Аутор Тема: Хребељановићи  (Прочитано 5812 пута)

Ван мреже Gasevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Хребељановићи
« послато: август 29, 2014, 09:33:06 поподне »
Опште позната чињеница у историји Срба је да неким случајем незнамо потпуно порекло наших владара, па чак ни оних који су толико важни за нас и за српску историју, почевши рецимо од Стефана Немање па до Лазара Хребељановића.

У случају кнеза Лазара знамо да је његов отац Прибац био логотет на двору цара Душана и то је све о пореклу, ако кренемо од самог имена Прибац које је ретко па до Хребељана које је још ређе па на крају бивоље рогове на грбу кнеза Лазара....све су то неке посебности које их одвајају као посебне и интригантне и њихово порекло обавијају велом тајне.
Нисам лингвиста па тако и ономастика ми није јача страна тако да не знам где сврстати већ поменута имена и које је њихово порекло?
Занимљиво би било знати којој би ХГ припадали Хребељановићи-Лазаревићи, знам да су већ обрађивани генетски узорци из моштију али само за потврду сродности без одређивања ХГ.
Па ме занима шта ви мислите о свему овоме и о самом пореклу кнеза Лазара?

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1046
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Хребељановићи
« Одговор #1 послато: август 30, 2014, 09:29:27 пре подне »
На жалост, о порѣклу кнеза Лазара се врло мало зна. За сада наука нѣйе у стању утврдити мушку лозу породице кнеза Лазара, а видѣћемо хоће ли бити у будућности. А то би свим нам било веома занимљиво и корисно за повѣстну науку.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Gasevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Хребељановићи
« Одговор #2 послато: август 30, 2014, 11:39:59 поподне »
Ваљда ће нам некад генетика одговорити на то питање. А колико видим овде нико нема некакву представу тј претпоставку или мишљење на ову тему,бар од онога штоо нам је познато

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10260
Одг: Хребељановићи
« Одговор #3 послато: август 31, 2014, 02:46:55 пре подне »
Одговорио ти је Невски лепо. Мислим да се на основу моштију кнеза Лазара не може одредити хаплогрупа. Саме мошти су добро очуване (у шта сам се лично уверио кад сам био у Раваници), али на таквом материјалу за сада није могуће утврдити Y хаплотип.

О пореклу кнеза Лазара такође нема пуно информација. Многи траже порекло Хребељановића у Грбљу, код Боке Которске. Мислим да се овде пре свега ради о повезивању на основу имена, Грбаљ - Хребељановићи/Грбљановићи. Опипљивијих доказа за овакву тврдњу нема.

Многи Лазаревићи међу Србима изводе своје порекло од ове лозе, иако то није сасвим реално. Постоји тако и једна група родова у Босанској Крајини, чије је предање забележио М. Карановић још почетком 20. века. Наиме, према овом предању они воде порекло из Крушевца и презивали су се Грбљановићи.

У Босанској Крајини је веома развијен култ Светог Саве, кнеза Лазара и осталих српских великаша, па стога не чуде оваква бајковита предања.

Треба поменути да се Хребељановићи/Хребљановићи јављају у 14. и 15. веку на простору Старе Херцеговине. О њима је писао Новак Мандић (Српске породице Војводства Светог Саве). Мислим да се помињу у оквиру групе Малешеваца, чија је матица на постору између Билеће и Требиња.

Не верујем да ови Хребељановићи могу бити у некој вези са Хребељановићима од којих је кнез Лазар.

Лазар је заправо презиме добио по оцу, који се звао Прибац Хребељановић. Дакле, родоначелник Хребељановића је свакако неки Хребељан. Иако ретко, ово име је било у употреби у средњем веку. Први пут се јавља тек крајем 14. века. Властелин Хребељан Богослалић забележен је као сведок у повељи којом Санковићи уступају Дубровчанима село Лисац.

