44. Ристановић, Ђурђевдан, Кнежевац, Београд
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494. Хаплотип Ристановића је идентичан са модалним хаплотипом, што значајно отежава даље разврставање у неку од нижих подграна ове хаплогрупе.
Већ и због потпуно модалног хаплотипа Ристановић има много потпуних поклапања. Да бисмо дали било какву оцјену значаја ових поклапања морамо се служити додатним критеријумима, као што су предање о поријеклу и крсна слава. У том смислу од великог је значаја то што тестирани наводи предање о поријеклу из Босне, као и то да ни слава, нити презиме нису мијењани, колико је њему познато.
Размотримо најприје само презиме. Ристановић дефинитивно јесте презиме које је заступљено у сјевероисточној и источној Босни у значајно већем броју него у другим крајевима. Сама структура презимена (од самог имена Ристан, преко суфикса -овић, умјесто само -ић) указује на даљу везу са Херцеговином и, евентуално, Црном Гором. Проблем са овим помоћним критеријумом лежи управо у учесталости овог презимена у поменутим дијеловима Босне, при чему на више мјеста постоје Ристановићи управо са славом Ђурђевдан. Вриједни помена су можда Ристановићи из Тршића код Зворника, због исте славе, али конкретних доказа о евентуалној вези са тестираним за сада нема.
Други помоћни критеријум би била слава. Ђурђевдан јесте једна од три најчешће славе код припадника N2 хаплогрупе (додуше најрјеђа), тако да у наводе тестираног о томе да слава није мијењана можемо повјеровати. Уколико сагледамо потпуна поклапања тестираног, водећи рачуна о слави и поријеклу из Босне, вриједан помена је Штрбац из Горње Суваје код Босанске Крупе. Међутим, поменуо бих и Софренића из Бољанића на Озрену. Додуше, Софренић сада слави Стјепањдан, али је извјесно да је изворна слава била Ђурђевдан. Имајући у виду интензивне миграције између Озрена на једној и Посавине и Подриња на другој страни, као и присуство презимена Ристановић и на Озрену, можда би и ову везу требало сагледати ка значајнију од осталих.
Гледајући поклапања са простора сјевероисточне Босне, без обзира на славу, можда би требало поменути Вуковића (Јовањдан, Кованлук/Бијељина), Петровића (Јовањдан, Кацевац/Бијељина) и Крстића (Лазаревдан, Велика Обарска/Бијељина). Наравно, ово би било од значаја само уколико је слава Ристановића ипак изворно била Јовањдан, или ако је, рецимо, слава Крстића изворно била Ђурђевдан.
Било би корисно да тестирани уради неки од дубинских тестова, али и да ми достави додатне информације о породичном предању, како бисмо могли донекле сузити потрагу за ближим сродницима.