Značenje topinima Džaja, kao i poreklo prezimena sa tom osnovom

[barbarylion]

O samoj reči u njenom značenju ima nekoliko tumačenja od toga da to znači patka, do toga da bi opisivalo nekoga ko ima kudravu kosu. Postoje razne teorije o samom poreklu reči i kako je ona ušla u upotrebu kod Slovena/Srba kao i njenog značenja u raznim jezicima, zastupljene su teze da ova reč dolazi iz albanskog, turskog ili pak latinskog jezika.

Takođe postoje i imena mesta i sela vezano za ovaj toponim, na crnogorskom primorju postoji selo ( ili je postojalo) pod nazivom crnogorska džaja. Slična stvar je i sa selom u blizini Konjica pod nazivom Džajići, te istoimeno naselje u okolini Banjaluke.

Prezimena Džaja,Čaja, Žaja kao i Đajić,Džajić ili pak Džajović bi trebalo da se izvode iz tog istog osnova.
Slična prezimena se osim kod nas javljaju i kod Čeha.

Centri ili "žarišta" ovog prezimena ( u svim pobrojanim varijacijama) bi po svemu sudeći bili Herceg Novi, Imotska Krajina ( aržano), kao i istočna i zapadna Hercegovina ( Trebinje,Livno itd). Prezimena je prisutno i u Krajini, kako banjalučkoj tako i na Baniji gde ga nose uglavnom Srbi, dok u Hercegovini i Dalmaciji je ono prisutno i kod Srba i kod Hrvata.

Evo jedan tekst o samom prezimenu i poreklu reči

Prezimena Žaja, Džaja, Đaja su inačice istog prezimena, a one su rezultat onodobnog nesređenog stanja ortografije hrvatskog jezika. Tako se primjerice prezime Džaja zbog glasa „dž“ sve do Ljudevita Gaja piše samo u livanjskim maticama na ravno sedam načina: Chaja, Giaja, Gxaja, Cxajja, Caja, Xaja, Czaja, što se može čitati na različite načine: Džaja, Đaja, Žaja i Čaja.
Što se tiče jezičnog postanja tog prezimena, M. Džaja i K. Draganović drže da su mu korijeni u albanskom jeziku, u kojem je „gja“ neodređeni oblik imenice i „gjaja“ određeni oblik a znači stvar, blago, stoka. Ne znači, dodaju pastira, jer za taj pojam Albanci imaju riječ „bariu“ ili rjeđe „čoban“. Tako bi možda obitelj, koja se među drugima isticala brojnom stokom , mogla nazvati Đaja ili Džaja odnosno Žaja.
M. Nosić smatra da prezime Džaja, pa dakle i Žaja, s jezičnog motrišta potječe iz turskog jezika, u kojem caid (čita se džaid) znači osobu koja ima kovrčavu, kudravu kosu.

Prema genetskim rezultatima rekao bih da ljudi sa ovim prezimenom potiču ili iz Imltske krajine, ili južne Dalmacije i Zahumlja.

Svaka pomoć je potrebna kako bih bolje razumeo poreklo reči, ali i prezimena, i način korišćenja u srpskom jeziku, kao i poreklo.

[Зрно]

Турцизам сасвим сигурно. Чим видим Џ, ту нема дилеме.

[Зрно]

Савезани руку наопако,
Све нуз коња бијућ' буздованом,
Даћу њему пашалук на Босни,
Без промене док му је колена!"
Ту се нађе Џаја Прикоморски
Да дотера Краљевића Марка,
Савезани руку наопако,
Све низ коња бијућ буздованом.
Оде Џаја Краљевићу Марку,
Али не сме да пробуди Марка,
Већ удара у јасан таламбас
Не би ли се пробудио Марко.
Ал' се трже Марко иза санка,
Па беседи Краљевићу Марко:
„Која курва у таламбас бије,
Без питања и без руковања —
Bepe моје, одсећ' ћу му главу!"
Aл' беседи Џаја Прикоморски:
„Ја ти, Марко, у таламбас бијем,
Без питања и без руковања —
Meн' je царе по тебе послао!"

Како видимо из овог, султан је послао Џају Прикоморског да уапси Марка Краљевића. Све ми се чини да је "џаја" неко звање, а таквих презимена имамо много - Башић, Арамбашић, Чаушевић, Кадијевић итд.

[barbarylion]

Турцизам сасвим сигурно. Чим видим Џ, ту нема дилеме.

