Аутор Тема: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића  (Прочитано 8327 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7748
  • I2a S17250 A1328
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #20 послато: мај 26, 2017, 11:43:30 поподне »
ТИ светом Георгију је посветио Ђурђеве Ступове из захвалности због избављења из заробљеништва,

Не знам зашто се у јако тешкој ситуацији Немања заветовао баш Светом Георгију (можда као ратник светом ратнику), али та прича о завету, избављењу и подизању Ступова је прелепа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2247
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #21 послато: мај 26, 2017, 11:47:40 поподне »
Тачно. Стефан Немања је своју прву задужбину, цркву св. Николе код Куршумлије, посветио управо овом свецу. У Студеници у Богородичиној цркви, на зиду јужно од олтарске преграде се налази фреско-икона св. Николе, кога је Стефан Немања сматрао својим личним заштитником. Преко пута ове фреске је друга фреско-икона, св. Стефана, крсне славе Немањића (по овом свецу су они увек додавали испред свог имена име Стефан, као неку врсту титуле може се рећи, јер је стефанос-круна на грчком).
О вези Немањића и Светог Николе постоји одлична књига Ђерарда Ћофарија "Српски цареви и Свети Николај у Барију" (објављена 2011. у Београду).
Ево једног занимљивог извода:
Стефан Дечански је био посебно посвећен Св. Ђорђу и Св. Николају. Хроничар настављач дела Данила Другог сачувао нам је молитву коју је Дечански упутио Св. Ђорђу пре битке код Велбужда. Што се тиче Св. Николаја, поред епизоде c оздрављењем од слепила, знамо из Цароставника да је, поред манастира посвећеног Пантократору, у Дечанима, изградио и цркву посвећену Св. Николају, које више нема, а где је успоставио прихватилиште за болесне и напуштене особе.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #22 послато: мај 27, 2017, 12:02:57 пре подне »
Једна мала дигресија, на данашњем испиту који сам за лиценцу туристичког водича полагао између осталог и у Студеници, направио сам један екскурс и одржао колегама мини-предавање о могућем прапореклу Немањића и повезаности са хаплогрупом I1-Z63, као и данас већ несумњиву чињеницу о припадности Дробњака норманској I1 P109 и везама Србије и јужне Италије/Апулије (видљиво и на Богородичиној цркви, где су прелепе мермерне портале, бифоре, трифоре и остале скуплторалне радове начинили управо романички мајстори из Апулије). Морам рећи да се професорки, која је изразито антизападно расположена, ова генетска паралела Немањића (могућа) и Дробњака (сигурна) није нимало свидела.  :D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7748
  • I2a S17250 A1328
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #23 послато: мај 27, 2017, 12:06:00 пре подне »
И, јеси ли пао на испиту?  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #24 послато: мај 27, 2017, 12:18:22 пре подне »
И, јеси ли пао на испиту?  :D

Срећом заблистао сам на другим, кључним темама.  ;)

Додао бих још да су Немањићи, али и други европски владари били изузетно везани за лик Богородице због њене посредничке улоге између владара и Сина Божјег.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7040
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #25 послато: мај 27, 2017, 12:20:52 пре подне »
Да, поузданија је од народног предања према којем им је слава била Аранђеловдан. Дефинитивно има више упоришта када се погледа фрескопис њихових манастира и значај као и почасна места која су додељивали овом свецу.

Зар није Свети Стефан био више као владарска слава, с обзиром да је култ Светог Стефана иначе био распрострањен као култ свеца заштитника владара, и није био типичан само за Србију и Немањиће?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3474
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #26 послато: мај 27, 2017, 12:24:45 пре подне »
Мислим да је Свети Стефан био патрон државе, а крсна слава Немањића Аранђеловдан...Али та веза са западом је занимљива, романички западни стил архитектуре код раних Немањића, још архитекте из Апуље...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3474
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #27 послато: мај 27, 2017, 12:48:04 пре подне »
Мада сувише смела констатација за Аранђеловдан, извињавам се, чуо сам негде за то (да су почели касније да славе и ту славу)...Свети Стефан свакако је изворна слава...

