Аутор Тема: Српски ДНК месец 2024  (Прочитано 106234 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #40 послато: Октобар 27, 2024, 09:53:55 пре подне »
На основу SNP резултата са 23andMe, веза не би требало да постоји. Као што си споменуо, Зеленовићи су тамо I2-Z17855+, међутим Комненићи из Пилатоваца (Никшић) припадају I2-CTS5966. Овај SNP на 23andMe добијају углавном родови који су PH908-, Z17855-. Постоји наравно увек могућност да им из неког разлога нису очитали дубљи SNP. Дубински тест у случају Пилатоваца је пожељан.

Разумем шта кажеш и има смисла. Нисам био свестан да су Пилатовци потврђени као I2-CTS5966. Но с обзиром да је ипак у питању "узводна" мутација у односу на Z17855, ваљало би и да се недвосмислено потврдити да су Пилатовци Z17855-.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #41 послато: Октобар 27, 2024, 02:24:30 поподне »
18. Петровић, Стевањдан, Богујевац, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-Y51867>Y155080. Недавно се тестирао још један Петровић из Богујевца који има идентичан резултат на 25 маркера па ћу овде само цитирати коментар на његов резултат, уз напомену да је грана PH220 исто што и Y155080. "Стари" назив је преузет са FTDNA стабла и користио сам га док иста та грана није формирана и на YFull стаблу, али под другим називом.

Овде се по свој прилици ради о накнадној реконструкцији порекла.

Петровићи (старије Јовановић),Ћосићи, као и Милојевићи, и Агатоновићи су огранци већег и старијег рода Благојевића, који су досељени у Плочник између 1880 и 1884 године из Гувништа код Лепосавића.

Благојевићи, чије две куће носе надимак Ћосићи, слове за старије досељенике у Гувниште, који су прешли из Белог Брда, једног од значајнијих средњевековних рударских центара на Копаонику.
Пописани су 1833. године, а куће из којих потичу Јовановићи-Петровићи и Ћосићи у Плочнику и Богујевцу су пописане у Гувништу под редним бројевима 12 и 13, 1863. године.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #42 послато: Октобар 27, 2024, 10:07:03 поподне »
66. Вујасиновић (Стевањдан), Ивошевци/Кистање

Припада хаплогрупи I2a-Y3120. Предвиђач му даје низводнију грану PH908, али је проблематично што већ има тестираних Вујасиновића из истог села са истом славом, за које се предвиђа само Y3120. Овом тестираном је најближи по маркерима управо раније тестирани Вујасиновић, а то је разлика 3 на упоредивих 17 маркера. Са онима с којим има упоредива 23 маркера (друга презимена), разлика је 5 и више од тога. Овај Вујасиновић на DYS448 има вредност 18 (други има 20), на DYS439 има 15 (други има 13), а на DYS390 има 25 (други 24).

Вујасиновићи су били најбројнији род у Ивошевцима у 20. веку. Према млетачком катастру из 1709. имали су земљу Михаило Вујасиновић са 6 чланова породице и Стојак и његов син Радош са 15 чланова породице.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #43 послато: Октобар 27, 2024, 10:52:31 поподне »
23. Вишнић, Никољдан, Попово Село (Гојак), Огулин

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Потпуно поклапање има са Билом (Ђурђевдан) из места Мартиновићи, међутим због исте славе и готово идентичног презимена бих рекао да му је ближи Вишњић из Маљевца код Цетинграда, чији се хаплотип разликује само на маркеру DYS439(11/12), док је Била можда и лажно поклапање. У пописима се Вишњићи помињу у Поповом Селу још 1668.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #44 послато: Октобар 28, 2024, 11:00:57 пре подне »
12. Петровић, Јовањдан (прислужба: Ивањдан), Кавадар, Рековац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS570=19 и DYS635=21. На 1 од 25 маркера разликује се од хаплотипа Тубића (Савиндан, Доње Лопиже/Сјеница). На 2 маркера се разликује од хаплотипова већег броја тестираних.

Тестирани је навео да је предак Петровића почетком 19. века дошао из Црне Горе или Далмације.

Петровићи се не помињу у истраживању из 1955. године:
https://www.poreklo.rs/2012/11/24/poreklo-prezimena-selo-kavadar-rekovac/
Међутим, вероватно припадају следећем роду с обзиром на славу и прислужбу:
Добрићи (25), досељеници из Копаоника, славе Св. Јована, а преслављају Иван-дан.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #45 послато: Октобар 28, 2024, 11:30:34 пре подне »
14. Вукашиновић, Аранђеловдан, Власина Округлица (заселак Чипаци), Сурдулица, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS391=11, DYS449=34, YGATAH4= 12, DYS481=23 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS635=20. Нема блиских поклапања хаплотипова на пројекту.

