Аутор Тема: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949  (Прочитано 8180 пута)

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« послато: Март 09, 2022, 02:21:48 поподне »
Синобад, Ђурђевдан, Книнско Поље/Книн

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #1 послато: Фебруар 12, 2025, 07:31:46 поподне »
@ Шуљин Џула, хвала ти што си у постовима Одговор #846 - 848 детаљно објаснио порекло породица из Шумадије. Такође, захваљујем ти и на ранијим информацијама о херцеговачким породицама, посебно на појашњењима које си дао у посту Одговор #776, а које сам додатно разрадио у свом посту Одговор #778.

Хтео бих да се надовежем на твоје постове и да укратко сумирам податке везане за предања о пореклу породица из Далмације.

Према предању, Петар Синобад, родоначелник породице Синобад се доселио из Херцеговине у Далмацију. По доласку у Млетачку републику, Петар је постао кнез Ражанца, насеља смештеног западно од Новиграда. Из овог периода је кула Синобадуша која се налази у Каринском заливу. Према доступним историјским изворима, ову кулу су Синобади подигли у 17. веку. Кула је служила као одбрамбена структура и уточиште током османских упада у Далмацију. Петрови потомци, нарочито најмлађи син Јован Синобад, истакнуо се у ослобађању Книна од Турака 1688. године, за шта је добио имања у Книнској крајини. Од почетка 18. века до данас Синобади су настањени у Книну.

Породицу Миодраг из Кањана/Дрниш можемо према подацима корисника Зрно да повежемо са Синобадима. У својим истраживањима матичних књига из 19. века утврдио је да је 1809. године у Кањанима рођен Никола Синобад, син Саве и Стоје. Међутим, у попису православних душа у Кањанима из 1810/1811. године нема Синобада, али се наводи Сава Миодраг, стар 46 година, са супругом Стојом и сином Николом од 2 године, док је на челу домаћинства био Никола Миодраг, стар 70 година. Ово може указивати на то да је Сава променио презиме, можда усвајањем или као зет у породицу Миодраг.

Додатно бих сумирао Љиљанове податке о породици Шепа изнете на форуму. Према предању породица Шепа води порекло из Херцеговине, одакле се у прошлости преселила ка западној Босни (Грахово), а затим у Далмацију. Први писани подаци о породици појављују се у венецијанским записима из 1709. године везано за место Горњи Котар, где су Петар Шепа и Шепе заведени као власници земље. Шепе су даље забележене у црквеним матичним књигама рођених, венчаних и умрлих, а поред тога топоним "Шепине ограде" код Ђеврсака указује на њихово присуство у селу Ђеврске, недалеко од Кистања. Шепе су биле присутне у местима попут Модриног Села и Биовчиног Села, често у близини породице Синобад. Из Далмације, део породице се касније преселио у Лику, конкретно у Попину (Грачац), где је 1712. године пописан Лазо Шепа​. Одатле, неки огранци породице су се током времена преселили даље у Босанску Крајину, Кордун и Србију (Ниш), док је огранак који је био присутан и на Кордуну данас готово изумро.

Потрудићу се да до краја недеље изнесем нове податке и да покушам да изнесем хипотезу о пореклу породица из Далмације.

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #2 послато: Фебруар 12, 2025, 11:41:16 поподне »
Хтео бих укратко и да сумирам расправу коју је водио корисник Љиљан још 2016. године у вези са његовом преписком са Гојком Суботићем (познаваоц историје Крајине и члан портала Магазин сјеверне Далмације). Дакле породица Синобад се доводи у везу са Угарцима, утицајном влашком кнежевском породицом Кресовића (Кресојевића) која је у 15. и 16. веку управљала великим територијама у Нахији Зрмања и Острвица. Синобаде је са Угарцима довео у везу историчар Кристијан Јуран, док се историја Угарака може пратити у Отоманским дефтерима из 1550. године, где се помиње Угарак Вукосава као кнез нахија Зрмање и Попине, који је управљао подручјем Лике и делова Далмације до Книна. Такође, према подацима Есада Куртовића везаним за 1419. годину помињу се Угарци у Херцеговини, у вези са војводом Сандаљем Хранићем, што потврђује да је породица Синобад могла да мигрира из Херцеговине ка Далмацији.