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #28 послато: мај 27, 2017, 01:14:40 пре подне »
Зар није Свети Стефан био више као владарска слава, с обзиром да је култ Светог Стефана иначе био распрострањен као култ свеца заштитника владара, и није био типичан само за Србију и Немањиће?

У немањићким манастирима на живопису се нигде не резервише неко специјално, почасно место за Арханђела Михаила, он се увек налази на класичним иконографским позицијама, што је мало чудно ако се помисли да им је он био крсна слава. С друге стране, св. Стефан се јавља управо на почасним местима, а тешко да би св. Сава избегао да означи симболику сопствене крсне славе да је заиста била Аранђеловдан. Тако нпр. у Богородичиној цркви се на јужном пиластру наоса при дну налази велика фреска Саве Освећеног, који је био претеча нашем св. Сави, чија се фреска налази непосредно изнад његовог палестинског
претече. Насупрот тим композицијама су фреске св. Јована Претече и Христа изнад њега на северном пиластру, опет очигледна симболика претече која објашњава прву композицију. Непосредно поред Саве Освећеног су фреске Јоасафа на кога се Сава угледао и мудрог старца Варлаама, који га је подучавао. Све у свему, када је у питању св. Сава симболике не мањка, тешко да би пропустио "зицер" у виду Арханђела Михаила да је такав "зицер" заиста постојао...
« Последња измена: мај 27, 2017, 01:16:19 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7040
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #29 послато: мај 27, 2017, 01:22:32 пре подне »
Разумем Никола све наведено, али ја и не тврдим да је Св. Архангел Михаило био крсна слава Немањића, већ само констатујем да би Свети Стефан могао бити ствар култа заштитника владара, а да је породична слава могла бити нека друга.

Светковање Светог Стефана је неупитно, али је питање да ли је он био и Немањићка крсна слава?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #30 послато: мај 28, 2017, 08:26:36 пре подне »
Разумем Никола све наведено, али ја и не тврдим да је Св. Архангел Михаило био крсна слава Немањића, већ само констатујем да би Свети Стефан могао бити ствар култа заштитника владара, а да је породична слава могла бити нека друга.

Светковање Светог Стефана је неупитно, али је питање да ли је он био и Немањићка крсна слава?

Као што рекох, мислим да се нигде у средњовековним писаним изворима не наводи изричито њихова крсна слава, постоје само индиције на основу анализе живописа у њиховим задужбинама. Могуће је да је Стефан Немања установио св. Стефана и као крсну славу (као што кажеш, култ заштитника владара), а да им је ранија слава била нека друга, али то је немогуће установити, услед недостатка извора који говоре о томе. С друге стране, у народном предању им је слава св. Арханђео, али мени је непознат корен и узрок те традиције у народној епици. Мислим ипак да са већом сигурношћу можемо да кажемо да им је крсна слава била св. Стефан, поготово од Стефана Немање наовамо. За неке друге светитеље немамо никаквих конкретно проверљивих историјских индиција нажалост.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #31 послато: мај 28, 2017, 08:42:02 пре подне »
Не волим да наводим новинске чланке у овом контексту, али овај је занимљив:

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/90656/tajna-srednjovekovne-srpske-drzave-evo-zasto-je-svaki-nemanjic-bio-stefan

Sveti Stedan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.

Тотално сам заборавио да се, поред живописа, овај светац јавља и на печатима и новцу Немањића. Мислим да ово још више оснажује претпоставку да није само владарски култ у питању.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7040
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #32 послато: мај 28, 2017, 01:50:06 поподне »
Не волим да наводим новинске чланке у овом контексту, али овај је занимљив:

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/90656/tajna-srednjovekovne-srpske-drzave-evo-zasto-je-svaki-nemanjic-bio-stefan

Sveti Stedan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.