У етнографском раду из 1912. године наводи се следеће за Чипаке, од којих скоро извесно потичу Вукашиновићи:
Чипаци (8 к. у истоименој мали славе св. Арханђела) су „од знепољско“. Дошао им пара-чукундед. Дошли због рударског рада и населили се на крчевини („истрсили гору“).
https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/

Тестирани је навео да Вукашиновићи по предању потичу од презимењака из Анџелата код Андријевице у Васојевићима. Међутим, за њих је утврђено да припадају роду Васојевића, како им и гласи предање. Ово предање је вероватно настало због истог презимена и славе.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #46 послато: Октобар 28, 2024, 11:51:22 пре подне »
15. Делибашић, Никољдан, Доња Трепча, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222).
Хаплотип тестираног је у потпуности модалан за Драгошевиће. Од претходно тестираног Делибашића из Риђана код Никшића разликује се на једном маркеру.

Делибашићи се у предањима везују за братства из Грахова која потичу од Драгошевића (Вујачићи, Булајићи, Вучетићи) и Лаковиће и Томановиће из Малих Цуца.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #47 послато: Октобар 28, 2024, 11:58:27 пре подне »
14. Вукашиновић, Аранђеловдан, Власина Округлица (заселак Чипаци), Сурдулица, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS391=11, DYS449=34, YGATAH4= 12, DYS481=23 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS635=20. Нема блиских поклапања хаплотипова на пројекту.

У етнографском раду из 1912. године наводи се следеће за Чипаке, од којих скоро извесно потичу Вукашиновићи:
Чипаци (8 к. у истоименој мали славе св. Арханђела) су „од знепољско“. Дошао им пара-чукундед. Дошли због рударског рада и населили се на крчевини („истрсили гору“).
https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/
Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #48 послато: Октобар 28, 2024, 12:55:46 поподне »
66. Вујасиновић (Стевањдан), Ивошевци/Кистање

Припада хаплогрупи I2a-Y3120. Предвиђач му даје низводнију грану PH908, али је проблематично што већ има тестираних Вујасиновића из истог села са истом славом, за које се предвиђа само Y3120. Овом тестираном је најближи по маркерима управо раније тестирани Вујасиновић, а то је разлика 3 на упоредивих 17 маркера. Са онима с којим има упоредива 23 маркера (друга презимена), разлика је 5 и више од тога. Овај Вујасиновић на DYS448 има вредност 18 (други има 20), на DYS439 има 15 (други има 13), а на DYS390 има 25 (други 24).

Вујасиновићи су били најбројнији род у Ивошевцима у 20. веку. Према млетачком катастру из 1709. имали су земљу Михаило Вујасиновић са 6 чланова породице и Стојак и његов син Радош са 15 чланова породице.

Јесте мало чудно што му је 448 пала за две вредности (439 је већ бржи маркер), али је на основу других маркера јасно да јесте исти род са осталим Вујасиновићима. Тзв. лажни I2-PH908.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #49 послато: Октобар 28, 2024, 02:00:43 поподне »
51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља, J2b-M205>Y22059


Бујаковићи су старином Бујаци - род чија је матица на простору некадашњег Кричка. Подаци које је оставио тестирани углавном се поклапају са оним што се зна о Бујацима из литературе. Најстарија матица је село Бујаци. Одатле су их потисли муслимани Мицановићи око 1845. године. Након тога презиле у Козицу, да би почетком 20. века прешли у Вијенац. Има их исељених још у Ивезићима код Пријепоља и Бродареву. Тестирани наводи интересантан податак о писаном извору из 1438. године, где се спомињу Хреља и Вукша Бујак из Козника. Треба видети који је ово тачно извор.

О Бујацима су писали опширно сви аутори који су се бавили Пљеваљским крајем. Предање каже да су из околине Гацког и да су преко Шаранаца стигли у Потарје. Сродни су им Глушчевићи, Гајевићи и Гогићи из истог краја. Сва је прилика да су Бујаци ипак староседеоци у овој области.

Глушчевићи и Гајевићи су тестирани у склопу ранијих акција и такође припадају роду J2b-M205>Y22059, али њихов хаплотип је типичан за подграну Y155375. Имају међусобно поклапање, а блиски су им и муслимани Козице из Пријепоља (старином из села Козица, Пљевља). Бујаковић пак има више модални хаплотип, чак нагиње грани Y22063. Не поседује вредности типичне за Y155375, чак ни вредности које су карактеристичне за Глушчевиће, Гајевиће и Козице (458=15, 576=19, 456=15).