Из историје знамо да је кнез Лазар потекао из властеоске породице Хребељановића. Рођен је око 1329. године у Прилепцу близу Новог Брда. Његов отац, Прибац Хребељановић, обављао је на двору цара Душана послове логотета, а касније слуге или пехарника. У хијерархијској лествици Прибац није заузимао високо место, али је за верну службу двоструко награђен.

Видимо да Хребељановићи носе углавном скромне титуле, што нам говори да није реч о породици племићког порекла.

Кнез Лазар у духовном смислу значи пуно за Србе. Много више него остали владари тога времена, па чак и они немањићког порекла.





 

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Хребељановићи
« Одговор #4 послато: април 21, 2016, 08:45:52 поподне »
Лично ми је код Хребељановића занимљиво то што је њихов грб потврђен и уатентичним изворима из времена кнеза Лазара, што значи да је Лазар имао пуно хералдичко знамење, а што одскаче од употребе цимерја код остале српске властеле, који баш као што и сам назив каже користе само цимер (челенку).

Дуго се веровало да је то случај и са кнезом Лазаром, да је његов грб заправо само шлем са волујским роговима, али савремени нумизматички извори су то оповргнули. Лазарев грб је заиста изгледао онако како је приказан у Илирском грбовнику. То се лепо види и на каснијем печату деспота Стефана Лазаревића.

Недавно је пронађен да ли печат кнеза Лазара где поново имамо само кацигу са бивољим роговима, а нешто слично налазимо и у Уфенбаховом грбовнику (око 1390-1410), где је приказана сребрна кацига на црном штиту са златном круном. Тај грбовник је настао по неком ранијем, по свему судећи управо из времена живота кнеза Лазара. У њему је овај грб прати краћи опис грбоносца der lasure ist ein grove in servie.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Хребељановићи
« Одговор #5 послато: април 21, 2016, 09:31:07 поподне »
Лично ми је код Хребељановића занимљиво то што је њихов грб потврђен и уатентичним изворима из времена кнеза Лазара, што значи да је Лазар имао пуно хералдичко знамење, а што одскаче од употребе цимерја код остале српске властеле, који баш као што и сам назив каже користе само цимер (челенку).

Дуго се веровало да је то случај и са кнезом Лазаром, да је његов грб заправо само шлем са волујским роговима, али савремени нумизматички извори су то оповргнули. Лазарев грб је заиста изгледао онако како је приказан у Илирском грбовнику. То се лепо види и на каснијем печату деспота Стефана Лазаревића.

Недавно је пронађен да ли печат кнеза Лазара где поново имамо само кацигу са бивољим роговима, а нешто слично налазимо и у Уфенбаховом грбовнику (око 1390-1410), где је приказана сребрна кацига на црном штиту са златном круном. Тај грбовник је настао по неком ранијем, по свему судећи управо из времена живота кнеза Лазара. У њему је овај грб прати краћи опис грбоносца der lasure ist ein grove in servie.

Да ли би то онда био најстарији забиљежени средњовјековни грб код српске властеле?

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Хребељановићи
« Одговор #6 послато: април 21, 2016, 10:12:37 поподне »
.......Moglo bi se reći da istaknuta kneževska titula uz Ivaniša Hrebljanovića i izostajanja pominjanja da se radi o vlahu u misijama. za vojvodu Radoslava Pavlovića u ovoj vezi mogu da izazovui opravdanu sumnju....

Помињање Хребељановића потомака Перутинића Малешеваца у http://www.academia.edu/3560439/Slavni_ljudi_svoje_vrste_Stankovići_vremena_vojvode_Sandalja_Hranića_Kosače_Med_Srednjo_Evropo_in_Sredozemljem_Vojetov_zbornik_Ljubljana_2006

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Хребељановићи
« Одговор #7 послато: април 21, 2016, 10:27:08 поподне »
Не мора бити Синиша, постоје и старији примери грбова забележени на каменој пластици у Приморју (чак и у унутрашњости, нпр. Манастир Сопоћани, тамо имамо пример породичног грба из 1265. године, идентичан грбу Боснића из Илирског грбовника), који се везују за домаће племство. Не треба заборавити пуна хералдичка знамења Балшића и Котроманића, који претходе овом грбу, такође имамо пример грба цара Душана, на ком штит краси извесни астрални или флорални симбол (гледао сам примерак који је боље очуван и рекао бих да је у питању звезда, али изгледа да сви ти новци нису ковани по истом калупу, јер неки други у сред тог мотива имају рупицу, што асоцира на цвет, или чак мамузу како неки сматрају).