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #3 послато: Фебруар 13, 2025, 06:11:13 поподне »
Прочитао сам чланак „Морлаци у Шибенику између Кипарскога и Кандијског рата (1570–1645.)“, који је написао Кристијан Јуран 2015. године. Чланак се бави животом и интеракцијом становништва Шибеника и Далматинског залеђа у периоду од Кипарског рата (1570–1573) до Кандијског рата (1645–1669). Посебна пажња посвећена је Морлацима, који су у шибенским изворима из друге половине 16. и прве половине 17. века означавани као хришћани пограничних санџака Османског царства у залеђу Млетачке Далмације. Овај појам је превасходно имао социјално-економску конотацију, повезану са сточарством, катунима, кнежевима и војводама, као и са посебним правним статусом влашких заједница на османско-хабсбуршко-млетачком пограничју. Према Јурану хришћански трговци из градова под османском управом, попут Скрадина, Дрниша, Книна и Бања Луке, нису увек означавани као Морлаци, што сугерише да је овај идентитет био примарно везан за сточарске заједнице. Политички аспект Морлака огледао се у томе што су преласком на млетачку страну губили статус Морлака и постајали ускоци или нови млетачки поданици. У чланку се помињу бројна презимена, укључујући Синобаде, заведене као Синобадовиће, што указује на њихово присуство у шибенским документима тог времена.

Линк ка чланку: https://hrcak.srce.hr/152645
« Последња измена: Фебруар 13, 2025, 06:13:24 поподне sinobadm »

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #4 послато: Фебруар 13, 2025, 06:12:48 поподне »
Оно што је најбитније у овом чланку за наше истраживање јесте управо помињање Синобада, који се не наводе експлицитно у главном делу чланка, већ су забележени у табели са пописаним презименима. Конкретно, помињу се следећа имена и године: Петко (1608., 1616.), брат Цветко (1612., пок. 1638.), Миховил/Михајло, и Радоје Синобадовић (1631., 1638.) као синови Вуице Влатковића (1616., пок. 1631., 1638.). Најзначајнија информација која произилази из овог чланка јесте да се Петко, вероватно Петар Синобад, родоначелник породице Синобад, потомак породице Влатковић те да су Синобади у једном тренутку променили презиме из Влатковић у Синобад. Ово нам отвара нови правац истраживања. Неопходно је сада детаљније испитати порекло породице Влатковић и њихову могућу повезаност са Херцеговином, јер се чини да овај податак представља недостајућу карику за коначно разрешавање питања порекла породице Синобад и других далматинских породица са хаплоргупом.
« Последња измена: Фебруар 13, 2025, 06:14:51 поподне sinobadm »

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #5 послато: Фебруар 13, 2025, 06:25:48 поподне »
Овде бих хтео да дам и свој мали допринос потврди убицирања места Угарака, које се помиње у чланку, али и да направим везу између Синобада и Синобадовића. Конкретно, у чланку се наводи следеће:
Цитат
Tako se, primjerice, saznaje da su Morlaci katuna Ugarci obitavali u naseljima Kolašac, Biovičino Selo, Nunić i Pokrovnik.

Ово је важан податак, јер указује да су Синобади (заведени као Синобадовићи) били присутни у тим местима са другим морлацима катуна Угарци. У прилог овој тврдњи да су Синобади заиста били на тој локацији иде топоним у тој области – извор назван по Синобадима, што је потврда њиховог присуства вероватно у другој половини 16. века пре горе поменутог присуства у месту Ражанац. Овај топоним не носи име Синобадовић, већ Синобад што потврђује да се ради о истој породици. Да су Синобади и Синобадовићи исто бих могао и дадатно да потврдим са подацима из матичних књига које сам раније обрађивао, јер ми се чини да сам у старијим књигама наилазио на навођење обе варијанте презимена. Овај извор сам једном приликом лично обишао, а као додатни доказ прилажем исечак топографске карте на којој је уписано место извора.

