Топоним Качмор

[Ранко Бубања]

Топоним Качмор се колико знам први пут помиње 1571. године у турском попису као село у нахији Бихор.
Имена Бубања тада још нема, што се слаже са Вашим породичним предањем.
О његовом пореклу могу само нагађати.
Не звучи ми словенски. У мађарском делу Бачке има место Каћмар, мађарски Katymár, чије име тумаче из турског глагола kaçmak – ‘побећи’. Постоји и упитна заменица kaç – 'колико'.
Пошто се место Каћмар помиње већ 1388. године, његово име не би било из османског турског, него ранија позајмљеница из неког од турских језика у Панонији и на Балкану.
Нисам довољно стручан за старотурску етимологију, али како тумаче онај мађарски топоним, то би Качмор могао да значи да су то били неки бегунци који су се најзад ту "скрасили".
Има и других могућности интерпретације. У албанском језику постоји реч kaçubor (качубор) ‘жбуновит, шумовит’, па је одатле вероватно настало и име села Качапор у Топлици.

Александар Лома

Има ли неко да нешто дода овом Ломином тумачење топонима Качмор, старог назива за село Бубање?

[Ивица Јовановић]

Феноменални Лома је био у праву када вам је пре пар година рекао да је вероватно туркијског порекла, качы + мор. Ако се узме у обзир време када се први пут појављује то је аргумент више.

[ⲥуⲛцⲉ]

1. Ако бисмо тражили словенско потекло, онда овако. Кача је стари назив за змију, тако би качмор било мјесто убијства змија. Ријеч кача живи у словеначком језику. Ево примјера гдје они говоре "качомор".



Za kačomor nam ni treba iskati utemeljitve v ljudskem  izročilu, saj ga zapoveduje že sama knjiga vseh knjig: "Evin in kačin zarod se bosta
vekomaj sovražila!

2. Друго с чим може имати везе је бугарски назив за бубамару, качамара, но то ми је мање вјеројатно него прво.

3. Постоји кучма, то је стари назив за огртач кабаницу. Кучмар је проивођач и продавач кучама. Али мјесто се неће звати тако, него самоби могло бити презиме. Освијем тога мало је вјеројатно даће когод од ријечи кучмар учинити качмор.

4. Од турскога има само коријен kaç који значи бијег, бјежање. Али други дио ријечи не постоји у турском. Убјежицаби било качкин.


5. Ако ће бити да је нешто влашко; качмор би настало можда из cateamori. Cățea = кучка, moar - убијство; не звучи убједљиво ако се ради о горском топониму, освијем тога cățeamoart би дало прије куцмор; Постоји могућност истога коријена с влашким качул - нека капица с перјем. Неки власи у Грчкој се зову качуни, што значи колибаши. Које мутације је могла проћи ријеч?
У влашком се често бркају л и р. Тако да задњи дио ријечи може потицати о од -мол, што значи јабука.
Први дио ријечи могао је у прошлости бити и кац.


Моје лично мишљење је да је етимологија или словенска или влашка. Много је важно на што се односи топоним, насеље или неку географску цјелину као брдо, луг, луку и како све унаоколо изгледа.

[Ивица Јовановић]

Кцеа у румунском, кцала код влаха Србије (мужјак је кцал). То кцеа (латински кацела) у комбинацији са мор или мурит, не знам како би довело до качмор. Није да нисам прво помислио да је влашки. Али пошто се топоним прво помиње када су Турци већ ту мислио сам да би било боље тражити другде. Пре би било словенски него влашки, ако није комбинација турског неког другог језика. Качула или кашјула је влашка шубара, и црна и бела се тако зову. Стари људи су када им је посао тежак а ти их питаш како су одговарали са : ка-ш-мор (умрећу колико ми је тежак посао). Не знам шта значи то ка, знам да је ш у ствари српско и,  а мор је смрт. Можда је то ка у ствари српско ма или као, у смислу: ма и умрећу или као да умирем.