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Хребељановићи
« Одговор #8 послато: април 21, 2016, 10:34:47 поподне »
.......Moglo bi se reći da istaknuta kneževska titula uz Ivaniša Hrebljanovića i izostajanja pominjanja da se radi o vlahu u misijama. za vojvodu Radoslava Pavlovića u ovoj vezi mogu da izazovui opravdanu sumnju....

Помињање Хребељановића потомака Перутинића Малешеваца у http://www.academia.edu/3560439/Slavni_ljudi_svoje_vrste_Stankovići_vremena_vojvode_Sandalja_Hranića_Kosače_Med_Srednjo_Evropo_in_Sredozemljem_Vojetov_zbornik_Ljubljana_2006

Рамбо, мислим да ови власи Хребљановићи немају везе са Хребљановићима кнеза Лазара, али у сваком случају интересантно је због појаве самог имена Хребљан/Хребељан које изгледа у средњем вијеку и није било тако ријетко.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Хребељановићи
« Одговор #9 послато: април 21, 2016, 10:37:30 поподне »
Не мора бити Синиша, постоје и старији примери грбова забележени на каменој пластици у Приморју (чак и у унутрашњости, нпр. Манастир Сопоћани, тамо имамо пример породичног грба из 1265. године, идентичан грбу Боснића из Илирског грбовника), који се везују за домаће племство. Не треба заборавити пуна хералдичка знамења Балшића и Котроманића, који претходе овом грбу, такође имамо пример грба цара Душана, на ком штит краси извесни астрални или флорални симбол (гледао сам примерак који је боље очуван и рекао бих да је у питању звезда, али изгледа да сви ти новци нису ковани по истом калупу, јер неки други у сред тог мотива имају рупицу, што асоцира на цвет, или чак мамузу како неки сматрају).

Значи, могло би се рећи да је хералдика у српским земљама увезена са стране, јер долази углавном из крајева који су више били под утицајем запада: Приморје, Босна.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Хребељановићи
« Одговор #10 послато: април 21, 2016, 10:51:01 поподне »
Значи, могло би се рећи да је хералдика у српским земљама увезена са стране, јер долази углавном из крајева који су више били под утицајем запада: Приморје, Босна.

То није спорно, спорно је да ли је била институционализована, али мислим да није. Хералдика у српским земљама је више била ствар моде тог времена, за разлику од земаља Средње и Западне Европе где је била институционализована, што значи да су те земље имале институцију Краља грбова (лат. Rex insignarum), а чега код нас по свему судећи није било.



Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Хребељановићи
« Одговор #11 послато: април 21, 2016, 11:07:29 поподне »
Рамбо, мислим да ови власи Хребљановићи немају везе са Хребљановићима кнеза Лазара, али у сваком случају интересантно је због појаве самог имена Хребљан/Хребељан које изгледа у средњем вијеку и није било тако ријетко.

Да,наравно. Ово је прилог за херцеговачке Хребељановиће. Мене би више занимало, да ли етимолошки Хребељан и Грбаљ имају везу?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1217
Одг: Хребељановићи
« Одговор #12 послато: април 21, 2016, 11:48:32 поподне »
Познато iе, да iе међу власима Малешевцима давано норманско име Балдуин. Ниiе немогуће, да Хребељан - под условом ниiе србско-словенског порекла - може бити и вариiанта норманског де Корбеi/de Corbeil
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4674
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Хребељановићи
« Одговор #13 послато: јун 12, 2016, 06:05:30 поподне »
Одговорио ти је Невски лепо. Мислим да се на основу моштију кнеза Лазара не може одредити хаплогрупа. Саме мошти су добро очуване (у шта сам се лично уверио кад сам био у Раваници), али на таквом материјалу за сада није могуће утврдити Y хаплотип.