Interesantno da je to prisutno I kod Čeha, a samo slovo Dž možemo sresti i kod Poljaka i njihovih prezimena. Mada i meni se čini da je ovo kod nas 99.9% turcizam, kao što kažeš vrlo moguće da se radi o nekom zvanju koje se odomaćilo, možda slično kao i prezime Delić, imamo i Delije, mada Delije  bi u suštini bili martolozi, hrišćanski najamnici u turskim redovima koji su tu zbog para i eventualno avanture, jer vrv ništa drugo i ne znaju da rade. Moguće da je i termin Džaja tog nekog tipa.

Inače, setih se i Petra Džaje koji se proslavio u borbu protiv Turaka, msm baš iz Herceg Novoga.

Što se tiče genetike, za sada izgleda da postoji veza između Srba sa ovim prezimenom i Hrvata, kako stvari stoje izgleda se radi o nekom širem rodu koji je rasprostranjen u Zahumlju, zapravo od Herceg Novoga pa do Imotskoga.
Nema sumnje da su i Krajišnici došli odatle, i doneli to prezime sa sobom.

[barbarylion]

Prezime DŽAJIĆ ima svoje porijeklo u južnoslavenskom području, a najčešće se javlja u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Prezime DŽAJIĆ vodi podrijetlo od imena Đaja, koja je prvo bila dana kao nadimak osobi koja je bila glasna i energična u svojim izjavama i postupcima. To se ime razvilo u oblik prezimena kroz godine i korištenje.Prema nekim izvorima, prezime DŽAJIĆ potječe iz sjeverne Albanije, gdje su se često koristila imena poput Đaja, Đajo, Đafer i slično. Kako su se ljudi iz Albanije preseljavali u okolne zemlje, pretpostavlja se da se ime Đaja proširilo na planinske regije Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore.Drugi izvori smatraju da je prezime DŽAJIĆ nastalo kao posljedica turske vlasti u ovom području.
Turski oficiri su često davali nadimke stanovnicima koje su upoznavali i kojima su se divili zbog njihove hrabrosti i snage. Jedan od takvih nadimaka bio je Đaja, što je vremenom prerastalo u prezime DŽAJIĆ.Zanimljivo je napomenuti da su članovi porodice DŽAJIĆ često bili poznati po svojoj fizičkoj snazi, hrabrosti i odlučnosti, što je vjerovatno povezano s nadimkom iz kojeg je nastalo ovo prezime.U današnje vrijeme, prezime DŽAJIĆ je relativno često u južnoslavenskim zemljama, a nosi ga veliki broj ljudi različitih zanimanja i društvenih statusa. Prezime DŽAJIĆ je postalo i vrlo popularno zbog poznatog srpskog nogometaša, Dragana DŽAJIĆA, koji je bio jedan od najvećih igrača u srpskoj nogometnoj povijesti.S obzirom na porijeklo prezimena DŽAJIĆ, možemo zaključiti da ima bogatu povijest i kulturu. Ovo prezime ima važno značenje za mnoge ljude koji ga nose i predstavlja dio njihovog identiteta.

Čak ni ovde se ne navodi šta bi to konkretno značilo, mada isto upada u oči da je verovatno turcizam, može biti povezano sa nekom službom, pogotovo ako bi se pretpostavilo da je deo o hrabrosti donekle tačan ( mada ne verujem), nameće se da je onda to vrv neka služba pri vojsci.
Moguće je i da je iz albanskog jezika, mada nikada nisam čuo da se u Albaniji daje ime Đaja, postoje neke varijante prezimena.
Kako je prezime svuda zastupljeno, tako pada u vodu i moja teza o isključivo zahumlju, mada ako je iz severne Albanije moguće da nije slučajno što ima i škutora(šala mala) sa ovim prezimenom.
Svaka sugestija je dobro došla

[ДушанВучко]

Нема речи "Џаја" на турском, али има суфикс "џа" (пише се"ca" пошто се латинично "c" чита као "џ"), који значи да одреди нешто више, брз-бржи
https://talkpal.ai/grammar/comparative-adverbs-in-turkish-grammar/
Не знам дали је турцизам, али на неке турске речи смо ми додавали "ја", капи-капија, авли-авлија, можда је тај наставак "џа" имао неко неодређено значење у смислу нечег "вишег", "вељег" итд.
На турском би се појам "џаја" писао као "caya" , а за реч не постоји

[barbarylion]

