Породица Хребељановић-Лазаревић
Властелин и великаш Прибац Хребељановић, отац кнеза Лазара, био је значајна личност на двору краља Стефана Душана, обављао је поверљиве послове логотета, а затим слуге и пехарника. Лазар Хребељановић родио се око 1329. године у Прилепцу код Новог Брда, где се налазила баштина Хребељановића. Као и његов отац, Лазар је каријеру започео на двору краља Душана, као ставилац. Са титулом кнеза први пут се помиње тек априла 1371. године. Област кнеза Лазара, током седме деценије 14. века, простирала се између Ибра, доњег тока Западне и Јужне Мораве. У доба превласти Мрњавчевића, кнез Лазар се знатно осамостаљује, и крајем седме и почетком осме деценије, иступа као противник браће Вукашина и Угљеше. После Маричке битке, кнез Лазар знатно проширује своје области, те је од Вукашинових наследника узео Приштину и Ново Брдо, као и многа оближња места. Победом над жупаном Николом, постао је најбогатији обласни господар. После победе над Радичем Бранковићем, кнез Лазар је почео да се потписује као "самодржавни господин Србљем и Подунавијом, Стефан кнез Лазар". Када је кнез Лазар довршио формирање своје државе, она је обухватала читаво Поморавље и Шумадију, и градове Ново Брдо, Ниш, Крушевац, Браничево, Голубац, Рудник и Ужице. Рат кнеза Лазара са угарским краљем онемогућен је упадом Турака у кнежеву земљу и битком на Косову, која се није могла спречити никаквим дипломатским напорима. 15. јуна 1389. године, на дан Светог мученика Вида, уз кнеза Лазара, на Косовом пољу нашли су се Вук Бранковић и босански војвода Влатко Вуковић. Након почетних успеха, српска војска је доживела пораз. У току битке убијен је султан Мурат, а кнез Лазар пао је у заробљеништво и погубљен. Кнез Лазар уживао је велику помоћ цркве коју је веома задужио. До признања Пећке патријаршије, 1375. године, дошло је захваљујући напорима кнеза Лазара. Подигао је више задужбина, међу којима се свакако истичу манастир Раваница и црква посвећена Св. Стефану, позната као Лазарица. Као ктитор манастира Хиландар, подигао је спољну припрату главне манастирске цркве. Кнез Лазар био је ожењен Милицом, ћерком великог кнеза Вратка, праунука најстаријег сина Стефана Немање, Вукана. Њих двоје имали су два сина, Стефана и Вука, и пет ћерки. Стефан Лазаревић родио се око 1377. године. После Лазареве погибије на Косову наследио је титулу кнеза, али је као турски вазал, са братом Вуком, примио обавезу да учествује у походима султана Бајазита. Учествовао је у бици код места Ровина, где су, 17. маја 1395. године, погинула два истакнута султанова вазала, краљ Марко и Константин Драгаш. Крајем 1403. године, деспот Стефан је прихватио вазални однос према угарском краљу Жигмунду. Заузврат је добио Београд и Мачву, а касније велике поседе у Угарској и високо место у угарској племићкој хијерархији. Крајем 1408. године, избило је отворено неслагање између Стефана и Вука. Вук је очигледно желео да преузме или подели власт са братом. Деспот Стефан се повукао у Београд, принуђен да отпочне преговоре са братом. Вук је тада добио јужне делове земље и са Бранковићима признао врховну власт султана Сулејмана. Када је после Сулејманове смрти господар Турака постао Муса, сукобио се са деспотом Стефаном и почео да пустоши јужне делове српске државе. Након измирења са Ђурђем Бранковићем, деспот Стефан је успео да одбије нападе и порази Мусину војску. Године 1426. деспот Стефан сазвао је Сабор у Сребреници код Страгара, и именовао Ђурђа Бранковића за свог наследника. Јула 1426. године умро је, највероватније од срчане капи, код места Главица. Сахрањен је у својој задужбини, манастиру Манасији. Као љубитељ уматности и књижевности, на свом двору је поседовао богату библиотеку, а сам је оставио неколико књижевних творевина високог уметничког домета.
Родослов Хребељановића-Лазаревића
Хребељан+нн супруга
=Прибац,логотет цара Душана,
Прибац+нн супруга
=Лазар,кнез,
=Драгана,монахиња Теодосија,
=нн кћерка,
Лазар + Милица Вратковић,потомак Вукана Немањиног најстаријег сина,
=Мара,монахиња Марина,
=Драгана,бугарска царица,
=Теодора,
=Јелена,
=Стефан,деспот српски,
=Оливера,турска султанија,
=Вук,
Драгана+челник Муса,
=Стефан,
=Лазар,
=Јован,
нн кћерка+Алтоман
=нн син
Мара + Вук Бранковић, потомак Вукана Немањића,
=Ђурађ,
=Гргур,
=Лазар,
Драгана + Иван Шишман,бугарски цар,
=Александар,
=Фрузин,
=Кераца,
=нн син,
=нн син,
=нн кћерка,
Теодора+Никола 2. Горјански,мачвански бан и господар Срема,
=Никола 3. Горјански, мачвански бан и господар Срема,
=Катарина,
Јелена+1.Ђурађ Страцимировић Балшић,+2.Сандаљ Хранић Косача,
=нн син,
Стефан Високи+Јелена, кћерка Франческа Гатилузија
Оливера+Бајазит 1. Јилдирим,турски султан,
Вук+нн супруга
=нн син,
=нн син,
Никола 3. Горјански+Маргарита Цех,
=Катарина,
Катарина Горјански+Хенрик 4. од Горице,
=нн син,
=нн кћерка,
______________________________________________________
Родослов је даље непознат (осим за Бранковиће), иако се у 15. веку појављује извесни Ђурађ Хребељановић, заповедник града Београда у Фурланији, затим током 20. века појављују се потомци Хребељановића, једна од њих, Мара Хребељановић, умрла је у Београду 70-их година 20. века, где је, дошавши из Америке, иако доктор хемије, радила чувајући заморчиће у једној лабораторији. И данас у Америци има неколико породица Хребељановића, јер нам није познато где су и како Марина браћа Стефан и Лазар завршили, зна се само да су једно време живели у Њу Јорку. У Америци чак постоји и друштво породице Немањић са преко 100 чланова.
ИЗВОР:
http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.