О пореклу кнеза Лазара такође нема пуно информација. Многи траже порекло Хребељановића у Грбљу, код Боке Которске. Мислим да се овде пре свега ради о повезивању на основу имена, Грбаљ - Хребељановићи/Грбљановићи. Опипљивијих доказа за овакву тврдњу нема.

Многи Лазаревићи међу Србима изводе своје порекло од ове лозе, иако то није сасвим реално. Постоји тако и једна група родова у Босанској Крајини, чије је предање забележио М. Карановић још почетком 20. века. Наиме, према овом предању они воде порекло из Крушевца и презивали су се Грбљановићи.

У Босанској Крајини је веома развијен култ Светог Саве, кнеза Лазара и осталих српских великаша, па стога не чуде оваква бајковита предања.

Треба поменути да се Хребељановићи/Хребљановићи јављају у 14. и 15. веку на простору Старе Херцеговине. О њима је писао Новак Мандић (Српске породице Војводства Светог Саве). Мислим да се помињу у оквиру групе Малешеваца, чија је матица на постору између Билеће и Требиња.

Не верујем да ови Хребељановићи могу бити у некој вези са Хребељановићима од којих је кнез Лазар.

Лазар је заправо презиме добио по оцу, који се звао Прибац Хребељановић. Дакле, родоначелник Хребељановића је свакако неки Хребељан. Иако ретко, ово име је било у употреби у средњем веку. Први пут се јавља тек крајем 14. века. Властелин Хребељан Богослалић забележен је као сведок у повељи којом Санковићи уступају Дубровчанима село Лисац.

Из историје знамо да је кнез Лазар потекао из властеоске породице Хребељановића. Рођен је око 1329. године у Прилепцу близу Новог Брда. Његов отац, Прибац Хребељановић, обављао је на двору цара Душана послове логотета, а касније слуге или пехарника. У хијерархијској лествици Прибац није заузимао високо место, али је за верну службу двоструко награђен.

Видимо да Хребељановићи носе углавном скромне титуле, што нам говори да није реч о породици племићког порекла.

Кнез Лазар у духовном смислу значи пуно за Србе. Много више него остали владари тога времена, па чак и они немањићког порекла.

Пpeзимe Xpeбeљaнoвић пpви пут упoтpeбљaвa Maвpo Opбин, 1601. у " Kpaљeвcтву Cлoвeнa". Нигдe пpe тoгa ce тo пpeзимe нe пojaвљуje. Кoje je oн извope кopиcтиo и нa ocнoву чeгa je дoшao дo тoг пpeзимeнa, ocтaje нeпoзнaницa. Зaтo ce ca мнoгo oпpeзa oвo пpeзимe кopиcти у иcтopиoгpaфиjи. Joш je И. Pувapaц peкao дa Лaзapa jeднocтaвнo тpeбa нaзивaти кнeз Лaзap. Чaк би билo и иcпpaвниje нaзивaти гa и Лaзap Пpибчeвић, иaкo тo ниje oпштe пpиxвaћeнo у cpпcкoj иcтopиoгpaфиjи.
« Последња измена: новембар 15, 2019, 05:18:54 поподне Милош »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1261
Одг: Хребељановићи
« Одговор #14 послато: август 28, 2016, 12:02:39 поподне »
          Породица Хребељановић-Лазаревић

