Značenje topinima Džaja, kao i poreklo prezimena sa tom osnovom

[Панић]

Рамиза Смајић у свом докторском раду о миграцијским токовима (има у нашој електронској библиотеци) помиње арапско значење “дошљак”. Што не би било нелогично, али мислим да смо показали изнад да је то било мушко име, дакле само је питање порекла имена.

[barbarylion]

Рамиза Смајић у свом докторском раду о миграцијским токовима (има у нашој електронској библиотеци) помиње арапско значење “дошљак”. Што не би било нелогично, али мислим да смо показали изнад да је то било мушко име, дакле само је питање порекла имена.

Mislis da nije od nekog zanimanja? Meni se cini ovo sto je sunce rekao za zandarma u primorju poprilicno izvesno?

[barbarylion]

Можда је скраћено од Џакула
https://porodicadzakula.weebly.com/
Везано је за Лику то презиме, а има и по Далмацији презиме Џаја

Slicno prezime ima i kod Ceha, sto je dosta interesantno.
Nekako mi za sada najlogicnije deluje ovo sto je sunce naveo o primorjju i znacenju zandarma, mada ocicito da je i u drugim jezicima donekle prisutno i da ima ddrugacija znacenja.

[Панић]

Mislis da nije od nekog zanimanja? Meni se cini ovo sto je sunce rekao za zandarma u primorju poprilicno izvesno?

Због овог Џаје Миловановог, очито је да је то име, како год да је настало

[barbarylion]

Због овог Џаје Миловановог, очито је да је то име, како год да је настало

Mozda je ime preuzeto od nadimka ili zanimanja, tj moguce da su ga u srpskom jeziku preuzeli kao ime? Mada vrlo je moguce da se zaista i radilo o imenu bas ovako kako kazes.
Mislim da sada padaju u vodu teorije o dzaferu i slicno, ocito da se kod nas toliko odomacilo da je korisceno i kao licno ime. Tesko je uci u neku dublju analizu, ali cini mi se da bi ime zaista moglo poticati iz primorja, mada ne mora da znaci, ime nije ni albansko obzirom da i kod njih stvara nedoumice kao i kod nas, cak je i redje nego kod nas.

[ⲥуⲛцⲉ]

Дакле нема примера из корпуса српског језика за надјевак, него се све своди на претпоставке и аналогије с другим речима? Невероватно је и чак жалосно како језичко чистунство узрокује да се речи које су већ вековима у нашем језику прогласе неподобним, а уводе се речи на основу претпоставки.

Ако већ помињемо Вука, тамо надјевка нема, за разлику од речи "презиме", "презимењак", "надимак" итд., у уобичајеном значењу.
Сем тога, Бугари имају реч презиме, Чеси příjmení, која у себи садржи jméno итд.
Код Бугара, ако се не варам, то је патроним, дакле није ово исто што се код нас појавило накнадно, већ је постојало од раније. Ако ћу и ја извлачити претпоставке, мислим да је реч презиме старија, а презивати се је накнадно, после Вуковог рјечника ушло у употребу по аналогији називати се - презивати се, тако да се изгубило ово "име".

Извињавам се за скретање с теме, нећу више.

Васко Костић, подвизи Бокеља ван Боке


Бокељи су одлазили на пут у најблиставијим народним ношњама. Грци их ни по чему нису разликовали од Црногораца. Онима који су се у Грчкој задржали или постали познати, пред презименом су додавали надјевак "Мавро... " (Црногорац) са хеленизираним "ис" или "ос" завршетком. Тако су Бокељи Перо Миховић, Лесо Кордић и Васо Брајевић постали:


Петрос Мавромихалис, Александрос Маврокордатос и Васос Мавровунотис

Што се тиче твоје јавне демонизације тежње ми ка поредку, обраћам се читаоцима овом поруком:


Читаоче, гледаш ли дуго у језик, пројавит ће се схеме, структуре и категорије, као и схватање како је све уплетено у прекрасан поредак. А онда ћеш уочити и како покоја ријеч одудара од тих унутарњих структура и изгледа као уљез. Пришиј на тијело туђе ткиво, оно га разазна системом иммунитета и одбаци. Сваки здрав организам тежи к очувању собственога идентитета и поредка. То је најприроднија ствар. С којим циљем онда вршити демонизацију те најздравије човјечије тежње?