Овде су, условно речено, могућа два сценарија:

1. Бујаци и остали се доста рано одвајају, довољно да хаплотип има времена да измутира у овој мери.
2. Бујаци јесу M205, али нису исти род са Глушчевићима и осталима (мање вероватно).

Овај резултат је потенцијално важан зато што нам говори о неким правилима код M205 хаплотипова.

Вредности хаплотипова предвиђених као Y155375 углавном непогрешиво указују на ову подграну, што се тестовима на крају и докаже. Мала је шанса да такав хаплотип може припадати некој другој подграни. Са друге стране, модлани хаплотипови изгледа имају шансу за све до сада познате гране M205. Дакле у неком процесу мутација, хаплотипови млађе подгране Y155375 могу условно да се "врате" на основни хаплотип.

Ово је нека теорија на основу резултата Бујаковића и Стефановића из Ариља. Ипак, најбоље би било да Бујаковић уради неки дубљи тест (BIGY700, WGS) и самим тим разреши ову дилему, а уједно и генетички профилише род Бујака из Пљеваљског краја.


Цитираћу део објаве о Глушчевићима, где се спомињу генетички блиске породице и предлози за појединачне SNP тестове.

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059
102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9194
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #50 послато: Октобар 28, 2024, 02:37:16 поподне »
Милошевић је мој кандидат и пријатељ. Хаплогрупа која му је одређена је на нивоу пројекта веома ретка, са само осамнаест тестираних (јавна база), укључујући и њега. Ако узмемо у обзир филогенетско стабло, али и географски распоред тестираних, намеће се питање да ли су, у контексту антике, давни преци овог рода дошли са неким од германских племена, попут Гепида, Гота или Херула. У периоду антике, наравно, да би се након доласка Словена, односно Срба, ти бивши германски федерати утопили у већинску словенску масу (читај Србе). Област где се то могло десити је Косово.

Највероватније су у питању Гепиди. Грана TY317272 је формирана преко великог теста Елезовића из Вучитрна (слава Ђурђиц) и археогенетског узорка из времена Аварског каганата (7-8. век) из жупаније Чонград у Мађарској. С обзиром да је на том простору пре доласка Авара била присутна управо Гепидска краљевина, највеће су шансе да су они били једни од главних носилаца те мутације.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #51 послато: Октобар 28, 2024, 03:08:28 поподне »
Највероватније су у питању Гепиди. Грана TY317272 је формирана преко великог теста Елезовића из Вучитрна (слава Ђурђиц) и археогенетског узорка из времена Аварског каганата (7-8. век) из жупаније Чонград у Мађарској. С обзиром да је на том простору пре доласка Авара била присутна управо Гепидска краљевина, највеће су шансе да су они били једни од главних носилаца те мутације.

Могуће. Томе на неки начин сведочи и поменути археогенетски узорак из Мађарске. Научни рад имплицира да се на основу физичке антропологије и гробних прилога ради о мешанцу припадника Аварске елите и неких Германа. Сахрањен је са богатим гробним прилозима. Поред локације коју си поменуо други аргумент је то да су нам византинци оставили сведочанства о брачним везама између те две популације (Menander Protector, Fragments 6.1-3). Иронија је у томе што су им на крају Авари и доакали. Драјвер је потпуно у праву када каже да постоји шанса да је предак тог нашег рода дошао и са Словенима, након разарења гепидског краљевства и сасвим извесног прикључења преживелог становништва Словенима. Када отворе своју тему нека је назову Гепидско-Косовска грана TY317272 :D
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Лепеничанин

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 968
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #52 послато: Октобар 28, 2024, 06:21:15 поподне »
34. Павковић, Василијевдан, Церовица, Нови Град, R1a-M458>YP417

Хаплотип новотестираног Павковића разликује се само на маркеру dys570 за једну вредност у односу на хаплотип раније тестираног презимењака из Осредака у Лици.

Ово га недвосмислено сврстава у род под радним називом Б2 у табели српског ДНК пројекта, и потврђује сазнања која је имао и сам тестирани, да су у Поуње доселили из Лике.

Тај род одликује и слава св Василије, па је могуће да му припадају још многе крајишке породице са том крсном славом. До сада су тестирани и потврђени као припадници рода Б2 још и Вученовићи из Кољана код Врлике, Граховци из Драгочаја код Б. Луке и Међедовићи из Д. Слатине код Рибника.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #53 послато: Октобар 28, 2024, 08:56:27 поподне »
Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?