Властелин и великаш Прибац Хребељановић, отац кнеза Лазара, био је значајна личност на двору краља Стефана Душана, обављао је поверљиве послове логотета, а затим слуге и пехарника. Лазар Хребељановић родио се око 1329. године у Прилепцу код Новог Брда, где се налазила баштина Хребељановића. Као и његов отац, Лазар је каријеру започео на двору краља Душана, као ставилац. Са титулом кнеза први пут се помиње тек априла 1371. године. Област кнеза Лазара, током седме деценије 14. века, простирала се између Ибра, доњег тока Западне и Јужне Мораве. У доба превласти Мрњавчевића, кнез Лазар се знатно осамостаљује, и крајем седме и почетком осме деценије, иступа као противник браће Вукашина и Угљеше. После Маричке битке, кнез Лазар знатно проширује своје области, те је од Вукашинових наследника узео Приштину и Ново Брдо, као и многа оближња места. Победом над жупаном Николом, постао је најбогатији обласни господар. После победе над Радичем Бранковићем, кнез Лазар је почео да се потписује као "самодржавни господин Србљем и Подунавијом, Стефан кнез Лазар". Када је кнез Лазар довршио формирање своје државе, она је обухватала читаво Поморавље и Шумадију, и градове Ново Брдо, Ниш, Крушевац, Браничево, Голубац, Рудник и Ужице. Рат кнеза Лазара са угарским краљем онемогућен је упадом Турака у кнежеву земљу и битком на Косову, која се није могла спречити никаквим дипломатским напорима. 15. јуна 1389. године, на дан Светог мученика Вида, уз кнеза Лазара, на Косовом пољу нашли су се Вук Бранковић и босански војвода Влатко Вуковић. Након почетних успеха, српска војска је доживела пораз. У току битке убијен је султан Мурат, а кнез Лазар пао је у заробљеништво и погубљен. Кнез Лазар уживао је велику помоћ цркве коју је веома задужио. До признања Пећке патријаршије, 1375. године, дошло је захваљујући напорима кнеза Лазара. Подигао је више задужбина, међу којима се свакако истичу манастир Раваница и црква посвећена Св. Стефану, позната као Лазарица. Као ктитор манастира Хиландар, подигао је спољну припрату главне манастирске цркве. Кнез Лазар био је ожењен Милицом, ћерком великог кнеза Вратка, праунука најстаријег сина Стефана Немање, Вукана. Њих двоје имали су два сина, Стефана и Вука, и пет ћерки. Стефан Лазаревић родио се око 1377. године. После Лазареве погибије на Косову наследио је титулу кнеза, али је као турски вазал, са братом Вуком, примио обавезу да учествује у походима султана Бајазита. Учествовао је у бици код места Ровина, где су, 17. маја 1395. године, погинула два истакнута султанова вазала, краљ Марко и Константин Драгаш. Крајем 1403. године, деспот Стефан је прихватио вазални однос према угарском краљу Жигмунду. Заузврат је добио Београд и Мачву, а касније велике поседе у Угарској и високо место у угарској племићкој хијерархији. Крајем 1408. године, избило је отворено неслагање између Стефана и Вука. Вук је очигледно желео да преузме или подели власт са братом. Деспот Стефан се повукао у Београд, принуђен да отпочне преговоре са братом. Вук је тада добио јужне делове земље и са Бранковићима признао врховну власт султана Сулејмана. Када је после Сулејманове смрти господар Турака постао Муса, сукобио се са деспотом Стефаном и почео да пустоши јужне делове српске државе. Након измирења са Ђурђем Бранковићем, деспот Стефан је успео да одбије нападе и порази Мусину војску. Године 1426. деспот Стефан сазвао је Сабор у Сребреници код Страгара, и именовао Ђурђа Бранковића за свог наследника. Јула 1426. године умро је, највероватније од срчане капи, код места Главица. Сахрањен је у својој задужбини, манастиру Манасији. Као љубитељ уматности и књижевности, на свом двору је поседовао богату библиотеку, а сам је оставио неколико књижевних творевина високог уметничког домета.


