Посебношћу језика не могу се сматрати именице, већ искључиво глаголи. Речи: чаршија, сокак, капија, пенџер, чекић - именице су из турског језика, али - следећу реченицу Турци не могу разумети, већ само Срби: "Иди низ чаршију, сврати у узани сокак, уђи кроз шарену капију у омању авлију, под пенџером је чекић, донеси га, молим те".
Ти глаголи посебно муче Хрвате, који свим силама настоје да докажу "како не говоре српским језиком".
Упорно су, зна се када су највише покушавали да од српског језика направе (а неки то и данас раде, некакав "несрпски", измишљањем својих именица као што су "међуножно двоточкашко гурало (бицикл), четвороножно рундаво преживало (овца)...
Која реч у тим именицама није српска? Игра речи у какву су се упустили Хрвати, не значи "посебан језик". Нека господа Срби прекрштени у католике кажу који им то глаголи не личе на српске, па ће лако са именицама!