51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља,
J2b-M205>Y22059Бујаковићи су старином
Бујаци - род чија је матица на простору некадашњег Кричка. Подаци које је оставио тестирани углавном се поклапају са оним што се зна о Бујацима из литературе. Најстарија матица је село Бујаци. Одатле су их потисли муслимани Мицановићи око 1845. године. Након тога презиле у Козицу, да би почетком 20. века прешли у Вијенац. Има их исељених још у Ивезићима код Пријепоља и Бродареву. Тестирани наводи интересантан податак о писаном извору из 1438. године, где се спомињу Хреља и Вукша Бујак из Козника. Треба видети који је ово тачно извор.
О Бујацима су писали опширно сви аутори који су се бавили Пљеваљским крајем. Предање каже да су из околине Гацког и да су преко Шаранаца стигли у Потарје. Сродни су им
Глушчевићи,
Гајевићи и
Гогићи из истог краја. Сва је прилика да су Бујаци ипак староседеоци у овој области.
Глушчевићи и
Гајевићи су тестирани у склопу ранијих акција и такође
припадају роду J2b-M205>Y22059, али њихов хаплотип је
типичан за подграну Y155375. Имају међусобно поклапање, а блиски су им и муслимани Козице из Пријепоља (старином из села Козица, Пљевља). Бујаковић пак има више модални хаплотип, чак нагиње грани Y22063. Не поседује вредности типичне за Y155375, чак ни вредности које су карактеристичне за Глушчевиће, Гајевиће и Козице (
458=
15,
576=
19, 456=
15).
Овде су, условно речено, могућа два сценарија:
1. Бујаци и остали се доста рано одвајају, довољно да хаплотип има времена да измутира у овој мери.
2. Бујаци јесу M205, али нису исти род са Глушчевићима и осталима (мање вероватно).
Овај резултат је потенцијално важан зато што нам говори о неким правилима код M205 хаплотипова.
Вредности хаплотипова предвиђених као Y155375 углавном непогрешиво указују на ову подграну, што се тестовима на крају и докаже. Мала је шанса да такав хаплотип може припадати некој другој подграни. Са друге стране, модлани хаплотипови изгледа имају шансу за све до сада познате гране M205. Дакле у неком процесу мутација, хаплотипови млађе подгране Y155375 могу условно да се "врате" на основни хаплотип.
Ово је нека теорија на основу резултата Бујаковића и Стефановића из Ариља. Ипак, најбоље би било да Бујаковић уради неки дубљи тест (BIGY700, WGS) и самим тим разреши ову дилему, а уједно и генетички профилише род Бујака из Пљеваљског краја.
Цитираћу део објаве о Глушчевићима, где се спомињу генетички блиске породице и предлози за појединачне SNP тестове.
96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059
102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059
Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:
"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."
Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.
Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:
1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)
Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.
