Можда ово помогне у контексту тог великог гап-а од 1200 година до најближих филогенетских рођака. Ово је превод са хебрејског: Тихи периоди код неких Y-хаплогрупа могу се објаснити ендогамним браковима елите у племенским или раним државним структурама. Мушка линија остаје непрекинута унутар клана, али релативно изолована од остатка популације, што резултира малим бројем гранања и скромним археогенетским трагом. Накнадне друштвене или војне промене могу омогућити брзу експанзију те линије, доводећи до star-like expansion. Ово показује како социјална структура и брачне праксе могу обликовати генетску динамику и оставити дубок трајан отисак у популацијама.
Поштовани,
ово што сте превели са хебрејског је врло лепо формулисано и у ствари рекао бих да погађа суштину оног „уског грла“ код I2-Y3120 па и сличних случајева.
Ево како бисмо укратко то Влада Бојановић и ја уклопили у контекст.
Када на Y-стаблу видимо да постоји дуг временски период (нпр. око 800 према FTDNA за Y3120) без откривених грана између заједничког претка и првих потомака, то делује као „генетичка тишина“, као што сте навели.
Уобичајено се такве празнине тумаче као резултат малог броја мушких потомака, или изумирања бочних грана које су постојале али нису оставиле живих наследника.
Међутим, социјална структура може створити овакав ефекат, уколико је у питању елита (војнички клан, племенски врх, аристократска линија), мушки потомци се могу женити унутар сопствене заједнице (ендогамија).
То чува једну доминантну линију, али без већег „разгранавања“, јер се мушка деца концентришу унутар једне гране, а гране „паралелних“ рођака углавном одумиру.
На генетичком стаблу то управо изгледа као дуга празнина без млађих SNP подела.
Када се таква група укључи у шире историјске процесе (досељавање новог становништва, војне експанзије, ширење друштвених и државних структура), та „усамљена“ линија одједном добија огромну демографску предност.
Последица је оно што генетичари зову star-like expansion: са једног чвора креће више десетина подграна у релативно кратком времену.
Управо овај генетички образац видимо код I2-Y3120:
дуг период од заједничког претка (~1250 п.н.е.- ~450. п.н.е) до првих разгранавања, па нагла експлозија унутар словенске популације која је оставила велики број данашњих потомака.
Ово сасвим лепо објашњава зашто је настало „уско грло" од око 800 година до најближих данашњих рођака испод Y3120: није да није било мушкараца, него је линија била релативно затворена, ограничена унутар елите, све док историјски услови нису омогућили ширење, што одлично осветљава један од најачих социо-демографских механизама иза таквих генетичких „тишина“ у Y-хаплогрупама.
То је врло применљиво на I2-Y3120 и може да понуди много реалније објашњење од "бастарнске" хипотезе, која има и превише услова и проблема, од древних узорака I19454 I2-L621* у Бугарској, I10479 који се налази на нивоу I2-CTS4002* и RAM-13 на нивоу I2-CTS4002>CTS10228>Y3120* у источној Румунији, и овог најновијег аутосомалног профила узорка АS13 (видели смо како баш у његовом кластеру SEra_West недостају северноевропски и германски уноси), до проблема о којима је писао Imoćanin.
С тим у вези, Imoćanin је пропустио једну битност - ни разноврсност гране Y3120>Y18331 међу Грцима не иде у прилог "бастарнској" хипотези:
1. јер то није праћено присуством других Y3120 подграна, ако би Бастарни били носиоци целе Y3120 у великом броју, очекивало би се да су у Грчкој оставили траг више њених подграна, а то није случај,
2. време формирања Y18331 се процењује на ~200. п.н.е. а то значи да је у тренутку када се Бастарни (179. п.н.е.) помињу као огромна војна сила савезника македонског краља Филипа V, овај подкластер био стар свега једну или највише две генерације
3. ово практично значи да је тада могло постојати свега неколико мушкарца у живом Y18331 низу, што је премало за епитет „огромне војске“ као и за нешто касније историјске догађаје у којима се Бастарни такође помињу, а и овакву претпостављену минорност Y18331 додатно слабе словенски огранци: засебна Y18331* коју чини Пољак, и две Y18331>BY182587/Y158862 (осим грчке), једну чини Рус, другу независну линију Украјинац (старост BY182587/Y158862 према FTDNA износи око 200. н.е).
Несразмера између разноврсности у Грчкој Y18331 и свих осталих Y3120 кластера и бројних других подкластера из периода 200. п.н.е - 0-100 н.е. и несразмера између историјских записа о Бастарнима и крајње занемарљивог броја реалних Y18331 мушкараца у тим историјским тренуцима,
показује да изворни Бастарни као колектив нису могли бити носиоци ни Y18331, ни Y3120 у ширем смислу.Са друге стране, огранак око Рајне CTS10228>Y81696 је са још дужим „уским грлом", тако да не представља важну компоненту у тумачењу CTS10228 порекла, вероватно се међу Румунима крију припадници и ове генеалогије, као што је то случај са "британским" I2-CTS400>FGC20479 огранком, у којем се налази управо дубински тестирани Румун на FGC20479* нивоу.
Због свега наведеног, доста је вероватније да је I2-Y3120 био присутан у неком локалном или регионалном слоју популације око Карпата, да је преживео као елитна/ендогамна линија током гвозденог доба и да се тек у словенском контексту драматично проширио. Кековац је оставио одличан коментар према којим популацијама и културама је потребно усмерити пажњу.
С поштовањем,
Мирослав Главоњић