Врло могуће, али још нису тестирани.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #54 послато: Октобар 28, 2024, 09:41:59 поподне »
17. Марјановић, Никољдан, Кремената, Косовска Каменица, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS456=15 и повишену вредност маркера DYS570=22. На два маркера се разликује од хаплотипа Марјановића из Београда (непозната слава, као и порекло), при чему деле карактеристичне вредности маркера DYS456=15 и DYS570=22:
60. Марјановић, Београд, E-V13>Z1057

Најближа поклапања на пројекту (20/23) има са Ћупом из Босанског Петровца, Белићем из Панчева и једним тестираним из околине Требиња чији резулат још увек није јаван. Има поприлично модалан хаплотип за ову хаплогрупу, а једина специфична вредност коју поседује је DYS570=22.

Тестирани у упитнику није навео ни славу, ни место порекла. Није искључено да су дуже време у Београду, али судећи по презимену, чисто сумњам да нису славили славу до Другог светског рата. Као и у претходном случају, надам се да ће се тестирани огласити и навести нешто прецизније податке о пореклу.
С обзиром на велику блискост хаплотипова и исто презиме, скоро сигурно су истог порекла, тако да су сврстани у исти род у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Марјановићи потичу из Тулара у Горњој Јабланици, због чега им је надимак Туларци. Старо презиме им је Вучковић, како се презивао прадеда тестираног. По предању, даљим пореклом су из околине Ужица.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
« Последња измена: Октобар 28, 2024, 09:49:49 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #55 послато: Октобар 28, 2024, 10:00:46 поподне »
29. Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

По хаплотипу припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Старост гране E-Y176894, којој припадају Васојевићи, процењена је на 1100 година, тако да тестирани не мора нужно потицати од Васојевића, који се као род помињу први пут 1444. године. У Лици истој грани припадају Мрдаљи, који славе Ђурђевдан, а управо су они од Васојевића удаљени поменутих 1100 година. Од хаплотипова тројице тестираних Мрдаља разликује се на по 2 маркера, али се на истом броју маркера разликује и од појединих предањских Васојевића и Томића из Горње Мораче.

Претходно тестирани Радаковић из Брувна припада грани J2b-Y155375. Очигледно постоје две гране Радаковића из овог места које су различитог порекла, иако и једни и други славе Никољдан.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
« Последња измена: Октобар 29, 2024, 11:08:09 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #56 послато: Октобар 29, 2024, 07:57:54 пре подне »
29. Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

По хаплотипу припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Старост гране E-Y176894, којој припадају Васојевићи, процењена је на 1100 година, тако да тестирани не мора нужно потицати од Васојевића, који се као род помињу први пут 1444. године. У Лици истој грани припадају Мрдаљи, који славе Никољдан, а управо су они од Васојевића удаљени поменутих 1100 година. Од хаплотипова тројице тестираних Мрдаља разликује се на по 2 маркера, али се на истом броју маркера разликује и од појединих предањских Васојевића и Томића из Горње Мораче.