           Родослов Хребељановића-Лазаревића

Хребељан+нн супруга
=Прибац,логотет цара Душана,

Прибац+нн супруга
=Лазар,кнез,
=Драгана,монахиња Теодосија,
=нн кћерка,

Лазар + Милица Вратковић,потомак Вукана Немањиног најстаријег сина,
=Мара,монахиња Марина,
=Драгана,бугарска царица,
=Теодора,
=Јелена,
=Стефан,деспот српски,
=Оливера,турска султанија,
=Вук,

Драгана+челник Муса,
=Стефан,
=Лазар,
=Јован,

нн кћерка+Алтоман
=нн син

Мара + Вук Бранковић, потомак Вукана Немањића,
=Ђурађ,
=Гргур,
=Лазар,

Драгана + Иван Шишман,бугарски цар,
=Александар,
=Фрузин,
=Кераца,
=нн син,
=нн син,
=нн кћерка,

Теодора+Никола 2. Горјански,мачвански бан и господар Срема,
=Никола 3. Горјански, мачвански бан и господар Срема,
=Катарина,

Јелена+1.Ђурађ Страцимировић Балшић,+2.Сандаљ Хранић Косача,
=нн син,

Стефан Високи+Јелена, кћерка Франческа Гатилузија

Оливера+Бајазит 1. Јилдирим,турски султан,

Вук+нн супруга
=нн син,
=нн син,

Никола 3. Горјански+Маргарита Цех,
=Катарина,

Катарина Горјански+Хенрик 4. од Горице,
=нн син,
=нн кћерка,
______________________________________________________

Родослов је даље непознат (осим за Бранковиће), иако се у 15. веку појављује извесни Ђурађ Хребељановић, заповедник града Београда у Фурланији, затим током 20. века појављују се потомци Хребељановића, једна од њих, Мара Хребељановић, умрла је у Београду 70-их година 20. века, где је, дошавши из Америке, иако доктор хемије, радила чувајући заморчиће у једној лабораторији. И данас у Америци има неколико породица Хребељановића, јер нам није познато где су и како Марина браћа Стефан и Лазар завршили, зна се само да су једно време живели у Њу Јорку. У Америци чак постоји и друштво породице Немањић са преко 100 чланова.

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.
                   

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Хребељановићи
« Одговор #15 послато: април 29, 2017, 10:49:56 поподне »
Нађох доста успелу реконструкцију кнеза Лазара Хребељановића


цртеж Д. Васиљевића



Ван мреже МомчилоР

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Хребељановићи
« Одговор #16 послато: јун 09, 2020, 12:15:25 пре подне »
Пpeзимe Xpeбeљaнoвић пpви пут упoтpeбљaвa Maвpo Opбин, 1601. у " Kpaљeвcтву Cлoвeнa". Нигдe пpe тoгa ce тo пpeзимe нe пojaвљуje. Кoje je oн извope кopиcтиo и нa ocнoву чeгa je дoшao дo тoг пpeзимeнa, ocтaje нeпoзнaницa. Зaтo ce ca мнoгo oпpeзa oвo пpeзимe кopиcти у иcтopиoгpaфиjи. Joш je И. Pувapaц peкao дa Лaзapa jeднocтaвнo тpeбa нaзивaти кнeз Лaзap. Чaк би билo и иcпpaвниje нaзивaти гa и Лaзap Пpибчeвић, иaкo тo ниje oпштe пpиxвaћeнo у cpпcкoj иcтopиoгpaфиjи.

Добро вече, знам да се о овој теми није причало дуго, али ми је једна ствар запала за око, а то је презиме Прибчевић. Наравно, јасно ми је да је то презиме добијено по Лазаревом оцу, Прибцу, али ми доста личи на презиме Прибиштиповић. Зашто помињем ово презиме? Наиме, слушао сам недавно негде на интернету причу неког археолога, који је рекао да венецијански и турски извори као издајника на Косовском боју помињу властелина Д. Прибиштиповића и поменуо је да су историчари мислили да је то измишљена личност, све док 2010. године није пронађен новчић са именом жупан Драгутин Прибиштиповић. Сада, оно што ме интересује, није ли можда Прибиштиповић заправо презиме изведено из Прибчевог имена за Прибчевог сина, не значи ли то можда да је кнез Лазар имао брата, коме је дао да управља неком жупом и који га је издао из неког разлога? Заправо оно што ми је можда најинтересантније, није ли можда Хребељановић било презиме само Прибца, Лазаревог оца, док су Лазар и "његов брат" имали презиме Прибиштиповић, а после Лазареви синови презиме Лазаревић по свом оцу, не значи ли можда то да они нису, као породица, имали стално презиме, пошто се казује да су Прибац и Лазар, постали властела тек у време цара Душана, мада се поставља питање ко је и шта је био Прибчев отац (Хребељ или како се год звао).

