Ja mislim da ovo boldovano čisto faktično nije ispravno. Sviđa mi se ovaj izraz "suša" pa da vidimo koliko imamo tih milenijskih suša među uslovno slavenskim granama:
https://www.yfull.com/tree/R-YP4078/ 2200 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-YP5611/ 1600 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-YP5520/ 1300 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-YP569/ 1400 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-P278.2/ 1250 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-YP4278/ 2900 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-Y2613/ 2000 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-Y17488/ 1200 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-YP582/ 1300 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-YP5917/ 2300 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-L1280/ 2000 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-S18681/ 1200 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-Y2902/ 2200 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-L260/ 2400 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-Y2905/ 1400 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-YP509/ 1000 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-L1029/ 1000 godina suša
https://www.yfull.com/tree/R-Y14300/ 2300 godina suša
https://www.yfull.com/tree/E-L540/ 2400 godina suša
Svim njima je zajedničko da okvirno između 600BC do 0AD počimaju značajno rasti. Ja tu ni po čemu ne vidim da je Y3120 iznimka nego više pravilo.
Jednostavno moramo pretpostaviti da je u periodu 4600BC-2600BC bilo valova naizmijence demografski sušnih i plodnih perioda ali ni jedan plodan period nije imaju tu silinu kao onaj između 600BC i 0AD da bi cijelu populaciju na širokom području demografski podigao. U takvim uvijetima neke podgrane slučajno profitiraju u kratkom plodnom periodu a druge ne, ili obrnuto, sušne periode pogađaju neke podgrane jače a neke manje. Ali ovaj ogroman broj "slavenskih" podgrana za značajnom "sušom" pokazuje da je to više bilo pravilo nego iznimka.
Kao prvo bi naveo klimatske promijene u periodu od 250BC do 400AD, tkz. Roman Warm Period
Управо сте описали нешто што делује много реалније од било каквог „једног узрока“. Топлија и стабилнија клима у том периоду омогућила је смањење ризика од глади, тј. дужу и сигурнију пољопривредну сезону, ширење усева на раније маргиналне терене а то је класичан предуслов демографских „бумова“.
Како се бројност нагло повећавала, јављао се „демографски вишак“ младих мушкараца. У племенским условима са ограниченим ресурсима заједнице, решење је било или ратни поход или миграција, али једном када крене тај циклус: пренасељеност > миграција > освајање нове плодне земље > нови демографски раст, тај циклус се понавља више пута.
Додатно, као што сте навели, миграције Германа ка западу и југу оставиле су делове источне и централне Европе привремено демографски пусте, што је отворило простор за додатну експанзију осталих група.
Тако да ако узмемо у обзир историјску динамику, највероватнији сценарио зашто толико „словенских“ подграна после миленијумских суша експлодира баш у том Roman Warm Period (250 п.н.е – 400 н.е) јесте комбинација неколико фактора.
Дакле, слажем се с Вама да је овде реч о срећном склопу климатских, друштвених и геополитичких услова, који је у правом тренутку омогућио да те до тада „успаване“ линије крену у масовни раст, и да није реч о само једном чиниоцу, попут „елите“ или „једног вође“ (који не би требало искључивати га из комбинација фактора, можда он нужно није значио за почетни развој Y3120, али за неку или неке R1a највероватније да јесте). Зато имамо серију таласа развоја бројних хаплогрупа који се одвијају постепено, али делују као један велики „експлозивни“ процес.
Зато сте сасвим у праву: Y3120 није никакав „феноменални изузетак“, већ типичан пример онога што се дешавало многим родовима у исто време на том ширем простору. Уместо да тражимо неко чудо, треба видети ту експлозију као закономерност друштвено-економских промена у гвозденом и бронзаном добу.
Очито су „словенске“ подгране (R1a-Z280, M458 и сродне, плус делови I2a и E-V13) успеле да се оптимално прилагоде комбинујући пољопривреду, сточарство и локалну трговину. То им је дало предност у броју и у могућности ширења. Ипак, нема гаранције која ће подграна добити своју „експлозију“. Видимо и на примеру стабала R1а грана да неке поједине гране могу преживети 2000 година у маргини, а онда у правом тренутку њен један огранак доживи експанзију, а нека друга грана у истим условима може бити ретка, или се преселити и/или потпуно нестати са једног географског подручја.
У погледу I2a, потпуна aдаптација Y3120 је очигледна, док то није био случај за њене "рођачке" I-L161>CTS4002 и I-L161>CTS4002>CTS10228 гране, укључујући и "рођачку" I-L161>Y13336 грану.
У погледу нижих грана, примери развоја и распрострањености Y3120 грана такође се могу упоредити и са бројним нижим R1a гранама и развојима на окаченим стаблима, па тако не треба да буни што рецимо Y18331 нема на западу Европе, или на југозападу (западни Балкан), јер се ни многе R1a подгране нису концентрисале у тим смеровима, као ни многи други Y3120 кластери и подкластери, док неки други јесу и тд.
Као што се рецимо ни Y18331 не може довести директно у везу са Бастарнима, јер јој старост, историјски записи о овом племену и улога, њена северна распрострањеност као и нулто постојање било какве сличне разноврсности њених "рођачких" Y3120 грана, упоредо са Y18331 гранама на истоку Балкана, то једноставно не дозвољавају. Насупрот томе, као што смо видели, снажан и разноврстан генетички траг PH908 на простору источног Балкана можемо довести у везу искључиво са раним продорима Словена на Балкан и са Аварима, и комбинујући све горе наведене факторе, што је и за припаднике појединих Y18331 грана на источном Балкану најреалнији сценарио.