[Панић]

3. Постоји кучма, то је стари назив за огртач кабаницу. Кучмар је проивођач и продавач кучама. Али мјесто се неће звати тако, него самоби могло бити презиме. Освијем тога мало је вјеројатно даће когод од ријечи кучмар учинити качмор.

Ово нисам знао. Код Руса (и Украјинаца) кучма је некаква шубара, ваљда.

[ДушанВучко]

Имамо и појам "качара", али то је објекат за бурад, где се држи вино (од појма "каца", тј буре)...

[Ранко Бубања]

Стари људи су када им је посао тежак а ти их питаш како су одговарали са : ка-ш-мор (умрећу колико ми је тежак посао). Не знам шта значи то ка, знам да је ш у ствари српско и,  а мор је смрт. Можда је то ка у ствари српско ма или као, у смислу: ма и умрећу или као да умирем.

Ивице, јесу ли ови стари људи Власи, односно је ли ово на влашког? Дјелује занимљиво.

[ⲥуⲛцⲉ]

Ово нисам знао. Код Руса (и Украјинаца) кучма је некаква шубара, ваљда.

cușmă је у Влаха и Мадјара исто што и  качула или кашула - шубара.
Мислим да су Мађари то предали Трансилванцима који су то предали прикарпатским Русинима, а такођер је ријеч позната словенцима и Хрватима. Не ради се о кабаници него капи. Ја сам то побркао јер на словеначком pokrivalo значи капа.

[Ивица Јовановић]

Ивице, јесу ли ови стари људи Власи, односно је ли ово на влашког? Дјелује занимљиво.

Да, из прве руке што би се рекло. Али и даље мислим да је Качмор словенског или туркијског порекла јер се топоними влашког порекла (урсуле, капра, негришори, пеар, дракуле, драгољ) препознају лако. Постоји топоним Качер који је такође проблематичан а истраживачи сматрају да може имати везе са глаголом качити.

[Ранко Бубања]

Да, из прве руке што би се рекло.

Ивице, можете ли ријеч кашмор да напишете на влашком (румунском), или се та ријеч пише као и на српском?

[Ивица Јовановић]

Требало би бити: Ca s(ș)i moar. То су три речи које значе одприлике умрећу, у неком буквалном преводу. Као одговор на питање.

[НиколаВук]

Требало би бити: Ca s(ș)i moar. То су три речи које значе одприлике умрећу, у неком буквалном преводу. Као одговор на питање.

Да није "ca" на српском - "као"? Видим да га Гугл преводилац са румунског на енглески преводи углавном са "as" и "that". Онда би значење било - "Као и смрт" (на питање "Како сте?").

[Ивица Јовановић]

Па да. Суштина је да је то одговор када ти није од живота колико ти не прија ситуација 

[Бранкова]

Качмор можда, а мађарски Katymár сигурно, долазе од слов. крчма, крчмар.

Katymár  се први пут спомиње средином 12. века, односно спомиње се место које му припада : качмарска пустара  Kamenyák. Ово припадајуће место је без сумње словенског порекла.
1388. године се уписује као Kachmar. Место се није налазило где и данашње, него мало даље, а старији људи из тог места су знали локацију.
Постоји и народно предање како је настао назив :

"код  Водица ( Vodicán ), који је у рушевинама, постојала је "csárda" коју су држале две сестре, Кати и Мари, па је од њихових имена настао Katymár."

Очигледно се ради о јако старом предању, обзиром да се спомиње место које је у рушевинама, а сећање на чарду ( крчму ) потврђује претпоставку о пореклу имена места. Ката и Мара су наравно додате, јер се значење имена заборавило.
Претпоставку потврђује и то што, иако је израз "csárda" данас распрострањенији у Мађарској, користи се још увек и "kocsma" ( кочма ) у истом значењу - кафана, гостионица.
Недалеко од овог места, на северу Бачке око Суботице, присутно је презиме Кочмар, које је присутно и око Ђурђевца у Хрватској, где и облик Крчмар.