Нема речи "Џаја" на турском, али има суфикс "џа", који значи да одреди нешто више, брз-бржи
https://talkpal.ai/grammar/comparative-adverbs-in-turkish-grammar/
Не знам дали је турцизам, али на неке турске речи смо ми додавали "ја", капи-капија, авли-авлија, можда је тај наставак "џа" имао неко неодређено значење у смислу нечег "вишег", "вељег" итд

Vrlo moguće.
Mislim da je pre turcizam nego albanizam, obzirom da to što bi značilo na albanskom ne pije baš vodu, takođe sam pitao i albanca šta im to znači, kaže nema pojma nikada nije čuo. U ovoj pesmi što je zrno danas okačio očito da je barem u tom slučaju Džaja neka vrsta službe, možda titule, ne verujem da bi slao nekoga ko ima puno stoke da privede Marka Kraljevića, msm čak ni u pesmi
Da li je usvojeno iz albanskog, možda, mada mi turcizam ima više smisla, možda čak i neki latinizam. Prezime može da se dobije na razne načine, to nije sporno, mada i genetika dobrog dela ljudi sa ovom osnovom u prezimenu ne upućuju  na neke predele bogate arbanasima ili njihovim jezikom. Od hercegovine, dalmacije, preko bosne, srbije,cg pa sve do italije postoje razni oblici ovog prezimena, takođe ima ga i kod čeha, što je dosta zbunjujuće.
Interesantno je ovo što si naveo, mada verujem da je moralo postojati neko preciznije značenje.

[barbarylion]

Još ranije mi je Rugovac rekao da na albanskom to ne znači ništa takođe.
Najviše mi ima smisla da je to nekakv pridev ili neka vrsta titule ili službe.

[CosicZ]

Можда има неке везе:
https://rjecnik.sandzak.com/%C4%86aja

[Панић]

Ја се сећам ко кроз маглу да сам некад давно у новинама читао текст, где је човек, не знам који, наводио то име као једно од силних народних варијанти изведених од имена Георгије/Ђорђије/Ђорђе/Ђуро/Ђурађ итд.

А је ли истина, не знам.
У сваком случају не верујем да има икакве везе с Џафером и сличним именима.
Али свакако је одавно то име постојало међу Србима.

[ⲥуⲛцⲉ]

Najviše mi ima smisla da je to nekakv pridev ili neka vrsta titule ili službe.

Презиме Џајић потиче од надјевка Џаја, како и Ђујић од Ђуја, Пејић од Пеја, Мијић од Мија. Како је Ћуја Ђурађ, Пеја Петар, Мија Миајло тако би и Џаја троретски постало од њекога имена које почиње с Џа... а по свему судећи то могу бити турска имена као Џафар. Будући да је оно необично и за наше муслимане, вјеројатнијом видим двије сљедеће могућности:


1. Џаја, надјевак настао по занимању џамчије = стаклара, од тога има многих муслимана Џамића. Ако је презивак распрострањенији тамо гдје има муслимана, онда је ово вјероватније.


2. Џаја, надјевак настао у католичком Приморју од занимања џандара; Ако је презивак распрострањенији по Приморју, онда је ово вјеројатније.


Напомена: Постоје у србском стандарду укоријењене бессмислице; такве су ријечи надимак и презиме; надимак је искривљен икавски облик од надивак, а ијекавски надјевак, од глагола надјенути, надјевати; друга ријеч-ругоба је презиме; човјек се презива а не презима, тако да је коријен ријечи звати, зивати, зов.

[barbarylion]

Презиме Џајић потиче од надјевка Џаја, како и Ђујић од Ђуја, Пејић од Пеја, Мијић од Мија. Како је Ћуја Ђурађ, Пеја Петар, Мија Миајло тако би и Џаја троретски постало од њекога имена које почиње с Џа... а по свему судећи то могу бити турска имена као Џафар. Будући да је оно необично и за наше муслимане, вјеројатнијом видим двије сљедеће могућности:


1. Џаја, надјевак настао по занимању џамчије = стаклара, од тога има многих муслимана Џамића. Ако је презивак распрострањенији тамо гдје има муслимана, онда је ово вјероватније.


2. Џаја, надјевак настао у католичком Приморју од занимања џандара; Ако је презивак распрострањенији по Приморју, онда је ово вјеројатније.


Напомена: Постоје у србском стандарду укоријењене бессмислице; такве су ријечи надимак и презиме; надимак је искривљен икавски облик од надивак, а ијекавски надјевак, од глагола надјенути, надјевати; друга ријеч-ругоба је презиме; човјек се презива а не презима, тако да је коријен ријечи звати, зивати, зов.

