Занимљива паралела. Да ли се они изјашњавају као Албанци или Македонци? Љума нема никаквог трага словенског живља бар од 17. века, ако не и раније. С друге стране, откуд им слава у случају да су Албанци? Видим да постоји и село Шиштавец одмах преко границе са Србијом. Претпостављам да су одатле?
Али што се тиче J2b код нас и код Албанаца, мислим да не би смело да се говори о тој хаплогрупи као заједничкој осим у случајевима где је јасно да су то Албанци који потичу од Срба или Срби који потичу од Албанаца у неком релативно скоријем периоду, јер су наше гране ван тога врло јасно одвојене. Једини разлог за било какво везивање појачане J2b-L283 за Рашку су насељавања Малисора од 17. до 19. века. У том случају гледамо понајвише J2b-L283>Z638>Y21045 (10% свих Албанаца) где стварно имамо Бошњаке из Рашког округа и Пећи у више различитих изразито албанских грана.
На YFull-у има и гране J-A30137, паралелне нашој J-Y40288, коју деле Србин из Рашког округа и Албанац из Липљана, мада им је заједнички предак везан за касни средњи век (TMRCA 900 ybp). Не бих се усудио да претпоставим који етнички идентитет је тај предак имао.
Шишковци су пореклом Срби (данас већина се изјашњава као Македонци) и веома су стари досељеници из области Љума. Нема досељених Албанаца у Вратници и никада није било. а нема ни у суседним селима као Рогачево или Беловиште.
Шишковци (18 к., Св. Никола). Досељеници из Љуме у данашној Албанији. Шишко је био слуга у роду Степанонвци оженио се и остао у Вратници.
Што се тиче област Љума наишао сам на један добар чланак на википедији:
Област Љума се први пут у писаним изворима помиње у 16. веку (1571—1591), као нахија Пећког санџака. У 17. веку албански бискуп Франг Барди помиње област Љуму као најисточнију границу римокатилчке епархије Сапе.[2] Службеник при српском конзулату у Приштини Бранислав Нушић је у свом путопису из 1894. године подвлачи „Љума је до осамнаестог столећа сва била српска”. Нушић је у Љуми боравио двадесетак дана и забележио је да је у Љуми до 1820. године много људи говорили српски језик. Иван Јастребов, руски конзул у Призрену, помиње како су му Љумани причали да су њихови оцеви још говорили српски. Имена села у Љуми задржала су се и данас још српска, тако: Топољане, Побрег, Ново Село, Гостиљ, Добруша, Враница итд. У свим љумским селима држи се још слава, и то по старом обичају; гости се госте по три дана. Највише се слави Св. Никола, Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Илија”.