Качмор ( Бубање ) је могао настати од исте речи. На неким  дијалектима словачког и пољског, реч крчмар се слично пише/изговара, нпр. на горалском/брђанском дијалекту у Пољској, област Подхале :  kacmor, ж. kacmorka.

Уколико је и Качмор  од крчмар, а постојао је и пре првог помена 1571.г., могуће је да је име настало независно ( због старијег облика ), али ако није постојао раније, можда је само пренет назив неког другог топонима, можда чак и овог мађарског.

На овој старијој теми, истог наслова  https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3199.0 , спомиње се топоним Качморска шума код Рудника, као и врста крушке качморка.

[Ранко Бубања]

Па да. Суштина је да је то одговор када ти није од живота колико ти не прија ситуација 

Може ли нешто овако да се закључи?

Код Влаха, стари људи, када им је тежак посао, а питате их како су, одговарају: Ca s(ș)i moar – ка ш мор (као и смрт), није ми до живота. Срби су ту влашку реч изговарали као каЧмор.

Топоним Качмор се помиње у пописима из 1477, 1548, 1571 и 1591. године.
У попису из 1477. године као Качор. Грешка писара.

[Ивица Јовановић]

Не бих ја то ставио као једину опцију. Лепо кажу остали учесници у дискусији да постоји већа шанса да је реч словенског порекла. Ако скупљате материјал за неку хронику онда у одељку о пореклу топонима ставите све три тезе, словенску, турску и влашку.

[ⲥуⲛцⲉ]

Може ли нешто овако да се закључи?

Код Влаха, стари људи, када им је тежак посао, а питате их како су, одговарају: Ca s(ș)i moar – ка ш мор (као и смрт), није ми до живота. Срби су ту влашку реч изговарали као каЧмор.

Топоним Качмор се помиње у пописима из 1477, 1548, 1571 и 1591. године.
У попису из 1477. године као Качор. Грешка писара.

Код топонима морате пазити и на семантику. Не може узвик постати називом мјеста. Мјеста се зову по неким особинима или случајевима или житељима Трговиште, Високо, Земница, Црногора, Бојиште, Мирилово, Мирнићи и тому слично, а не Помоз' бог, Ка и смрт, Шта има рођо.


На прву руку Качмор звучи словенски и разазнају се дијелови кача (змија) и мор (морење), али било би природније рећи качемор или качомор; постоји једна врста удомсћених романских ријечи које су усвојене давно и прошле свеколике прегласе и мијене кроз које је пролазио прасловијенски на путу до србскога. Нпр. рачун ти звучи домаће али је постао од романскога rațiòn; Сутоморе звучи словијенски али ради се о романском називу Santamare, како су и Супетар и Сумартин од San Petru и San Martinu, Матаруга од Mataranga Тако и ово Качмор може бити неки давни романски топоним који је прошао кроз гласовне словијенске мијене. То су двије могућности које треба осмотрити и узети у обзир историјски контекст мјеста.
Мени још пада на памет да би први члан кач- могло потицати од влашкога (a)cați-, итал. cacciare ( латински captiare ) - хватати, ловити, што је пригодна семантика за топоним. Нека ми друг који зна влашки припомогне мало и разради ову идеју с cați-! Има ли неки наставак -mor, moar, ради ли се о mare - велико или moară - млин или mar - јабука. Могу ли се у влашком тако градити двосложне ријечи?


Треба још размислити је ли та ријеч можда изопачена или скраћена, има ли неких варијација.


Што се тиче семантике:
1. Топоним је могао бити назван по човјеку или презимену
2. По некој догодовштини која се ту десила. Што би било нпр. убивање змија или мачака, што је био обшти табу и старини.
3. По некој упечатљивој особини природе на том мјесту

[Ранко Бубања]

Код топонима морате пазити и на семантику. Не може узвик постати називом мјеста. Мјеста се зову по неким особинима или случајевима или житељима Трговиште, Високо, Земница, Црногора, Бојиште, Мирилово, Мирнићи и тому слично, а не Помоз' бог, Ка и смрт, Шта има рођо.


