Да ли сигуран у ово? За Немању се наводи да је рођен у Зети на Рибници.
Није спорно да је Мирослав пустио корене у Захумљу, али да ли постоји неки извор где се наводи да је Завида (који се једва и помиње у изворима) био одатле?
Више средњовјековних родослова смјешта најстарије поријекло Немањиног рода у Захумље. Једино се може расправљати колико су ти родослови историјски валидни.
Ако ћемо се сувих историјских података држати, једино се колико толико поуздано може тврдити да Немања и његова браћа потичу од браће Вукана и Марка које је Бодин из династије Војисављевића, као своје дворјане, поставио у Рашку за жупане. Даље од тога је све нагађање.
Везано за Немањиће, Захумље и Дукљу, преносим оно што je својевремено написао историчар Сима Ћирковић:
"Кнез Војислав, изгледа, није имао исту територију као његови потомци. Њега затичемо у Захумљу као господара Стона и суседа византијског стратега у Дубровнику. Византијски писци о догађајима тога времена називају га не само Војислав Србин него и Војислав Травуњанин и Војислав Дукљанин, везујући га тиме изричито и за територије осталих двеју кнежевина. Његов син и унук су суседи Драча, умешани су у византијско–норманске борбе око тога града, Бодин у Скадру сачекује и прима крсташе. Померање тежишта према југу је ван сваке сумње; није, међутим, јасно да ли су очуване територије на северу. Ако се изузме портрет y цркви Светог Михајла у Стону, који се тек y новије доба повезује са Михајлом, сином Војислављевим, и ако се остави по страни Дукљанинова тетрархија, у изворима нема вести о повезаности Дукље и Захумља после кнеза Војислава.
Та околност заслужује пажњу јер у генерацији Немање и браће имамо поуздане податке о повезаности синова Завидиних са Захумљем. Питање је, наиме, да ли је тек Мирославу била дата Хумска земља, а затим Растку,
или је пордица већ раније имала неку везу са територијом Захумља. Међу познатим фалсификатима о поседима бенедиктинских манастира на Мљету и на Локруму налазе се и такви који говоре о даровима Десе и бана Борића. Деси се приписује исправа из 1151. чију аутентичност брани известан број истраживача. Уколико је тај акт фалсификат са ди– пломатичке тачке гледишта, остаје чињеница да га је веома рани фалсификатор управо Деси подметнуо, што значи да је био познат као господар Захумља.
Добро је познато да претке Немањине налазе управо у Захумљу српски родослови c краја средњега века. Како су истраживања родослова показала, поред витешке и учене традиције, која је Немањине претке преко Ликинија Србина везивала за цара Константина,
постојала је и народска која је династију преко Беле Уроша изводила од попа Стефана у жупи Луки у Захумљу. Не упуштајући се у овој прилици у детаље и тражење евентуалног историјског основа ове традиције,
подвлачимо чињеницу да је усмена традиција, писмено фиксирана још пре краја средњег века, знала за постојбину предака Немањииих у долини Неретве.Није познато кад је и како успостављена веза између Захумља и територије великих жупана, зајемчена личношћу и територијом кнеза Мирослава, сина Завидина. Као што је већ речено, појава Десе у тзв. локрумским фалсификатима, као и традиције о Бели Урошу, говорили би у прилог ранијим везама, али поуздане потврде за то немамо. Крајње су оскудна наша знања о привременом повезивању приморских кнежевина и делова некадашње Крштене Србије. Оно што се зна и понавља почива на причању Попа Дукљанина о Бодиновом војном походу на Рашку, предузетом после помирења са браћом. Бодин би тада посео земљу и поставио у њој два жупана са свога двора – Вукана и Марка, који су се обавезали да ће бити људи његови и његових наследника. После тога је освојио и Босну и у њој поставио кнеза Стефана. Све би то требало да се одиграло пре смрти Роберта Гвискарда (1085), када би, наводно, исти Бодин заузео и Драч и његову област. Дукљаниново казивање прихватају од невоље и најкритичнији историчари ослањајући се на исправну хронологију и име Вукана, за којега се из византијских извора зна да је у последњој деценији ХI века био српски велики жупан."
