https://www.danas.rs/vesti/drustvo/srbija-ce-za-30-godina-imati-15-miliona-stanovnika-manje-koje-opstine-ce-se-prepoloviti-a-ciji-opstanak-je-ugrozen/укратко:
Према проценама Републичког завода за статистику (РЗС), Србија ће до 2052. године имати 5.224.762 становника, што представља пад од око 22% у односу на 2022. годину. Овакво драстично смањење становништва углавном је резултат негативног природног прираштаја, који у просеку износи 86%, и „негативне нето миграције“, што значи да више људи одлази из земље него што се у њу досељава.
Према пројекцијама, до 2052. године просечна старост становника у Србији ће порасти на 46,4 године, док ће удео особа старијих од 65 година порасти на 28,5% укупне популације.
Посебно је забрињавајућа ситуација у јужним и источним крајевима Србије, који ће до 2052. изгубити значајан број становника. Док је овај регион по попису из 2022. бројао око 1,4 милиона људи, очекује се да ће број становника пасти на само 963.879. Ово значи да ће многе општине остати практично празне. Примера ради, општине као што су Црна Трава и Лебане суочавају се са озбиљним ризиком од изумирања, док ће се у Бабушници и Димитровграду становништво преполовити, а преко 40% становника биће старији од 65 година.
Оно што додатно истиче овај демографски пад је повећање броја малих општина са мање од 5.000 становника, које раније готово нису постојале, као и општина са између 5.000 и 10.000 становника. Са друге стране, у пет највећих градова – Београду, Новом Саду, Новом Пазару, Крагујевцу и Нишу – живеће око половина укупног становништва Србије. За поређење, по попису из 1992. године у тим градовима живело је око 30% становништва, а по попису из 2022. око 40%.
Министар Новица Тончев истакао је да је неопходно стратешко улагање у недовољно развијене општине како би се смањила демографска криза. Његов кабинет већ издваја 80% буџета за пројекте унапређења инфраструктуре и животних услова у овим општинама, са циљем да се побољшају услови за живот и задрже млади људи у родном крају. Међутим, без доношења закона о системском улагању у најугроженије општине и фонда за развој, тешко ће бити зауставити овај негативни тренд.
Ипак, јужни и источни делови Србије, како упозорава независни стручњак Младен Јовановић, остају територије на којима недостаје економска перспектива и где се људи у потрази за бољим животом селе у Београд и Нови Сад. Овај регион све више функционише као резервоар радне снаге за велике градове, док локалне заједнице остају са старећом популацијом и све већим недостатком младих.