Mislim da je ova druga teza najverovatnija, pogtovo ako se uzme u obzir sta  je sve pisano i koje atribute bi trebalo da nosi neko ko se tako preziva.
Ima i ona pesma sto je Zrno okacio, pa se  lepo uklapa u ovo sto si napisao.

Veruje se da je prezime vrvr nastalo u juznoj dalmaciji, ima ga dosta u dubrovackim spisama, ima ga i kod zitelja herceg novoga.
Mada, mislim da prezime nije nuzno povezano sa veroispovesti onoga ko ga nosi.

[barbarylion]

Ја се сећам ко кроз маглу да сам некад давно у новинама читао текст, где је човек, не знам који, наводио то име као једно од силних народних варијанти изведених од имена Георгије/Ђорђије/Ђорђе/Ђуро/Ђурађ итд.

А је ли истина, не знам.
У сваком случају не верујем да има икакве везе с Џафером и сличним именима.
Али свакако је одавно то име постојало међу Србима.

ni meni ne izgleda izgledna ta varijanta o dzaferu, rekao bih a je to glupost.

Ostaju dve opcije kao najizvesnije, ovo sto si ti naveo, i ona druga teza koju je sunce pomenuo.
Danas osim poturcenih stanovnika u okolini neretve, svi ostali nosioci tog prezimena su mahom pravoslavni Srbi ili rimokatolici dalmacije i zapadne hercegovine.
Kod Crnogoraca prisutno i prezime dzajovic, isto mnogo vise kod pravoslavnih nego kod muslimana.

Prezime je nosio heroj iz herceg novoga Petar Dzaja koji je u borbi sa turcima proslavljen tako sto je pucao u neku barutanu ili neko mesto na kojem su turci skladistili oruzje i brojcano nadjacan na taj nacin uspeo da pobedi, u nekim verzijama se pominje i udar groma koji mu je omogucio pobedu. Ovo bi trebalo crnogorci da znaju, pogotovo koji su iz tih krajeva.
Ne verujem da mu se iko zvao Dzafer, gotovo su izvesne opcije u kojima je to nekakvo zanimanje mozda povezano sa vosjkom, ili nekakva srbizovana kasnije opcija skracenog imena ili nadimka.

[Панић]

Напомена: Постоје у србском стандарду укоријењене бессмислице; такве су ријечи надимак и презиме; надимак је искривљен икавски облик од надивак, а ијекавски надјевак, од глагола надјенути, надјевати; друга ријеч-ругоба је презиме; човјек се презива а не презима, тако да је коријен ријечи звати, зивати, зов.

Зар није више него очигледно да и презиме и надимак у корену имају реч име?
Можеш ли ме упутити на неки пример из корпуса српског језика где се користи надјевак за надимак?

[ⲥуⲛцⲉ]

Зар није више него очигледно да и презиме и надимак у корену имају реч име?
Можеш ли ме упутити на неки пример из корпуса српског језика где се користи надјевак за надимак?

Могу те упутити на појаву бркања усних сугласника [в] и [м]. гувно / гумно, дувно / думно, равно / рамно, справити / спремити;
То што се име надимак упућује на то, да је првобитно било надјевак. Друго, упућује синоним придјевак, који се користи у Дубровнику. Треће, уочи систем! : испрднути > испрдак, учинити > учинак, оддјелити > оддјељак; то јест схема [глаголска основа + ак = оно што се добива обављањем радње коју значи глагол]; тим би надимак био резултат који се добива од глагола надимати = дувати, а надјевати би дало надјевак, као и придјевати > придјевак.

прѝдјевак , -е̄вка  m   ген. мн.   прѝдјева̄ка̄   надимак.  –   То̑ му је прѝдјевак, а ка̏ко се у̏пра̄в зо̀ве̄, не̏ зна̄м.
Рјечник Дубровачког говора, Бојанић и Тривунац

Заблудно је мислити, да је у ријечи "надимак" садржана ријеч "име", јер је коријен који учествује у деривацији вазда "имен-" а не "име"; Стога је ријеч надимак постала од ријечи надивак, бркањем уснених м и н у икавском облику ријечи надјевак, облика истозначна дубровачкому придјевак. Сама појава морала је настати у икавској средини, то јест у западној Херцеговини.


