима руски или западни стил, већ што ми немамо свог стила. Било је неких покушаја између два свјетска рата са сакралном архитектуром, који можда јесу били неки одраз националног стила.
Знам да су они платили завршетак радова али знам и да сам се осећао као да нисам у храму који припада СПЦ. Ја заиста јесам одрастао у крају ђе је византијски начин примаран па ја то узимам за мерило али оволики утицај руског у нашем највећем храму је неукусан. Додуше,политика је неизоставни део свега па ценим и овог питања

Ван мреже Душан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 495
  • I2a1b-PH908
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #8 послато: Децембар 25, 2024, 08:32:36 поподне »
Тај стил Србима у Војводини није наметнула Аустрија, већ су га Срби сами преузели од Руса, који су у том 18. вијеку били дебело под западним утицајем, бар што се тиче умјетности и архитектуре.

Слично се догодило и у 20. вијеку са комунизмом.

Кључна лекција за западњаке, ако хоћете нешто да увалите Србима, прво увалите Русима, па ће Срби онда сами добровољно преузети.

У литератури је забележено да је усвајање барокне, и отклон од моравске школе резултат неумољиве државне регулативе Аустрије.




Моравска школа и данас се види на славонској Ораховици и сремском Хопову.




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6554
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #9 послато: Децембар 25, 2024, 08:44:29 поподне »
Знам да су они платили завршетак радова али знам и да сам се осећао као да нисам у храму који припада СПЦ. Ја заиста јесам одрастао у крају ђе је византијски начин примаран па ја то узимам за мерило али оволики утицај руског у нашем највећем храму је неукусан. Додуше,политика је неизоставни део свега па ценим и овог питања

Одлазимо од теме. У суштини, није толико битан ни стил, већ да ли је добра или лоша архитектура. Ово што се у новије вријеме гради од сакралних објеката је углавном лоша архитектура. Што се храма Светог Саве тиче, прво што ми пада на памет: пуно хтјели, пуно започели...Основни концепт плана и архитектуре је био добар и тај основни концепт и сада извлачи ствар бар што се тиче утицаја грађевине на урбану силуету Београду, али материјализација, унутрашње уређење, детаљи. Једноставно нису успјели да испрате монументалност грађевине. Једна слична монументална грађевина у Москви, Храм Христа Спаситеља, пружа савим другу слику, довршености и комплетности, као и да је основни концепт изгуран до краја, до најситнијег детаља. Ово говорим чисто у архитектонском смислу. Као православцу, мени све те велике грађевине не буде нека посебна духовна осјећања.

У Београду бих као примјер црквене архитектуре за коју мислим да је добра поменуо Цркву св. Василија Острошког на Новом Београду. Нисам додуше улазио у ту цркву, али ми као архитектонски концепт дјелује успјешно.




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6554
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #10 послато: Децембар 25, 2024, 08:54:51 поподне »
У литератури је забележено да је усвајање барокне, и отклон од моравске школе резултат неумољиве државне регулативе Аустрије.

Регулатива се могла односити само на то да црквени објекат улази у урбанистичке габарите насеља, али не и на то у каквом ће стилу бити сазидан. Није сигурно аустријска држава регулисала да ли ће у средини објекта бити купола и да ли ће иконостас бити у византијском или барокном стилу. Срби у Војводини су преузели барокни стил у комплету, архитектура, сликарство, књижевност. Кључни импулс је био што су барокни и касније класицистички стил били прихваћени у Кијеву и Москви, одакле су опет наши манастири добијали црквене књиге и финансијску помоћ. То је једноставно била нека врста модернизма оног доба. И дио је наше црквене и архитектонске историје као и сви други стилови.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 798
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #11 послато: Децембар 27, 2024, 12:50:18 поподне »
Знам да су они платили завршетак радова али знам и да сам се осећао као да нисам у храму који припада СПЦ.

Овакав утисак сам чуо сам више страна. Као што написа драјвер лично се мирније и духовније осећам у храму Св. Петра и Павла у Северину, него у храму Св. Саве у Београду. Али поента градње храма у Београду је по мом мишљењу мање била духовна, а више жеља да се у српској престоници изгради један монументални храм. Више је питање за СПЦ да ли је требало прихватити руску помоћ око тога, или је то подухват који смо ми требали сами да изгурамо.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3017
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #12 послато: Децембар 27, 2024, 01:38:24 поподне »
Овакав утисак сам чуо сам више страна. Као што написа драјвер лично се мирније и духовније осећам у храму Св. Петра и Павла у Северину, него у храму Св. Саве у Београду. Али поента градње храма у Београду је по мом мишљењу мање била духовна, а више жеља да се у српској престоници изгради један монументални храм. Више је питање за СПЦ да ли је требало прихватити руску помоћ око тога, или је то подухват који смо ми требали сами да изгурамо.
Куда год да кренемо са тумачењем могућих сценарија неизоставни део ће бити политика тако да је тема прилично шкакљива за дискусију.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1228
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #13 послато: Децембар 27, 2024, 03:17:11 поподне »
Мени је неразумљиво да се Бешеново и Старо Хопово поново саграде у стилу у којем нису подигнути.  Затим да се у манастиру Раковица уклони  непроцењиви иконостас Рафаила Момчиловића доцнијег свештеномученика,  чиме се  други пут убија. Нама не требају непријатељи са стране.
 

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 798
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #14 послато: Децембар 28, 2024, 01:03:22 поподне »
Имао сам прилику да радим на градњи једног сакралног објеката и знам нпр. да смо ми водили изузетно много рачуна о сваком детаљу приликом градње, као и да СПЦ итекако има људе или стручњаке са којима сарађује и који имају огромно знање када је у питању православна архитектура. Е сад... Питање је како се сви учесници у пројекту поставе и колико естетског осећаја има надлежни владика који мора да да благослов за подухват. Некада не могу да се отмем утиску да се ради квантитативно само да се што више гради. Велику улогу ту игра и свештенство. Ако надлежни свештеник није естета и ако се води квантитетом, то углавном доводи до умењења естетике и осећаја да се сачува оргиналност.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1228
Одг: Новије цркве и њихова архитектура
« Одговор #15 послато: Децембар 28, 2024, 03:06:01 поподне »
Да је све до хира и како се коме прохте сведочи случај манастира Кувеждин који је обновљен у потпуности како је изгледао  пре рушења 1944 године.