Пошто су Милановићи један од два рода који су радили дубински тест, покушао сам реконструисати њихово поријекло и кретање на основу доступне етнографске и историјске грађе.
За почетак битно је дефинисати гдје су почетком 20. вијека били присутни Милановићи који славе Аранђеловдан и припадају овом генетичком роду. Онолико колико сам успио пронаћи, требало би да се ради о овим насељима:
Милановић, Зрмања Врело, Грачац, Лика
Милановић, Дреновац Осредачки, Грачац, лика
Милановић, Јасиковац, Кореница, Лика
Милановић, Врановача, Кореница, Лика
Милановић, Врпиле, Кореница, Лика
Милановић, Горњи Лапац, Доњи Лапац, Лика
Милановић, Суваја, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић, Босански Петровац, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић, Крњеуша, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић, Босанска Крупа, Босанска Крупа, Бос. Крајина
Милановић, Језерски, Босанска Крупа, Бос. Крајина
Милановић, Врело, Цазин, Бос. Крајина
Милановић, Градина, Цазин, Бос. Крајина
Милановић, Јоховица, Велика Кладуша, Бос. Крајина
Милановић, Међувође, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Мљечаница, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Хајдеровци, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Међеђа, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Клековци, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Доња Слабиња, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Боговоља, Слуњ, Кордун
Милановић, Брезовац, Слуњ, Кордун
Милановић, Гарешница, Гарешница, Славонија
Милановић, Оштри Зид, Гарешница, Славонија
За већину горе наведених Милановића није било спорно повезивање са Милановићима I2-FTB47503, међутим за кореничке Милановиће немам директну потврду да славе Аранђеловдан. За Милановиће из два кордунска насеља Брезовац и Боговоља сма претпоставио да славе Аранђеловдан, на основу податка да су Милановићи у Јоховици досељени из Боговоље, а они славе Аранђеловдан. Што се тиче Милановића у околини Гарешнице у Славонији, у некадашнјој парохији Пашијан, то су крајем 19. вијека били једини Милановићи у Славонији који су славили Аранђеловдан. Овдје би се могло радити о старијим личким досељеницима, јер су и остала презимена у овој славонској парохији углавном личка.
Спорни су ми остали Милановићи у селу Главаце код Оточца. Њих је Грујић 1915. године уписао као Милуновиће, међутим ради се ипак о презимену Милановић. Географски и миграторно тешко да се могу повезати са зрмањским Милановићима, а и не знам коју славу славе, тако да остају под упитником.
Такође, велика група Милановића је присутна на подручју Горског Котара, концентрисана углавном у насељима југозападно од Огулина, у Мусулину и Муслинском потоку. Овдје се ради о старим досељеницима, које рецимо Дабић у пописима које је објавио наводи као Миљановиће. Миљановића има и на подручју Широке Куле и Бунића у Лици, а саму разлику између презимена Миљановић и Милановић тешко је распознати у старијој архивској грађи. Не знам славу ни ових огулинских Милановића. Како год, не вјерујем да су повезани са зрмањским Милановићима.
Иначе су на простору Горњокарловачке епархије Милановићи забиљежени са три славе: Аранђеловдан, Никољдан и Ђурђевдан.
У Далмацији, у околини Книна има Милановића који славе Никољдан, па не вјерујем да су повезани са Милановићима Аранђеловштацима. Исти је случај са Милановићима који славе друге славе на подручју Босанске Крајине и Славоније. Нисам их узимао у обзир у горњем прегледу.
Неки Милановићи Аранђеловштаци су у шематизму 1882. године пописани и у гламочкој парохији Брда, али нисам могао да лоцирам о којиам се ради. У парохију Брда спадала су углавном горњоуначка села.
Уколико, неко зна податке о славама Милановића из насеља која сам навео као спорна, нека јави. Поготово ме интересују коренички, кордунски, оточачки и огулински Милановићи.