Претходно тестирани Радаковић из Брувна припада грани J2b-Y155375. Очигледно постоје две гране Радаковића из овог места које су различитог порекла, иако и једни и други славе Никољдан.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Свидела ми се ова анализа, иако је помало двосмисленог карактера, јер ако бисмо резултат посматрали кроз кратке хаплотипове и разлике на маркерима, могло би се заиста рећи да никољштаци на западу припадају роду Васојевића, али с обзиром на добијени дубински резултат Мрдаља и утврђену дубоку старост E-Y176894 гране, са којом се догодило генетичко раздвајање код прапретка Васојевића и никољштака пре отприлике 1100 година, то се не може ни рећи а ни истицати. С тога, потребно је само привремено избећи термин род Васојевића за целокупну E-Y176894, како не би дошло до погрешних интерпретација од стране појединих и недовољно упознатих и информисаних истраживача, и сачекати минимум још један, или два дубинска резултата никољштака, како би се са новоформираном млађом граном та групација коначно генетички профилисала и класификовала на исправан начин. BigY или WGS тест рода морачких Томића је приоритет за целу E-Y176894, којој је по свој прилици матица Морача.
« Последња измена: Октобар 29, 2024, 08:00:37 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 700
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #57 послато: Октобар 29, 2024, 08:28:32 пре подне »
Свидела ми се ова анализа, иако је помало двосмисленог карактера, јер ако бисмо резултат посматрали кроз кратке хаплотипове и разлике на маркерима, могло би се заиста рећи да никољштаци на западу припадају роду Васојевића, али с обзиром на добијени дубински резултат Мрдаља и утврђену дубоку старост E-Y176894 гране, са којом се догодило генетичко раздвајање код прапретка Васојевића и никољштака пре отприлике 1100 година, то се не може ни рећи а ни истицати. С тога, потребно је само привремено избећи термин род Васојевића за целокупну E-Y176894, како не би дошло до погрешних интерпретација од стране појединих и недовољно упознатих и информисаних истраживача, и сачекати минимум још један, или два дубинска резултата никољштака, како би се са новоформираном млађом граном та групација коначно генетички профилисала и класификовала на исправан начин. BigY или WGS тест рода морачких Томића је приоритет за целу E-Y176894, којој је по свој прилици матица Морача.
Потпуно си у праву, Владимире.
Прерано је доносити такве закључке, па и са задршком означене, јер код многих  православаца са простора западно од ријеке Неретве и Босне, у последњих 50-так година, посебно код млађе генерације, створила се слика масовног досељавања њихових родова источно од ријеке Неретве. Порекло је покретач овог истраживања, и треба опрезно да истраје до краја.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #58 послато: Октобар 29, 2024, 08:46:40 пре подне »
Потпуно си у праву, Владимире.
Прерано је доносити такве закључке, па и са задршком означене, јер код многих  православаца са простора западно од ријеке Неретве и Босне, у последњих 50-так година, посебно код млађе генерације, створила се слика масовног досељавања њихових родова источно од ријеке Неретве. Порекло је покретач овог истраживања, и треба опрезно да истраје до краја.
Ја само указујем на проблем класификације, која је у случају E-Y176894 нетачна, све остало што је Иван навео је у реду. Масовних досељавања Срба на те западне просторе је било, и то у различитим временским периодима и под разним околностима. Конкретно за никољштаке и оне са славом Ђурђевдан E-Y176894 мислим да се догодила још пре појаве Османлија на нашим просторима, за време слома Николе Алтомановића, што би можда објаснило и зашто је њихова генеалогија непостојећа у Морачи, мада не треба још увек искључити ни могућност да далматински ђурђевштаци и никољштаци са Томићима формирају млађу грану испод E-Y176894, са Васојевићима то није случај:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg201399;topicseen#msg201399
« Последња измена: Октобар 29, 2024, 08:56:37 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #59 послато: Октобар 29, 2024, 09:00:32 пре подне »
29. Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

По хаплотипу припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Старост гране E-Y176894, којој припадају Васојевићи, процењена је на 1100 година, тако да тестирани не мора нужно потицати од Васојевића, који се као род помињу први пут 1444. године. У Лици истој грани припадају Мрдаљи, који славе Никољдан, а управо су они од Васојевића удаљени поменутих 1100 година. Од хаплотипова тројице тестираних Мрдаља разликује се на по 2 маркера, али се на истом броју маркера разликује и од појединих предањских Васојевића и Томића из Горње Мораче.

Претходно тестирани Радаковић из Брувна припада грани J2b-Y155375. Очигледно постоје две гране Радаковића из овог места које су различитог порекла, иако и једни и други славе Никољдан.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Лички Радаковићи вероватно јесу део далматинске струје досељеника, али изгледа нису изворно ни E-V13>Y37092, ни J2b-M205>Y22059, већ R1b-U152>A274. Реч је о роду Гутеша-Дивјак-Радаковић. Матица ове гране је на простору Херцеговине, а у Крајини је има још код слављеника Св. Стефана (Озгорастовићи и остали).

Тестирани су Радаковићи из Могорића и Гутеше из Брувна, поседују исти хаплотип. Осим тога, на 23andMe тестирани су Радаковићи из Плитвичких Језера и Јошана у Лици и обе фамилије припадају R1b-U152. Остало је још да се тестирају крајишки Дивјаци, слава Никољдан, али по свему судећи и они и Гутеше воде порекло од Радаковића.

Радаковићи су иначе били веома бројни у Лици, па не чуди оволики број призећених родова (иначе типично за Крајину). Примера ради, у Брувну 50 кућа, у Могорићу 58, а у Јошану чак 100 кућа Радаковића. Ови J2b-M205 би изворно могли бити Петровићи из Грачаца. Због близине и хаплотипа. Видећемо који би могли бити ови крајишки Васојевићи, који су ушли у Радаковиће.