Радошевићи који славе Аранђеловдан нису тестирани, али их предања сврставају у род Родић-Стојисављевић. Још уже предање их одређује као огранак Стојисављевића тј. наводи да им је старије презиме било Стојисављевић. Оно што издваја Радошевиће од осталих чланова рода јесте чињеница да су се на подручје Босанске крајине, конкретно Бјелајског поља, доселили доста рано, већ почетком 18. вијека. И они као мјесто поријекла наводе Лику, и још уже одреднице Грачац и Велебит, што вјероватно указује да су огранак Стојисављевића из Попине. По предању, били су присутни на Бјелајском пољу већ у вријеме зидања петровачког града око 1730. године. Тада су наводно умилостивили пашу па им је дао да бирају земљу коју хоће. Они су изабрали Скакавац, а послије су сасељавали у околна бјелајска насеља. Највише их има у Брестовцу и Суваји. У подгрмечка насеља су прелазили махом током 19. вијека, мада судећи по пописним подацима чини се да их је са друге стране Грмеча било већ крајем 18. вијека.
Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима (називи насеља из 1991):
Радошевић, Аранђеловдан, Бихаћ/Бихаћ
Радошевић, Аранђеловдан, Бенаковац/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Добро Село/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Дренова Главица/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Јасеница/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Отока/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Поткалиње/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Залин/Босанска Крупа
Радошевић, Аранђеловдан, Брестовац/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Суваја/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Вођеница/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Врточе/Босански Петровац
Радошевић, Аранђеловдан, Доњи Агићи/Босански Нови
Радошевић, Аранђеловдан, Босански Милановац/Сански Мост
Радошевић, Аранђеловдан, Бошњаци/Сански Мост
Радошевић, Аранђеловдан, Лушци Паланка/Сански Мост