Тотално сам заборавио да се, поред живописа, овај светац јавља и на печатима и новцу Немањића. Мислим да ово још више оснажује претпоставку да није само владарски култ у питању.

Стефан (грч. Στεφανοσ) као име значи "онај који је крунисан", Урош значи господар (мађ. úr,- истина, мишљах да је Урош од латинског rex, али изгледа да није), па је то Стефан у Немањиће сигурно дошло неким политичким путем.

Појава лика Св. Стефана на новцу је смислена у оквиру култа који је светитељ имао у владарској породици.

Свети Стефан се јавља и на трима царским печатима: Стефана Душана и Стефана Уроша; на којима је представљен лик Светога Стефана.

Charter: Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13490920 – Dušan 2




Charter: Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13570425 – car Uroš 1



Charter: Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13600929 – car Uroš



Овај култ слављења Светога Стефана после Немањића, заједно са осталим симболима и обичајима власти, преузимају и Котроманићи и Мрњавчевићи.

Краљ Твртко 2. 21. 1382. пише писмо Дубровчанима које почиње призивањем "првомученика Христовог Стефана", коме у "Жупи Драчевичкој на месту подесну" подиже град, коме даде име "Свети Стефан".

Ево шта о култу Светог Стефана каже и Смиља Марјановић-Душанић у својој књизи Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века.

Тај светитељ (тј. Свети Стефан), популаран већ у Дукљи, постаје заштитник династије Немањића. Насликан као заштитник династије већ у Студеници на динарима типа матапана св. Стефан је рпредстављен како предаје заставу или копље/крст краљу Урошу I и његовим наследницима. Још пре Немањине владе његово име је узето за титуларно име рашких владара. Улога светог Стефана као заштитника династије и државе одгвовара његовој улози и у другим младим краљевствима средњовековне Европе. За склоп питања која нас овде занимају значајно је што ће владарско име Стефан постати трансдинастички израз претензија на српски престо (Стефан Лазар, Стефан Твртко, па и Стефан Вук). (стр. 157; референце 25-30)

Дакле, сумње нема да је у питању култ, и да се прославља у рангу крсне славе, али мислим да и даље немамо довољно доказа да бисмо тврдили како је ово била и породична слава Немањића, при том остајући сагласан са твојом констатацијом да тако нешто сигурно не би промакло Сави Немањићу, да то истакне на некој фресци, али можда промиче нама. ;)

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
  • I2a1b PH908 narod Ozrihne i njegove braće
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #33 послато: мај 28, 2017, 07:27:37 поподне »
Постоји и једна средњевјековна повеља из које можемо закључити да Радич и Бељак Санковић прослављају различите светитеље. Један Светог Ђорђа а други Светог Арханђела Михајла.

Oво је вероватно из књиге "Историја Срба" Прва књига, страна 102, крај другог пасуса. Мишљења сам браћа жупан Бјељак и војвода Радич не прослављају различите светитеље - у питању су светитељи које Санковићи прослављају, једног као славу, другог као малу славу, преславу, заслугу. Некада су сва племена имали славе и преславе.

..."Историја Срба" Константина Јиричека, З М А Ј - Београд, 1990.

На истој страници горе наведене књиге пише: "Приче и народне песме кажу, да је династија Немањића славила Арханђела Михаила."

Мада сувише смела констатација за Аранђеловдан, извињавам се, чуо сам негде за то (да су почели касније да славе и ту славу)...Свети Стефан свакако је изворна слава...

Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.
« Последња измена: мај 28, 2017, 08:04:38 поподне Amicus »
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #34 послато: мај 28, 2017, 10:05:34 поподне »
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.

Одакле је овај податак, тј. који је извор за ову тврдњу?
« Последња измена: мај 28, 2017, 10:11:53 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
  • I2a1b PH908 narod Ozrihne i njegove braće
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #35 послато: мај 28, 2017, 11:10:01 поподне »
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.
Одакле је овај податак, тј. који је извор за ову тврдњу?
Увек објавим извор. Сада молим за стрпљење (недељу дана), јер књига није код мене. Поздрав.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #36 послато: мај 28, 2017, 11:48:56 поподне »
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.Увек објавим извор. Сада молим за стрпљење (недељу дана), јер књига није код мене. Поздрав.