« Последња измена: Фебруар 13, 2025, 06:32:19 поподне sinobadm »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #6 послато: Фебруар 13, 2025, 11:41:40 поподне »
Синобади и Синобадовићи су исто. Синобад је надимак који је неко добио од Турака највероватније ратујући за или против њих, што није био редак случај. Има онај Кувет рецимо.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #7 послато: Фебруар 14, 2025, 08:25:10 пре подне »
Презиме Синобад могло би имати везу са надимком инспирисаним чувеним ликом Синбада Морепловца, који је вероватно био познат Османлијама. Једна од могућих претпоставки јесте да је надимак Синобад настао у контексту гусарских активности, можда чак у вези са Неретванским гусарима, о којима постоји посебна расправа на форуму. Ако би ова хипотеза била тачна, могла би објаснити зашто је презиме настало управо у приморским или речно-поморским срединама. Како та расправа о Неретванским гусарима буде напредовала, можда дођемо до неких података који ће даље расветлити ово питање.

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #8 послато: Фебруар 14, 2025, 09:12:19 пре подне »
Желео бих да разрадим претпоставку корисника Ивица Јовановић, који сматра да је неком од Синобада надимак додељен од стране Турака, највероватније због ратовања за или против њих – што није био редак случај (нпр. надимак Кувет). У чланку Кристијана Јурана из 2015. године помињу се следећа имена и године: Петко (вероватно Петар родоначелник породице Синобад), брат Цветко, Миховил/Михајло и Радоје Синобадовић, као синови Вуице Влатковића, за којег се наводи да је преминуо пре 1631. године. Постављам следећу хипотезу: Вуица Влатковић је у другој половини 16. века био повезан са Неретванским гусарима и добио је надимак Синобад од Османлија. Његови синови су, у знак поштовања, преузели презиме Синобадовић, чиме је започето наслеђивање овог презимена. Кључно истраживачко питање гласи: да ли можемо да повежемо породицу Влатковић са Неретванским гусарима? Такође, да ли у неком историјском извору или научном раду постоји помињање имена Вујица Влатковић са надимком Синобад у том контексту?

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #9 послато: Фебруар 14, 2025, 10:30:53 пре подне »
Презиме Синобад могло би имати везу са надимком инспирисаним чувеним ликом Синбада Морепловца, који је вероватно био познат Османлијама. Једна од могућих претпоставки јесте да је надимак Синобад настао у контексту гусарских активности, можда чак у вези са Неретванским гусарима, о којима постоји посебна расправа на форуму. Ако би ова хипотеза била тачна, могла би објаснити зашто је презиме настало управо у приморским или речно-поморским срединама. Како та расправа о Неретванским гусарима буде напредовала, можда дођемо до неких података који ће даље расветлити ово питање.

Наравно да је та прича била позната Османлијама али нисам хтео да будем тако директан  :)
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #10 послато: Фебруар 14, 2025, 11:13:35 пре подне »
Зашто не бисмо рекли нешто о томе у којој мери је збирка прича Хиљаду и једна ноћ била позната Османлијама. Дакле, Хиљаду и једна ноћ је збирка прича преисламског порекла, настала као спој старих персијских, арапских и индијских прича, при чему њена основа потиче из Персије. Књига је касније прихваћена у исламском свету, посебно у Багдаду током златног доба Абасидског калифата (9–10. век), када је адаптирана и проширена, добивши свој коначан облик. Оно што је занимљиво за нашу расправу је да су приче попут Аладинове чаробне лампе, Али-бабе и 40 разбојника и Синдбада морепловца управо додате у каснијим верзијама. Дакле, претпоставка је да је Синдбадова прича настала у исламском периоду. Османлије су биле упознате са Хиљаду и једном ноћи, али ова збирка није била једнако популарна у османској култури као у арапским земљама, где је имала значајну улогу у народној књижевности. Интересовање за ову збирку прича у османским круговима се повећава тек у 18. и 19. веку, под европским утицајем. Хиљаду и једна ноћ има више превода на српски језик, а верзија коју ја имам је превод с арапског који је урадио Есад Дураковић.

