За почетак, ево неког уводног предања о њиховом поријеклу које је забиљежено у раду Унац од Петра Рађеновића.
"Граховаца је 33 куће, а Сабљића 9 кућа. Михаило Граховац (65 г.) из Бастаха прича о старини Граховаца овако: „Некада смо се звали Мандићи и живјели на Змијању, код Ситнице. Била то јака и „згодна“ кућа. Имали у кући по девет жена. Једном им дођу Турци, њих осам, на конак. Затраже вечеру, а послије још и младе снаше. Даду им вечеру и пристану да им даду и снаше. Али иза вечере у сваку зграду оде по један мушкаћ и кад су Турци пошли женама у зграде, дочекају их и још на прагу посијеку сваки свога. Онда оставе све, и куће и благо, узму само новац и побјегну у Грахово. Један од њих био на Змијању као некакав старјешина над селом, па носио сабљу. Његов пород на Грахову добије име Сабљићи. Овамо у Унац населили се браћа Стојан и Гавро прије пет кољегна. Мати им била од Вјерића из Бобољусака. Кад им умре мати, дођу ујацима, поодрасту код њих и пожене се, а онда се истом одвоје од њих и закуће се напосе. Други казују да су Граховци, кад су дошли најпре овамо у Растоку, нашли мравињак и на њему направили кућу, јер је мравињак најсретније место за кућу. Граховци су се прозвали тако тек када су дошли овамо из Грахова. Међу њима је био врло чувен по богатству Реља Граховац (умро пре 50 г.). Имао је по 400 оваца, 300 коза, 25 говеди, 9 коња, а што је имао још и по свету блага, пре-лазило је преко 1000 глава"