Обично људи навучени на пороке теже ка банализацији твари, која нарушава здравље и стабилност. Разумљиво је и зашто — порок омајава а не осјећа се нагла промјена здравља, а тим ни опасност. Али човјек провидац не узда се у варљива осјећања, него из разума зна, да ће једном враг доћи по своје и узет здравље!

[Панић]

Што се тиче твоје јавне демонизације тежње ми ка поредку, обраћам се читаоцима овом поруком:


Читаоче, гледаш ли дуго у језик, пројавит ће се схеме, структуре и категорије, као и схватање како је све уплетено у прекрасан поредак. А онда ћеш уочити и како покоја ријеч одудара од тих унутарњих структура и изгледа као уљез. Пришиј на тијело туђе ткиво, оно га разазна системом иммунитета и одбаци. Сваки здрав организам тежи к очувању собственога идентитета и поредка. То је најприроднија ствар. С којим циљем онда вршити демонизацију те најздравије човјечије тежње?


Обично људи навучени на пороке теже ка банализацији твари, која нарушава здравље и стабилност. Разумљиво је и зашто — порок омајава а не осјећа се нагла промјена здравља, а тим ни опасност. Али човјек провидац не узда се у варљива осјећања, него из разума зна, да ће једном враг доћи по своје и узет здравље!

Тај "надјевак" код Костића нема значење надимак, него ће пре бити нешто као префикс, додатак на презиме.
Дакле, опет ништа.
Не бих коментарисао даље и ширио мимо теме, нек си ти у праву, вратимо се на Ђаје, Џаје, Ђајиће и Џајиће.

[barbarylion]

Da li je moguće da prezime nastane od  reči dzandarm u primorju, a da se zbog nekih pozitivnih atributa ono poprimi oblik kao lično ima kod Srba?

[ⲥуⲛцⲉ]

Тај "надјевак" код Костића нема значење надимак, него ће пре бити нешто као префикс, додатак на презиме.
Дакле, опет ништа.
Не бих коментарисао даље и ширио мимо теме, нек си ти у праву, вратимо се на Ђаје, Џаје, Ђајиће и Џајиће.

Нека се пренесе на тему језичкога чистунства, јер се доиста не тиче ове теме.
 
"Надјевак" у Костића заиста значи "приставак" на име - свака част за добро око! Али то и јест суштина надимка. Оно што ја тврдим, је да се за то се је у старини користила ријеч "придјевак". То је забиљежено по Боци, Дубровнику, хрватском Приморју и по Босни у фрањеваца још од 15. вијека. Друга забиљежена ријеч је "прозвиште", која се биљежи већ у црквенословенском.
С друге стране ријеч надимак, иако сада увелико знана и признана ријеч, никако се не уклапа у универзалне образце творбе ријечи чакавско-штокавскога ареалу. "Надимак" је ријеч која представља лоше учињен калк из италијанскога soprannome ( [size=78%]https://en.wiktionary.org/wiki/soprannome#Italian[/size] ). Природнији калк би био теоретски надиме, (ген.) надимена; али будући да се је у ту сврху већ користила ријеч придјевак, учињен је мутант "надимак".


Два су случаја када се додаје наставак -ак:
1. Постоји образац да се на глаголску основу дода -ак, да би се срочила ријеч са значењем производа или резултата добивена радњом коју глагол представља.
учинити > учинак, погодити > погодак, извадити > извадак, проналазити > проналазак, постати > постанак; У ту категорију спада и ријеч придјевак, изведен од глагола придјевати.
2. Постоји образац да се -ак додаје на саму именицу мушкога рода, која значи конкретан предмет, да би се добио деминутив или мушкиња једне врсте:
а) цвијет > цвијетак, стол > столак
б) крмак, гусак, мачак


Надимак не спада ни у 1. (јер није од глагола) ни у 2. (јер није мушкога рода и јер не значи деминутив нити мушкињу једне врсте).


Основа ријечи име, вријеме, бреме је заправо имен-, времен-, бремен- која се чува у изведеним ријечима. Како се умјесто именит, именски не може рећи имит и имски, тако не може бити ни (над)-имак.
А ако ће се вршити нека деминутивизација онда се неће додавати -ак, него -це будући да је именица средњега рода, али опет неће бити имце, него именце.