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #11 послато: Фебруар 14, 2025, 11:22:58 пре подне »
Дакле, Ивице, ако је твоја претпоставка тачна, рекао бих да је надимак Синобад дао неко ко је био упознат са причом, а већа је вероватноћа да је тај појединац имао арапске корене него турске.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #12 послато: Фебруар 14, 2025, 01:30:20 поподне »
 Пре би се могло рећи да је имао сличне особине као поменути лик, под условом да је тај лик био инспирација за надимак. Неустрашивост, харизма итд. Ко зна. Мислим да то никада нећемо знати.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #13 послато: Фебруар 14, 2025, 01:40:17 поподне »
То је сигурно. Наведени Вујица (са надимком Синдбад) Влатковић морао је бити изузетан карактер, јер су његови потомци одлучили да узму презиме по њему. Хајде да детаљније појаснимо овај део – Вујица је био у милости Османлија, јер је у поменутом периоду био настањен у катуну Угарака, који је тада био лоциран у Далматинском залеђу, на османској територији. Важно питање које треба разјаснити јесте однос Неретванских гусара са Османлијама – да ли су били у њиховој милости или су функционисали као независна или полу-зависна сила, и каква је била њихова интеракција са Млецима. Такође, требало би истражити како су Влатковићи повезани са овим гусарима и да ли управо преко Неретванских гусара или само преко Влатковића можемо пронаћи директну везу између Далмације и Херцеговине у контексту истраживања порекла ове хаплогрупе у Далмацији. Следеће питање би било како да направимо везу са Влаховићима, али о том по том.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1133
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #14 послато: Фебруар 14, 2025, 01:51:37 поподне »
Оканите се бајки, него скупљајте новац и обавите тестирање (BIG Y700) Синобада и неког рода из Влаховића.
Када утврдите вријеме до заједничког претка, можете ићи даље са покушајем реконструкције.   


Етимологију презимена бих тражио у далматинском (приморском) говору. 


На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #15 послато: Фебруар 14, 2025, 01:53:37 поподне »
То је сигурно. Наведени Вујица (са надимком Синдбад) Влатковић морао је бити изузетан карактер, јер су његови потомци одлучили да узму презиме по њему. Хајде да детаљније појаснимо овај део – Вујица је био у милости Османлија, јер је у поменутом периоду био настањен у катуну Угарака, који је тада био лоциран у Далматинском залеђу, на османској територији. Важно питање које треба разјаснити јесте однос Неретванских гусара са Османлијама – да ли су били у њиховој милости или су функционисали као независна или полу-зависна сила, и каква је била њихова интеракција са Млецима. Такође, требало би истражити како су Влатковићи повезани са овим гусарима и да ли управо преко Неретванских гусара или само преко Влатковића можемо пронаћи директну везу између Далмације и Херцеговине у контексту истраживања порекла ове хаплогрупе у Далмацији. Следеће питање би било како да направимо везу са Влаховићима, али о том по том.
Да пређемо одмах на о том потом😊Јесу ли Влаховићи дубински тестирани? Јесте ли ви Синобади дубински тестирани?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9196
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #16 послато: Фебруар 14, 2025, 01:56:55 поподне »
То је сигурно. Наведени Вујица (са надимком Синдбад) Влатковић морао је бити изузетан карактер, јер су његови потомци одлучили да узму презиме по њему. Хајде да детаљније појаснимо овај део – Вујица је био у милости Османлија, јер је у поменутом периоду био настањен у катуну Угарака, који је тада био лоциран у Далматинском залеђу, на османској територији. Важно питање које треба разјаснити јесте однос Неретванских гусара са Османлијама – да ли су били у њиховој милости или су функционисали као независна или полу-зависна сила, и каква је била њихова интеракција са Млецима. Такође, требало би истражити како су Влатковићи повезани са овим гусарима и да ли управо преко Неретванских гусара или само преко Влатковића можемо пронаћи директну везу између Далмације и Херцеговине у контексту истраживања порекла ове хаплогрупе у Далмацији. Следеће питање би било како да направимо везу са Влаховићима, али о том по том.