Па, само реци која је. Не мораш тачно навести број стране и пасус.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7040
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #37 послато: јун 06, 2017, 03:50:54 поподне »
Читајући јуче Растислава Марића, и његове Студије из српске нумизматике, прочитах да је Павле Шубић ковао свој новац по узору на Милутинове метапане, а на којима на аверсу имамо Светог Стефана који предаје Христов стег владару.



Што ме подсети на дискусију коју предводише aleksandar I на теми о ЛПД, и Павла Шубића као наручиоца тог својеврсног политичког програма.

Иначе, ништа необично, јер култ Светог Стефана преузимају сви који желе да преузму улогу Немањића, с тим да је ово случај раније имитације, од оних за којима ће се повести Котроманићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, након гашења Светородне лозе Немањића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1693
  • Васојевић
Одг: Крсна слава и имена династије Немањића
« Одговор #38 послато: јун 06, 2017, 05:06:15 поподне »
У немањићким манастирима на живопису се нигде не резервише неко специјално, почасно место за Арханђела Михаила, он се увек налази на класичним иконографским позицијама, што је мало чудно ако се помисли да им је он био крсна слава. С друге стране, св. Стефан се јавља управо на почасним местима, а тешко да би св. Сава избегао да означи симболику сопствене крсне славе да је заиста била Аранђеловдан. Тако нпр. у Богородичиној цркви се на јужном пиластру наоса при дну налази велика фреска Саве Освећеног, који је био претеча нашем св. Сави, чија се фреска налази непосредно изнад његовог палестинског
претече. Насупрот тим композицијама су фреске св. Јована Претече и Христа изнад њега на северном пиластру, опет очигледна симболика претече која објашњава прву композицију. Непосредно поред Саве Освећеног су фреске Јоасафа на кога се Сава угледао и мудрог старца Варлаама, који га је подучавао. Све у свему, када је у питању св. Сава симболике не мањка, тешко да би пропустио "зицер" у виду Арханђела Михаила да је такав "зицер" заиста постојао...

Подаци које си навео иду у прилог томе да је св. Стефан крсна слава Немањића. Могуће је да је предање о Аранђеловдану као слави Немањића потекло од Васојевића који су себе проглашавали за њихове потомке. Не треба заборавити да већина предања (и тачних и нетачних) потиче са простора данашње Црне Горе.
Међутим, заиста је необично да не постоји ниједан писани извор о крсној слави династије која је владала готово три века Србијом.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
  • I2a1b PH908 narod Ozrihne i njegove braće
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #39 послато: јун 07, 2017, 10:28:51 поподне »
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.Увек објавим извор. Сада молим за стрпљење (недељу дана), јер књига није код мене. Поздрав.
Данас прибавих ону књигу - то је књига др Сање Шуљагић „Заснивање српског националног идентитета“, издавач Институт за политичке студије, Београд, 2012. Неколико сати прелиставах књигу и осим овог на 214/215 страни друго не нађох, а то гласи: „Срби су кроз историју уз Светог Георгија славили и Светог Николу, Светог Илију, Светог Андрију Првозваног и Светог Арханђела Михајла као заштитнике Србије. Уз ове свеце, династија Немањић је славила и Светог мученика Стефана као заштитника Србије и своје династије, тако да су немањички краљеви у знак почасти заштитнику свецу Стефану градили цркве Светог Стефана и испред личног имена својих синова престолонаследника стављали и име Стефан.“ Дакле, ни помена да је слава Немањића Св. Арх. Михаило, а преслава Св. Стефан. Што се мене тиче, у питању је била класична субсвесна пројекција – моју славу и преславу сам пројектовао на Немањиће. Крив сам.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!