Како год окренеш, ријеч "надимак" је производ имитације ријечи sopranome контаминиран наставком -ак од ријечи надјевак или придјевак које су кориштене у вријеме када је неко у Далмацији сковао ту ријеч. Ја не могу исправити криву Дрину, јер је она већ усјекла своје русло и њене силе су јаке, али могу упозорити, да се ради о контаминираном мутанту и проширити свијест о том којим образцима је ваљано образовати ријечи, а којима не. Ко је човјек који надасве цијени оригиналност, пружио сам му могућност, да надимак замијени ријечима које су по старини доказане придјевак или прозвиште, а ако жели опонашати италијански нека инкорпорише калк надиме, а ако човјек за чистотом не хаје - нека настави како је обикнуо. Свакому своја слобода, никога се не присиљава.

[ⲥуⲛцⲉ]

Da li je moguće da prezime nastane od  reči dzandarm u primorju, a da se zbog nekih pozitivnih atributa ono poprimi oblik kao lično ima kod Srba?

Како што се и Михаил и Милорад и неки митар ( сакупљач мита = пореза ) могу сви прозвати од познаника Мија, тако се и Џафар и Џакула и џандар могу прозвати џаја, а од њих могу настати Мијићи и Џајићи итд. Понуђени су ти образци којима би се човјек може тако прозвати, а који Мија је од Михаила, а који од Милорада, а који од митара,  знати ће само људи који су човјека познавали, а ми дотле не можемо догурати.

[barbarylion]

Još jedna teorija

Prezime DŽAIĆ ima tursko porijeklo i dolazi od riječi "džai" koja znači "gazda" ili "vlasnik". Prema nekim teorijama, prezime DŽAIĆ potječe od turskih doseljenika koji su se nastanili na ovim područjima. Druga teorija kaže da su DŽAIĆI potomci srpskih porodica koje su se naselile na području današnje Bosne i Hercegovine te su preuzeli tursko prezime.

Ovo o Turcima smo videli koliko ih ima tj nema, a da su Srbi sasvim je izvesno.



Prosto mi je muka kada "moram" postaviti ovako površno obrađene tekstove sa ovakvom terminologijom. Sve u svemu je znam koliko je izvesno da Džai znači gazda.

[ⲥуⲛцⲉ]

Još jedna teorija

Prezime DŽAIĆ ima tursko porijeklo i dolazi od riječi "džai" koja znači "gazda" ili "vlasnik". Prema nekim teorijama, prezime DŽAIĆ potječe od turskih doseljenika koji su se nastanili na ovim područjima. Druga teorija kaže da su DŽAIĆI potomci srpskih porodica koje su se naselile na području današnje Bosne i Hercegovine te su preuzeli tursko prezime.

Ovo o Turcima smo videli koliko ih ima tj nema, a da su Srbi sasvim je izvesno.



Prosto mi je muka kada "moram" postaviti ovako površno obrađene tekstove sa ovakvom terminologijom. Sve u svemu je znam koliko je izvesno da Džai znači gazda.

Нема такве ријечи у турском. Властник је сахип, а газда је беј.

[barbarylion]

Нема такве ријечи у турском. Властник је сахип, а газда је беј.

Znam, zato sam i napisao koliko je izvesno misleci da je ono sam jos jedna suplja teorija.
Fascinantno mi je sa kojom sigurnoscu pisu takve gluposti, uglavnom se hrvatski sajtovi bave tim tumacenjem prezimena.
Negde procitah kako za Dragana Dzajica kazu da je cistokrvi bosanac jer je po njihovom tumacenju iz Livna, mada ja koliko znam on je iz okoline  Mostara, to je i manje bitno, koliko trminologija kojom se sluze, i neprovereni izvori, te oprecna tumacenja.

[Gorance]

Нема такве ријечи у турском. Властник је сахип, а газда је беј.

Ког је онда порекла реч газда?

[ⲥуⲛцⲉ]

Ког је онда порекла реч газда?

Газда је ријеч мађарска, као и нпр. соба. Оно што је занимљиво је да су обје те ријечи ушле у мађарски из језика панонских Словена од господь и истба. Срби још увијек познају ријеч господ а ријеч изба је застарјела и знана регионално по Херцеговини, Пазару и источној Србији.


https://raskovnik.org/reci/%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B0/all


За саму ријеч соба каже се у речнику Косова и Метохије овако:
со̏ба , со̏бе  и собе̑  ж.   Раније у кући су биле о̏даје , ако је кућа имала више одељења, а само је била једна со̏ба , гостинска, намештена, где је гост ноћивао, а о празницима се примале посете.