Наравно све је ово само моја претпоставка, јер су ми презимена Прибчевић и Прибиштиповић изгледала слично?

Што се тиче повезивања Хребељановића са Грбљем код Боке, можда се може у прилог те претпоставке рећи то да Његош у "Лажном цару Шћепану малом" као презиме кнеза Лазара помиње Гребељановић (наравно да је то књижевно дело и научно нерелевантно и свакако да је велика временска дистанца између кнеза Лазара и Његоша, али ми је тај пример био симпатичан, па га наведох).

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1581
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Хребељановићи
« Одговор #17 послато: јун 09, 2020, 08:51:29 поподне »
Добро вече, знам да се о овој теми није причало дуго, али ми је једна ствар запала за око, а то је презиме Прибчевић. Наравно, јасно ми је да је то презиме добијено по Лазаревом оцу, Прибцу, али ми доста личи на презиме Прибиштиповић. Зашто помињем ово презиме? Наиме, слушао сам недавно негде на интернету причу неког археолога, који је рекао да венецијански и турски извори као издајника на Косовском боју помињу властелина Д. Прибиштиповића и поменуо је да су историчари мислили да је то измишљена личност, све док 2010. године није пронађен новчић са именом жупан Драгутин Прибиштиповић. Сада, оно што ме интересује, није ли можда Прибиштиповић заправо презиме изведено из Прибчевог имена за Прибчевог сина, не значи ли то можда да је кнез Лазар имао брата, коме је дао да управља неком жупом и који га је издао из неког разлога? Заправо оно што ми је можда најинтересантније, није ли можда Хребељановић било презиме само Прибца, Лазаревог оца, док су Лазар и "његов брат" имали презиме Прибиштиповић, а после Лазареви синови презиме Лазаревић по свом оцу, не значи ли можда то да они нису, као породица, имали стално презиме, пошто се казује да су Прибац и Лазар, постали властела тек у време цара Душана, мада се поставља питање ко је и шта је био Прибчев отац (Хребељ или како се год звао).

Наравно све је ово само моја претпоставка, јер су ми презимена Прибчевић и Прибиштиповић изгледала слично?

Што се тиче повезивања Хребељановића са Грбљем код Боке, можда се може у прилог те претпоставке рећи то да Његош у "Лажном цару Шћепану малом" као презиме кнеза Лазара помиње Гребељановић (наравно да је то књижевно дело и научно нерелевантно и свакако да је велика временска дистанца између кнеза Лазара и Његоша, али ми је тај пример био симпатичан, па га наведох).

Тад нису постојала презимена као данас, него су се користили патроними. Рецимо, презиме династије Немањић је модерни конструкт. Нешто најближе томе што се користило за време самих Немањића било је "из лозе Немањине" и слично. И Лазарев син био је Лазаревић. Ђурађ Бранковић највероватније носио је презиме Вуковић, по оцу, јер се и у турским изворима спомиње као "Валкоглу".

А презиме ове особе коју наводиш, чини ми се да ле гласило  Пробиштитовић. Као, пробија штит.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8947
  • I2a S17250 A1328
Одг: Хребељановићи
« Одговор #18 послато: јун 09, 2020, 09:15:40 поподне »
1350. године помиње се Иванко Пробиштиповић, властелин цара Душана.
А као могући издајник на Косову 1389. године - Драгослав Пробишић.
"Наша мука ваља за причешћа"