На прву руку Качмор звучи словенски и разазнају се дијелови кача (змија) и мор (морење), али било би природније рећи качемор или качомор; постоји једна врста удомсћених романских ријечи које су усвојене давно и прошле свеколике прегласе и мијене кроз које је пролазио прасловијенски на путу до србскога. Нпр. рачун ти звучи домаће али је постао од романскога rațiòn; Сутоморе звучи словијенски али ради се о романском називу Santamare, како су и Супетар и Сумартин од San Petru и San Martinu, Матаруга од Mataranga Тако и ово Качмор може бити неки давни романски топоним који је прошао кроз гласовне словијенске мијене. То су двије могућности које треба осмотрити и узети у обзир историјски контекст мјеста.
Мени још пада на памет да би први члан кач- могло потицати од влашкога (a)cați-, итал. cacciare ( латински captiare ) - хватати, ловити, што је пригодна семантика за топоним. Нека ми друг који зна влашки припомогне мало и разради ову идеју с cați-! Има ли неки наставак -mor, moar, ради ли се о mare - велико или moară - млин или mar - јабука. Могу ли се у влашком тако градити двосложне ријечи?


Треба још размислити је ли та ријеч можда изопачена или скраћена, има ли неких варијација.


Што се тиче семантике:
1. Топоним је могао бити назван по човјеку или презимену
2. По некој догодовштини која се ту десила. Што би било нпр. убивање змија или мачака, што је био обшти табу и старини.
3. По некој упечатљивој особини природе на том мјесту

Хвала Сунце.

Више људи више зна.

[Ивица Јовановић]

Двосложне речи постоје, негришори које сам поменуо је двосложна реч - негри (црн) + шор(и) што би био један од начина за формирање деминутива. У влашком има много мање двосложних речи него у српском. Ухватити би данас било принде у румунском а принђе код влаха истока Србије. Јабука је мар (мед је мјаре). Млади сир је каш (Caș). Мор је реч која се употребљава само за смрт (морт је мртав). Море се каже маре, иста реч значи велико. Искрен да будем много је вероватније словенско кача+мор које би постало то Качмор. Кача се и даље говори у словеначком ( According to ethnological origins (Bajuk, 2012), the real master of the under- world is “kača” — locally called snake. ) али је вероватно било раширеније раније. Верујем да је то стара реч која је престала да се користи у овим крајевима, не би била једина, коварна је добар пример. Дакле место где је убијена нека велика змија, то је најизвесније. Јест запетљано, може бити и албански 

[Ранко Бубања]

Двосложне речи постоје, негришори које сам поменуо је двосложна реч - негри (црн) + шор(и) што би био један од начина за формирање деминутива. У влашком има много мање двосложних речи него у српском. Ухватити би данас било принде у румунском а принђе код влаха истока Србије. Јабука је мар (мед је мјаре). Млади сир је каш (Caș). Мор је реч која се употребљава само за смрт (морт је мртав). Море се каже маре, иста реч значи велико. Искрен да будем много је вероватније словенско кача+мор које би постало то Качмор. Кача се и даље говори у словеначком ( According to ethnological origins (Bajuk, 2012), the real master of the under- world is “kača” — locally called snake. ) али је вероватно било раширеније раније. Верујем да је то стара реч која је престала да се користи у овим крајевима, не би била једина, коварна је добар пример. Дакле место где је убијена нека велика змија, то је најизвесније. Јест запетљано, може бити и албански 

Може ли се онда то овако написати:

Од словенске речи кача и романске мор настала је сложеница Качмор. Место где је убијена нека велика змија (кача). Могуће да је качмор стара реч која је престала да се користи у овим крајевима.