С рјечју презиме је исти проблем, само је прича комплекснија. Само презиме није била позната појава у свих Срба све до аустријске власти. Као посљедица аустријске власти појава презимена се је расширила муњевитом брзином у све крајеве. Ја сумњам да је у хрватским вишим круговима усвојен словачки глагол "priezyvat´sa" и из тога скована именица "презиме" контаминирана рјечју "име" највјеројатније под утицајем њемачкога Nachname. Обрати пажњу како се данас у словачком презиме назива priezvisko, пољском nazwisko, бјелорусском прозвишче. При том -sko је западнословенски пандан нашему -ште, а prie- нашему про-. Да ријеч презивати се није наша, говори и факт, да у Вукову рјечнику под "презивати" стоји само значење

"прези́вати , прѐзи̑ва̑м  ( вље̑м ) v. impf.   herüberrufen , voco trans — "

. Појава презимена пређе аустријске власти везана је само за Приморје, гдје се је означавало рјечју "подријетло" у Дубровнику и околини. Из Вукова рјечника

"подријѐтло , n.   ( јуж. )   der Zuname , Familienname , cognomen . cf.  [ порекло ]; презиме"

. Освијем тога како у Словака и источних Словијена наш домаћи глагол је прозивати се и од њега изведено прозвиште. Рјечник говора Прошћења наводи

"прози́вати се , про̀зива̄м се  — презивати се.  —   Како се, мали, прозиваш?".

[ⲥуⲛцⲉ]

То што се име надимак упућује на то, да је првобитно било надјевак.

Исправка реченице: То што се име надијева упућује на то, да је првобитно било надјевак.

[Панић]

Дакле нема примера из корпуса српског језика за надјевак, него се све своди на претпоставке и аналогије с другим речима? Невероватно је и чак жалосно како језичко чистунство узрокује да се речи које су већ вековима у нашем језику прогласе неподобним, а уводе се речи на основу претпоставки.

Ако већ помињемо Вука, тамо надјевка нема, за разлику од речи "презиме", "презимењак", "надимак" итд., у уобичајеном значењу.
Сем тога, Бугари имају реч презиме, Чеси příjmení, која у себи садржи jméno итд.
Код Бугара, ако се не варам, то је патроним, дакле није ово исто што се код нас појавило накнадно, већ је постојало од раније. Ако ћу и ја извлачити претпоставке, мислим да је реч презиме старија, а презивати се је накнадно, после Вуковог рјечника ушло у употребу по аналогији називати се - презивати се, тако да се изгубило ово "име".

Извињавам се за скретање с теме, нећу више.

[barbarylion]

Савезани руку наопако,
Све нуз коња бијућ' буздованом,
Даћу њему пашалук на Босни,
Без промене док му је колена!"
Ту се нађе Џаја Прикоморски
Да дотера Краљевића Марка,
Савезани руку наопако,
Све низ коња бијућ буздованом.
Оде Џаја Краљевићу Марку,
Али не сме да пробуди Марка,
Већ удара у јасан таламбас
Не би ли се пробудио Марко.
Ал' се трже Марко иза санка,
Па беседи Краљевићу Марко:
„Која курва у таламбас бије,
Без питања и без руковања —
Bepe моје, одсећ' ћу му главу!"
Aл' беседи Џаја Прикоморски:
„Ја ти, Марко, у таламбас бијем,
Без питања и без руковања —
Meн' je царе по тебе послао!"

Како видимо из овог, султан је послао Џају Прикоморског да уапси Марка Краљевића. Све ми се чини да је "џаја" неко звање, а таквих презимена имамо много - Башић, Арамбашић, Чаушевић, Кадијевић итд.

Ovde isto ispada da je taj Dzaja zapravo neki zandarm ili slicno kao sto je sunce naveo.
Medjutim ne znam da li je turcizam ili je nesto povezano sa primorjem i nekim drugim uticajem. Sklon sam misljenju da je prezime ipak previse staro(16 vek) da bi bilo turcizam, mozda gresim.

[barbarylion]

Sto se tice dzafera, danas postoji prezime dzaferovic i dzeferovic.
Ne verujem da je to u pitanju.
Izgleda mi najizvesnije da je prezime nastalo u primorju, a da je kasnije mozda uslu u nas jezik kao ima ili nadimak iz kojeg bi proishodilo prezime.
U nekim objasnjenjima se navodi kako bi to bili ljudi istaknuti po svojoj snazi, a vidimo i da se odnosilo na neko zanimanje zandarma ili necega slicnoga, takodje tako izgleda i kroz narodne pesme.

[ДушанВучко]

Можда је скраћено од Џакула
https://porodicadzakula.weebly.com/
Везано је за Лику то презиме, а има и по Далмацији презиме Џаја