На гусаре можете слободно заборавити, јер се њихова појава на подручју Паганије (Нарентаније) везује за прве векове српског присуства на Балкану, најкасније до 10/11. века, када након јачања Млетачке републике они као политички фактор потпуно нестају, те онда треба рачунати и на престанак пиратског деловања пошто се у каснијим вековима они у том контексту уопште више и не помињу. Самим тим сам сумњичав и да назив Синобад има везе са Синбадом, као и да ли је уопште у питању турцизам. Када бих нагађао, пре бих рекао да је у питању некакав романизам (да ли источнороманског или западнијег порекла, питање је), или је можда у питању неки српски (и словенски) архаизам који овде више није у употреби, али се можда и даље користи код неких других словенских народа. Све би то требало детаљније прочешљати, али треба бити спреман и на то да се адекватан одговор можда никад неће пронаћи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #17 послато: Фебруар 14, 2025, 02:00:17 поподне »
Оканите се бајки, него скупљајте новац и обавите тестирање (BIG Y700) Синобада и неког рода из Влаховића.
Када утврдите вријеме до заједничког претка, можете ићи даље са покушајем реконструкције.   


Етимологију презимена бих тражио у далматинском (приморском) говору.

Погледао сам заступљеност породице Влатковић у Хрватској, и нема их пуно – данас у Хрватској живи око 270 Влатковића у 120 домаћинстава (према подацима са сајта Acta Croatica). Охрабрујуће је што их има у Далмацији, посебно у Задру, али је занимљиво да су већином у Истри. Такође, у чланку Кристијана Јурана се помињу Влатковићи који нису узели презиме Синобад, што може указивати на раздвајање породичних линија у том периоду. Ово би могло бити корисно за утврђивање миграционих токова и одређивање могуће везе између Влатковића и Синобада, али је свакако потребно више тестирања како бисмо дошли до прецизнијих закључака.

линк: https://actacroatica.com/en/surname/Vlatkovi%C4%87/

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #18 послато: Фебруар 14, 2025, 02:06:38 поподне »
Оканите се бајки, него скупљајте новац и обавите тестирање (BIG Y700) Синобада и неког рода из Влаховића.
Када утврдите вријеме до заједничког претка, можете ићи даље са покушајем реконструкције.   


Етимологију презимена бих тражио у далматинском (приморском) говору.

Што се тиче тестирања Синобада, имамо мој резултат (BIG Y700), који је већ неко време доступан на YFull, али сам тек недавно проследио BAM фајл, па сада чекамо ажурирање стабла да видимо да ли ће доћи до неких промена. Што се тиче тестирања Влатковића, за сада немам информацију да је неко од њих урадио дубинско тестирање. Породица је мала, што додатно отежава могућност добијања резултата. Што се тиче резултата из села Влаховић, постоје тестирани припадници породица Зечић, Чолић и др, који имају поклапања са нашим резултатима. Међутим, ови резултати још нису постављени на YFull, што би било корисно за боље утврђивање старости заједничког претка и дубљу анализу гранања.

Ван мреже sinobadm

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 238
Одг: Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949
« Одговор #19 послато: Фебруар 14, 2025, 02:10:51 поподне »
Цитат
На гусаре можете слободно заборавити, јер се њихова појава на подручју Паганије (Нарентаније) везује за прве векове српског присуства на Балкану, најкасније до 10/11. века, када након јачања Млетачке републике они као политички фактор потпуно нестају, те онда треба рачунати и на престанак пиратског деловања пошто се у каснијим вековима они у том контексту уопште више и не помињу. Самим тим сам сумњичав и да назив Синобад има везе са Синбадом, као и да ли је уопште у питању турцизам. Када бих нагађао, пре бих рекао да је у питању некакав романизам (да ли источнороманског или западнијег порекла, питање је), или је можда у питању неки српски (и словенски) архаизам који овде више није у употреби, али се можда и даље користи код неких других словенских народа. Све би то требало детаљније прочешљати, али треба бити спреман и на то да се адекватан одговор можда никад неће пронаћи.
Хвала на појашњењу. У том случају, било би најбоље да се фокусирамо на даље истраживање породице Влатковић, без узимања у обзир претпоставке о пореклу презимена Синобад. С обзиром на то да већ имамо директан документовани линк између Влатковића и Синобада, било би корисно утврдити њихову ранију историју и евентуалне миграције како бисмо стекли јаснију слику о њиховом пореклу.