Зашто би сточарске заједнице мигрирале пред Османлијама ако немају дефинисан идентитет? У правном систему Османлија, влашке заједнице имале су дефинисан статус, док у систему Млечана нису (било је дефинисано како се тргује са власима). Ако су имали дефинисан правни статус код Османлија, зашто би мигрирали у систем који не нуди такав статус ако им идентитет није битан? Узимајући у обзир тумачење појма „влах“, чини се да је први приоритет ових заједница очување њиховог етничког влашког идентитета кроз векове, затим бављење сточарством, а тек на трећем месту српски идентитет. Насупрот томе, случај са Влаховићима указује да је њихов идентитет више везан за организовану родовску структуру и да су мигрирали (могуће са Косова и Метохије у Херцеговину, па из Херцеговине за Далмацију) због дефинисаног идентитета. У овим случајевима, етнички „влашки“ идентитет често је дубље повезан са сточарским животом него са етничким аспектима, што захтева даљу истрагу и разматрање.
Мој предлог је да се уместо термина „влашке заједнице“ користи појам „сточарске заједнице“, уз напомену да се статус ових заједница, у правним системима различитих друштава – од српске средњовековне државе, преко османског царства, Херцеговине, до млетачке републике – кроз векове дефинисао као статус влашких заједница. На тај начин, појам би прецизније указивао на основну функцију и организацију ових заједница, чиме би се избегла конфузија око њиховог етничког идентитета и нагласила примарна делатност сточарства као кључни елемент њиховог друштвеног и правног статуса.
